Александрово (Суботица)

Александрово је градска четврт града Суботице.

Александрово
Aleksandrovo1
Александрово
Административни подаци
ГрадСуботица
Географске карактеристике
Координате46°04′13″ СГШ; 19°41′02″ ИГД / 46.070277° СГШ; 19.68388° ИГДКоординате: 46°04′13″ СГШ; 19°41′02″ ИГД / 46.070277° СГШ; 19.68388° ИГД
Александрово на мапи Суботице
Александрово
Александрово
Александрово на мапи Суботице
Subotica quarters
Градске четврти и месне заједнице Суботице

Назив

Најчешће употребљавани називи насеља су Александрово и Шандор, али се за један део насеља користи и назив Ново Насеље. На мађарском је насеље познато као Sándor, хрватском Šandor, a а на немачком као Schandor.

Географски положај

Александрово се налази на 46° 4' 13" северне географске ширине и 19° 41' 2" источне географске дужине. Ово је најјужнији део града Суботице.

Историја

На овом подручју су пронађени трагови старијих насеља, који датирају из бронзаног доба, сарматског периода и средњег века.

Насеље Александрово основали су Срби из Суботице 1786. године, а 1804. године је оно добило званичан статус села. У ово доба, већину становника насеља чинили су Срби, са нешто Буњеваца. Александрово је било засебна општина све до 1904. године, када је прикључено Суботици.

По подацима из 1910. године, Александрово је имало 1.589 становника, од којих је 741 говорило српски, 323 немачки, 271 мађарски и 249 остале језике.[1]

Делови насеља

Александрово је подељено на стари део (Велики Шандор) и нови део (Ново Насеље). То су устаљени колонијални изрази, дефинисани годинама изградње већих објеката.

Стари део чине већином старије зграде које данас делом служе као стамбени објекти, а делом као продавнице. У њему се још налазе основна школа, православна црква, неколико пекара и месара, мала железничка станица, фабрика „Братство“, једина књижара у овом делу града и неколико коцкарница. У овом делу насеља се куће много мање граде. Стари део Александрова је индустријски развијенији, али има мање зелених површина и дрвећа.

У новом делу се налази мала пијаца, католичка црква, неколико продавница и трафика, фабрике „Фиделинка“ и „Млекара“ и неколико фризерских салона. У овом делу насеља још увек има плацева за изградњу кућа, а на његовој површини има неколико десетина њива под домаћим културама (кукуруз и пшеница).

Религија

У Александрову се налази Српска православна црква Светог Димитрија изграђена 1818. године, а постоји и Католичка црква Марије Мајке, изграђена 1982. године.

Привреда

У Александрову се налази неколико значајних фирми: „Братство“ (производња и ремонт теретних вагона), Суботичка млекара, „Фиделинка“ (индустрија хлеба), „29. новембар“ (месна индустрија).

Спорт

У насељу постоји рвачки клуб „Александрово“.

Извори

  1. ^ http://kt.lib.pte.hu/kep/kt06042201/kt06042201_0_0_4_pg_539.png
Александрово

Александрово може бити:

Александрово (Нова Црња), насељено место у општини Нова Црња

Александрово (Мерошина), насељено место у општини Мерошина

Александрово (Суботица), градска четврт Суботице

Александрово (Бугарска), село у општини Трговиште у Бугарској

Списак споменика културе у Севернобачком округу

Следи списак знаменитих места у Севернобачком округу.

Српска православна црква Светог Димитрија

Српска православна црква Светог Димитрија се налази у Александрову, градској четврти Града Суботице, подигнута је 1818. године и има статус споменика културе од великог значаја.Црква је посвећена Светом Димитрију, у духу класицизма. Саграђена је према плану М. Косовца као једнобродна грађевина, са полукружном олтарском апсидом и певничким просторима, споља правоугаоним а изнутра полукружним. Засведена је полуобличастим сводом, док масивни звоник са галеријом надвисује западно прочеље фланкиран забатом искошених линија. Главни портал је наглашен пиластрима који га уоквирују. Поље изнад улаза је украшено сликаном представом патрона храма. Вертикална подела подужних зидова фасаде постигнута је плитким пиластрима, између којих су смештени полукружно завршени прозорски отвори.

Из суботичке цркве Вазнесења пренета је 1910. године иконостасна преграда, изрезана и осликана 1766. године. Да би се уклопила у нови ентеријер извршена су скраћења. Преостале иконе апостола Петра и Павла данас се чувају у Галерији Матице српске у Новом Саду. Осликавање иконостаса приписује се барокном сликару Јовану Поповићу.

Конзервација је изведена 1963, 1966, 1969–1970. и 1992–1997. године.

Градске четврти и
градске месне заједнице
Приградска насеља и
приградске месне заједнице

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.