Александра Ивошев

Александра Ивошев (Нови Сад 17. март 1974.) је српска спортисткиња и бивша репрезентативка Србије у стрељаштву. Најпознатија је по освојеним медаљама на Олимпијским играма у Атланти.[1]

Александра Ивошев
Личне информације
Држављанствосрпско
Датум рођења17. март 1974.(45 год.)
Место рођењаНови Сад
СФРЈ, сада Србија
Спортске информације
СпортСтрељаштво
Достигнућа и титуле
НаградеСпортисткиња године по избору ЈОК (1996)
„Златна значка“ Спорта (1996)

Каријера

Три пута је била учесница Олимпијских игара. 1992 је наступала као независни учесник, јер је СР Југославија била под санкцијама. Наредна два пута је наступала за СР Југославију и освојила је две медаље. На Летњим олимпијским играма 1996. у Атланти, освојила је златну медаљу у дисциплини ваздушна пушка 50м тростав и бронзану у дисциплини ваздушна пушка.

Први је освајач златне медаље за СР Југославију, односно Србију и Црну Гору на Олимпијским играма.

Признања

Дневни спортски лист "Спорт“ доделио јој је „Златну значку“ за најуспешнијег спортисту Савезне Републике Југославије 1996. године.

Олимпијски комитет СР Југославије ју је прогласио за најбољу спортскињу 1996. године.

Референце

  1. ^ Kucamo na vrata zaboravljenih asova! Aleksandra Ivošev: Nervira me pretpostavka da su uključivanjem dece u sport rešeni svi problemi ovoga društva! | svet
1974

1974. је била проста година.

Дочек испред скупштине у Београду

Дочек испред скупштине у Београду је устаљен обичај који је прерастао у синоним за успех Србије у спорту. Након распада СФР Југославије (1991.) спортисти СР Југославије су у последњој деценији 20. века били често трофејни у екипним спортовима (кошарци, одбојци, ватерполу). Након великих успеха грађани спремају велик дочек најчешће у парку испред скупштине Београда тј. Старог двора, а понекад и испред Народне скупштине Србије, док спортисти излазе на балкон. Програм често прате и музичке групе. Традиција је настављена и у наредној деценији када је поред спортсих успеха позрадвљен и тријумф на културној сцени - победа Србије на Песми Евровизије. Са успоном српских тенисера по први пут су дочекани и тенисери, овај пут не као представници екипног спорта него као појединци: Новак Ђоковић, Ана Ивановић, Јелена Јанковић. Након освајања Дејвис купа 2010. дочекани су и тенсери Србије као екипа.

Група људи често прави дочек и на самом аеродрому, по доласку спортиста. Такође се организује и у осталим градовима широм Србије, за оне спортисте који су из тог града.

Широм света је популаран сличан начин прославе и најчешће се посвећују репрезентативним и клупским успесима у фудбалу, као и освојеним одличјима на Олимпијским играма.

Маријан Вајда

Маријан Вајда (свк. Marián Vajda, Повашка Бистрица, 24. март 1965) је бивши словачки тенисер и тениски тренер.

Независни учесници на Летњим олимпијским играма 1992.

Спортисти из Републике Македоније и СР Југославије, која се састојала из Црне Горе и Србије, су се такмичили на Летњим олимпијским играма које су се одржале у Барселони 1992. године као Независни учесници олимпијских игара. Македонски спортисти нису могли да учествују под својом заставом зато што нису имали свој Национални олимпијски комитет. СР Југославија је у то доба била под санкцијама Уједињених нација што ју је спречило да као држава узме учешћа на олимпијским играма. Из ових разлога спортисти из ове две државе су могли да учествују на олимпијским играма само као независни учесници и искључиво у индивидуалним спортовима, што је значило да на играма не могу да учествују мушка ватерполо репрезентација, женска кошаркашка репрезентација и мушка и женска рукометна репрезентација, који су се претходно квалификовали, а мушка кошаркашка репрезентација није могла да учествује у квалификацијама.

И поред свих ових тешкоћа спортисти су успели да освоје три олимпијске медаље, и то све три у стрељаштву.

Политикин избор спортисте године

“Политика”, најстарији дневни лист на Балкану, бира најуспешнијег спортисту године од 1953. године. Државе у којима је биран спортиста године у протеклом периоду су: Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ), Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), Савезна Република Југославија (СРЈ), Државна заједница Србија и Црна Гора (СЦГ) и Република Србија (РС). Спортисту године бирао је и лист “Спортске новости” од 1950. до 1990. године , док је “Спорт” додељивао награду “Златна значка” најбољем спортисти од 1957. до 2015. године.

СР Југославија на Летњим олимпијским играма 1996.

ЛОИ одржане у Атланти, САД су биле прво учешће спортиста из СР Југославије на Летњим олимпијским играма.

СР Југославија је на ове игре овај пут послала 68 такмичара који су учествовали у 13 спортских дисциплина (атлетика, ватерполо, дизање тегова, кајак и кану, кошарка, мачевање, одбојка, пливање, рвање, скокови у воду, стони тенис, стрељаштво, џудо). Најуспешнији представник је била Александра Ивошев која је освојила две медаље, златну и бронзану, у стрељаштву.

Списак олимпијаца СР Југославије (Србије и Црне Горе)

Списак олимпијаца СР Југославије и ДЗ Србије и Црне Горе (1992-2006) је списак олимпијаца који су се такмичли под заставама Савезне Републике Југославије и Државне Заједнице Србије и Црне Горе на Олимпијским играма. На списку се налазе СРЈ олимпијци који су се на ЛОИ 1992. такмичили под олимпијском заставом као независни учесници, а на ЗОИ 1994. било им је забрањено учешће. За олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ). За олимпијце након раздвајања СЦГ погледајте Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Списак познатих Новосађана

Списак познатих становника Новог Сада, који живе или су живели у граду, као и оних који су у њему рођени.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Спорт у Србији

Популарни спортови у Србији су: фудбал, кошарка, ватерполо, одбојка, рукомет и тенис. Србија је била домаћин Летње Универзијаде 2009, Светског првенства у воденим спортовима 1973, европских првенстава у фудбалу, кошарци, одбојци, рукомету, стоном тенису, гимнастици, џудоу, рвању, веслању... Сваке године се одржавају Београдски маратон и бициклистичка трка кроз Србију.

Министар за омладину и спорт у Влади Републике Србије је Вања Удовичић.

Олимпијски комитет Србије је основан 1910. године. Актуелни председник је Владе Дивац. Спортски савез Србије је организација која има надлежност за неолимпијске спортове.

Србија се први пут појавила на Олимпијским играма 1912. Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/Југославије, СФР Југославије, Независних учесника, СР Југославије и Србије и Црне Горе. Од 2006, односно ЛОИ 2008, спортисти наступају као репрезентативци Србије. Међународни олимпијски комитет и већина осталих међународних спортских организација признаје Србију за директног наследника резултата свих претходних држава.

Најпознатија спортска друштва у Србији су ЈСД Партизан (њихови навијачи су Гробари) и СД Црвена звезда (навијачи Делије).

Запажени репрезентативни успеси, као и неки у популарним појединачним спортовима, се често прослављају на улицама и трговима широм државе, а традиционално се организује и дочек испред скупштине у Београду.

Србија и Црна Гора на олимпијским играма

Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.

На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.

Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија, пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.

Олимпијске победнице у стрељаштву - 50 м мк пушка тростав за жене
Добитници „Златне значке” Спорта
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.