Александар Шапић

Александар Шапић (рођен 1. јуна 1978. у Београду) српски је политичар, бивши ватерполиста и председник општине Нови Београд.

Званично најбољи стрелац у историји бивше Југославије. Многи га и данас сматрају једним од најбољих светских ватерполиста свих времена.

Од 2012. године је председник општине Нови Београд. Ожењен је, отац двоје деце.

Говори енглески, италијански и руски језик.

Александар Шапић
Aca Sapic
Биографија
Име при рођењуАлександар Шапић
Датум рођења1. јун 1978.(41 год.)
Место рођењаБеоград
СФР Југославија
ДржављанствоСрбија Србија
РелигијаПравославац
СупружникМилица
ДецаМаксим и Федор
Политичка
партија
Српски патриотски савез (од 2018.)
Раније:
Демократска странка
(2006–2014.)
Независни политичар
(2014–2018.)
Освојене медаље
Ватерполо (1991-2009)
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место 2000. Сиднеј Југославија
Сребрна медаља — друго место 2004. Атина Србија и Црна Гора
Бронзана медаља — треће место 2008. Пекинг Србија
Светска првенства
Бронзана медаља — треће место 1998. Перт Југославија
Сребрна медаља — друго место 2001. Фукока Југославија
Бронзана медаља — треће место 2003. Барселона Југославија
Златна медаља — прво место 2005. Монтреал Србија и Црна Гора
Европска првенства
Сребрна медаља — друго место 1997. Севиља Југославија
Златна медаља — прво место 2001. Будимпешта Југославија
Златна медаља — прво место 2003. Крањ Србија и Црна Гора
Златна медаља — прво место 2006. Београд Србија и Црна Гора
Сребрна медаља — друго место 2008. Малага Србија
Светска лига
Сребрна медаља — друго место 2004. Лонг Бич Србија и Црна Гора
Златна медаља — прво место 2005. Београд Србија и Црна Гора
Златна медаља — прво место 2006. Атина Србија и Црна Гора
Златна медаља — прво место 2007. Берлин Србија
Златна медаља — прво место 2008. Ђенова Србија
Светски куп
Бронзана медаља — треће место 2002. Београд Југославија
Златна медаља — прво место 2006. Будимпешта Србија и Црна Гора
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 1997. Бари Србија и Црна Гора

Ватерполо каријера

Ватерполом почео да се бави 1984. године у ватерполо клубу „Црвена звезда“ у коме је прошао све млађе категорије. У ВК „Партизан“ прелази 1991. године а 1992., са непуних 14 година, дебитује за први тим Партизана. 1993. се враћа у ВК „Црвена звезда“ да би 1994. године каријеру наставио у ВК „Бечеј“. 2001. године одлази у Италију у ватерполо клуб „Камољи“ из ког након три сезоне прелази у ВК „Рари Нантес Савона“. 2006. године одлази у руски ВК „Штурм 2002“, где потписује уговор који га је учинио најплаћенијим играчем у историји ватерпола. 2009. завршава професионалну ватерполо каријеру.

У својој ватерполо каријери укупно је постигао 2675 голова. Од тога у клупској каријери постигао је 1694 гола, док је у репрезентативној био стрелац укупно 981 гола.

Клупска каријера

У богатој клупској каријери има 21 трофеј и то девет националних првенстава од којих је шест освојио у Савезној републици Југославији, два у Русији и једно у Италији. Освајач националних купова био је девет пута, са освојених седам купова СРЈ и два купа Русије. Трон Лиге шампиона освојио је једном, као и два одличја у ЛЕН купу.

У периоду од 1996. до 2009. године освојио је 14 узастопних титула голгетера лиге, шест пута у СРЈ, пет у Италији и три пута у Русији.

Током клупске каријере постигао је 1.694 голова од којих је највећи број њих, чак, 924 постигао за клубове у СРЈ, у италијанској лиги мрежу је погодио 494 пута, а у Русији 276.

Клупске титуле

  • 9 националних првенстава - 6 СРЈ, 2 Русије, 1 Италије
  • 9 националних купова - 7 СРЈ, 2 Русије
  • 2 ЛЕН купа
  • 1 Лига шампиона

Титуле голгетера лиге

14 узастопних титупа голгетера лиге: 1996—2009. године:

  • 6 пута СРЈ
  • 5 пута Италије
  • 3 пута Русије

Број постигнутих голова

  • СРЈ (Црвена звезда, Бечеј) - 924
  • Италија (Камољи, Рари Нантес Савона) - 494
  • Русија (Штурм 2002) - 276

Репрезентативна каријера

За национални тим Југославије као седамнаестогодишњак први пут је наступио у децембру 1995. Од тада до 2008. године играо је за наш државни тим. На самом почетку репрезентативне каријере са тимом Југославије освојио је два Јуниорска првенства Европе и то 1995. у Еслингену, као и 1996. године у Истанбулу. На оба такмичења проглашен је за најбољег играча и стрелца.

Прво велико такмичење на коме је наступио са 18 година за репрезентацију Југославије, биле су Летње олимпијске игре 1996. у Атланти. Четири пута је учествовао на Олимпијским играма, освојивши једну сребрну и две бронзане медаље.

Са репрезентацијом Југославије, Србије и Црне Горе, а касније и Србије наступао је на 22 спортске манифестације, освојио 20 медаља, од којих пет на Европским првенствима, четири на Светским и три на Олимпијским играма. Најсјајнија одличја са Светског купа освојио је два пута, са такмичења Светске лиге има укупно пет медаља као и злато са Медитеранских игара одржаних 1997. године у Барију.

За националну селекцију постигао је 981 гол у укупно 385 наступа за национални тим, два пута је проглашен за најбољег стрелца Олимпијских игара, четири пута је био најбољи стрелац Светског првенства и, такође, четири пута најбољи стрелац Европског првенства. На такмичењима Светске лиге најбољи стрелац био је четири пута, док је 2 пута ову титулу понео и са Светских купова.

Током репрезентативне каријере осам пута је биран у идеалан тим на такмичењима на којима је учествовао, и то три пута на Европским и Светским првенствима као и два пута на Олимпијским играма.

Један је од најтрофејнијих и најуспешнијих спортиста у историји српског спорта, који је у целокупној играчкој каријери постигао, за сада недостижних, 2675 голова. Најбољи је стрелац свих времена на просторима бивше Југославије.

Светска првенства

  • 1998 - Бронза - Најбољи стрелац првенства - Идеалан тим СП
  • 2001 - Сребро - Најбољи стрелац првенства - Идеалан тим СП
  • 2003 – Бронза - Најбољи стрелац првенства
  • 2005 - Злато - Најбољи играч и стрелац првенства - Идеалан тим СП
  • 2007 - 4. место

Европска првенства

  • 1997 - Сребро
  • 2001 - Злато - Најбољи стрелац првенства - Идеалан тим ЕП
  • 2003 - Злато - Најбољи стрелац првенства - Идеалан тим ЕП
  • 2006 - Злато - Најбољи стрелац првенства - Идеалан тим ЕП
  • 2008 - Сребро - Најбољи стрелац првенства

Олимпијске игре

  • 1996 - 8. место
  • 2000 - Бронза - Најбољи стрелац првенства - Идеалан тим ОИ
  • 2004 - Сребро - Најбољи стрелац првенства - Идеалан тим ОИ
  • 2008 – Бронза

Светска лига

  • 2004 - Сребро - Најбољи стрелац првенства
  • 2005 - Злато - Најбољи стрелац првенства
  • 2006 – Злато
  • 2007 - Злато - Најбољи стрелац првенства
  • 2008 - Злато - Најбољи стрелац првенства

Светски куп

  • 2002 - Бронза - Најбољи стрелац првенства
  • 2005 - Злато - Најбољи стрелац првенства

Медитеранске игре

  • 1997 - Злато

Број постигнутих голова

  • Репрезентација (СРЈ, СЦГ, Србија) - 981
  • Укупно голова у каријери – 2675

Најбољи стрелац

  • 2 пута најбољи стрелац Олимпијских игара ОИ
  • 4 пута најбољи стрелац Светског првенства СП
  • 4 пута најбољи стрелац Европског првенства ЕП
  • 4 пута најбољи стрелац Светске лиге СЛ
  • 2 пута најбољи стрелац Светског купа СК

Идеалан тим

  • 8 пута биран у идеалан тим (ОИ, СП, ЕП)

Спортске организације

Поред трофејне ватерполо каријере, допринос српском спорту пружио је и кроз ангажовање у спортским организацијама. Председник ватерполо клуба „Црвена звезда“ био је од 2003. до 2004. године.

Након завршетка играчке каријере у италијанском клубу „Рари Нантес Савона“, за исти клуб наставља да обавља функцију спортског менаџера за европска такмичења у периоду од 2006. до 2014. године.

Признања и награде

Захваљујући изузетној спортској каријери носилац је многобројних спортско-друштвених признања те је, између осталог, 2000. године проглашен за спортисту године Аутономне покрајине Војводина.

Имао је ту част да два пута буде одликован Орденом Немање првог степена за заслуге у представљању државе и њених грађана. Први пут 2001. године а затим и 2004.

Награду за најбољег спортисту у избору Олимпијског комитета Србије и Црне Горе добио је 2004., а годину дана касније, 2005. године, проглашен је за лауреата Октобарске награде Града Београда.

Више од деценије је важио за једног од најбољих играча света, а 2005. године званично је проглашен за најбољег светског ватерполисту.

Највеће спортско-друштвено признање које Спортски савез Србије традиционално сваке године додељује спортистима, спортским савезима и стручњацима који су својим резултатима обележили историју српског спорта и тиме афирмисали нашу земљу у свету, Мајска награда, додељена му је 2008. године.

У 2010. години изабран је за трећег најбољег спортисту у 21. веку у избору ФИНА.

Октобра 2016. године уручена му је повеља за допринос развоју и раду Спортске академије као награда за најуспешнијег студента од оснивања ове институције.

Светска федерација спорта и културе са седиштем у Минеаполису (Минесота) јула 2017. године прогласила га је за најбољег ватерполисту „нападача” свих времена.[1] У том избору је освојио 4.045 гласова што је још једна потврда његове успешне голгетерске каријере.[2][3]

Образовање

Дипломирао је 2003. године, магистрирао 2009. а докторирао 2012. године у области индустријског менаџмента. Група српских научника која ради у Великој Британији је оспорила оригиналност његове докторске дисертације,[4] али стручна комисија која је испитивала оптужбе никада није донела финални извештај.[5]

Хуманитарни рад

Оснивач је Хуманитарна организација „Буди хуман - Александар Шапић” која је основана 9. априла 2014. године. Фондација "Буди хуман" бави се прикупљањем средстава за помоћ деци, одраслима, установама и удружењима са територије Србије.

Фондација "Буди хуман" је врло брзо након оснивања израсла у једну од најкредибилнијих хуманитарних фондација у региону која за циљ има да помогне у лечењу и обезбеђивању неопходних терапија, пре свега деце.

Од оснивања до сада, преко Хуманитарне фондације – Буди хуман прикупљено је више милиона евра захваљујући чему је велики број корисника фондације успео да дође до неопходне медицинске помоћи као и да буде послат на адекватно лечење. У фебруару 2016. године све медаље које је освојио у играчкој каријери је преко сајта Хуманитарне фондације - Буди хуман приложио аукцијској продаји, а сав новац од продатих медаља биће уплаћен за лечења и терапије корисника Фондације.

Добитник је великог броја признања за друштвено-користан и хуманитарни рад, којим су му многе институције у земљи исказале захвалност за све што је у области хуманитарног рада радио као активни спортиста, али и за хуманитарни рад којим је интензивније и одговорније наставио да се бави након играчке каријере.

Политичка каријера

Био је помоћник градоначелника Града Београда од 2009. до 2012. године. За председника општине Нови Београд изабран је на изборима 2012. године а реизабран на изборима 2016. И данас је актуелни председник највеће општине у Београду.

Породица

Ожењен је, отац двоје деце. Живи и ради у Београду.

Занимљивости

У филму „Кад порастем бићу кенгур“ одиграо је улогу Гангуле по којој га многи и данас памте. Имао је ту срећу да је филм у којем је глумио, а сниман 2004. године, несумњиво обележио српску кинематографију и код омладине је остао популаран до данас.

Учествовао је у хуманитарном шоу програму „Плес са звездама“.

Референце

  1. ^ Marković, Nemanja. „Aleksandar Šapić: Najbolji svih vremena”. Dnevni list Danas. Приступљено 02. 8. 2017.
  2. ^ „NAJBOLJI NA SVETU SVIH VREMENA: Veliko priznanje za Aleksandra Šapića!”. Kurir. Приступљено 02. 8. 2017.
  3. ^ „Amerikanci proglasili Srbina za najboljeg svih vremena: Niko ne može da nadmaši Šapića!”. Telegraf. Приступљено 02. 8. 2017.
  4. ^ Грушић, Угљеша; Марко, Милановић; Радељић, Бранислав; Томић, Слободан (05. 07. 2014). „Дрски плагијат Александра Шапића”. Пешчаник. Приступљено 12. 05. 2019.
  5. ^ „Саопштења и информације поводом сумње да је дисертација др Александра Шапића плагијат”. Универзитет Унион — Београд. Приступљено 18. 05. 2019.

Спољашње везе

1. јун

1. јун (1.6.) је 152. дан године по грегоријанском календару (153. у преступној години). До краја године има још 213 дана.

1978

1978. је била проста година.

Београдске општине

Београдске општине су градске општине града Београда.

Градска општина је део територије града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштину градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

ВК Бечеј

Ватерполо клуб Бечеј је бивши ватерполо клуб из Бечеја. Клуб је основан 1947. године, а због лоше финансијске ситуације угашен је 2002. године.

ВК Партизан

ВК Партизан је српски ватерполо клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Током свог постојања остварио је много импресивних резултата, освојивши све домаће и интернационалне титуле које је могао да освоји.

ВК Црвена звезда

Ватерполо клуб Црвена звезда је ватерполо клуб из Београда, Србије и део СД Црвена звезда. Интересантно је да је Црвена звезда једини клуб који је три узастопне сезоне, 1985-1987, играо и Прву и Другу савезну лигу. За освајање медаља на Олимпијским играма, Светским и Европским шампионатима 28 бивших играча Ватерполо клуба Црвена звезда добило је доживотно звање Заслужног спортисте.

Ватерполо репрезентација Србије

Ватерполо репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у ватерполу. Налази се под контролом Ватерполо савеза Србије.

Ватерполисти Србије су учествовали у свим југословенским репрезентацијама од 1932. до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. Играло се под разним именима:

1932—1940. Краљевина Југославија

1945—1991. СФР Југославија

1992—2003. СР Југославија

2003—2006. Србија и Црна Гора

Од 2006. СрбијаВатерполо репрезентација Србије је науспешнија на Светским првенствима и једна од најуспешнијих рачунајући сва такмичењима. ФИНА и ЛЕН сматрају репрезентацију Србије наследницом резултата и успеха репрезентација СФР Југославије и Србије и Црне Горе., те је Србија са пет титула Светског првака најтрофејнија репрезентација у овом такмичењу, док се у билансу за Европско првенство и Олимпијски ватерполо турнир на листи медаља, налази на другом месту иза Мађарске репрезентације.

Свој први званични меч репрезентација је одиграла на Европском првенству 1927. године које је одржано у Италији против Белгије и поражена је резултатом 7:1.

Репрезентација држи и рекорд у најубедљивијој победи у мушкој конкуренцији пошто је на Универзијади у Јапану 1985.године савладана Гватемала са 62:0.

Такође, финале Европског првенства 2016.године, које је одржано у Београду, оборило је рекорд по посећености. Финале овог првенства између Србије и Хрватске пратило је 11 000 гледалаца у Београдској арениНајефикаснији стрелац у историји репрезентације је Александар Шапић са 981. постигнутим голом, док је рекордер по броју наступа за државни тим Дејан Савић са 444 одигране утакмице.

Ватерполисти Србије због своје атрактивности у игри, имају надимак "Делфини".

Олимпијски комитет Србије, СЦГ и Југославије је проглашавао ватерполо репрезентацију за најбољу мушку екипу десет пута, 2001. године, у периоду од 2003. до 2009. и 2012.

Градска општина Нови Београд

Градска општина Нови Београд је градска општина, уједно и насељено место, града Београда и простире се на површини од 4.096 хектара. Према попису становништва из 2011. било је 214.506 становника.Градска општина Нови Београд је једна од седамнаест београдских општина. Три године након Другог светског рата, 1948. године, постављен је камен темељац Новог Београда, 1952. године основана је општина Нови Београд, која се развила у метрополу која и даље расте.

Маријан Вајда

Маријан Вајда (свк. Marián Vajda, Повашка Бистрица, 24. март 1965) је бивши словачки тенисер и тениски тренер.

Парк Беле Воде

Парк Беле Воде је један од београдских паркова, а налази се у општини Чукарица.

Плес са звездама

Плес са звездама је српска верзија светски познатог шоуа Strictly come dancing. Који се емитује на Првој српској телевизији.

Посматрачи (филм)

" Посматрачи" је документарни филм који се бави проблемом трговине људима. Премијерно је приказан 17. октобра 2016. године. Редитељ филма је Никола Љуца, који је познат по свом филму " Влажност", директор фотографије је Војкан Гостиљац, а сценарио потписује драматург и уредник редакције Дечјег програма РТС-а Наташа Дракулић. Филм реализује Унитас фонд, Миксер, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство унутрашњих послова и Центар за заштиту жртава трговине људима.Филм је део шире кампање чије је слоган Не посматрај реагуј.

Кроз низ видео клипова, познате личности указују на податке у овој области, како би скренули пажњу и допринели ширењу свести јавности о овом проблему. Кампању су својим учешћем подржали: Нела Михајловић, Александар Шапић, Ненад Јездић, Александар Срећковић - Кубура, Тања Петернек- Алексић, Небојша Илић, Тамара Драгичевић, Сара Јовановић, Нина Радуловић - Лечић. Филм се користи као едукативно средство и подршка за квалитетнији рад запослених у образовању са ученицима у средњим и основним школама, на превенцији у овој области.

Светски куп у ватерполу 2006.

13. Светски куп у ватерполу под покровитељством ФИНЕ је одржан од 13. до 18. јуна у Будимпешти у Мађарској.

Учествовало је 8 најбоље пласираних репрезентација са светског првенства 2005. које су биле подељене у две групе по четири. Првопласиране екипе из обе групе су се директно пласирале у полуфинале, док су другопласиране и трећепласиране играле у четвртфиналу.

Титулу је освојила репрезентација Србије и Црне Горе.

Спортски догађаји и личности године (Србија)

„Спортска галаксија“ и „Спортски Журнал“ сваке године у децембру бирају најважније спортске догађаје и најбоље спортске личности које су обележили ту годину.

Србија и Црна Гора на олимпијским играма

Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.

На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.

Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија, пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.

Србија на Летњим олимпијским играма 2008.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала други пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала са 92 такмичара у 11 спортова, 8 појединачних и 3 екипна.

Шеф мисије Србије била је Снежана Лакићевић-Стојачић.

Заставу Србије на свечаном отварању Олимпијских игара 2008. носила је Јасна Шекарић.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Српски патриотски савез

Српски патриотски савез је опозициона политичка странка из Србије. Формално је основана као Покрет уједињених локалних самоуправа у Краљеву 2010. године, а тренутни назив и статут је усвојен 21. јула 2018, када је покрет фузионисан са групом грађана окупљеном око председника општине Нови Београд и бившег ватерполисте, Александра Шапића, те је прерастао у политичку странку. Шапић је на оснивачкој скупштини изабран за председника СПАС-а.

Хуманитарна фондација „Буди хуман - Александар Шапић”

Хуманитарна фондација „Буди хуман - Александар Шапић” је основана у Београду, 9. априла 2014. године, са циљем да се помогне, пре свега, деци, одраслима, удружењима и установама из Србије којима је помоћ неопходна. Оснивач је Александар Шапић, актуелни председник општине Нови Београд и прослављени ватерполиста који је сва одличја освојена на такмичењима у играчкој ватерполо каријери продао у хуманитарне сврхе, а прикупљени новац уплатио корисницима фондације „Буди хуман”.

Председник општине Нови Београд
Тренутна функција
Функцију обавља од 27. јун 2012.
Избори2012.
Реизбор(и)2016.
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године
Бечеј - Побједник ЛЕН Лиге шампиона 1999/00.
ВК Бечеј – Првак СР Југославије 2000/01.
Репрезентација

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.