Акерманска конвенција

Акерманска конвенција је уобичајени назив уговора закљученог између Русије и Османског царства 25. септембра (7. октобра по новом календару) 1826. године у тврђави Акерман у јужном делу Бесарабије под називом Буџак (данас у Украјини).

Одредбама Акерманске конвенције је предвиђено да:

  1. сваки представник Османлијских власти на локалном нивоу у Молдавији и Влашкој (рум. hospodar) буде биран на период од 7 година свако у својој административној јединици (рум. Divan) уз обострано одобрење и Русије и Османског царства
  2. да се војска Османског царство повуче из Молдавије и Влашке
  3. Влашкој је дата контрола над дунавским лукама Ђурђу, Браила и Турну Магуреле
  4. чланом 5 је Србији (тада провинција у оквиру Османског царства) дата аутономија и враћене су јој територије које су јој одузете 1813. године
  5. Србима је дата слобода кретања у Османском царству

Кршење Акерманске конвенције које је почињено по налогу султана Махмуда II је довело до Руско-турског рата (1828–1829).

Belgorod ua
Тврђава Акерман изграђена у 14. веку.
Бугарска легија

Бугарска легија у Београду је добровољна организација основана и распуштена два пута. Циљ је борба против османске владавине Балкана.

Прву легију је створио Георги Раковски 1862. године и учествује у освајању Београдске тврђаве. Друга бугарска легија основана је 1867. године споразумом српског кнеза Михаила Обреновића и добротворне групе у Букурешту за заједничке акције против Османског царства. Након њеног распуштања, српски кнез је убијен. Исте године се завршава вукова реформа.

Четник у другој легији је Васил Левски, који је извео свој познати лавовски скок на Ташмајдану, који носи његово име (Левски). Лев је званична бугарска валута.

Гргур Јакшић

Гргур Јакшић (Чачак, 21. фебруар 1871 — Београд, 18. октобар 1955) је био српски историчар.

Инцидент у добар час

Инцидент у добар час или Ликвидација јаничарског корпуса, који је током историје Отоманског царства имао улогу преторијске страже, био је први и главни задатак владавине султана Махмуда II између 1808. и 1826. године.

Непосредно након ликвидације јаничарског корпуса, уништена је Акерманска конвенција и Руско-турски рат (1828—1829) у којем је Отоманско царство претрпео је страшан пораз непознат у историји. Следеће Једренски мир (1829), Хатишериф из 1829. године, Хатишериф из 1830. године, Босански устанак (1831-1832), Ункјар-Искелесијски уговор и Хатишериф из 1833. године. Грчка постаје независна.

Мехмед паша и Ибрахим ага и претходно регрутовани "плаћеници" отворили су артиљеријску ватру на побуњене јањичаре и уништили њихове куће са земљом, усмртивши око 1000 јањичара у судару. У наредних неколико дана, групе заробљених јањичара доведене су у седиште "побуњеника", који су одмах погубљени на лицу места. Јаничари, спашени од крваве покоље, тражили су сигурност у оближњој Београдској гори, али султанови људи су их опколили и, спаљивањем вегетације на све стране, живо спалили.

За јавну изградњу, као и за промиџбу новог отоманског поретка, праћеног реформама, остали живи вође јаничарске побуне, или једноставно такви, обешени су јавно и импровизовано. Последњих 200 јањичара су задављени ратним законима и њихова тела бачена у масовну гробницу. Раније су "реформатори" покренули гласине да су јаничари као жидови поступали с лихваром, изнудама, пљачкама и сводницима. Поред тога, оптужени су да се пресвлаче у кафићима и кафанама, а криви су за војне неуспјехе Османског царства током посљедњих 50 година. Век касније, Отоманско царство је остало у историји.

Почетком ове године 1826. основана је Матица Српска.

Коча Мехмед Хусрев-паша

Коча Мехмед Хусрев-паша, Хусрев Мехмед-паша или Хозрев-паша (1769, Кавказ - 3. март 1855, Саријер) је био османски државник, војсковођа и на кратко велики везир (1839—1841). Директно је одговоран за реформу у облачењу, султана Махмуда II.

Махмуд II

Махмуд II (20. јул 1789 — 1. јул 1839) је био турски султан 1808—1839. године. До ступања на престо био је одсечен од јавности. Он је син султана Абдул Хамида I и францускиње Ами Дибук де Ривера. Због тога је називан ,, Хришћанским Султаном". Борио се са многим унутрашњим и спољним потешкоћама.

Његова владавина праћена је административним, фискалним и војним реформама које су кулминирале у време Танзимата, а спровели су их његови синови Абдулмеџид I и Абдул Азиз. Познат је као ,, Петар Велики од Турске". Укинуо је јаничаре 1826. године и тиме је уклонио све препреке на путу спровођена реформи.

Односи Србије и Русије

Односи Србије и Русије су инострани односи Републике Србије и Руске Федерације.

У модерно доба, Србија и Русија успостављају званичне дипломатске односе 1838. године. Руска Федерација има амбасаду у Београду, а Република Србија има амбасаду у Москви.

Хатишериф из 1829. године

Хатишериф из 1829. године представља важан корак у успостављању аутономије Кнежевине Србије у односу на Османско царство. Први је од три (или четири, рачунајући и турски устав) хатишерифа које је султан издао Србима. Султан је Првим хатишерифом обећао Србима остваривање привилегија изнетих у Одвојеном акту 1826. године. На потписивање хатишерифа султан је присиљен Једренским миром склопљеним са Русијом након пораза у последњем рату. Акт је објављен на скупштини у јануару 1830. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.