Александровачка жупа

Александровачка жупа или Жупа је котлина смештена на подручју општине Александровац у Расинском управном округу у централној области Србије. Она се налази у удолини између великих планинских масива Копаоника и Јастребца, а са југа и севера је ограничена рекама Западна Мораве и Расине.

Географија

Родопски планински систем захвата масиве: са југозапада Копаоника (2.017 м) и његовог огранка Нерађа (1.350 м), са запада Жељина (1.785 м) и Равне планине (1.543 м) са севера планине Гоч (1.123 м) и његовог огранка Љуктена (1.219 м), те планине Лисац (1.065 м). Са источне стране котлину затварају огранци Јастребца (1.494 м). Жупска котлина има површину од 160,43 км² и дужине је 14 км а ширине 11 км. Котлина је благо нагнута према крушевачкој котлини на источној страни. Такозвана Доња Жупа представља у ствари виногорје и чини једну трећину општине Александровац, која има укупну површину од 386,55 км². Остале две трећине припадају брдској и планинској области општине. То је Горња Жупа, која се простире од котлине преко побрђа све до планинске области у којој је 27 врхова изнад 1.000 метара надморске висине.[1]

Најнижа кота Општина општине Александровац је 186 метара у речишту Пепељуше у источном делу, а највиша кота на Жељину на Рогавској чуки 1.784 м надморске висине. У планинском, делу, у долинама већих речних токова постоје неколике композитне долине, што је нарочито карактеристично за горњи ток реке Расине, где се из Митровог Поља под Жељином и Гочем, узаном клисуром улази у плешко поље а после теснаца на Скачку у равницу код Грчака, према Будиловини и Милентији.

Хидрографија

Brus mostic na Rasini
Река Расина

Жупска котлина, сва нагнута према североистоку, издељена је на три мање издужене котлине дуж токова Пепељуше, Кожетинске и Дреначке реке. Већи речни токови у општини Александровац су Расина, Вратарица, Кожетинска и Дреначка река, чије воде теку према Западној Морави. Расина извире на Жељину и тече према истоку док Јошаничка река тече према западу и улива се у Ибар код Биљановца, испод Јошаничке Бање.

Клима

Клима Александровачке жупе, као резултат орографских и хидрографских одлика, припада типу умереноконтиненталне климе са неким одликама средоземне климе. Зиме су благе са мало снега. Ретке су екстремно ниске температуре, што је одувек посебно погодовало гајењу винове лозе. Најкишнији период је од априла до средине јуна, када су падавине најпотребније, посебно виновој лози. Ветрови су ретки, углавном дува северозападни ветар, али је претежан број дана у години без ветрова. Појам „жупна клима“ са свим благодетима које пружа је типичан за ово поднебље. Примера ради, у Жупи успевају и медитеранске културе питомог кестена, бадема и смокви, на отвореном простору.

Виноградарство

Fontana vina
Фонтана вина у Александровцу

Винородна Жупа, чији је центар Александровац, има изванредно повољан географски положај.[2] Представља изразиту природну целину, добро је повезана природним везама са долинама Мораве, Ибра и Топлице. Испресецана је са долинама којих има три и то: Ракљанска, Кожетинска и Ражаничка, названих тако по потоцима који кроз њих протичу. Географски положај и климатски фактори су одлучујући чиниоци за развитак специфичног биљног и животињског света у Жупи. Жупа је класична земља српског виноградарства, винарства и воћарства.

Данас је грожђем засађено преко 2500 хектара обрадивих површина. На њима се најчешће гаје старе српске аутохтоне врсте прокупац и тамјаника. Још се гаје и жупски бојадисер, па смедеревка, совињон, семијон, жупљанка, неопланта, шардоне, италијански ризлинг.[3]

Историја

Први писани подаци о Жупи потичу са краја 12. века. Велики жупан Стеван Немања, оснивач српске државе, поклонио је манастиру Студеници више села у овом крају. У ктиторској повељи, 1196. године манастиру Студеници дата су следећа села: Поповац, Кожетин, Ракља, Велика Крушевица и подруми са обавезом да „приносе вино потребно манастиру“.[4] Кнез Лазар имао је у Жупи своје подруме у пољани Крушевица. Жупу је 1904. године француски конзул Деко назвао српском Шампањом, поредивши је са том облашћу у Француској пре свега због климе. Окосницу развоја виноградарства и винарства од шездесетих година 20. века чинили су највећи произвођачи “Вино Жупа“ из Александровца, основана 1956. и “Рубин“ из Крушевца, основан 1955.

Становништво

Александровац је, иако релативно мало урбано средиште (6.476 становника по попису 2002. године), важно административно, економско и културно – просветно жариште са специфичном просторно – функционалном улогом која по свом утицају превазилази административне границе општине и протеже се на околни геопростор, делове територија суседних општина, а нарочито на подгорине Жељина, Копаоника и Гоча. Његове функције су карактеристичне и значајне за кореспондирање између изразито планинског простора у залеђу, на западу и југозападу, и североисточног и источног дела западноморавског функционалног правца, где су смештени Крушевац (57.347 становника), доминантно урбано жариште и административни центар Расинског округа, и Трстеник (17.180 становника), главне просторне и развојне окоснице овог округа. Општина Александровац према последњем попису броји 29.389 становника у 8.789 домаћинстава.

Види још

Референце

  1. ^ Turizam: ALEKSANDROVAC
  2. ^ „Пут вина Жупа « Туристичка организација Србије[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 01. 11. 2013. Приступљено 14. 10. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  3. ^ Туризам - Александровац
  4. ^ „Zupa - Aleksandrovac[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 05. 07. 2015. Приступљено 14. 10. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Спољашње везе

Јагода (грожђе)

Јагода је сорта белог грожђа о чијем се пореклу и старости веома мало зна. Ретка је врста и спорадично се јавља у Жупи Александровачкој. Подсећа на кујунђушу.

Александровац

Александровац је град и седиште општине Александровац у Расинском округу. Према попису из 2011. године има 6228 становника.

Жупа

Жупа може бити:

Жупа (административна област), административна област

Жупа у време Немањића, назив за управну област у држави Немањића

Жупан, старешина жупе, српска средњовековна титула

Жупа (парохија), назив за црквену јединицу (парохију)

Жупа (географска област), назив за географску целину која обухвата просторну долину са окружењемГеографија:

Жупа (област), област у Рашкој, Република Србија

Александровачка Жупа, област у Рашкој, Република Србија

Летничка Жупа, област на КиМ, Република Србија

Сиринићка Жупа, област на КиМ, Република Србија

Средачка Жупа, област на КиМ, Република Србија

Жупа (Тутин), насеље у општини Тутин, Република Србија

Жупа (Требиње), насеље у општини Требиње, Република Српска, БиХ

Жупа (Даниловград), насеље у општини Даниловград, Република Црна Гора

Жупа (Дрвар), насеље у општини Дрвар, Федерација БиХ

Жупа (Загвозд), насеље у општини Загвозд, Република Хрватска

Жупа Средња, насеље у општини Загвозд, Република Хрватска

Добрска Жупа, насеље у општини Цетиње, Република Црна Гора

Жупа Никшићка, насеље у општини Никшић, Република Црна ГораЖупе у околини Призрена:

Средачка Жупа,

Сиринићка Жупа,

Гора (регион),

Опоље,

Призренски Подгор,Администрација:

Жупаније Хрватске,

Жупаније Мађарске,

Жупаније Румунске,

Жупа (римокатоличка), римокатоличка парохијаОстало:

ФК Жупа, фудбалски клуб из Александровца

Зајечарска гитаријада

Зајечарска гитаријада је летњи музички фестивал, оријентисан првенствено на рок музику, који се одржава једном годишње у Србији, у граду Зајечару. Програм фестивала се састоји из такмичења демо бендова и ревијалних наступа познатијих група. Организатори Гитаријаде тврде да је она највећи фестивал младих и неафирмисаних бендова у југоисточној Европи.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.