Александровац

Александровац је град и седиште општине Александровац у Расинском округу. Према попису из 2011. године има 6228 становника.

Александровац
Aleksandrovac
Александровац
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРасински
ОпштинаАлександровац
Становништво
 — 2011.Пад 6.228
Географске карактеристике
Координате43°27′31″ СГШ; 21°02′51″ ИГД / 43.45856° СГШ; 21.04752° ИГДКоординате: 43°27′31″ СГШ; 21°02′51″ ИГД / 43.45856° СГШ; 21.04752° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина370 м
Александровац на мапи Србије
Александровац
Александровац
Александровац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број37230
Позивни број037
Регистарска ознакаAC/АЦ

Географски положај

Град лежи у котлини имеђу планинских огранака Копаоника, Јастрепца и Гоча, са десне стране Кожетинске реке.[1]

Историја

Александровац се некада звао Кожетин. Исто име Кожетин данас носи само старо село, које се налази нешто изнад варошице.[1] Насеље је 1. марта 1880. године проглашено за варошицу[2], а 19. јуна 1882. променило име у Александровац по краљу Александру Обреновићу, указом краља Милана[3]. Александровац се први пут помиње у повељи Стефана Немање 1196. године, као насеље Кожетин, у жупи Расини. Мало се зна о овом насељу у средњем веку. Насеље се помиње у повељи Ђурађа Бранковића, из 1429. године. Од 1804. Кожетин са околином учествује у бунама против Турака. Мамут-паша Лесковачки га заузима 1813. Припојен је Србији у склопу шест ослобођених нахија 1833. године. Од тада почиње обнављање и изграђивање.[1]

За време Првог светског рата доста је страдао, нарочито 1917. за време Топличког устанка, када су устаничке чете разбијене, а бугарски окупатор преплавио терен и вршио крваве одмазде над становништвом.[1]

У Другом светском рату у околини Александровца дејствовао је Расински партизански одред. Александровац је коначно ослобођен у септембру 1944. године.[1]

Привреда

После ослобођења Александровац постаје средиште виноградарства и тржиште вина, посебно жупског вина. Овде је развијено воћарство, где се посебно истичу квалитетне шљиве крушке и јабуке.[1]

Најпознатија компанија је „Вино Жупа“ која се бави производњом и прометом вина, алкохолних пића, сокова, концетрата и база. Компанија „Вино Жупа“ спада у 20 највећих извозника из Србије. [4]

Туризам

  • Жупска берба“ традиционална манифестација се одржава сваке године. Посвећена је почетку бербе грожђа, по чему су Александровац и Александровачка Жупа надалеко познати. Ова манифестација, осим што промовише крај, има и привредни карактер, јер се на њој склапају многи послови.[5] Жупска берба се одржава од 1963. године.[6]
  • Завичајни музеј жупе[7], комплексни музеј у ужем центру града у кући „попа Марка“. Отворен је 27. јануара 1992. године. У музеју се налазе археолошка, етнографска, и историјска поставка са око 3000 предмета, фототека са око 6.000 фотографија и негатива и библиотека са 1400 књига.
  • Музеј виноградарства и винарства смештен у старом подруму Пољопривредне школе. Посвећен је историји вина и винограда у Србији. Највреднији предмети у музеју су 4 неолитске фигуре из винчанске културе, пронађени у Витковачком пољу.[8]
  • Тврђава Козник средњовековни град, један од најбоље очуваних. Налази се на 8 км западно од Александровца, на купастом стрмом брду изнад Расине, на 992 м.н.в.
  • Пољане“ су стара виноградарска етно насеља. У Александровачкој Жупи данас је преостало 24 пољане, некада је било више од 70. Такво име им је дао народ зато што су подигнуте у атарима изван села, на пољу, где се искључиво засађени виногради. У време бербе, долазили би људи из околних насеља и остајали тамо до завршетка бербе. Пољане су јединствена етно насеља у Србији, са карактеристичном архитектуром, подрумима од камена, брвнима и талпама, која су почела да ишчезавају са појавом Филоксенове цистерне, па се данас ради на рестаурацији неких од њих. Нпр. пољана у Лукаревини је заштићена законом.
  • Манастир Руденица из 15. века северено од Александровца, у правцу Трстеника
  • Манастир Дренча у селу Дренча, на 3 км северно од Александровца саграђен 1382. године

Демографија

Према попису из 2002. било је 6476 становника (према попису из 1991. било је 6354 становника). У насељу живи 5093 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,5 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 2111 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је скоро потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини 20. века број становника је вишеструко порастао.

Демографија[9]
Година Становника
1948. 1.027
1953. 1.153
1961. 1.320
1971. 3.067
1981. 5.177
1991. 6.354 6.106
2002. 6.476 7.014
2011. 6.228
Етнички састав према попису из 2002.[10]
Срби
  
6.352 98,08 %
Црногорци
  
23 0,35 %
Роми
  
14 0,21 %
Југословени
  
13 0,20 %
Хрвати
  
7 0,10 %
Македонци
  
5 0,07 %
Муслимани
  
4 0,06 %
Словенци
  
2 0,03 %
Бугари
  
2 0,03 %
непознато
  
12 0,18 %

Жупска Берба

У Жупи је вековна традиција да се берба грожђа слави као општенародни празник. Почев од 1963. године, крајем септембра одржава се привредно-туристичка манифестација ,,Жупска берба" када Жупу обиђу туристи из читавог света. Жупљани дочекују своје госте раширених руку и отворена срца. Тада из фонтане у центру Александровца, уместо воде, тече чувено Жупско вино.

Традиција

Овде је винова лоза чврсто исплеплетала свој живот са човеком на овом простору где се заједно радују и тугују столећима и где су пустили дубоке корене. Србија је отаџбина, Жупа домовина,а виноо судбина вредних и часних људи, у чијем је генетском коду уписана неизмерна љубав према најслађем воћу-грожђу и најлепшем од свих пићу-вину. Жупа је класична земља српског виноградарства и винарства јер се у њој на прагу винове лозе и вина живи већ миленијумима, а време се мери винским календарима и не живи по законима заборава, већ по законима сећања.

Жупске пољане

Посебну способност Жупе представљају Жупске пољане. Има их још увек двадесетак. Раније их је било пуно више. Ту су јединствена сезонска насеља која својом специфичном архитектуром и лепотом представљају дах људи минулих векова.У њима су некада живели виноградари у време обраде своих винограда. Ту су били углавном и најчешће људи из планинских села који су у Жупи имали винограде, а живели су на обранцима планине Копаоник, Гоч, Жељин...

Музеј винарства и виноградарства

Вишегодишњу традицију виноградарења и винарења у Жупи за будуће генерације чува јединствен на овим просторима Музеј винарства и виноградарства. Смештен је у старом винском подруму Пољопривредне школе у Александровцу Жупском и има задатак да скупља, научно обрађује, публикује, чува и излаже предмете, справе и алате, којима се документује историски развој виноградарства и винарства у Србији. Као установа бави се организацијом културних садржаја, истовремено центар је са веома запаженом улогом у развоју туризма Жупе и Србије.[12]

Свети Трифун

Жупљани сваке године славе ,,Светог Трифуна" заштитника виноградара и винара, што је уједно и Дан општине Александровац. Тога датума (14. фебруара) на свечан начин уз верски обред орезују се први чокоти и званично почиње сезона радова у виноградима благородне и винородне Жупе.

Партнерски градови

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Србија - знаменитости и лепоте, НИП Књижевне новине, Београд (1965)
  2. ^ Како је Александровац добио име
  3. ^ „Указ Краља Србије Милана I о промени назива Кожетина у Александровац”. Архивирано из оригинала на датум 07. 12. 2011. Приступљено 01. 08. 2012.
  4. ^ Vino Župa lider među firmama | Srbija | Novosti.rs
  5. ^ „48 жупска берба”. Архивирано из оригинала на датум 08. 08. 2012. Приступљено 06. 09. 2012.
  6. ^ Јубиларна 50. Жупска берба („Вечерње новости“, 21. септембар 2013)
  7. ^ „Музеј жупе - О музеју. Архивирано из оригинала на датум 24. 08. 2012. Приступљено 01. 08. 2012.
  8. ^ „Александровац Знаменитости. Архивирано из оригинала на датум 08. 06. 2012. Приступљено 01. 08. 2012.
  9. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  12. ^ Скривено благо Жупе („Вечерње новости“, 2. јануар 2016)

Спољашње везе

Александровац (Бабушница)

Александровац је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 71 становника (према попису из 1991. било је 104 становника).

Александровац (Врање)

Александровац је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 527 становника (према попису из 1991. било је 501 становника).

Александровац (Лакташи)

Александровац (раније Босански Александровац) је насељено мјесто у општини Лакташи, Република Српска, БиХ.

Венчац (Александровац)

Венчац је насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 400 становника (према попису из 1991. било је 478 становника).

Врбница (Александровац)

Врбница је насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 518 становника (према попису из 1991. било је 609 становника).

Дренча

Дренча је насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 255 становника (према попису из 1991. било је 299 становника). У њему се налази истоимени манастир са краја XIV века, који се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја.

КК Игокеа

Кошаркашки клуб Игокеа је кошаркашки клуб из Александровца, општина Лакташи, Република Српска, БиХ. Клуб своје утакмице од 2010. игра у спортској дворани у Лакташима, капацитета 3.050 места.

Козница (Александровац)

Козница је насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 148 становника (према попису из 1991. било је 211 становника).

Лесковица (Александровац)

Лесковица је насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 298 становника (према попису из 1991. било је 381 становника).

Општина Александровац

Општина Александровац је општина у Расинском округу. Према попису из 2011. године у општини живи 26.522 становника.

Пањевац (Александровац)

Пањевац је насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 292 становника (према попису из 1991. било је 339 становника).

Плоча (Александровац)

Плоча је насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 400 становника (према попису из 1991. било је 574 становника).

Поповци (Александровац)

Поповци су насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 92 становника (према попису из 1991. било је 77 становника).

Расински управни округ

Расински управни округ се налази у централном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Крушевац градско насеље Крушевац,

Општина Варварин градско насеље Варварин,

Општина Трстеник градско насеље Трстеник,

Општина Ћићевац градско насеље Ћићевац,

Општина Александровац градско насеље Александровац и

Општина Брус градско насеље Брус.Има укупно 240.463 становника (Попис 2011.). Седиште округа је у граду Крушевцу.

У Крушевцу и околини постоји више културно-историјских споменика: Лазарев град, са остацима средњовековног утврђења и црквом Лазарицом, епски је објекат у српском предању. Црква Лазарица посвећена Св. Стефану прототип је моравске школе, а саграђена је 1376. године поводом рођења Лазаревог сина Стефана.

Донжон кула, војно утврђење средњовековног града, сведочење је о великој културној и историјској баштини српског народа.

Манастир Љубостињу је основала кнегиња Милица, Лазарева жена, крајем XIV и почетком XV века, после Косовског боја када је одлучила да се повуче као владарка и окупи удовице српске властеле погинуле на Косову. Љубостиња је од првог дана имала културну улогу. Овде су довођени истакнути летописци, преписивачи, мајстори украсних књига и сликари.

Рокци (Александровац)

Рокци су насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 213 становника (према попису из 1991. било је 508 становника).

Руденице (Александровац)

Руденице је насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 164 становника (према попису из 1991. било је 264 становника). У близини села се налази манастир Руденица из средњег века, који се налази под заштитом републике Србије, као споменик културе од великог значаја

Суботица (Александровац)

Суботица је насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 715 становника (према попису из 1991. било је 838 становника). Село се налази у Александровачкој Жупи.

У Суботицу је 2011. године стигао водовод који село снабдева водом из хидроакомулације Ћелије.

Тржац (Александровац)

Тржац је насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 241 становника (према попису из 1991. било је 270 становника).

Црква Светог Николе у Александровцу

Црква Светог Николе у Александровцу (општина Жабари) подигнута је 1884. године и као непокретно културно добро има статус споменика културе.

Насељена места општине Александровац

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.