Александар Станковић (новинар)

Александар Станковић (Суботица, 8. април 1970) је хрватски новинар и водитељ, српског порекла[4]. Најпознатији је као водитељ емисије Недјељом у два, која се емитује на хрватском националном каналу ХРТ 1. Публици је познат по агресивном стилу вођења емисије, због чега је с неким гостима имао вербалне окршаје, а Емир Кустурица је прекинуо снимање емисије с њим. [3]

Александар Станковић
Датум рођења8. април 1970.(49 год.)
Место рођењаСуботица [1]
 СФР Југославија
ПољеНовинарство
Награде„Награда за најбољи ток-шоу ХНД-а“ (2001) [2], „Награда за новинара године ХНД-а“ (2009) [3]

Биографија

Александар Станковић је рођен 8. априла 1970. у Суботици, од оца Добросава и мајке Вере. Отац му је био војно лице, родом из Стубле код Лесковца.[5] Преселио се 1977. године из Суботице у Карловац, а 1985. у Загреб. Завршо је Центар за Управу и правосуђе 1989. године, а од 1990. до 1995. је студирао на Правном факултету у Загребу. Прошао је на конкурсу за новинара Хрватског радија 1995. године. На истој радио станици је 1998. водио емисију Полиграф. Од 2000. води емисију Недјељом у два на каналу ХРТ 1. [1] Имао је две камео улоге у серијама: Битанге и принцезе и Добре намјере. [6] Објавио је три књиге поезије: „Јутра побијеђених“ (2001), „Игор Мандић на Мјесецу“ (2010) и „Углавном су ме вољеле старије госпође“ (2011). [2] Објавио је и књигу „Сто фаца и Аца“ у којој открива непознате детаље о гостима који су прошли кроз његову емисију. [4]

Референце

  1. 1,0 1,1 Aleksandar Stanković - tv zvijezda nemilordsna prema gostima svog showa Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 27, 2013) (на језику: енглески)
  2. 2,0 2,1 STO FACA I ACA, predstavljanje knjige Aleksandra Stankovića
  3. 3,0 3,1 „Александар Станковић - новинар 2009. у Хрватској”. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2013. Приступљено 25. 12. 2013.
  4. 4,0 4,1 Aleksandar Stanković: Živciraju me i Hrvati i Srbi
  5. ^ Водитељ „Недељом у два” Александар Станковић - Лесковчанин jugmedia.rs
  6. ^ Александар Станковић на IMDb-у

Спољашње везе

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.