Азербејџан

Азербејџан (азер. Azərbaycan), службено Азербејџанска Република (азер. Azərbaycan Respublikası) је највећа држава у региону Закавказја. Налази се на прелазу између југозападне Азије и источне Европе те се као таква сматра евроазијском земљом.[2] Граничи се са Русијом на северу, Грузијом на северозападу, Јерменијом на западу и Ираном на југу. На истоку Азербејџан излази на обале Каспијског језера. Азербејџану припада и ексклава Нахичеван која се граничи са Јерменијом на северу и истоку, на југу и западу са Ираном, док је на северозападу кратка граница са Турском.

Демократска Република Азербејџан која је основана 1918. године, а већ 1920. инкорпорирана у састав Совјетског Савеза,[3] је била прва демократска и секуларна република у исламском свету[4] Након 71 године битисања у оквирима СССР, Азербејџан је 1991. обновио своју самосталност. Убрзо након стицања независности, у азерској покрајини Нагорно-Карабах која је насељена претежно Јерменима је дошло до рата који је завршен са фактичком независношћу Нагорно-Карабаха. Ситуација у том делу земље је и даље у фази замрзнутог конфликта.

Азери припадају групи туркијских народа и исламске су вероисповести (шиитски ислам). Азерски језик којим говори већина становништва и који је службени језик земље је члан туркијске језичне скупине (најпознатији члан ове скупине је турски језик). Азербејџан је једна од 6 независних туркијских држава и активни је члан Турског савета и светурске културне организације ТЈУРКСОЈ. Држава има дипломатске односе са 158 земаља широм света и чланица је у 38 међународних организација.[5] Један је и од оснивача организације ГУАМ и Организације за забрану хемијског наоружања. У децембру 1991. била је и међу оснивачима Заједнице независних држава.[6] Азербејџан је и пуноправни члан у УН, ОЕБС, Савету Европе, НАТО програму Партнерство за мир и Покрету несврстаних. Има статус посматрача у СТО, а своју канцеларију у земљи има и Европска комисија ЕУ-а.

Према подацима Међународног монетарног фонда, Азербејџан је једна од најбољих земаља за бизнис и најбогатија држава региона јужног Кавказа.[7][8]

Азербејџанска Република
Azərbaycan Respublikası  (азерски)
Химна: Азерски марш
(азер. Azərbaycan marşı)
Положај Азербејџана
Главни градCoat of arms of Baku.svg Баку
40°25′N 49°50′E / 40.417° СГШ; 49.833° ИГДКоординате: 40°25′N 49°50′E / 40.417° СГШ; 49.833° ИГД
Службени језиказерски
Владавина
Облик државеПредседничка република
 — ПредседникИлхам Алијев
 — ПотпредседникМехрибан Алијева
 — ПремијерНовруз Мамадов
Историја
Стварање државе
 — Атабегови Азербејџана1135.
 — ДР Азербејџан28. мај 1918..
 — Азербејџанска ССР28. април 1920.
 — Независност од СССР30. октобар 1991.
Географија
Површина
 — укупно86.600 km2(113.)
 — вода (%)1,6
Становништво
 — 2014.[1]9.477.100(89)
 — 2009.8.922.447
 — густина109,44 ст./km2(103)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2015.
 — укупно$168 милијарди(.)
 — по становнику$17.500(.)
ИХР (2013.)0.751(76) — висок
ВалутаМанат
 — код валутеAZN
Остале информације
Временска зонаUTC +4, лети +5
Интернет домен.az
Позивни број+994

Порекло имена

Термин Азербејџан (или тачније Азарбајџан - آذربایجان) се појављује по први пут као арабизована форма персијског термина Āδarbāyagān. Термин је настао од речи Āturpātākān која потиче из мртвог средњеперсидског језика (јерм. Atrpatakan; грч. Άτροπατηνη; арам. Aδorbāyγān). Спада у категорије хоронима и етнонима који воде порекло од одређене личности која се сматра оцем одређене нације. У овом случају термин се односи на последњег ахеменидског сатрапа Медије Атропата (Āturpāt) који је 320. п. н. е. у северним деловима Медије основао независну државу под именом Атропатена (данашњи ирански Азербејџан).[9][10] Термин Āturpāt у буквалном преводу значи „онај који је заштићен светом ватром“.[11][12] Када се именици Āturpāt дода ирански петроним -akān добије се назив Āturpātākān који се може превести као „Земља (свете) ватре“. Првобитно име земље „Мад и Атрупатакан“ (односно Атропатова Медија) се временом мењало, прво у Атурпатакан затим у Адарбаган (Ādharbādhagān) до данашњег термина Азербејџан.[13]

Након што је Арапски калифат завладао Персијом током VIIVIII века топоним Āturpātākān је под утицајем арапског језика трансформисан у Азарбајџан (آذربایجان). Историјски гледано, тај топоним се односио искључиво на територију некадашње Атропатене (данашњи Ирански Азербејџан или јужни Азербејџан).[14] Арапски географи су у својим описима јасно раздвајали подручје Атропатене од Арана (данашњи Азербејџан) и Јерменије на северу.[15] И почетком 20. века у светским енциклопедијама се термином Азербејџан означавала искључиво иранска провинција јужно од реке Аракс, док је подручје данашње Републике Азербејџан означавано као Руско источно Закавказје.[16] Чак ни азерски аутори 19. век нису називали источни Кавказ Азербејџаном. Током 18. и 19. века овим појмом се означавала једино северозападна Персијска провинција јужно од Аракса. Мирза Бег је такође овим термином означава земљу јужно од реке Аракс.[17]

Данашње име Азербејџан је настало под утицајем турске културе и први пут је употребљено 27. маја 1918. године на седници Транскавкаског сејма, када су муслимански чланови тражили успостављање Републике Азербејџан а себе прогласили Националним Саветом Азербејџана.[18]

Географија

Физичко топографска карта Азербејџана
Физичка карта Азербејџана

Положај

Азербејџан је највећа држава у региону јужног Кавказа и налази се на прелазу између југозападне Азије и источне Европе те се може сматрати Евроазијском земљом. Државна територија се простире између 38° и 42° северне географске ширине и 44° и 51° источне географске дужине на површини од 86.600 км².[19] Простире се у правцу север југ у дужини од 400 km, а од запада ка истоку 500 km.

Укупна дужина међународних граница износи 2.648 km. На северу се граничи са Русијом (Дагестан - 390 km), на северозападу са Грузијом (480 km), на западу је Јерменија (1.007 km), на југу Иран (765 km) и на крајњем северозападу Нахичевана је међународна граница са Турском (15 km).[20] На истоку Азербејџан излази на обале Каспијског језера, а дужина обалне линије је 850 km.

У физичко-географском смислу Азербејџан се може поделити на три целине:

Геологија

Територија Азербејџана је смештена између крајњег источног сегмента Кавкаског дела алпске орогенезе и каспијске депресије на истоку. Северни делови земље који припадају мегаантиклинаријуму Великог Кавказа су изграђени од седимената из доба јуре, креде, палеогена и неогена. У том делу доминирају шкриљци и глине из периода јуре и позно јурски флиш. Идући ка југу старије наслаге се постепено замењују млађима вулканског типа. Централни делови су депресије прекривене моћним неогенским наслагама на чијем дну су формиране долине Куре и доњег Аракса.

Mud Volcano in Gobustan 01
Блатни вулкан у Гобустану

У геолошкој грађи Малог Кавказа доминирају средњо-јурске вулканске стене те кречњаци позне креде, док се у северним деловима примећујуи слојеви прекамбријских метаморфних стена, а приметне су и бројне гранитне интрузије из позног еоцена. Талишке планине које се налазе на крајњем југу (од Малог Кавказа одвојене попречном депресијом доњег Аракса) представљају систем маритимних палеогених набора са вулканском основом.

Као реликтни некадашње интензивне вулканске активности, на крајњим југоисточним обронцима Великог Кавказа, широм централне низије налази се преко 200 активних блатних вулкана. Сеизмичка активност целог региона је изразито висока.

Рељеф

Azerbajiani landscape - Another version
Долина Хиналиг са врховима Базардјузју и Шахдаг

Рељефна слика Азербејџана је веома разноврсна и на њој доминирају два главна облика рељефа: низије и планине. Око 40% државне територије је планинског карактера, а просечна надморска висина износи око 400 м.[21] Хипсометријски најнижа тачка је Каспијско море које се налази на 28 m испод нивоа светског мора, док је највиши врх Базардјузју (4.466 м) на крајњем северу. Тако је разлика између два хипсометријска екстрема чак 4.494 m.[22]

Murov mountain in Azerbaijan-Caucasus3
Планина Муровдаг
Bazarduzu detail
Базардјузју, највиши врх Азербејџана

Планински систем Азербејџана чине Велики и Мали Кавказ и Талишке планине. Велики Кавказ у Азербејџану представља крајњи југоисточни обод овог планинског ланца и простире се северним и североисточним делом земље. У Азербејџану је предтсваљен преко два планинска ланца: јужни Базардјузју висине 4.466 м и севернији Шахдаг висине 4.243 м. Идући ка југоистоку надморска висина постепено опада на 1.000 — 700 m. Мали Кавказ се простире у западним и југозападним деловима земље и знатно је нижи и равнији. Главни планински ланци су Муровдаг, Зангезур и Шахдаг. Јужно од Муровдага се простире Карабашка вулканска висораван која се пружа ка југу све до долине реке Аракса. Овај део земље је обрастао бујним листопадним шумама. Талишке планине се налазе на крајњем југоистоку земље, уз границу са Ираном, и представљају прелаз од Малог Кавказа ка Елбрусу. Максимална висина ових планина износи 2.477 m.

Између високих планинских ланаца на северу, западу и југу, у централном делу земље сместила се пространа Курско-араксинска низија (највећа у Закавказју). Централни део низије прати токове Куре и Аракса и дели се на 5 мањих целина: Муганска, Миљска, Карабашка, Ширванска и Саљанска степа. Ленкоранска низија представља јужни продужетак централне низије у виду уског појаса ниског земљишта између Талиша и Каспијског језера. Северно од Абшеронског полуострва уз каспијску обалу према Дагестану пружа се Самурско-дивичинска низија. Већина ових низија, укључујући и Абшерон се налази на надморској висини нижој од нивоа светског мора (-28 м на обали).

Воде

Река Кура је најзначајнија река Азербејџана која протиче средњим делом Републике Азербејџан. Извире у Грузијским планинама, а улива се у Каспијско море које има стратешки значај за Арзебејџан, посебно због поморског саобраћаја, риболова и великих ресурсних налазишта нафте и плина.

Азербејџан излази на Каспијско море у дужини од око 400 km.

Клима

Клима у Азербејџану је изразито континентална и сува, суптропска на југоистоку. Просечне температуре су 3,5 °C у јануару и 25 степени Целзијусових у јулу. Просечна количина падавина у равницама износи између 200 mm и 300 mm.

Флора и фауна

Историја

Nagorno-Karabakh War-sr
Азербејџан после рата за Нагорно-Карабах

Трагови људских насеља у подручју Азербејџана потичу из млађег каменог доба. Тада је становништво веровало у горећи извор нафте у близини Абшерона. Почетком првог миленијума на југу Азербејџана основана је независна држава Мана, која је у 6. веку дошла под власт Персије, а у 7. веку Медије. Победом Александра Великог над Персијанцима основана је полусеверна државица Медија Атропатена. У 2. веку су је осбојили Парти. Године 226. почиње да се назива Адербајганом или Азербејџаном. 28. априла 1920. године настаје Азербејџанска ССР, а 1991. независна Република Азербејџан. Државом је практично од осамостаљења владао Хејдар Алијев а 2003. године наследио га је син Илхам Алијев.

Државно уређење

Азербејџан је република у чијем саставу се налази и Аутономна Република Нахчиван, као и Аутономна Област Нагорно-Карабах насељена претежно јерменским становништвом. Нагорно-Карабах се једнострано отцепио од Азербејџана и данас постоји као фактички независна држава, међутим, међународно непризната.

Административна подела

Azerbaijan districts numbered rus
Административна подела Азербејџана}

Азербејџан се дели на 66 рејона (азер. rayonlar), 12 градова (азер. şəhərlər) и 1 аутономну републику (азер. muxtar respublika). Подела на рејоне потиче из времена Азербејџанске ССР.

Рејони се деле на општине, којих укупно има 2698[23][24] (азер. bələdiyyə, мн. bələdiyyələr). Два града, Баку и Ганџа, такође су подељени на рејоне.

Део територије Азербејџана је под контролом непризнате државе Нагорно-Карабах.

Већи градови

Четири највећа града Азербејџана са приближним бројем становника:

Становништво

Језик

Службени језик Азербејџана је азерски језик. То је језик којим говори (95%) становника и припада туркијској групи, односно Огуз (јужнотуркиској) подгрупи језика (заједно са гагаушким, кримско-татарским, турским и туркменским ). Осим Републике Азербејџан и Дагестана (у Русији) где је азерски званичан језик, широко је распрострањен и на северу Ирана, као и у деловима источне Турске, Јерменије и Казахстана. Језик користи три писма: латиницу, ћирилицу и арапско писмо. Уредбом председника Азербејџана 9. август је проглашен за дан овог језика.

Други мањински језици у Азербејџану су руски и јерменски језик у Нагорно-Карабаху.

Најпознатији композитор који је писао и компоновао на азерском је Узеир Хаџибејли. Један од најистакнутијих савремених писаца на азерском језику је Мирза Казар.

Религија

Слобода вероисповести у Азербејџану је гарантована уставом Азербејџана. Према званичним подацима муслимани чине између 93,4 % и 96% становништва од чега су 85% шиити и 15% сунити. Хришћани чине између 3% и 4% становништва од којијх навише има верника Руска православна црква и Јерменска апостолска црква (Нагорно-Карабах).[25]

Етничке групе

Види још

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ Азербејџан се сматра и европском и азијском државом. Следећи извори сматрају Азербејџан делом Азије: УН класификација; The CIA World Factbook CIA.gov, NationalGeographic.com, и Encyclopædia Britannica. Извори који Азербејџан сматрају делом Европе су: Merriam-Webster's Collegiate Dictionary, и Worldatlas.com, Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ Pipes 1997, стр. 218–220, 229}}
  4. ^ Kazemzadeh, Firuz (1951). The Struggle for Transcaucasia: 1917–1921. The New York Philosophical Library. стр. 124, 222, 229,269—270. ISBN 978-0-8305-0076-5.
  5. ^ „"Azerbaijan: Membership of international groupings/organisations: ". British Foreign & Commonwealth Office.”. fco.gov.uk. Архивирано из оригинала на датум 31. 7. 2003. Приступљено 12. 9. 2011.
  6. ^ Publications 1999, стр. 154.
  7. ^ "Best Countries for Business". Forbes. September 8, 2010.
  8. ^ Azerbaijan:Report for Selected Countries and Subjects". International Monetary Fund., Приступљено 12. 4. 2011.
  9. ^ Chaumont, M. L. "Atropates". Encyclopaedia Iranica. 3.1. London: Routledge & Kegan Paul.
  10. ^ Schippmann 1989, стр. 221–224.
  11. ^ Асатрян Г. С. Заметки об азари — исчезнувшем языке Азарбайджана, Приступљено 17. 4. 2013.
  12. ^ "Azerbaijan: Early History: Persian and Greek Influences". U.S. Library of Congres., Приступљено 7. 6. 2006.
  13. ^ Талах В. Рожденный под знаком кометы: Митридат Эвпатор Дионис. — Одесса, 2006.
  14. ^ Всемирная история, М., 1956, т. 3. pp. 132, Приступљено 17. 4. 2013.
  15. ^ Реза, Энаят-олла. Азарбайджан и Арран, Приступљено 17. 4. 2013.
  16. ^ Адербиджан // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.) — СПб., 1890—1907.
  17. ^ Qarābāghī, Jamāl Javānshīr; Bournoutian, George A. (1994). A history of Qarabagh: an annotated translation of Mirza Jamal Javanshir Qarabaghi's Tarikh-e Qarabagh. Mazda Publishers. стр. XV. ISBN 978-1-56859-011-0.
  18. ^ Азербайджанская Народная Республика (Азербайджан Халг Джумхуриййети) — первая парламентская республика на Востоке (май 1918 г. — апрель 1920 г.), Приступљено 17. 4. 2013.
  19. ^ АЗЕРБАЙДЖАН на
  20. ^ "Geographical data". The State Statistical Committee of the Republic of Azerbaijan. Приступљено 2007-05-26. Архивирано из оригинала на дан 25. 7. 2013.
  21. ^ "Azerbaijan: Biodiversity". Central Asia and Caucasus Institute. Приступљено 2007-05-26. Архивирано из оригинала на дан 8. 2. 2012.
  22. ^ "Orography of Azerbaijan". United Nations Environment Programme. Приступљено 2010-06-30
  23. ^ Azərbaycan bələdiyyələri, Приступљено 17. 4. 2013. Архивирано из оригинала на дан 18. 2. 2010.
  24. ^ Административно-территориальные единицы Азербайджана, Приступљено 17. 4. 2013.
  25. ^ CIA the World Factbook, Приступљено 17. 4. 2013.

Литература

Спољашње везе

.az

.az је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Азербејџан. Администриран је од Азербејџан Комуникација.

Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011.

Азербејџан је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011. одржаном у Тегу од 27. августа до 4. септембра. Репрезентацију Азербејџан представљао је један атлетичар који се такмичио у једној дисциплини.На овом првенству Азербејџан није освојио ниједну медаљу. Није било нових националних, личних и рекорда сезоне.

Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Азербејџан је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа једанаести пут, односно учествовао је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентацију Азербејџан представљала су двојица атлетичара који су се такмичили у две дисциплине.На овом првенству Азербејџан није освојио ниједну медаљу. Није било нових националних, личних и рекорда сезоне.

Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Азербејџан је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 12. до 30. августа дванаести пут, односно учествовао је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентацију Азербејџан представљало је двоје атлетичара који су се такмичили у две дисциплине.На овом првенству Азербејџан није освојио ниједну медаљу, нити је оборен неки рекорд.

Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Азербејџан је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондонуод 4. до 13. августа тринаести пут, односно учествовао је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентацију Азербејџан представљало је четворо учесника који су се такмичили у три дисциплине.,На овом првенству Азербејџан није освојио ниједну медаљу, нити је оборен неки рекорд. Само је троскокаш Алексис Копељо Кубанац који се од 2017. такмичи за Азербејџан, скочио свој најбољи резултат у сезони 2017. У табели успепности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)), делио је 40 место са Белорусијом, Мароком и Шведском са два учесника у финалу и 8 бодова. По овом основу бодове су добили представници 65 земаља.

Азербејџан на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Азербејџан је учествовао на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта девети пут. Репрезентацију Азербејџана представљала су два такмичара (1 мушкарац и 1 жена), који су се такмичили у трци на 3.000 метара.

Азербејџан није освојио ниједну медаљу али је Лајес Абдулајева остварила лични рекорд сезоне.

Азербејџан на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Азербејџан је учествовао на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта, десети пут. Репрезентацију Азербејџана представљао је један атлетичар, који се такмичио у трци на 3.000 метара., На овом првенству Азербејџан није освојио ниједну медаљу. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Азербејџан је са једним учесником у финалу делио 40. место са 3 бода.

Није било нових националних, личних и рекорда сезоне.

Азербејџан на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Азербејџан је учествовао на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду од 17. до 20. марта, једанаести пут. Репрезентацију Азербејџана представљао је један атлетичар, који се такмичио у троскоку., На овом првенству Азербејџан није освојио ниједну медаљу, нити је било нових рекорда.

У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Азербејџан је са 1 учесником у финалу делио 51. место са 1 бода.

Азербејџан на Светском првенству у атлетици у дворани 2018.

Азербејџан је учествовао на 17. Светском првенству у атлетици у дворани 2018. одржаном у Бирмингему од 1. до 4. марта, дванаести пут. Репрезентацију Азербејџана представљао је један атлетичар, који се такмичио у троскоку., На овом првенству Азербејџан није освојио ниједну медаљу, нити је било нових рекорда.

У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Азербејџан је са 1 учесником у финалу делио 37. место са 5 бодова.

Азербејџан на избору за Песму Евровизије

Азербејџан је једна од најмлађих учесница Песме Евровизије. Дебитовала је на педесет и другом такмичењу одржаном у Београду 2008. године. Национално такмичење избора представника врши се под покровитељством Иџтимаи телевизије. Заинтересованост азербејџанске публике за ово музичко надметање владало је годинама уназад, али како ИТВ није била чланица Европске радиодифузне уније није испуњавала све услове потребне за дебитовање.

2007. године АзТВ је такође била заинтересована да учествује на Песми Евровизије. Иако је ранијих година АзТВ била пуноправни члан ЕРУ, њено чланство је суспендовано због оцене да је недовољно независна од Владе Азербејџана те је због тога њен захтев за учествовање на Песми Евровизије 2007. одбијен.

Међутим 5. јула 2007. ИТВ је постала пуноправна чланица Европске радиодифузне уније што је омогућило да се 15. октобра дозволи њено дебитовање на Песми Евровизије 2008.Азербејџан своју прву победу остварује 2011. године, у Диселдорфу са 231. поеном.

После Јерменије која је дебитовала 2006. и Грузије, 2007, Азербејџан је последња држава Кавказа која учествује на Песми Евровизије.

2018. Азербејџан се по први пут није квалификовао у финале.

Азербејџан на олимпијским играма

Азербејџан је као самостална држава први пут учествовао на Летњим олимпијским играма 1996. у Атланти и од тада учествује на свим играма.

Раније су се азербејџански спортисти такмичили као део Совјетског Савеза (СССР) на олимпијским играма од 1952. до 1988. После распада Совјетског Савеза, Азербејџан је на Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони учествовао у групи од 12 бивших република које су наступиле заједно као Уједињени тим под олимпијском заставом.

На Зимским олимпијским играма учествује од 1998. у Нагану.

Азербејџански спортисти су освојили укупно 43 медаље на Летњим олимпијским играма, у седам различитих спортова, док на Зимским олимпијским играма нису освојили ниједну медаљу.

Олимпијски комитет Азербејџана је основан 1992, а у МОК је примљен 1993.

Азербејџански манат

Манат (азер. Azərbaycan Manatı) је азербејџанска валута која важи на целој територији осим у Нагорно-Карабаху. Дели се на 100 ђапика (qəpik). Међународни ISO 4217 код маната је AZN а локални су m, ман. или man. Име је настало од руске речи „монета“ (новац).

Манат издаје Народна банка Азербејџана. Инфлација у 2008. је износила 20,8%.

Папирне новчанице се издају у апоенима од 1, 5, 10, 20, 50, 100 и 200 маната а ковани новац у апоенима од 1, 3, 5, 10, 20 и 50 ђапика.

Азербејџан је између 1919. и 1923. издавао двојезичну валуту манат-рубља. Манат је заменио транскавкаску рубљу. Важио је у Демократској Републици Азербејџан и касније у АССР (Азебејџанској Совјетској Социјалистичкој Републици).

Манат је поново уведен након стицања независности 1992. године.

Трећи манат је заменио други 1. јануара 2006. по курсу 5.000 старих маната за 1 нови.

Азерски језик

Азерски или азербејџански језик (азер. Azəri, آذربایجان دیلی, Azərbaycan dili, Азәрбајҹан дили) је туркијски језик којим се углавном говори у Азербејџану и северозападном Ирану. Поред тога, говорници овог језика живе у Турској, Ираку, Грузији, Јерменији, областима Русије на Кавказу и у дијаспори (највише Немачка). Азерски језик је близак сродник турског језика. Развио се у 18. веку.

Северни азерски и јужни азерски се у знатној мери разликују у погледу фонологије, речника, морфологије, синтаксе, и позајмљеница. ISO 639-3 групише ова два језика као „макројезик”. Северни азерски има званичан статус у Републици Азербејџан и Дагестану (федералним субјектима Русије) док јужни азерски нема званични статус у у Ирану, где већина Азербејџанаца живи. Он се исто тако говори азербејџанским заједницама Грузије и Турске и у дијаспорним заједницама, првенствено у Европи и Северној Америци.

Северни азерски и јужни азерски су припадници огуске гране туркијских језика. Северни азерски (који се говори у Републици Азербејџан и Русији) је базиран на ширванском дијалекту, а јужни азерски (који се говори у Ирану) је базиран на табризком дијалекту, и блиско је сродан са турским, кашкајским, гагаушким, туркменским и кримскотатарским језиком, са којима је у различитим мерама међусобно разумљив.

Галерија грбова Азербејџана

Галерија грбова Азербејџана обухвата актуелни грб Републике Азербејџана, те историјске грбове, као и грбове аутономних и других покрајина ове државе.

Застава Азербејџана

Застава Азербејџана састоји се из три једнака хоризонтална поља плаве (горња), црвене и зелене боје. Бели полумесец и осмокрака звезда налазе се на средини црвеног поља. Осам кракова представљају осам грана турских народа. Плаво поље је боја Турака, зелена представља ислам а црвена представља прогрес. Званичне боје и величина заставе прихваћене су 5. фебруара 1991. године. Ранија верзија ове заставе била је застава Азербејџанске Демократске Републике. Та застава имала је много већи полумесец који се налазио ближе јарболу. Коришћена је док Азербејџан није инкорпориран у састав СССР-а, када су прихваћене нова застава Азербејџанске ССР и читавог СССР-а.

Односи Србије и Азербејџана

Односи Србије и Азербејџана су инострани односи Републике Србије и Републике Азербејџан.

Организација за црноморску економску сарадњу

Организација за црноморску економску сарадњу - БСЕЦ (енгл. Organization of the Black Sea Economic Cooperation, BSEC) је основана 25. јуна 1992. када су шефови држава једанаест земаља у Истанбулу потписали Декларацију и Босфорски договор. Земље оснивачи су: Азербејџан, Албанија, Бугарска, Грузија, Грчка, Јерменија, Молдавија, Румунија, Русија, Турска и Украјина. Након приступања Србије и Црне Горе априла 2004. године, организација сада броји 12 земаља.

Начин функционисања ове заједнице су повремени састанци шефова држава, и влада, и редовни састанци министара иностраних послова једанпут годишње, односно полугодишње. Тела су: стални међународни секретаријат, помоћни органи радне групе и експерти, парламентарна скупштина, пословни савет и Црноморска банка за трговину и развој.

Највећа достигнућа Црноморске економске сарадње су у области саобраћаја, телекомуникација, енергије, животне средине, здравства, трговине, страних инвестиција и међународних односа. Недостаци су непостојање јасне дугорочне стратегије и приоритета, недовољна политичка подршка предложеним пројектима, недовољна ефикасост, недовољна финансијска средства за остварење пројеката, велике разлике међу чланицама, недовољан ниво економске размене, избегавање политичких циљева и безбедносних питања, итд.

Пасош Азербејџана

Пасош Републике Азербејџан је јавна путна исправа која се држављанину Азербејџана издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу.

За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о азербејџанском држављанству. Пасош Азербејџана се издаје за неограничен број путовања.

Република Арцах

Нагорно-Карабах (јерм. Լեռնային Ղարաբաղ), званично Нагорнокарабашка Република (јерм. Լեռնային Ղարաբաղի Հանրապետություն) или Република Арцах (јерм. Արցախի Հանրապետություն), фактички је независна држава на јужном Кавказу, коју Азербејџан сматра делом своје територије. Област има јерменску етничку већину и налази се под потпуном војном и политичком контролом локалног јерменског становништва.

Државе и територије у Европи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
земље
Државе и територије у Азији
Суверене државе
Зависне територије и
непризнате државе
Чланство
Чланице
Кандидати
Посматрачи

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.