Аксентије Мародић

Аксентије Мародић Шаца (Суботица, 20. фебруар 1838Нови Сад, 20. март 1909) је био српски академски сликар и представник романтизма и академизма.[1]

Аксентије Мародић
Aksentije Marodić
Аутопортрет Аксентија Мародића
Датум рођења20. фебруар 1838.
Место рођењаСуботица
Аустријска монархија
Датум смрти20. март 1909. (71 год.)
Место смртиНови Сад
 Аустроугарска
ПољеАкадемски сликар

Биографија

Рођен је у Суботици у улици Ватрослава Лисинског број 9, од оца Максима, кројача, и мајке Љубице. У Суботици је живео до тринаесте године. Након завршетка два разреда Гимназије, прешао је да живи у Сенту где је учио да слика код Петра Пилића од 1851. до 1855. Затим одлази у Карлово код Николе Алексића који је сликао иконостас. После годину дана враћа се у Суботицу где је био до 1858.

Почетком шездесетих година прелази у Беч.

Улица у Суботици носи његово име.

Извори

  1. ^ http://www.lisje.com приступљено22.5.2014. године.

Види још

Галерија

Аксентије Мародић

Гроб Аксентија Мародића

Bajo Pivljanin ubija Turčina

Бајо Пивљанин убија Турчина (1878)

Спољашње везе

Дворац породице Сервијски у Новом Кнежевцу

Дворац породице Сервијски се налази у Новом Кнежевцу. Саградио га је Марко Сервијски, образован и угледан грађанин новосадског Магистрата, који је 1782. купио Турску Кањижу, на чијем је месту подигао дворац. Овај дворац представља културно добро од великог значаја.

Иланџа

Иланџа је насељено место у општини Алибунар, у јужнобанатском округу у Војводини, Србија. Према попису из 2011. било је 1422 становника.

Манастир Ковиљ

Манастир Ковиљ је манастир Српске православне цркве у Бачкој, у АП Војводини (Србија). Налази се поред села Ковиљ близу Новог Сада. Подигнут је у част Светих арханђела Михаила и Гаврила, који се славе 26. јула. Под заштитом је државе од 4. августа 1949. године, као споменик културе

Мина Караџић

Вилхелмина (Мина) Караџић-Вукомановић (Беч, 30. јун/12. јул 1828 — Беч, 12. јун 1894) је била сликарка и књижевница, кћерка Вука Стефановића Караџића и Бечлијке Ане Марије Краус.

Мина Караџић је једна од три сликарке (поред Катарине Ивановић и Полексије Тодоровић) које су радиле у Србији у 19. веку.

Никола Алексић

Никола Алексић (Стари Бечеј, 1808 — Арад, 1. јануар 1873) је био српски сликар.

Родна кућа Аксентија Мародића

Родна кућа Аксентија Мародића се налази у Суботици, у улици Ватрослава Лисинског бр. 9. Данас се ова кућа налази под заштитом државе и представља културно добро од великог значаја.

Сајмиште (Нови Сад)

Сајмиште је градска четврт Новог Сада.

Списак познатих Новосађана

Списак познатих становника Новог Сада, који живе или су живели у граду, као и оних који су у њему рођени.

Списак познатих Срба

Ово је списак познатих Срба и људи који су на неки начин повезани са Србима или Србијом.

Српска православна црква Светог Николе у Иланџи

Српска православна црква Светог Николе у Иланџи, у општини Алибунар, подигнута је у 18. веку и припада реду споменика културе од великог значаја.

Црква у Иланџи је посвећена Светом Николи и представља једнобродну грађевину са полукружном апсидом и звоником на западној страни, испред кога је трем са четири стуба који држе архитравну греду за забатом. Фасаде су декорисане упареним пиластрима са капителом између прозора, сокл је низак и назначен у висини стопе полустубова.

Иланџанска црквена општина је јануара 1868. године расписала конкурс путем „оферта”, за подизање „дрвеног иконостаса” у цркви. Рок је био април месец те године, код Компаније граничарске у месту. Иконостас су радили Новак Радонић и Аксентије Мародић 1875. године. У олтару и наосу зидне слике је радио Новак Радоњић. Обојица су значајно српски сликари романтизма и познатији су по историјским композицијама, али је њихово црквено сликарство значајно како по карактеристично традиционалној иконографији тако и по коришћењу чисто сликарских поступака карактеристичних за уметност романтизма. Црква је обнављана од 1852. до 1854. године и после страдања у Буни 1848. године.

Када је 1896. године Иланџу задесио земљотрес страдао је црквени торањ са јабуком и крстом. Због тога је црквена општина лицитирала радове "на мањак" на оправци и подизању позлаћених јабуке и крста. Предрачун радова је износио 553 ф.

Стеван Брановачки

Стеван Брановачки (Сента, 13. јун 1804 — Нови Сад, 8. фебруар 1880), потомак сенћанцке породице Брановачки, био је српски правник, политичар, градоначелник Новог Сада, председник Матице српске и један од оснивача Српског народног позоришта.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.