Албански језик

Албански језик (алб. gjuha shqipe) је индоевропски језик, који сам представља једну грану ове породице језика. Током историје, албански језик је усвајао речи из низа страних језика: латинског, словенских језика, турског, старогрчког, италијанског и других језика. Албански језик је у далекој вези са словенским и балтичким језицима.

Претпоставља се да њиме говори око 5.4 милона људи, од тога 3 милиона у Албанији, а остали су на Косову и Метохији (аутономна покрајина на југу Србије), у Северној Македонији, Црној Гори, северозападној Грчкој, јужној Италији (емиграција из 15. века) и дијаспори.

Албански језик има два дијалекта: дијалекат Гега, северно од реке Шкумбе, и дијалекат Тоска, јужно од ове реке. Дијалект Тоске је званични језик Албаније. На Косову и Метохији се све до 1972. године као књижевни албански језик користио дијалекат Гега. Њиме су штампане књиге, новине, учио се званично у школи. Те године је у Приштини одржан скуп албанских лингвиста из Албаније и са Косова и Метохије на коме је договорено да се албански књижевни језик унифицира. Од тада је и на Косову и Метохији службени и књижевни језик дијалекат Тоска, као што је у Албанији. Албански језик има многе заједничке особине са другим језицима Балкана (види: Балканска језичка заједница).

Стандард за писани албански језик је усвојен 1908. године и заснива се на латиничном алфабету.

албански језик
gjuha shqipe
Изговорʃcip
Говори се уАлбанија,
Србија (нарочито Косово и Метохија),
Северна Македонија,
северозападна Грчка и
јужна Италија
РегионБалканско полуострво
Број говорника
5,4 милиона на Балкану[1] (2011)
Индоевропски
  • албански језик
латиница (албанска латиница)
Званични статус
Службени језик у
 Албанија
 Србија (Косово и Метохија)
Признати мањински језик у
РегулишеАкадемија наука Албаније
Језички кодови
ISO 639-1sq
ISO 639-2alb (B)
sqi (T)
ISO 639-3sqi – укључујући код
Појединачни кодови:
aln – гег
aae – арбанашки
aat – арватински
als – тоск
{{{mapalt}}}
Распрострањеност албанског језика
  Службени језик
  Мањински језик
{{{mapalt2}}}
Албански језик и његови дијалекти

Карактеристике

Албански језик има 7 самогласника и 29 сугласника. Геге дијалект има назалне самогласнике којих нема у тоске дијалекту. Нагласак је углавном на претпоследњем слогу.

Именице се деле у 3 рода (мушки, женски и неутрални) и 2 броја (једнина и множина). Постоје 4 деклинације и 6 падежа (номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив и аблатив).

Члан се може налазити пре или после именице, као у румунском, бугарском или македонском (буг. планина - планината, алб. mal-mali).

Пример текста

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Të gjithë njerëzit lindin të lirë dhe të barabartë në dinjitet dhe në të drejta. Ata kanë arsye dhe ndërgjegje dhe duhet të sillen ndaj njëri tjetrit me frymë vëllazërimi.
  • tungjatjeta - здраво

Поређење албанског са другим језицима

Албански muaj/muaji i ri/ e re nënë / nëna motër / motra natë / nata hundë/ hunda tre i zi / e zezë i kuq/ e kuq i verdhë/ e verdhë i blertë / i gjelbër ujk / ujku
Други Индоевропски језици
српски месец нов мајка сестра ноћ нос три црно црвено жуто зелено вук
енглески month new mother sister night nose three black red yellow green wolf
латински mēnsis novus māter soror nox nasus trēs āter, niger ruber flāvus, gilvus viridis lupus
италијански mese nuovo madre sorella notte naso tre nero rosso giallo verde lupo
немачки Monat neu Mutter Schwester Nacht Nase drei schwarz rot gelb grün Wolf
португалски mês novo mãe irmã noite nariz três negro vermelho amarelo verde lobo
шпански mes nuevo madre hermana noche nariz tres negro rojo amarillo verde lobo
румунски luna nou/noi mamă soră noapte nas trei negru roşu galben verde lup
велшки mis newydd mam chwaer nos trwyn tri du (/di/) coch, rhudd melyn gwyrdd, glas blaidd
пољски miesiąc nowy matka siostra noc nos trzy czarny czerwony żółty zielony wilk
руски месяц новый мать сестра ночь нос три чёрный красный жёлтый зелёный волк
литвански mėnuo naujas motina sesuo naktis nosis trys juoda raudona geltona žalias vilkas
бугарски месец
mesec
нов
nov
майка
maika
сестра
sestra
нощ
nošt
нос
nos
три
tri
черен
čeren
червен
červen
жълт
žălt
зелен
zelen
вълк
vălk

Види још

Референце

  1. ^ Албански језик

Спољашње везе

Albanska abeceda

Albanska abeceda je latinično pismo albanskog jezika i ima 36 slova:

Napomena: Samoglasnici su podebljani. Poslušajte izgovor slova (150 KB ogg Vorbis datoteka).

Језичка породица

Језичка породица је група језика који потичу од заједничког претка званог прајезик те језичке породице. Већина светских језика се уврштава у језичке породице. Они који не припадају ниједној породици (или они чија сродност није поуздано утврђена) називају се изоловани језици. Концепт језичких породица се заснива на претпоставци да се језици током времена деле на дијалекте, од којих настају нови језици. За разлику од биолошких врста, код језика се често догађа мешање несродних језика чији говорници долазе у контакт. У случају креолских језика, и других мешаних језика, језик наслеђује особине из више језика. Неки језици глувих и слепих су се развили изоловано и немају рођаке. Ипак, овакви случајеви су изузеци.

Према референтној публикацији Ethnologue постоји 7.111 говорних људских језика који су распоређени у 141 језичку породицу. „Живући језици” су једноставно они који се користе као примарна форма комуникације међу људима. Исто тако постоји мноштво мртвих и изумрлих језика, као и они који још увек нису довољно изучени да бу се могли класификовати, или који су непознати изван њихове респективне говорне заједнице.

Албанизација

Албанизација је термин који се користи за описивање језичке или културне асимилације неалбанског становништва на албански језик и албанску културу. Основни циљ албанизације је стварање Велике Албаније која би садашње границе Албаније проширила на делове територија суседних држава Србије, Грчке, Македоније и Црне Горе.

Албанологија

Албанологија је интердисциплинарна грана хуманистике која се бави језиком, костимографијом, књижевношћу, уметношћу, културом и историјом Албанаца. У оквиру студија користе се научни методи књижевности, лингвистике, археологије, историје и културе; међутим, албански језик је главна тачка истраживања студија.

Албанска књижевност

Албанска књижевност је књижевност писана на албанском језику. Овај појам се такође може односити и на литературу коју су написали Албанци или која је написана у Албанији. Иако је Албанија као званична држава формирана тек 1912. године на свеалбанском конгресу у Валони, албански језик и култура Албанаца сежу много дубље у прошлост. За албански језик је 1854. године немачки филолог Франц Боп доказао да припада породици индоевропских језика, мада већина научника тврди албански језик потиче од илирског, док неки пак тврде је изведен од дачко-тракијског. Када је реч о култури, људско присуство на просторима Албаније датира још од средине палеолита, у периоду антике су овај простор насељавала илирска племена, а прва званична држава формирана у овој области била је Кнежевина Арбер или Кнежевина Албанон, када почиње да се бележи званична култура Албанаца.Прва дела на албанском почела су да се појављују у периоду ренесансе, када су Осмалије протерали Албанце са своје територије и отерали их у неке од европских земаља, првенствено у Италију, где су се неки прикључили тадашњим уметничким и књижевним правцима. Првим делом на албанском језику сматра се дело Месхари Ивана Бузука из 1555. године, мада неки научници наводе и да се албанским језиком писало још од раног 14. века. Дела која су у почетку настајала била су верског карактера. Она су имала за циљ да успоставе и одрже веру и културу Албанаца, а писана су и дела историјске тематике која су сведочила о ранијим подвизима и старости овог народа. Након стицања независности и формирања државе, албанска књижевност се убрзо прикључила европској књижевности и од тада ишла у корак с њом. Током Другог светског рата, када је фашистичка Италија окупирала Албанију, а и након тог периода, током социјалног реализма, била је уведена цензура, тако да су једина легална дела била писана у том правцу, мада је било и оних писаца који су, борећи се против режима, стварали дела изван ових граница.

Албански језици

Албански језици (приватни код: alba), грана индоевропских језика чија четири представника чине албански макројезик. Та четири језика говоре се на подручју Албаније, Србије, Грчке, Италије као и по многим државама широм света. Укупно их говори око 5.825.000 људи. Унутар албанске гране језика постоје два огранка, гегијска са гегијским језиком, и тоскијска са арванитиком, тоскијским и арберешким (арбанашким).

Албанци

Албанци (алб. Shqiptarët) су народ са југоистока Европе који претежно живи у Албанији и суседним областима. У Албанији живи око 40 % (2.300.000), у суседним земљама живи око 38 % укупне албанске популације док је значајан део (22 %) насељен у несуседној дијаспори. Албанци говоре албанским језиком, који има два главна дијалекта: гег и тоск. Претежно су исламске вероисповести, са значајним постотком православаца, римокатолика и атеиста.

Албанци у Републици Српској

Албанци у Републици Српској (алб. Shqiptarët në Republika Serbe) су грађани албанског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Албанци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Албанци у Северној Македонији

Албанци у Северној Македонији (алб. Shqiptarët në Maqedoninë e Veriut, мкд. Албанци во Северна Македонија) најмногобројнија су мањинска заједница у Северној Македонији. Укупан број Албанаца у Северној Македонији је 509.083 или 25,17% од укупног броја становника, су Албанци према последњем попису становништва из 2002. године. Најмногобројније албанске заједнице се налазе у Тетову (45%), Гостивару (47%), Струзи (32%) и Кичеву (31%).

Албанци су се на простор данашње Северне Македоније почели досељавати након средине 18. вијека. Према османском попису становништва од 1430. до 1431, године, на простору данашње Македоније уопште није било Албанаца. Већ средином 15. вијека, током процеса исламизације, мали број Албанаца се почео досељавати на простору Македоније као османски војници и најамници, али не у великом броју. Према османском попису од 1452. до 1453. године, на територији данашње Македоније забиљежене су само 32 албанске породице, од тога 31 породица у Тетову и једна католичка породица у Скопљу.

Албански језик у Северној Македонији је присутан на свим нивоима образовног процеса, од основног, средњег до високог. У Скопљу и Тетову постоји албанско позориште.

Албанци у Црној Гори

Албанци у Црној Гори су најбројнија несловенска мањина у Црној Гори. По попису становништва 2011. Албанци по националности чине 4,91 % становништва односно 30.439 лица, а албански језик је матерњи 5,27% становништва односно 32,671 лица.

Албанци чине већину у Општини Улцињ (70,66 % са 14,076 лица), а значајан део становништва чине и у Главном граду Подгорица (5,13 % са 9,538 лица), Општини Бар (5,98 % са 2,515 лица), Општини Гусиње (40,77 % са 1,642 лица), Општини Рожаје (5,04 % са 1,158 лица) и Општини Плав (са 833 лица).

Арванитски језик

Арванитски језик (Arvanitic, Arberichte, αρβανίτικη γλώσσα [arvanítiki glóssa]; или арванитика (arvanitika, αρβανίτικα [arvanítika]); ISO 639-3: aat), један је од четири представника албанског макројезика, којим говоре Арванити на подручју Грчке.

Говори се у неких 300 села на Атици, Беотији, јужној Евбеји, острву Саламина, Тракији, полуострву Пелопонезу и делу Атине.

Арванитски припада тоскијској подгрупи албанских језика, која још обухвата арберешки и тоскијски. Припада индоевропској породици језика са око 50.000 говорника, по подацима из 2000. године.

Главни град Подгорица

Сједиште Главног града Подгорице је градско насеље Подгорица. Главни град Подгорица има једну градску општину Голубовци.

Индоевропски језици

Породица индоевропских језика је једна од најпроширенијих језичких породица, која обухвата готово све европске језике (у Европи и у земљама које су населили Европљани) и знатан број језика у југозападној и јужној Азији. Ти језици, посебно у свом старијем облику, показују такву сродност и таква подударна обележја у фонетици, морфологији и лексици, да се безусловно мора закључити да су они, у старије доба, били тешње међусобно повезани и да су творили језичку заједницу. Претпостављени прајезик из којег су се развили сви индоевропски језици назива се праиндоевропски језик. Од њега није остало никаквог писаног трага, али се методама компаративне лингвистике може реконструисати део речника и граматике тог језика. На основу реконструисаног речника може се претпоставити да се тим језиком говорило на прелазу из млађег каменога у бронзано доба.

Индо-европски језици се начелно деле у десет грана:

Балтословенска грана

Германска грана

Италска грана

Хеленска грана

Албанска грана

Јерменска грана

Келтска грана

Индоиранска грана

Анатолска грана

Тохарска грана

Мањински језици у Републици Српској

Устав Републике Српске у свом уводном дијелу дефинише Републику Српску као јединствен и недјељив уставноправни ентитет, земљу конститутивних народа и грађана, у којој Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, Остали и грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској. Положај националних мањина у Републици Српској, који су у Уставу категорисани као Остали, уређује и штити Закон о заштити права припадника националних мањиина Републике Српске Национална мањина у смислу овог закона је дио становништва – држављана Републике Српске који не припадају ни једном од конститутивних народа, а сачињавају је грађани истог или сличног етничког поријекла, исте или сличне традиције, обичаја, вјеровања, језика, културе и духовности и блиске или сродне историјске прошлости и других карактеристика.Република Српска штити положај и равноправност припадника националних мањина: Албанаца, Црногораца, Чеха, Италијана, Јевреја, Мађара, Македонаца, Нијемаца, Пољака, Рома, Румуна, Руса, Русина, Словака, Словенаца, Турака и Украјинаца и других који испуњавају услове припадности националним мањинама.

Општина Бар

Барско копнено подручје има површину од 506 km². Највиша тачка општине је планина Румија на надморској висини од 1596 метара. Бар има просјечно 270 сунчаних дана годишње и спада међу најсунчанија мјеста јужне Европе. Климу карактеришу дуга и топла љета, а средња годишња температура износи 15,5 °C, u јулу 23 °C, a јануару 10 °C.

Охридски споразум

Охридски споразум је мировни споразум потписан између македонске владе и представника Албанаца у Македонији 13. августа 2001. Споразумом је завршен сукоб Националне ослободилачке армије и македонских снага безбедности и њиме су унапређена права Албанаца у Републици Македонији. Иако је учествовала у оружаном сукобу, Ослободилачка национална армија није учествовала директно у преговорима.Споразумом је договорено да албански језик постане званични језик у држави, где језик говори више од 20% популације заједно са македонским језиком на општинском нивоу.

Тоскијски језик

Тоскијски језик (арнаутски, shkip, shqip, shqiperë, skchip, tosk, zhgabe; ISO 639-3: als), један је од четири албанска језика, тоскијске подгрупе. Раширен је у јужној Албанији, 2.900.000 говорника (по подацима из 1989. године) који се етнички називају Тоске. Значајна заједница живи и у Грчкој, на подручју Епира, која броји 10.000 говорника, а главно седиште јој је у селу Лехову. Трећа значајна концентрација је смештена у западној Турској, која броји 15.000 говорника (по подацима из 1980. године) од 65.000 етничких.На темељу тоскијског створен је 1952. године службени албански језик. Тоскијски се такође говори и по другим земљама у свету где има исељених Тоска, а то су Немачка (25.000), Украјина (5.000), Белгија (3.000 говорника, податак из 1993. године).Наречја: арбанаски (задарски), сремски (срем, syrmia), камерија, корца.

Тун

Тун (нем. Thun, франц. Thoune, итал. Thun) је град у средишњој Швајцарској. Тун је трећи по величини град у оквиру Кантона Берн и средиште његове јужне, изразито планинске трећине.

Тун је данас познат као важно стециште швајцарске војске са највећим војним гарнизоном у држави.

Устер

Устер (нем. Uster, франц. Uster, итал. Uster) је град у северној Швајцарској. Устер је трећи по величини град кантона Цирих, као средиште његове источне трећине.

Данашњи
Стари

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.