Азбуковица

Азбуковица је брдско-планинско подручје у западној Србији, на граници са Републиком Српском. Река Дрина одваја Азбуковицу од општина Сребреница и Братунац у дужини од 38 km. На северозападу је општина Мали Зворник, на северу општина Крупањ, на североистоку Осечина, на истоку Ваљево, а на југу Бајина Башта. Највећи врх је Торничка Бобија на планини Бобији, 1272 метра. Азбуковицу пресеца неколико бујичних река које се уливају у Дрину а најпознатије су Трешњица и Љубовиђа.

Историја

Азбуковица је била насељена још у праисторији о чему сведоче остаци надгробних хумки из тог времена у Лоњину, и градинска насеља у Рујевцу. У време Римског царства овај крај је припадао провинцији Далмација и кроз њега је пролазио пут који повезује Домавију (садашња Сребреница) и Сингидунум (садашњи Београд). За заштиту тог пута, и пута долином Дрине, Римљани су подигли неколико утврђења Ђурим, Немић, Градац и Кулина-Микуљак. Остаци насеља из римског периода пронађени су и на Врхпољу, Црнчи и Узовници. Зна се да су Римљани користили и руднике у Црнчи, а у Грачаници и данас постоји темељ базилике из четвртог века. Остаци римских грађевина могу се наћи на целој територији Азбуковице, а неколико римских споменика изложено је у Народном музеју у Шапцу.

У средњем веку, Азбуковица је била у саставу Византијског царства, па српских држава. Рудници Липник и Велики Мајдан су коришћени у том периоду. Најстарији званични документ из 1913е године помиње рудник Липник. Из тог времена потиче и мост на реци Љубовиђи код села Горња Љубовиђа. Мост је изграђен на некадашњем караванском путу према Ваљеву и Београду, а у народу је познат као „Латинска ћуприја”. У Горњој Трешњици нађени су остаци средњовековног Великог и Малог града, а споменици из тог времена постоје у Узовници, Рујевцу, Црнчи и Горњој Трешњици.

Азбуковица је постала део Османског царства одмах после пада Смедерева 1460. године. Због значаја рудника Црнча, ова област је била царски хас (царски феудални посед). Турци су јој дали назив „хас Буковица” по највећем тадашњем селу Буковици и из тога је настао садашњи назив краја — Азбуковица. Турци ће утврдити, ојачати и населити средњовековну тврђаву Соко град, која ће бити неосвојива све до предаје 1863. године када је и порушена. Данас се, подно турских грађевина, на том месту налази манастир Светог Николе.

Љубовија (на место где је данас Стара Љубовија) је 1860. постала среско место а 1871. године, указом Милана Обреновића, варошица. Међутим, већ 1896. године хировита Дрина ће Љубовију сравнити са земљом и она се од тада развија на садашњем месту, око три километра узводно и мало удаљена од Дрине.

У Првом светском рату народ овог краја много је страдао у одмаздама после великих битака на Гучеву и Мачковом камену. Неколико села испод Мачковог камена дочекало је крај рата без половине мушког становништва. У Другом светском рату Азбуковчани су поделили трагедију српског народа учествујући од 1941. године у оба покрета — четничком и партизанском. Због овог првог ће читав крај 30 година испаштати потпуно занемарен од стране Републике Србије. То је и појачало стално присутно исељавање становништва.

После Другог светског рата, 1947. године, села Гуњаци, Драгодол, Пецка, Скадар, Коњиц и Пуљези су прешли из азбуковачког у подгорски срез,[1] и касније постали део општине Осечина.

Ово подручје су кроз историју насељавали становници из Црног Врха, Босне и Херцеговине па и Далмације, али су се углавном кратко задржавали и селили даље где су бољи услови за живот. Према попису из 2002. године општина Љубовија има око 17.052 становника, а 1961. године имала је 25.000 становника. Знатан део одселио се у Мачву, али и Срем, подручје Ваљева, Новог Сада, Београда и других градова. Највеће место је Љубовија са око 5.000 становника а постоји још 26 углавном мањих села од којих су највећа Црнча и Врхпоље.

Крива торба

Азбуковчане други називају „кривоторбићи”, по шареним тканим торбама које накриве преко рамена када крену у варош. Некада је тако било.

Хидроелектране

Пре неколико деценија у плану је била изградња још две хидроелектране на Дрини: „Дубравице”, низводно и „Тегаре”, узводно од Љубовије, као и једне на реци Љубовиђи. Оне нису изграђене, али због постојећих акумулационих језера хидроелектрана у Малом Зворнику и Бајиној Башти и климатских промена, Љубовија има изразито много магловитих дана.

Познати мештани

Најстарији међу познатим Азбуковчанима је Петар Протић Сокољанин, који је био један од првих доктора наука у Србији. Докторирао је правне науке у Хајделбергу 1854. године, а био је песник Дружине младежи српске. У породичној кући у Дринској улици у Љубовији, рођен је српски генерал Боривоје Тешић (1957—2017). Био је командант српске Жандармерије, заменик команданта Гардијске Бригаде, и водио је велики број војника у ратовима у Братунцу, Сребреници и Вуковару. Сахрањен је у Љубовији. Из Доње Оровице потиче шаховска легенда Светозар Глигорић, а из Дрлача глумац Ненад Ненадовић. Љубитељи фудбала памте Милана Крстића које је тренирао велики број клубова у Југославији и Тунису, као и Богољуба Бобу Ковачевића, играча некадашњих прволигаша „Наших Крила”, и „Мачве” из Шапца. Такође, у Љубовији је рођен Милован Бркић истакнути новинар и колумниста, као и глумац Ненад Окановић.

Референце

  1. ^ Живорад Јевтић: Административно-територијалне промене у ваљевском крају (1944—1955), pp. 62, у „Гласник”, број 23, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.

Спољашње везе

Љубовија

Љубовија је градско насеље и средиште истоимене општине у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 3.929 становника.

Овде се налазе Библиотека „Милован Глишић” Љубовија и Хотел Ласта.

Љубовијски одред

Љубовијски одред је одред који је био подређен Дринској дивизији II позива у Првом светском рату.

Бања Ковиљача

Бања Ковиљача је градско насеље града Лознице у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 5151 становника.

Бобија (планина)

Бобија је планина у Западној Србији у пределу под називом Азбуковица, налази се између десне обале Дрине, Соколских планина, Јабланика, Медведника и кањона Трешњице. Бобија је удаљена 140 km од Београда, од Љубовије 30 km, а од Бајине Баште и Ваљева који километар више. Највиши врх носи назив Торничка Бобија и висок је 1272 m. Бобију красе четинарске и букове шуме, пашњаци и пропланци. Највећа села су Савковићи (Доњи и Горњи Савковићи) и Горње Кошље у чијем саставу се налазе и бројни засеоци. Становништво се највише бави сточарством и воћарством. Сељаци производе квалитетно млеко, сир и кајмак. Од воћарства заступљена је шљива и малина. За становништво у селима на падинама Бобије производња малине представља главни извор прихода.

Бобија обилује јаким и хладним изворима пијаће воде на великим надморским висинама, међу којима је најпознатији извор „Добра вода“. Преовлађују букове и антропогене четинарске шуме. Лепоту ове планине чине и многобројни видиковци и кањони река Трешњица, Трибуће и Љубовиђе.

Бобија је станиште белоглавог супа - највеће птице у Европи. У реци Трешњици се мрести ретка врста рибе - младица.

Бргуле (Уб)

Бргуле је насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 1163 становника.

Овде се налази Воденица у Бргулама.

Гордана Томовић

Гордана Томовић (Београд, 1941) је српски историчар, палеограф и археолог, специјализована за средњи век.

Грачаница

Грачаница може бити:

Грачаница, манастир Српске православне цркве, Грачаница, град Приштина, КиМ, Србија

Херцеговачка Грачаница, манастир Српске православне цркве, Требиње, град Требиње, Република Српска, БиХ

Нова Грачаница, манастир Српске православне цркве, Тирд Лејк, Илиноис, САД

Ваљевска Грачаница, манастир Српске православне цркве, Тубравић, град Ваљево, Србијанасеља:

Грачаница (Љубовија), насеље у општини Љубовија, Србија

Грачаница (Пријепоље), насеље у општини Пријепоље, Србија

Грачаница (Приштина), насеље града Приштине, КиМ, Србија – у насељу се налази истоимени манастир

Грачаница (Андријевица), насеље у општини Андријевица, Црна Гора

Грачаница (Тузлански кантон), насеље и седиште истоимене општине, Федерација БиХ, БиХ

Грачаница (Гацко), насеље у општини Гацко, Република Српска, БиХ

Грачаница (Бугојно), насеље у општини Бугојно, Федерација БиХ, БиХ

Грачаница (Живинице), насеље у општини Живинице, Федерација БиХ, БиХ

Грачаница (Прозор-Рама), насеље у општини Прозор-Рама, Федерација БиХ, БиХ

Грачаница (Трново, Источно Сарајево), насеље у општини Трново, град Источно Сарајево, Република Српска, БиХ

Грачаница (Трново, Сарајево), насеље у општини Трново, Федерација БиХ, БиХили:Грачаница Шишинечка, насеље града Глине, Хрватскаопштине:

Општина Грачаница (Тузлански кантон), општина у Федерацији БиХ, БиХ

Општина Грачаница (Косово и Метохија), општина на КиМ, Србијареке:

Грачаница (речица, Азбуковица), речица у западној Србији, притока Дрине у близини Љубовије

Грачаница (речица, Рашка), речица у западној Србији, притока Лима, у близини Пријепоља

Грачаница (ријечица, Козара), речица у Козари, десна притока Мљечанице, Република Српска, БиХ

Грачанка (река), река која протиче поред манастира Грачаница, Космет, Република Србија

Мачвански управни округ

Мачвански управни округ је један од округа Републике Србије. Округ се налази у западном делу државе, а има укупно 297.778 становника (по попису из 2011. године). Седиште округа је у граду Шапцу.

Минерални и термоминерални извори Подриња

Минерални и термоминерални извори Подриња су једна од хидролошких вредности ове географске регије Балканског полуострва који с једне стране одређују физиономију водених простора, а с друге поливалентну самосталност туристичких вредности регије с више својстава привлачности. Њих допуњују и бројне геоморфолошке, климатске, биогеографске и балнотерапијске вредности.Минерални и термоминерални извори Подриња сконцентрисани су у српском делу Подриња у четири бање: Бадања, Ковиљача, Прибојска, Радаљска а у босанско-херцеговачком делу у три бање: Дворови, Сребреничка, Вишеградска.

Општина Љубовија

Општина Љубовија је општина у западној Србији, која обухвата крај Азбуковицу и има површину од 356 km2. Према попису из 2011. општина Љубовија има 14.469 становника, а 1961. године имала је 25.000 житеља. Знатан део одселио се у Мачву, али и у Срем, подручје Ваљева, Новог Сада, Београда и других градова. Највеће место је Љубовија које је њено средиште, са око 5.000 становника, а постоји још 26 углавном мањих села од којих су највећа Црнча и Врхпоље.

Подриње (регија)

Подриње, меридијански издужена регија око ријеке Дрине, са српским и босанским дијелом.

Рујевац

Рујевац може да се односи на:

Рујевац (Љубовија), насеље у општини Љубовија, Азбуковица, Република Србија

Рујевац (Двор), насеље у општини Двор, Банија, Република Хрватска

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.