Александар Обреновић

Александар Обреновић (Београд, 2/14. август 1876 — Београд, 29. мај/11. јун 1903) је био краљ Србије (1889—1903), последњи из династије Обреновић, који је, заједно са својом супругом краљицом Драгом Обреновић, убијен у Мајском преврату 1903. Краљ Александар је био син краља Милана и краљице Наталије Обреновић.

Након абдикације свог оца Милана Обреновића 1889, требало је да Србијом влада Намесништво до Александровог пунолетства. 1893. се прогласио пунолетним, укинуо Намесништво и преузео сву власт у своје руке. Овај потез га је начинио популарним. Друга одлука, која је дубоко озлоједила многе људе, је било укидање слободоумног устава из 1888. и враћање апсолутистичког устава из 1869. За време Александрове владавине, Србија је била у хаосу. 1897. године је довео свог оца Милана у Србију. Милан није остао само као краљев отац, већ је добио титулу врховног заповедника војске. Русија је била нарочито неповерљива због ове одлуке, пошто је Милан био познати аустрофил. Десет пута је мењао владу, три пута је мењао устав, а једном је накратко увео неуставно стање. Незадовољства је било и што се оженио удовицом Драгом Машин.

Незадовољство Александровом владавином је врхунац имало у мају 1903. када је група завереника предвођена Драгутином Димитријевићем Аписом убила краљевски пар и бацила кроз прозор у двориште. Након смрти краља Александра, на трон Србије је дошла династија Карађорђевић.

Александар Обреновић
AleksandarObrenovic
Датум рођења14. август 1876.
Место рођењаБеоград
 Кнежевина Србија
Датум смрти11. јун 1903. (26 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Србија
ГробЦрква светог Марка у Београду
ДинастијаОбреновићи
ОтацМилан Обреновић
МајкаНаталија Обреновић
СупружникДрага Обреновић
Потомствоније имао
краљ Србије
Период6. март 1889 — 11. јун 1903.
ПретходникМилан Обреновић
НаследникПетар I Карађорђевић
Coat of Arms of the Obrenovic Royal Family

Биографија

Divlad Milán szerb király 1888-32
Краљ Милан и Александар Обреновић 1888. године

Детињство на двору краља Милана

После убиства кнеза Михаила Обреновића 29. маја 1868. његов рођак Милан Обреновић је изабран за новог кнеза Србије. Милан се оженио Наталијом Кешком, кћерком молдавског бојара. Александар Обреновић је рођен 14. августа 1876. године у једном породилишту које је лично финансирао краљ Милан. Бригу о младом Александру је искључиво водио краљ Милан. По узрастању младог краљевића, краљ Милан је наредио да се пошаље на школовање у Париз о његовом трошку. Заједно са младим краљевићем тада су се у Паризу налазили њему у помоћ и два истакнута пријатеља куће Обреновића - Јован Ристић и Коста Протић, који ће касније, за време Александровог малолетства, бити намесници. На Лицеју је стекао солидно образовање, научио је француски и руски језик.

Детињство краљевића Александра је било обележено свађама његових родитеља.[1] Милан Обреновић је био аутократски владар и био је врло непопуларан међу народом. За време његове владавине Србија је постала независна држава и добила је територијално проширење на Берлинском конгресу. Пошто је Русија подржавала Бугарску и издејствовала Санстефански мир, краљ Милан се у спољној политици ослањао на Аустроугарску. Уз аустроугарску подршку се 1882. прогласио краљем. Војни пораз у Српско-бугарском рату и Тимочка буна, коју су водили неки чланови Народне радикалне странке, били су тежак ударац Милановом угледу. Ни на приватном плану краљу Милану није ишло. Након десет година брака, свађе између краља и краљице су постајале све чешће и оштрије. Краљ Милан није био веран супруг, а краљица Наталија је била под јаким руским утицајем. Пар се 1886. разишао и приватно и политички. Краљица Наталија је напустила Србију и са собом повела десетогодишњег краљевића Александра.

Александар се вратио у Београд 1887. године, са непуних 11 година и стално се налазио на Двору, где је о његовом васпитању бринуло више гувернанти. Ту је научио да свира клавир, да пише поезију, да пеца, да иде у лов. Углавном се налазио под надзором свога оца, краља Милана Обреновића.

Абдикација краља Милана и намеснички режим

Aleksandar zimani
Биста престолонаследника Александра, радионица Х. Зиманија, 1889. (Историјски музеј Србије)
Aleksandar Obrenovic 1890
Слика Александра Обреновића из 1890. године

На годишњицу проглашења Краљевине Србије 22. фебруара (6. марта) 1889. у Саборној цркви, краљ Милан се појавио заједно са својим тринаестогодишњим сином Александром у свечаној војној униформи и објавио је проглас да се повлачи са трона и уступа га своме сину, али да се до његовог пунолетства државом стара намесништво. Према Уставу, краљ Милан је одредио сину Александру намесништво, које су сачињавали Јован Ристић, генерал Коста Протић и генерал Јован Белимарковић.

Радикали су помиловани од оптужби и казни због Тимочке буне и вратили се у политички живот. Прво је Сава Грујић преузима председништво владе, а затим Никола Пашић 1891. године. После Миланове аустрофилске политике, долази до нових веза Србије и Русије. У лето 1891. године Александар Обреновић и Никола Пашић одлазе у Петроград у посету руском цару Александру Романову. Млади краљевић је срдачно дочекан у Петрограду. Цар Александар му је том приликом рекао да Русија неће дозволити анексију Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске и да ће ту одлуку пренети у Беч. Краљевићу Александру и Николи Пашићу било обећано и то да ће Русија помагати српску активност у Македонији.

На предлог младог Александра, Влада и намесништво Србије су омогућили повратак митрополита Михаила у Београд. На 500-ту годишњицу Косовског боја, 1889. године, тринаестогодишњи краљ Александар је у цркви манастира Жиче миропомазан од стране митрополита Михаила, политичког противника његовог оца краља Милана, у присуству краљевских намесника, министара српске Владе и руског посланика Персијанија. Чин миропомазања био је изузетно свечан. Претходно је млади краљ присуствовао бденију у Лазаревој цркви у Крушевцу, положио темељац за споменик Косовским јунацима и на путу за Жичу свратио у манастир Љубостињу, где је приређен нарочити помен на гробу Царице Милице. Посебним законом је основано Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару, које је добило ослобађање од свих пореских дажбина (1899).

Александрова мајка, краљица Наталија, која је била у разводу и оштром сукобу са краљем Миланом, протерана је, на његов захтев, из Београда 7. маја 1891. године. Отпутовала је у бањски центар Бијариц, са будућом краљицом Драгом Обреновић.

После смрти намесника Протића 4. јуна 1892. године, настаје сукоб између шефа радикала Николе Пашића, који претендује на намесничко место, и првог намесника Ристића, који не прихвата Пашића. Расплет настаје падом радикалске владе и установљавањем либералске, под Јованом Авакумовићем 9. августа 1892. године.

Александар Обреновић постаје краљ Србије

Aleksandar ob heinrich wassmuth 1894
Heinrich Wassmuth: Александар Обреновић, 1894.
Марко Мурат - Александар Обреновић, 1895
Марко Мурат: Александр Обреновић, 1895.
Сабља Александра Обреновића
Сабља Александра Обреновића (детаљ), Историјски музеј Србије

После скупштинских избора из фебруара 1893, који су дали подједнак број посланика радикалима и либералима, настала је тешка политичка криза, а Александар је решио да узме ствари у своје руке. 1. априла 1893. године позвао је све угледне министре и читаво намесништво на свечану вечеру у Двору. За време вечере, стално су се око младог краља налазила 10-12 официра као послуга. Након вечере, краљ је позвао госте у свечани салон и саопштио им је да се ради побољшања стања у земљи од данас преузима краљевска овлашћења, разрешује досадашњу владу и намесништво и да Србија иде новим политичким курсем. Тако је краљ Александар извршио дворску револуцију, односно државни удар.

Око краља су се тада налазила неколицина високих официра, међу којима и коњички пуковник Лазар Петровић, који ће доцније постати његов лични ађутант, а краљ ће га унапредити у чин генерала. Протести министра су остали без резултата, док је краљ понављао да је тако боље за све. Нову владу је саставио краљев бивши васпитач, др Лазар Докић, са неколико угледних радикала.

На почетку своје владавине, политика краља Александра била је да он прописује програм рада владе по питањима војног, привредног и финансијског живота државе. Није подносио страначка непринципијелна надметања, а да би сузбио радикале, сам је 9. јануара 1894. године позвао оца, краља Милана, да се врати у Београд и доделио му врховну команду над војском. Радикална влада је одмах поднела оставку и прешла у опозицију. По повратку у земљу краљ Милан је одмах почео да утиче на државне послове.

Краљ Александар је покушао да води политику са неутралним владама, али му то није полазило за руком. Зато је 9. маја 1894. године извршио други државни удар и укинуо устав од 1888. и вратио стари из 1869. године.

Miroslav's Gospel 002
Мирослављево јеванђеље је поклоњено краљу Александару Обреновићу 1896. због отплате дугова манастира Хиландар.

Због све тежег положаја српског становништва у границама Турске империје, краљ Александар је решио да начини посету Цариграду у лето 1894, не би ли измолио неке политичке повластице српског живља у Турској. Негујући добре односе са Грчком, краљ Александар је у пролеће, по повратку из Цариграда, посетио и грчки двор. На том, путу, после неколико векова, посетио је Свету гору и Хиландар, коме је претила опасност да га Бугари преотму. Том приликом хиландарско братство је поклонио је краљу Мирослављево јеванђеље, оригиналну Немањину повељу манастиру и још неколико рукописа. Овом краљевом посетом и његовим новчаним прилозима, Хиландар је остао српски манастир.

По повратку са Атоса, краљ Александар се завадио са својим оцем, после чега је овај отишао по други пут из Србије. Недељу дана касније у Србију се враћа прогнана краљица Наталија. Потом је 25. јуна 1895. године Стојан Новаковић саставио нову напредњачку владу.

После овога, на инсистирање краљице Наталије, краљ одлази на летовање у Бијариц почетком маја 1895. године. Краљица Наталија је по њему дала име Сашино једној палати у Бијарицу. У овом градићу на граници Француске и Шпаније, краљ је упознао будућу супругу Драгу, која је била лична дворска дама његове мајке. У то време се у Србији то прихватило као пролазна авантура младог краља, али је љубав започета у Бијарицу почела да буја све више и више.

Novine
Вечерње новости 15. јуна 1896. су писале о састанку кнеза Николе и краља Александра у Београду

Краљ се поново враћа у Србију почетком септембра 1895. На инсистирање свога оца, краља Милана, краљ Александар је отишао у Беч, где је у знак добре пажње српског и аустријског двора, одликовао лентом Белог орла бечког министра за финансије и министра за Босну и Херцеговину, Бенјамина Калаја, што је рђаво прихваћено у Србији због тежње Аустроугарске да анектира Босну и Херцеговину.

У Бечу и Пешти поново долази до незадовољства према Србији. Први пут у српској историји, захваљујући залагању краља Александра, дошло је на Видовдан 1896. у Београду до састанка владара Србије и Црне Горе, краља Александра и кнеза Николе Петровића. Краљ је приредио величанствени дочек кнезу Николи на железничкој станици, командовао је својим војним ешалоном и први се руковао са црногорским кнезом. Том приликом књаз Никола Петровић је одржао дугачак говор где је поздрављао српско-црногорску сарадњу. Књаз Никола је био усхићен када је истога дана био у Саборној цркви на парастосу косовских жртава. После одржаног обреда и патриотског говора митрополита Михаила, у цркви, ушао је обучен у златно црногорско одело и са сабљом Немањића о појасу, клекнуо, пољубио земљу и бризнуо у плач.

И краљ Александар се одужио црногорском кнезу, па је тако наредне 1897. године, на Ђурђевдан, крсно име Петровића, краљ Александар посетио Цетиње, иако је краљ Милан из Беча употребио сва могућа средства да му осујети овај пут, плашећи га још да ће „погинути, чим ступи на црногорско земљиште“.

После избијања Критског устанка у Грчкој, долази до нових заоштравања односа Србије и Бугарске. Краљ Александар је био критикован што није искористио Грчко-турски рат и за кварења односа са Русијом.[2] Краљ Александар одлази у званичну посету кнезу Фердинанду Кобуршком у Софију 19. фебруара 1897. где је потписао српско-бугарску „Угодбу“. По том уговору предвиђала се начелна сарадња у свим питањима која су се тицала Срба и Бугара у Турској.

После овога, краљ се поново мири са оцем и позива га да дође у Србију. По доласку краља Милана у Србију 7. октобра 1897. образована је нова влада под председником Владаном Ђорђевићем, по занимању хирурга. Краљ Милан је постао врховни командант активне војске Краљевине Србије и унапређен у највиши чин армијског генерала који дотада није постојао.

Нова влада и краљ Милан покушали су да нађу достојну принцезу са неког западног двора за краљеву супругу. Међутим, тада се није знало да се краљ састаје са својом будућом женим Драгом Машин у Београду наочиглед читаве јавности.

После све већег ангажовања краља Милана у српској политици, а нарочито после његове антирадикалске политике, на њега је покушан атентат на Ивандан 1899. године, који је покушао да изврши један незапослени радник. Тада се краљ Милан почео обрачунавати са радикалима на све начине. Оваква његова политика се првенствено није свидела Александру из два разлога: требало је ставити земљу пред свршени чин објављивањем своје веридбе са Драгом Машин и да се лиши антирадикалске кампање коју је водио краљ Милан. Зато је решио да уклони и председника владе и краља Милана из земље.

Под изговором да треба да преговара са западним двором око његове женидбе са принцезом Александром Шамбург Липе, шаље свог оца у Карлсбад, а председника владе др Владана Ђорђевића у Маријенсбад да потпише неке уговоре са Аустроугарском. Чим је отклонио ове противнике, могао је на миру да објави веридбу са Драгом Машин.

Женидба краља Александра Обреновића

King Alexander I Obrenović of Serbia and Queen Draga, ca. 1900
Александар и Драга Обреновић

Србијом је одјекнула невероватна вест 8. јула 1900. да је краљ Александар запросио ћерку Пантелије Луњевице, Драгу Луњевицу-Машин. Први проблеми су настали код политичара, а затим и у војсци. После неких недоумица код виших официра, краљ Александар их је окупио у Саборној цркви 10. јула 1900. године на парастос страдалим жртвама у ратовима за ослобођење Србије и одржао им говор:

„Ја сам глава Дома Обреновића и ја први имам право и дужност да водим бригу о судбини и будућности Династије. Према томе мишљења мога оца у делу моје женидбе је споредна ствар и малог је значаја. То је главно шта мислим ја, а не мој отац. Мој отац није одговорио мојим жељама и ја сам га, као врховни командант, с тога справом разрешио дужности команданта активне војске.”

Vencana fotogrfija
Краљ Александар и краљица Драга на венчаној фотографији

Краљ Милан није дао благослав свом сину, напомињући у писму да је њихова династија превалила много тога, али да ју је одлука коју је донео одвела право у пропаст. Краљ Александар је наредио да се распореде јаке снаге на граници и да га у случају насилног покушаја да са војском продре у Србију, ухвате и затворе. Краљ Милан се више није ни враћао у Србију и умро је у Бечу 1901. године. Такође се против овакве одлуке побунила и краљева мајка Наталија, пишући му из Русије све најружније о Драги Машин.

Сви противници који су били против ове женидбе су затворени, касније, по милости краља пуштени, поднели су прво оставке, а покушано је чак да се код митрополита Инокентија утиче на то да не да црквени благослов краљу. После објављене веридбе, уследила је краљева женидба 23. јула 1900. у Саборној Цркви у Београду. Због затегнутих односа са спољним светом због ове женидбе, краљ Александар је почео полако да ради на сређивању ових односа. У спољној политици окренуо се одмах Русији, пустивши претходно радикале из затвора оптужене за Ивањдански атентат. На ово је оштро реаговао аустроугарски посланик у Београду, гроф Голуховски.

Устав Краљевине Србије из 1901. године
Насловна страна Устава из 1901..

После смрти краља Милана, краљ Александар је у знак краљичине трудноће пружио руку помирења свим политичким осуђеницима. По изласку политичара радикалне странке из затвора, краљ је саставио нову владу на челу са радикалом Михаилом Вујићем 20. марта 1901, а она је била мешавина радикала и либерала. Потом је донет нови Октроисани устав чија је главна карактеристика била увођење дводомног система.[3]

Нарочито велики проблеми за краља Александра настали су непостојећом трудноћом краљице Драге. На ово је први реаговао Царски двор у Петрограду и није желео да прими краља и краљицу у обећану посету. Краљ Александар је за то окривио радикале, извршио нови државни удар и поставио владу на челу са генералом Димитријем Цинцар-Марковићем 6. новембра 1902. године.

Због све веће одбојности руског двора, краљ Александар је од јесени 1902. године настојао да се поново приближи Аустрији, а извесне кораке предузимао је и раније. Већ у јануару 1902. године краљ Александар је послао у Беч свог личног секрета Милоша Петронијевића с обећањем да ће питање свог наследника решити у споразуму са суседном монархијом, и то, по својој прилици, тако што ће посинити једног од потомака женске линије Обреновића, који живе у Аустроугарској. На то је оштро протестовао руски министар иностраних послова гроф Александар Ламздорф, у Нишу када је крајем 1902. дошао у посету краљу Александру.

Мартовске демонстрације против Александра Обреновића и Мајски преврат

AlejandroDeSerbia--turkhislostprovi00curt
Слика Александра Обреновића из марта 1903.

Радници и студенти приредили су 23. марта 1903. масовне демонстрације које су се претвориле у сукоб с полицијом и војском. Том приликом погинуло је шест особа. На Калемегдану је демонстрантима ватрено говорио Димитрије Туцовић. Знајући да не може добити нове изборе, краљ Александар се окомио на Сенат, у коме се налазило остатак радикала, које је краљ окривио за нереде.

Краљ је 25. марта 1903. године извршио два државна удара у размаку од само једног сата. Првим ударом је укинут Устав из 1901, распуштени су Сенат и Народна Скупштина. Иза тога су извршена нова постављења краљевих људи у Сенату, Државном савету и судовима. Затим је краљ новим државним ударом вратио у живот стари Устав из 1901. године. Након овога, влада је спровела изборе 18. маја 1903. које је добила. Уједно, ово је била последња победа краља Александра на политичком пољу.

У ноћи 29. маја (11. јуна) 1903. године, група завереника, под руководством капетана Драгутина Димитријевића Аписа, извршила је преврат. Краљ Александар Обреновић и краљица Драга су убијени у спаваћој соби, тела су им бачена са балкона. Ове крваве и драматичне ноћи још су убијени: председник владе Димитрије Цинцар-Марковић, војни министар Милован Павловић, први ађутант Лазар Петровић, оба краљичина брата Никодије и Никола Луњевица, који су својим неодговорним и кавгаџијским понашањем, можда највише револтирали младе официре. Капије Двора отворио је официр Петар Живковић, потоњи генерал под владом Александра Карађорђевића.

Убиством последњег краља из лозе Обреновића, угасила се лоза ове династије која је, са прекидом између 1842. и 1858. године владала Србијом од 1815. године.

Краљ Александар и краљица Драга почивају у крипти храма св. Марка у Београду.[4] На српски престо након смрти краља Александра долази краљ Петар I Карађорђевић.

Титуле и признања

  • 14. август 1876 - 22. фебруар 1882- Његово Светло Височанство кнез Александар Обреновић
  • 22. фебруа 1882 - 22. фебруар 1889- Његово Краљевско Височанство принц Александар од Србије
  • 22. фебруар 1889 - 29. мај 1903- Његово Величанство Александар I Обреновић краљ Србије

Одликовања

Домаћа одликовања [a]

Страна одликовања

  • Ord.S.Stef.Ungh..png Орден Светог Стефана (Аустроугарска монархија)
  • Legion Honneur GC ribbon.svg Национални орден Легије части (Република Француска)
  • St.AndrewOrder.png Орден Светог Андреја (Руско царство)
  • Order of Saint Stanislaus Ribbon.PNG Орден Светог Станислава (Руско царство)
  • RUS Order of St. Alexander Nevsky BAR.png Орден светог Александра Невског (Руско царство)
  • Order of the Medjidie lenta.png Орден Меџедије (Отоманско царство)
  • Order of the Most Holy Annunciation BAR.svg Орден Пресвете Благовести (Краљевина Италија)
  • Cavaliere SSML BAR.svg Орден светих Мауриција и Лазара (Краљевина Италија)
  • Cavaliere di Gran Croce OCI Kingdom BAR.svg Орден круне Италије (Краљевина Италија)
  • PRT Three Orders BAR.png Орден Христа, Авиза и светог Џејмса са мачевима (Краљевина Португал)
  • GRE Order Redeemer 1Class.png Орден Спаситеља (Краљевина Грчка)
  • ME Order of Danilo I Knight Grand Cross BAR.svg Орден књаза Данила I (Кнежевина Црна Гора)

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Теодор Михаиловић
 
 
 
 
 
 
 
8. Јеврем Обреновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Баба Вишња
 
 
 
 
 
 
 
4. Милош Обреновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Анта Богићевић
 
 
 
 
 
 
 
9. Томанија Обреновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Joka N.
 
 
 
 
 
 
 
2. Милан Обреновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Iordache Catargiu, great treasurer of Moldavia
 
 
 
 
 
 
 
10. Константин Катарџи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Princess Ileana Rosetti
 
 
 
 
 
 
 
5. Елена Марија Катарџи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Ђурађ Балша
 
 
 
 
 
 
 
11. Есмералда Балша
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Роксанда Стурдза
 
 
 
 
 
 
 
1. Александар Обреновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ioniţă Keşco
 
 
 
 
 
 
 
12. Иван Петрович Кешко
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Tarsiţa Costache
 
 
 
 
 
 
 
6. Петар Кешко
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Ђурађ Балша (=22)
 
 
 
 
 
 
 
13. Наталија Балша
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Роксанда Стурдза (=23)
 
 
 
 
 
 
 
3. Краљица Наталија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Иван Стурдза
 
 
 
 
 
 
 
14. Николај Стурдза
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Ecaterina Rosetti-Roznovanu
 
 
 
 
 
 
 
7. Пулхерија Стурдза
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Dimitrie Ghica-Comăneşti
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Розети-Розновану
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Zoe Rosetti-Răducanu
 
 
 
 
 
 

Породица

Супруга

Kraljica Draga 11.jpg

Види још

Напомене

  1. ^ Поред ових ордена краљ Александар I Обреновић је као старешина краљевског дома носилац свих краљевских ордена као велики мајстор (енгл. Grand Master)

Референце

  1. ^ Jelavich 1983, стр. 32.
  2. ^ Cox 2002, стр. 55.
  3. ^ Pavlowitch 2002
  4. ^ Последња сеоба Александра и Драге („Вечерње новости“, 20. децембар 2013)

Литература

Спољашње везе

11. јун

11. јун (11.6.) је 162. дан године по грегоријанском календару (163. у преступној години). До краја године има још 203 дана.

1903

1903. је била проста година.

29. мај

29. мај (29.5.) је 149. дан године по грегоријанском календару (150. у преступној години). До краја године има још 216 дана.

Ђорђе Несторовић

Ђорђе Б. Несторовић (Пожаревац, 1864 — Београд, 26. јул 1935) је био начелник Управе града Београда 1893—1894, председник Београдске општине 1914. и Моравски бан.

Начелник Управе вароши Београда је постао недељу дана после Првоаприлског државног удара који је 1893. спровео Александар Обреновић, у оквиру преузимања органа власти.

На челу градске управе је био током девет месеци које је обележила велика политичка нестабилност. За то кратко време су промењене чак три владе, чији су председници били Лазар Докић, Сава Грујић и Ђорђе Симић.

Ћутљива жена

„Ћутљива жена“ је југословенски филм из 1963. године. Режирала га је Соја Јовановић, а сценарио је писао Александар Обреновић.

Александар Машин

Александар Ј. Машин (чеш. Aleksandár Mašín; Београд, 24. мај 1857. — Београд, 18. април 1910) био је пуковник Генералштаба Војске Краљевине Србије. Један је од организатора Мајског преврата 1903. године којим је свргнут и убијен краљ Александар Обреновић. У влади Јована Авакумовића био је министар грађевина.

Александар Обреновић (сценариста)

Александар Обреновић (4. јануар 1928 — 25. мај 2005) био је српски драмски писац.

Априлски устав

Устав Србије из 1901. године је био пети по реду Устав Србије, који је био на снази од 1901. до 1903. Устав се такође назива Априлски или Октроисани устав, јер га је наметнуо краљ Александар Обреновић, чиме је ојачан аутократски вид његовог политичког режима. После убиства краља Александра 1903. године, устав је стављен ван снаге усвајањем новог, либералнијег устава из 1903.

Афера недужне Анабеле

„Афера недужне Анабеле“ је југословенски филм из 1972. године. Режирао га је Миленко Маричић, а сценарио су писали Велимир Илић и Александар Обреновић.

Два погледа кроз кључаоницу

Два погледа кроз кључаоницу је југословенски телевизијски филм из 1960. године. Режирао га је Славољуб Стефановић Раваси, а сценарио је писао Александар Обреновић.

Друга влада Димитрија Цинцар-Марковића

Друга влада Димитрија Цинцар-Марковића је била влада Краљевине Србије од 24. марта до 29. маја 1903. Влада је трајала до мајског преврата 29. маја/ 11. јуна. Мајски преврат је био државни удар у ком су били убијени краљ Александар Обреновић и његова жена, краљица Драга, чиме се прекинула лоза династије Обреновић, која је владала Србијом од средине 19. века. То је било у ноћи између 28. маја и 29. маја 1903. године (по старом календару).

Крај династије Обреновић

Крај династије Обреновић је телевизијска серија у облику драмске хронике снимљена 1995. године у продукцији РТС-а. Сценарио је написао Радомир Путник, а режирао ју је Сава Мрмак. Серија дочарава политичка дешавања у животу Србије од 1899. године до мајског преврата, 29. маја 1903. када су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Обреновић убијени, а на престо доведен краљ Петар I Карађорђевић. Серија има 11 епизода, од којих су за првих 10 коришћени поуздани историјски извори, а за последње две, у којима је описан сам преврат, сценарио је, оправдано, делимично произвољан.

У осмој епизоди серије су коришћени одломци из серије Димитрије Туцовић.

Небески одред

Небески одред је југословенски филм из 1961. године. Режирали су га Бошко Бошковић и Илија Николић а сценарио су писали Ђорђе Лебовић и Александар Обреновић.

Обреновићи

Обреновићи су били српска владарска породица у периоду 1815—1903. изузев 1842—1858. По једном предању преци Обреновића су доселили из Бањана у Брусницу око 1700. године, а потичу од Копривица.

Њен родоначелник био је Милош Обреновић, а последњи владар Александар Обреновић. За време владавине Обреновића Србија је стекла независност на Берлинском конгресу 1878. Затим 7. марта 1882. од кнежевине је постала краљевина.

Осим владара значајни чланови династије су и њихове супруге: кнегиње Љубица и Јулија, краљице Наталија и Драга, затим браћа кнеза Милоша Јован и Јеврем и Милан. Међу познате чланове ове фамилије убраја се и Велимир Михаило Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила.

Прва влада Јована Авакумовића

Прва влада Јована Авакумовића је била влада Краљевине Србије од 9. августа 1892. до 1. априла 1893. (по старом календару). Када намесништво обара радикалску владу, Авакумовић 9. августа 1892. године постаје председник владе и министар иностраних дела. У влади доминира млађе крило либерала. Све акције владе усмерене су на парламентарне изборе заказане за 25. фебруар 1893. године. После жестоке борбе, у којој је влада користила сумњиве методе, резултат је нерешен, а политичку кризу разрешава млади Александар Обреновић, који преузима краљевске прерогативе, отпушта Авакумовићеву владу и мандат даје радикалима. Било је то 1. априла 1893. године. Радикална већина у скупштини је организовала политичко суђење Авакумовићу и неким члановима његове владе, али је их је краљ амнестирао пре пресуде.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Халелуја

„Халелуја“ је југословенски филм из 1971. године. Режирао га је Зоран Ратковић, а сценарио су писали Ђорђе Лебовић и Александар Обреновић.

Црна рука

Црна рука је била тајно друштво, званично основано под именом Уједињење или смрт у Краљевини Србији 10. јуна 1910. године. Црна рука је деловала и пре тога, извршивши Мајски преврат 29. маја 1903. у којем су убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга Обреновић, и тиме је прекинута лоза династије Обреновића.

Уједињење или смрт је имало панславистичке циљеве, са намером да уједини све територије Јужних Словена, посебно оне у саставу Аустроугарске. Гаврило Принцип, члан друге организације „Млада Босна“, уз подршку „Црне руке“, убио је 28. јуна 1914. у Сарајеву аустријског престолонаследника Франца Фердинанда давши тако повод за Први светски рат.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.