Александар Шоштар

Александар Шоштар (рођен 21. јануара 1964.) је бивши српски ватерполиста који је играо у репрезентацији СР Југославије која је на Олимпијским играма 2000. освојила бронзану медаљу, а са репрезентацијом СФРЈ 1988. на Олимпијским играма освојио златну медаљу. Играо је на позицији голмана.

Године 2001. је добио златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији, a Југословенски олимпијски комитет га је прогласио за најбољег мушког спортисту.

Тренутно обавља функције председника Ватерполо клуба Партизан и председника Спортског савеза Србије.

Дипломирао је машинство на Машинском факултету Универзитета у Београду.

Александар Шоштар
Aleksandar Šoštar 01
Личне информације
Датум рођења 21. јануар 1964.(55 год.)
Место рођења Ниш
СФРЈ
Држављанство  Србија
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1981—1992
1992—1994
1994
1994—1996
1996—1997
1997—2001
ВК Партизан
ВК Посилипо
ВК Будва
ВК Барселона
ВК Будва
ВК Бечеј
Репрезентативна каријера
Југославија Југославија

Клупски трофеји

1964

1964. је била преступна година.

21. јануар

21. јануар је двадесет први дан у години у Грегоријанском календару. 344 дана (345 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Југославија на Летњим олимпијским играма 1988.

Спортистима Југославије је ово били шеснаесто и последње заједничко учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1988. у Сеулу била заступљена са 155 учесника који су учествовали у 18 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, гимнастика, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, ритмичка гимнастика, рукомет, стони тенис, стрељаштво, тенис, фудбал и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили дванаест медаља, три златне, четири сребрне и пет бронзаних медаља. Златне медаље су освојене у стрељаштву (Јасна Шекарић и Горан Максимовић) и ватерполу (мушка репрезентација Југославије).

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

ВК Бечеј

Ватерполо клуб Бечеј је бивши ватерполо клуб из Бечеја. Клуб је основан 1947. године, а због лоше финансијске ситуације угашен је 2002. године.

ВК Партизан

ВК Партизан је српски ватерполо клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Током свог постојања остварио је много импресивних резултата, освојивши све домаће и интернационалне титуле које је могао да освоји.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1988.

Двадесети ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1988. у Сеулу, Јужна Кореја. За олимпијски турнир се пријавила укупно 12 репрезентација, са укупно 156 играча. Победник турнира и олимпијски шампион по трећи пут је постала репрезентација Југославије, друга је била репрезентација САД а на треће место се пласирала репрезентација СССРа.

У прелиминарној фази дванаест екипа је било подељено у две групе. Тимови из сваке групе који су заузели прва два места су се квалификовали у у полуфинале а тимови са трећег и четвртог места из сваке прелиминарне групе су се квалификовали у утешну групу која се борила за позиције од 5 до 8 места, док су репрезентације које су заузеле пето и шесто место у групи стекле право да се боре за пласман од девцетог до дванаестог места. Олимпијски ватерполо турнир је био одржан у периоду од 19. септембра до 1. октобра.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2000.

Двадесет трећи ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 2000. у Сиднеју, Аустралија. На олимпијском турниру се такмичило укупно 12 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион по седми пут је постала репрезентација Мађарске, друга је била репрезентација Русије а на треће место се пласирала екипа СР Југославије.

У прелиминарној фази дванаест екипа је било подељено у две групе. Тимови из сваке групе који су заузели прва четири места су се квалификовали у осмину финала а тимови са петог и шестог места из сваке прелиминарне групе су се квалификовали у утешну групу која се борила за позиције од 9 до 12 места. Олимпијски ватерполо турнир је био одржан у периоду од 23. септембра до 1. октобра.

Ватерполо на Летњим олимпијским играма 2000.

Двадесеттрећи олимпијски ватерполо турнир одржан на Летњим олимпијским играма 2000. остао је забележен по томе што је најтрофејнија Ватерполо репрезентација Мађарске после пет олипијских игара поново освојила златну медаљу. На овим играма одигран је и први ватерполо турнир у конкуренцији жена, где је најбоља од шест земаља учесница била репрезентација домаћина Аустралије.

Ватерполо се играо у базену Олимпијског воденог центра у Сиднеју. Женски турнир се играо од 16 до 23. септембра, кад је почео мушки турнир који је завршио 1. октобра.

Владимир Вујасиновић

Владимир Вујасиновић (Ријека, 14. августа 1973) је бивши југословенски и српски ватерполиста, капитен ватерполо репрезентације Србије.

Његови родитељи су пореклом из Далмације, односно из села Ивошевци 20-так километара западно од Книна.

Маријан Вајда

Маријан Вајда (свк. Marián Vajda, Повашка Бистрица, 24. март 1965) је бивши словачки тенисер и тениски тренер.

Олимпијски комитет Србије

Олимпијски комитет Србије (ОКС) је национални олимпијски комитет Србије који организује спортисте за такмичење на Олипијским играма и осталим мањим спортским догађајима. Чланови Комитета су 47 спортских савеза, који бирају Извршни одбор у саставу председника и седамнаест чланова.

СР Југославија на Летњим олимпијским играма 2000.

ЛОИ одржане у Сиднеју, Аустралија су биле друго учешће спортиста из СР Југославије на Летњим олимпијским играма где су представници били само из две бивше републике Србије и Црне Горе. Ово су уједно биле и задње игре на којима су спортисти Србије и Црне горе учествовале под именом Југославије, већ на наредним Летњим олимпијским играма су учествовали под именом Србија и Црна Гора.

Југославија је на ове игре овај пут послала 109 такмичара који су учествовали у 14 спортова (атлетика, ватерполо, дизање тегова, кајак и кану, кошарка, мачевање, одбојка, пливање, рвање, скокови у воду, стони тенис, тенис, стрељаштво, џудо). Најуспешнији представник је била Одбојкашка репрезентација Југославије која је освојила златну медаљу.

Најмлађи учесник у југословенској репрезентацију био је пливач Милорад Чавић са 16 година и 110 дана, а најстарији стрелац Горан Максимовић 37 година и 57 дана.

Светски куп у ватерполу 1987.

5. Светски куп у ватерполу под покровитељством ФИНЕ је одржан од 10. до 17. маја у Солуну у Грчкој.

Учествовало је 8 репрезентација које су играле по једноструком бод систему, а победник је била екипа Југославије која је сакупила највише бодова у својих 7 утакмица.

Светски куп у ватерполу 1989.

6. Светски куп у ватерполу под покровитељством ФИНЕ је одржан од 11. до 16. јуна у Западном Берлину у Западној Немачкој.

Учествовало је 8 најбоље пласираних репрезентација са олимпијских игара 1988. које су биле подељене у две групе по четири. По две првопласиране екипе су се пласирале у полуфинале, а остале су играле утакмице за пласман од 5. до 8. места.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Србија и Црна Гора на олимпијским играма

Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.

На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.

Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија, пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.

Добитници „Златне значке” Спорта
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године
Бечеј - Побједник ЛЕН Лиге шампиона 1999/00.
ВК Бечеј – Првак СР Југославије 2000/01.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у ватерполу 1991. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Gold medal europe.svg
Савезна Република Југославија Репрезентација СР Југославије Светско првенство у ватерполу 2001. Савезна Република Југославија Silver medal world centered.svg
Савезна Република Југославија Репрезентација СР Југославије Европско првенство у ватерполу 2001. Савезна Република Југославија Gold medal europe.svg

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.