Азања

Азања је варош у општини Смедеревска Паланка Подунавског округа, Шумадија. Налази се на пространом брдовитом платоу (надморска висина 160m), на развођу сливова река Језаве и Јасенице[1]. Структурирана је по шумадијском типу зракастог села, са чаршијом у центру [1]. У центру вароши налази се Храм посвећен Св. бесребреницима Козми и Дамјану, подигнут 1884-1885. године. Азања у свом саставу има више заселака као што су Безевац, Гуцетина, Дреновчић, Стублина, Улићи, ид.

Азања
Azanja 01
Азања
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПодунавски
ОпштинаСмедеревска Паланка
Становништво
 — 2011.Пад 4014
Географске карактеристике
Координате44°25′59″ СГШ; 20°52′47″ ИГД / 44.43305° СГШ; 20.87972° ИГДКоординате: 44°25′59″ СГШ; 20°52′47″ ИГД / 44.43305° СГШ; 20.87972° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Азања на мапи Србије
Азања
Азања
Азања на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11423
Позивни број026
Регистарска ознакаSP

Име и историја

Назив Азања је из турског доба, а вероватно потиче од арапске речи hazain/hazna са значењем житнице, кошеви, магазе[1]. Од 1887.[2] до 1950. године важи за највеће српско село. Када је број становника 1950. године достигао 12.500, село је подељено на три насеља: Влашки До, Грчац и Азању. Због велике бројности становништа Азања је била проглашена варошицом 1922. године, а седиште истоимене општине било је у периоду 1945-1964. године.

Азања је старије насеље и једно од највећих. Помиња се у арачким из првих деценија 19. века и имала је 1818. године 104 куће а толико исто и 1822. године. Године 1846. Азања је имала 213 кућа, а по попису из 1921. године имала је 1409 кућа са 8068 становника (са Влашким Долом).

По предању Азању су засновали преци породице Шаранчића. Њихов предак Шароња бежећи од Турака, наишао је у Моравску долину, и како му се није ту допало скрене и дође овамо. Са женом се настани на месту, где је данас школа, и ту подигне „мало куће“. Свуда око места била је велика шума и било је неопроходно. И данас се на азањском гробљу налази споменик некога Величка (од Шаранчевића) из 1766. године. После Шароње досело се Петроније, предак Мајсторовића-Мајсторчића (који данас имају разна презимена). Пана је дошао „од СјеницеКосова“ и населио се најпре на Трешњи (код Рипња). Како је био мајстор, путовао је по околини, пролазио и кроз Азању, па му се ту допало и пресели се. У старе породице убрајају се и Стевановићи, Батинићи, Анђелковићи, Јанчићи (подаци крајем 1921. године).[3][4]

У Првом светском рату настрадало је око 400 војника из Азање, и још толико се вратило из рата.[5]

Култура и образовање

Zgrada-prve-Zemljoradnicke-zadruge-u-Azanji-(1) 1386179617
Зграда Прве земљорадничке задруге
Crkva azanja
Црква

Сеоска културна дешавања су већином везана за верске празнике. Сеоски вашар, о Трновој Петки (8. августа), одржава се од изградње цркве 1885. године. Од 1997. године у време вашара одржава се и етно-културна манифестација „Дани азањске погаче“, 2006. године употпуњена књижевном вечери и изложбом слика ликовне колоније „Азања 2006". На погачијади је направљена и погача пречника 593 центиметра, на коју је утрошено 400кг брашна,9кг квасца,12 литара уља,240 литара воде,2,5кг адитива и 100 јаја. Погача је кандидована за Гинисову књигу рекорда. Поред највеће, направљена је и погача од 25 милиметара која је тежила 5 грама. У селу се одржао и Ромски сабор Азања 2007. године.

Постоје три споменика културе на територији Азање[6]:

  1. зграда Земљорадничке задруге, изграђена 1920. године, проглашена за споменик 1982.
  2. кућа Николајевића са апотеком, грађена 1928/1929. године, проглашена за споменик 1997.
  3. храм Св. Козме и Дамјана, грађен 1884/1885., а проглашена за споменик 2000.

Сва три споменика су некатегорисани.

Земљорадничка задруга у Азањи је основана 1894. године, као друга задруга у Србији. У селу постоји једна основна школа „Радомир Лазић“, Аматерско позориште Азања, као и КУД „Азања“. Крајем 2005. године У Месној заједници отворен је огранак Народне библиотеке из Смедеревске Паланке. У Азањи постоји један фудбалски клуб - „Шумадија“.

Овде се налази Црква Светих бесребреника Кузмана и Дамјана у Азањи. У Азањи се одржавају Дани азањске погаче.

Демографија

Према подацима пописа из 2002.[7], Азања је имала 4717 становника. У последња три пописа примећен је пад у броју становника. У насељу Азања живи 3809 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (41,0 код мушкараца и 44,4 код жена).

Историјски посматрано, 1784. године Азања је имала 14 хришћанских домаћинстава, 1924. — 1308, а 2002. 1408 домаћинстава. Просечан број чланова по домаћинству (2002) је 3,35. Према проценама организације World Gazetteer, Азања 2007. године има 4.531 становника[8].

График промене броја становника током 20. века

Број становника у Азањи у периоду 18632011. године

Година 1863. 1885. 1910. 1927. 1939. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.
Број становника 2516 4926 8900 9865 7983 6537 6866 6540 6031 5695 5365 4986 4014

Азања је претежно насељена Србима. Према попису из 2002. године, у Азањи живи 47 Рома, док постоје и другачији, усмени подаци, о око 1000 Рома у овом насељу[9].

Етнички састав према попису из 2002.[7][10]
Срби
  
4.588 97,34 %
Роми
  
47 0,99 %
Муслимани
  
14 0,29 %
Црногорци
  
12 0,25 %
Македонци
  
10 0,21 %
Хрвати
  
2 0,04 %
Словенци
  
1 0,02 %
Словаци
  
1 0,02 %
Руси
  
1 0,02 %
Мађари
  
1 0,02 %
непознато
  
23 0,48 %

Спорт

Познати Азањци

Занимљивости

Азањци су чест „гост“ у анегдотама и вицевима у смедеревском крају. Азањац Томислав Грујић - Груја је тим поводом издао књигу „Из Азање, бре"[12].

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 grupa autora. 1955. Azanja. u: Enciklopedija Jugoslavije. Leksikografski zavod FNRJ. pp. 256.
  2. ^ Карић, В. 1887. Србија, опис земље, народа и државе. Београд.
  3. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  4. ^ Литература „Летопис Подунавских места“ период 1812 – 1935 г. Летописа (Беч 1998), по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници чиме се бавили мештани.
  5. ^ Из Азање 800 хероја („Вечерње новости“, 9. новембар 2014)
  6. ^ Регионални завод за заштиту споменика културе, Смедерево. 2003.Споменици културе смедеревског и браничевског краја Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 24, 2015) (на језику: енглески)
  7. 7,0 7,1 Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар. 2003. ISBN 978-86-84433-00-0.
  8. ^ World Gazetteer, Азања(на језику: енглески)
  9. ^ Вести Вечерњих новости пренесене на сајту Центра за права мањина
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  12. ^ Грујић Т. Из Азање, бре. Смедеревска Паланка: Бен Акиба. 2002. ISBN 978-86-83559-09-1.

Литература

  • Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани.

Спољашње везе

1940

1940. је била преступна година.

Јасеничка општинска лига

Јасеничка општинска лига је једна од укупно 52 Међуопштинске лиге у фудбалу. Међуопштинске лиге су шести ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. У лиги се такмиче клубови са простора општине Смедеревска Паланка и којом управља Општински фудбалски савез Смедеревске Паланке (ОФС Смедеревска Паланка). Лига је формирана 2009. године и броји 10 клубова. Виши степен такмичења је Подунавска окружна лига.

Административна организација Смедерева

Након Другог светског рата, Смедерево је добило значајну улогу као административни центар. Пре тога Смедерево је са својом облашћу припадало Дунавској бановини (седиште Нови Сад). Током Другог светског рата Смедерево је било седиште дела Дунавске бановине који је био окупиран искључиво од стране Немачке војске (Шумадија, Браничево и Банат, који је касније установљен као посебна аутономна регија под влашћу банатских Немаца). Од 1945. године новостворена држава ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија) а потом и СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) подељена је на области (крајеве) чији су саставни делови биле општине.

Смедерево је после 1945. године постало седиште Смедеревске области, која је обухватала град Смедерево (насеље Смедерево и њему припадајућа насеља – данашња приградска насеља) и још 7 општина.

Вукан Дешић

Вукан Дешић (Азања, 6. март 1900 — Београд, 23. август 1975) био је машински инжењер, професор и декан Машинксог факултета у Београду.

У Југословенској железници радио је 25 година, био њен генерални директор и помоћник министра саобраћаја ДФ Југославије. Од 1950. је ванредни, а затим редовни професор на Машинском факултет у Београду. Био је продекан и декан Машинског факултета и проректор Техничке велике школе у Београду.

Увео је и развио наставу из области рада на Машинском факултету. Теорију и праксу организације рада разрађивао је применом оригиналне „комплексне аналитичке методе”, за оцену нивоа организације у предузећима.

Умро је у Београду 23. августа 1975. године. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Вујица Вулићевић

Вујица Вулићевић (Азања, 1773 – Грчац, 11. март 1828) је био кнез из времена Првог српског устанка, Карађорђев кум.

Грчац

Грчац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1106 становника.

Грчац је до 1948. године био заселак вароши Азања када због административних промена заједно са Влашки До постаје засебна месна заједница.

Овде се налази Спомен-плоча палим родољубима у Грчцу.

Дани азањске погаче

Дани азањске погаче је манифестација која се одржава сваке године у августу у Азањи, селу поред Смедеревске Паланке. Манифестација је установљена 1996. године, а осмислио ју је мештанин Драгомир Павловић поводом завршетка жетванских радова.

Слава Азање је Трнова Петка. Поред традиционалног вашара од пре неколико година и смотра погача, пољопривредних производа и белог веза. Домаћице се такмиче која ће умесити укуснију и лепшу погачу. Погаче се излажу у задужбини проф. др Радмиле Милентијевић.

Поред такмичења у избору најлепше погаче, одржава се и годишња скупштина Завичајног удружења Азања.

Друга шпанска република

Друга шпанска република је била влада у Шпанији која је трајала од 14. априла 1931. до 1. априла 1939. године. Прва шпанска република трајала је од 1873. до 1874. године. Постојање Републике обележио је грађански рат, који је започео 1936. године.

Жарко Талијан

Жарко Талијан (Смедеревска Паланка, 11. март 1952) српски је писац рођен у Смедеревској Паланци.

Кусадачко језеро

Кусадачко језеро једно је од три језера у општини Младеновац. Младеновац се налази на 53 километара од Београда.

Мануел Азања

Мануел Азања (шп. Manuel Azaña Díaz; Алкала де Енарес, Покрајина Мадрид, 10. јануар 1880 — Монтобан, 3. новембар 1940) био је шпански политичар. Био је председник шпанске владе у два мандата (1931—1933 и 1936) и последњи председник Шпаније (1936—1939). За време његовог председничког мандата избио је Шпански грађански рат. Након пропасти Друге шпанске републике побегао је у Француску, где је и умро. Остао је упамћен као први политичар који је увео обавезно здравствено осигурање за све раднике и смањио утицај Римокатоличке цркве укидањем црквених школа и повећањем броја државних секуларних школа.

ОШ „Радомир Лазић“ Азања

Основна школа у селу Азања носи назив „Радомир Лазић“. Основана је давне 1851. године када је једно приватно училиште претворено у државно.

Временом је школа прошла кроз све фазе развоја и данас њу похађа 410 ученика у матичној осмогодишњој школи у Азањи са 16 одељења и у два издвојена одељења у местима Влашки До и Стублина где наставу похађају ученици прва четири разреда подељених у два комбинована одељења. У школи са успехом ради велики број секција међу којима се издвајају Драмска и Женска рукометна секција.

Доказ успешности јесте и добијање највећег признања у сфери образовања из 2006. године "Светосавска награда“ коју додељује Министарство просвете Републике Србије.

Општина Смедеревска Паланка

Општина Смедеревска Паланка је општина у Подунавском округу у Шумадији, у централној Србији. Општина се на истоку граничи са општином Велика Плана, на северу са градом Смедеревом, на југозападу са општином Топола, на западу са градом Београдом, односно са његовом градском општином Младеновац и на југу са општином Рача. Површина општине износи 422 km² и по величини је 42. у Републици Србији.

Општина се налази на 44°23' северне географске ширине и 20°53' источне географске дужине, на надморској висини од 100 до 286 m, као ивични, североисточни предео Шумадије, који је познатији под именом Доња Јасеница, по реци Јасеници.

Северно и северозападно пружа се Подунавље, источно је долина Мораве са Поморављем, а јужно и западно овај крај се граничи Рудничким и Космајским крајем.

Смедеревска Паланка је српској историји подарила пар знаменитих људи, какви су били Станоје Главаш, Милоје Поповић Ђак (Ђакова буна), војводе Вулићевићи, Божидар Трудић али и пар значајнијих спортиста, међу којима су свакако најзначајнији Мирослав Мута Николић, Мирољуб Аранђеловић и Перица Огњеновић.

Седиште општине је градско насеље Смедеревска Паланка. Општина Смедеревска Паланка се састоји од 18 насеља: једног градског и 17 осталих насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 50.284 становника, с тим што половина овог број отпада на сеоско становништво.

Радмила Милентијевић

Радмила Милентијевић (Азања,Смедеревска Паланка 27. октобар 1931) је српски писац и историчар, професор емеритус на Градском колеџу у Њујорку. Већи део живота провела је у Америци. Била је министар у СР Југославији и Србији.

Смедеревска Паланка

Смедеревска Паланка је градско насеље и седиште истоимене општине у Подунавском округу, Србија. Према попису из 2011. било је 23.601 становника (према попису из 2002. било је 25.300 становника).

Смедеревску Паланку називају и административним центром Доње Јасенице, како због своје величине тако и због институција које су смештене у граду а имају надлежност за већи број општина.

Општина Смедеревска Паланка има 17 села и укупно око 60.000 становника. Сам град Паланка има око 30.000 становника. Општина Смедеревска Паланка налази се у сливу реке Јасенице, те припада регији под именом Доња Јасеница. Села паланачке општине су: Азања, Баничина, Башин, Бачинац, Водице, Влашки До, Глибовац, Голобок, Грчац, Кусадак, Мала Плана, Мраморац, Придворице, Ратари, Селевац, Стојачак и Церовац. Највеће село у општини је Кусадак.

Списак споменика културе у Подунавском округу

Следи списак споменика културе у Подунавском округу.

ФК Шумадија Азања

ФК Шумадија Азања је cрпcки фудбалски клуб из Азање, општина Смедеревска Паланка. Тренутно се такмичи у Подунавској окружној лиги, петом такмичарском нивоу српског фудбала.

Шпански грађански рат

Шпански грађански рат је био сукоб у коме су се актуелна Друга шпанска република и левичарске групе бориле против побуне десничарских фашиста и националиста предвођене генералисимусом Франсиском Франком, који је у државном удару успео да свргне републиканску владу и успостави диктатуру. Овај сукоб је био резултат комплексних политичких, економских и културних подела између, како је то познати шпански писац и песник, Антонио Мачадо описао, две Шпаније.

Републиканце је чинио дијапазон лево оријентисаних групација које су се кретале од центриста који су подржавали изборну демократију, до поборника комунистичких или анархистичких револуционарних промена; њихова снага је имала првенствено урбани (мада су међу њима били и сељаци беземљаши) и секуларни карактер, а били су посебно јаки у Каталонији и у релативно конзервативној Баскији — два региона којима је републиканска влада дала велику аутономију. Фашистички побуњеници који су на крају извојевали победу имали су првенствено подршку великих и богатих земљопоседника и цркве, који су подржавали централизацију власти. Војна тактика овог рата је у много аспеката наговестила акције у Другом светском рату.

Иако је рат трајао само три године, политичка ситуација је већ била затегнута и пуна насиља у претходних неколико година. Број жртава је споран; процене најчешће говоре о бројци између 500.000 и 1.000.000 мртвих. Многе од ових жртава, међутим, нису биле резултат борбених дејстава, већ последица бруталних масовних погубљења која су чиниле обе стране. Рат је почео војним устанцима широм Шпаније и њених колонија, који су били праћени републиканским репресалијама против оних који су сматрани савезницима побуњеника: цркве. Чињени су масакри над католичким свештенством, цркве и манастири су били спаљивани. Дванаест бискупа, 283 калуђерице, 2.365 калуђера и 4.184 свештеника је убијено.[2] У освит рата, Франков режим је иницирао темељно чишћење шпанског друштва од свега што је имало везе с левичарским партијама и уопште свега што је било повезано с Другом републиком, укључујући трговачке синдикате и политичке партије. Архиве су биле заплењене, извођени су претреси кућа, а непожељни појединци су често затварани, протеривани у егзил, или убијани.

Након рата, шпанској економији су биле потребне деценије да се опорави (види шпанско чудо). Политичке последице рата су одзвањале и ван граница Шпаније и подгревале су страсти у међународним интелектуалним и политичким круговима. Симпатизери републиканаца су овај рат прогласили борбом између "тираније и демократије", или "фашизма и слободе", и много младих идеалиста је тридесетих година 20. века ступило у интернационалне бригаде сматрајући да је спасавање Шпанске републике идеалистички циљ те ере. Франкови поборници, међутим, видели су рат као битку између „црвених хорди“ (комунизма и анархизма) и "хришћанске цивилизације". Али ова два супротстављена става су неизбежно била превелика поједностављења: обе стране су имале различите, и често конфликтне идеологије у својим редовима.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.