Албански национализам

Албански национализам је група националистичких идеја и концепата међу Албанцима који су формирани у 19. веку током приода који се назива Албански народни препород. Термин је такође асоцијација на сличне концепте попут Албанизма[1][2][3][4][5] и Пан-Албанизам,[6][7] и идеје које воде формирању Велике Албаније.

Делови ових идеологија су прихваћени током постојања социјалистичке Народне Републике Албаније (1945—1991), која је више била фокусирана на континуитет илирско-албанске идеје[8] и преузимање историје Античких Грка као историје Албаније.[8] Током ере Енвера Хоџе, историчари и археолози су коришћени како би се пронашла веза између Илира и Албанаца.[8] Међутим, основне вредности Албанског народног препорода остале су и данас, док је идеологија развијена у социјалистичкој Албанији делимично присутна[9]) и у Албанији и на Косову и Метохији.[8]

Албански национализам придаје велику важност могућности илирског присуства у албанској етногенези. У 19. веку Албанци су имали идеје да су потомци Пелазга[10][11] и Етрураца,[12] Илира, античких Македонаца, и Епираца који имају пелазгијско порекло. Ове идеје образују национални мит којим се омогућава стварање независности и самоодређивања, као и иридентистичких покрета.[13][14][15][16]

Види још

Референце

  1. ^ Gawrych 2006, стр. 20.
  2. ^ Judah 2002, стр. 12.
  3. ^ Krieger & Crahan 2001, стр. 475.
  4. ^ Reynolds 2001, стр. 233
  5. ^ Schwandner-Sievers, Stephanie; Fischer, Bernd Jürgen (2002). Albanian Identities: Myth and History. C. Hurst & Co. Publishers. стр. 92, 100, 102, 132. ISBN 978-1-85065-572-5.
  6. ^ Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (2006). The Balkans: A Post-Communist History. Routledge. стр. 423. ISBN 978-0-203-96911-3.
  7. ^ Vickers, Miranda (2004). Pan-Albanianism: How Big a Threat to Balkan Stability?. International Crisis Group.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 Galaty & Watkinson 2004, стр. 8-17
  9. ^ Galaty, Michael L.; Watkinson, Charles (2004). Archaeology Under Dictatorship. Springer. ISBN 978-0-306-48508-4. Текст „8-17” игнорисан (помоћ)
  10. ^ Anthropological Journal of European Cultures, 2009, Gilles de Rapper, "by identifying with Pelasgians, Albanians could claim that they were present in their Balkan homeland not only before the "barbarian" invaders of late Roman times (such as the Slavs), not only before the Romans themselves, but also, even more importantly, before the Greeks‟ (Malcolm (2002), стр. 76-77)."
  11. ^ Dictionary of Deities and Demons in the Bible by Karel van der Toorn, Bob Becking, and Pieter Willem Van Der Horst. 1999. ISBN 978-0-415-22962-3. стр. 537.., "Pelasgians, the mythical predecessors of Greek civilisation}-".
  12. ^ Anthropological Journal of European Cultures, 2009, Gilles de Rapper
  13. ^ Wydra 2007, стр. 230.
  14. ^ Anthropological Journal of European Cultures, 2009, Gilles de Rapper, "by identifying with Pelasgians, Albanians could claim that they were present in their Balkan homeland not only before the "barbarian" invaders of late Roman times (such as the Slavs), not only before the Romans themselves, but also, even more importantly, before the Greeks‟ (Malcolm (2002), стр. 76-77)."
  15. ^ Bideleux & Jeffries 2006, стр. 513.
  16. ^ Judah 2008, стр. 31.

Литература

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925 — Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Демократска партија Албанаца

Демократска партија Албанаца (ДПА) (алб. Partia Demokratike Shqiptare) је друга по снази политичка партија етничких Албанаца у Северној Македонији, одмах након ДУИ. Настала је спајањем Партије демократског просперитета Албанаца (ПДПА) и Народно-демократске партије (НДП). ДПА је регистрована тек пет година након свог оснивања, односно 2002. године. Први вођа ДПА био је Арбен Џафери, а 2007. га је заменио Мендух Тачи.

ДПА је биила у коалицији с ВМРО-ДПМНЕ од 2006. до 2008, након чега је поновно прешла у опозицију. На последњим изборима у Македонији 2011. године освојила 5,9% гласова, односно 8 од 123 посланичка места у Собрању.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Косовски пук

Косовски пук (алб. Regimenti Kosova) била је осовинска војна јединица коју је створенио Трећи рајх након капитулације Италије у новембру 1943. године у Косовској Митровици на Територији војне управе у Србији. Била је сачињена од мјесних Албанаца.

Логор Челебићи

Концентрациони логор Челебићи био је сабирни логор који су формирали припадници Армије БиХ Алије Изетбеговића током Рата у Босни и Херцеговини и у којем су мучени и убијани Срби са територије општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је преко 400 лица која су страдала у овом логору.Тужилаштво БиХ за ратне злочине подигло је оптужницу против Есе Мацића званог Макарон из Јабланице, припадника Армије БиХ, који се терети за ратне злочине над заробљеним Србима током рата у Босни, за нечовечно поступање према заточеним цивилима и ратним заробљеницима српске националности у логору „Челебићи“, као и у спортској дворани Мусала у Коњицу, током 1992. и 1993. године.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Милан Мартић

Милан Мартић (Жагровић, 18. новембар 1954) је бивши српски политичар и председник Републике Српске Крајине од 1994. до 1995. године.

Године 2007. је осуђен пред Хашким трибуналом на 35 година затвора за „прогон, убиства, притварање, мучење, нехумана дела, окрутно поступање, нападе на цивиле, депортације и присилно премештање несрпског становништва, безобзирно разарање насеља и верских објеката и пљачку имовине Хрвата и Бошњака у РСК, Цазинској крајини и Загребу“. Тренутно је у затвору у Естонији.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Партија за демократско деловање

Партија за демократско деловање ПДД (алб. Partia për vertim demokratik, PVD) албанска је регистрована мањинска парламентарна политичка партија, у Србији. Председник је Шаип Камбери које је тренутно и први човек општине Бујановац, .

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Унпрофор

Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.