Албанска национална армија

Албанска национална армија (АНА; алб. Armata Kombëtare Shqiptare - AKSh[a]) је албанска терористичка организација, која има за циљ стварање Велике Албаније (према другим изворима — заштиту територијалног интегритета самопроглашене Републике Косово). Према Гарију Брехеру, под маском герилске борбе, АНА се бави кријумчарењем, трговином дрогом, трговином људима, етничким чишћењем и другим незаконитим радњама.[1][2] Основана је у јулу 2001. године,[3] а први пут се огласила 3. августа исте године.[4]

AKSh logo
Грб Албанске националне армије.

Идеологија

Главни циљ АНА је провођење у дјело иредентистичког пројекта „Велика Албанија“. У саставу те државе поред постојеће Републике Албаније, требало би да уђу области у саставу сусједних држава, и то: у Србији су то аутономна покрајина Косово и Метохија (самопроглашена Република Косово) и јужни дио Јужне и источне Србије (међу Албанцима позната као Прешевска долина), у Црној Гори јужни дио државе, у Грчкој њен сјеверозапад тј. окрузи Теспротија и Превеза, као и остатак територије која се некада налазила у саставу Јањинског вилајета (међу Албанцима област позната као Чамерија),[5][6][7][8] као и западни дијелови Северне Македоније.

Међутим, 2008. године командант „Арбери“ је рекао, да АНА не жели створити Велику Албанију, него је њен главни циљ заштита територијалног интегритета самопроглашене Републике Косово.[9]

АНА је својим активности у опасност доводила припаднике УНМИК-а, КФОР-а и ОЕБС-а, занемарујући међународно право.

По неким изворима, „Национални комитет за ослобођење окупираних територија“ и „Фронт за национално уједињење Албанаца“ представљају политичко крило АНА.[10]

Величина и састав

Многи припадници АНА су прије били у саставу ОВК, ОВПМБ и ОНА. Неколико десетина припадника су арапски плаћеници, који су војну обуку прошли у Авганистану, Ираку, Чеченији и на Косову.[11][12]

Према британским новинама, 2003. године АНА је у свом саставу имала између 50 и 70 припадника.[1] Према косовском листу Експрес, 2007. године АНА је бројала више од 12 хиљада припадника. [13] Према изворима руског листа РБК-а, АНА је 2007. имала између 20 и 40 хиљада припадника.[14] Према идеологу АНА Гафуру Адиљију, АНА је 2007. године имала 5 хиљада војника.[15] Према Радомиру Малићу, АНА је 2007. године на територији Косово имала око 10 хиљада војника.[16]

Од Албанске националне армије, као тајне организације, не могу се добити поуздани подаци о броју припадника.Претпоставља се да је 2019.број припадника нарастао на 12.000.[17]

Напомене

  1. ^ Sh у албанском писму представља једно слово, односно дијаграм. Транскрипцијом на српску ћирилицу добија се слово Ш.

Извори

  1. 1,0 1,1 Гари Брехер. (18. 9. 2003). „Албания: величина и величие”. Записки войномана (на језику: руски). Exile. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 29. 2. 2012.
  2. ^ „Terrorist Organization Profile: Albanian National Army (ANA)” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 23. 06. 2012. Приступљено 13. 3. 2012.
  3. ^ „Новая албанская банда ответит за 10 убитых македонцев”. Происшествия (на језику: руски). РБК. 9. 8. 2001. Архивирано из оригинала на датум 31. 08. 2012. Приступљено 29. 2. 2012.
  4. ^ „Разоружившиеся албанские боевики сменили вывеску и снова взялись за оружие”. Балканы (на језику: руски). Lenta.ru. 8. 8. 2001. Приступљено 29. 2. 2012.
  5. ^ Merdjanova 2013, стр. 147
  6. ^ Kola 2003, стр. 9
  7. ^ Seton-Watson, Robert William (1917). The Rise of Nationality in the Balkans. Рипол Классик. стр. 139. ISBN 978-5-87799-385-3.
  8. ^ Lampe & Mazower 2004, стр. 106
  9. ^ „Kosovo/Albania: Albanian National Army (Armata Kombetare Shqiptare, AKSh) operating in Kosovo” (на језику: енглески). Immigration and Refugee Board of Canada. 27. 8. 2008. Приступљено 13. 3. 2012.
  10. ^ Милован Дрецун. (13. 4. 2006). „Союз албанских государств до 2010 года” (на језику: руски). Информационно-аналитическая служба «Русская народная линия». Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 29. 2. 2012.
  11. ^ Лев Вершинин. (5. 12. 2003). „Стрельба по-македонски” (на језику: руски). Самиздат. Архивирано из оригинала на датум 31. 05. 2013. Приступљено 29. 2. 2012.
  12. ^ „Спецслужбы Македонии” (на језику: руски). Agentura.ru. 2004. Архивирано из оригинала на датум 31. 08. 2012. Приступљено 29. 2. 2012.
  13. ^ „Албанские боевики в Косове угрожают войной”. Новости (на језику: руски). Взгляд. 13. 11. 2007. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 29. 2. 2012.
  14. ^ „Войны за признание.”. Политика (на језику: руски). Информационно-политический портал «Империя». 16. 11. 2007. Архивирано из оригинала на датум 31. 08. 2012. Приступљено 29. 2. 2012.
  15. ^ Сергей Жарких (6. 11. 2007). „В Косово не верят дипломатам”. В Мире (на језику: руски). Российская газета. Приступљено 9. 3. 2012.
  16. ^ Димитрий Бабич (19. 11. 2007). „Восставшие из ANA” (на језику: руски). Война и Мир. Архивирано из оригинала на датум 05. 10. 2008. Приступљено 20. 3. 2012.
  17. ^ „«Албанская национальная армия» грозить взять под контроль часть Косово”. Мир (на језику: руски). Известия. 16. 10. 2007. Архивирано из оригинала на датум 31. 08. 2012. Приступљено 29. 2. 2012.

Литература

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925 — Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Горан Хаџић

Горан Хаџић (Винковци, 7. септембра 1958 — Нови Сад, 12. јул 2016) био је српски политичар и бивши председник Републике Српске Крајине. Хаџић је пред Међународним судом за ратне злочине оптужен за злочине против човечности. Ухапшен је 20. јула 2011. године у селу Крушедол на Фрушкој гори.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Ибрахим Ругова

Ибрахим Ругова (алб. Ibrahim Rugova; Црнце, Исток, 2. децембар 1944 — Приштина, 21. јануар 2006) био је албански сепаратиста, интелектуалац и политичар, први председник Демократске лиге Косова и самопроглашене „Републике Косово”.

Отац Ибрахима Ругове, Ук Ругова, и деда по оцу Рустем Ругова били су нацистички колаборационисти. Јануара 1945. године обојица су стрељана од стране комунистичких власти.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Милан Мартић

Милан Мартић (Жагровић, 18. новембар 1954) је бивши српски политичар и председник Републике Српске Крајине од 1994. до 1995. године.

Године 2007. је осуђен пред Хашким трибуналом на 35 година затвора за „прогон, убиства, притварање, мучење, нехумана дела, окрутно поступање, нападе на цивиле, депортације и присилно премештање несрпског становништва, безобзирно разарање насеља и верских објеката и пљачку имовине Хрвата и Бошњака у РСК, Цазинској крајини и Загребу“. Тренутно је у затвору у Естонији.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Операција Планинска бура

Операција Планинска бура је велика акција коју је извела специјална јединица Тигри полиције Македоније 7. новембра 2007. године против албанских терориста у селима Бродец, Весала и Вејце у близини Тетова, на подручју Шар планине. У акцији је убијено 7 и ухапшено 69 албанских терориста. Акција је спроведена да би се ликвидирала терористичка група са Косова која је угрожавала безбедности Републике Македоније и вршила провокације ка македонским снагама у претходних неколико месеци.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Сукоби у Републици Македонији (2001)

Сукоб у Републици Македонији 2001. године је био оружани сукоб који је трајао од јануара до новембра 2001. Сукоб је отпочео када су припадници албанске паравојне Ослободилачке националне армије (ОНА) напали на снаге безбедности Северне Македоније. Сукоб се одвијао више месеци са повременим прекидима, а окончан је потписивањем Охридског споразума у августу исте године.

Унпрофор

Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.