Аеродром Морава

Аеродром Морава, познат и као аеродром Лађевци (IATA: KVO, ICAO: LYKV) се налази у долини Западне Мораве, у месту Лађевци, на територији града Краљева, Србија. Један део аеродрома познат као аеродром Лађевци је војни, а други део, где је изграђен терминал, је цивилни аеродром Морава и он се налази у месту Тавник.[1]

Аеродром је лоциран 15 km од Краљева, 21 km од Чачка, 32 km од Горњег Милановца и 39 km од Крагујевца. Аеродром је идеално лоциран, не само за околне градове (Краљево, Чачак, Горњи Милановац и Крагујевац), већ и за Крушевац (70 km), Ужице (80 km), Јагодину (80 km) и Нови Пазар (110 km). Градски центри који гравитирају аеродрому су уједно и велики индустријски центри. Постоји и јака база у пољопривредној производњи, посебно воћарству, као и изузетан туристички потенцијал, пре свега у великом туристичким центрима који гравитирају аеродрому (Врњачка Бања, ски центар Копаоник итд).

Аеродром Морава

Aerodrom Morava

Општи подаци
IATA KVO
ICAO LYKV
Тип Војни/Јавни
Оператор Војска Србије
Држава  Србија
Локација Лађевци
Најближи град Краљево
Градови који се
служе аеродромом
Краљево
Чачак
Горњи Милановац
Крагујевац
Надморска висина 209 m
Координате 43°49′N 20°35′E / 43.817° СГШ; 20.583° ИГД
Статистика
Број писта 1
Писте
Смер Дужина Површина
m ft
14/32 2.265 7.218 асфалт
Defense.gov News Photo 990505-O-9999M-007
Снимци НАТО агресора - аеродром Морава након ваздушних удара (иако горе пише аеродром Обрва ,то је грешка)

Историјат

Војни аеродром код Краљева изграђен је 1967. године. Прва јединица на овом аеродрому била је 235 ловачко-бомбардерска ескадрила која је била опремљена авионима типа F-84 Тандерџет.

Највећи број летелица на Лађевцима био је присутан 1992. године када су у Краљево пребазиране ескадриле 98 пука који је повучен из Скопља, као и 353 извиђачка ескадрила и 240 ловачко-бомбардерска ескадрила из Мостара.

Херој Живота Ђурић је био командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле. од 1992. године до 25. марта 1999. године.

У овом тренутку, војни део аеродрома је дом 241 ловачко-бомбардерске ескадриле опремљене авионима Орао и Супергалеб, као и 714. против-оклопне хеликоптерске ескадриле која користи хеликоптере Газела.

На аеродрому су смештени и 98 артиљеријско-ракетни дивизион ПВО, ваздухопловно-технички батаљон и батаљон за обезбеђење аеродрома.

Дана 5. октобра 2011. на краљевачки аеродром Морава слетео је први цивилни авион, чиме је овај, раније искључиво војни аеродром, почео да функционише као мешовита војно–цивилна ваздушна лука. Међу путницима на тридесетоминутном лету из Београда били су председник Србије Борис Тадић, министар одбране Драган Шутановац и министар економије и развоја Небојша Ћирић.[2]

Од 2017. године, Аеродром Морава је показао потенцијал да постане међународни аеродром ако се уложе додатни напори. Влада Србије је најавила отварање аеродрома 28. јуна 2019, што га чини трећим комерцијалним аеродромом у Србији, после Београда и Ниша. Виз ер је претходно показао интересовање да опслужује Аеродром Морава и изјавио да прати развој. Поред тога, влада Србије је претходно најавила да је била вољна да склопи уговор о јавно-приватном партнерству са немачком компанијом која би обављала услуге из Краљева до Франкфурта и Истанбула. Име те компаније није речено. Поред тога, део рашког округа, у коме се налази Краљево, има блиске историјске везе са Турском и очекује се да ће део локалног становништва користити овај аеродром, уместо Приштине, за будуће летове за Истанбул.[3]

Улагања и развој

Morava interior

Према плану, од пролећа 2012. године аеродром је требало да буде отворен за редован саобраћај мањих авиона до 100 путника. Укупна вредност инвестиције је 32 милиона евра, а партнер је Турска, која учествује са 10 милиона евра. Министарство одбране Србије издвојило је 12 милиона евра, Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе 3,5 милиона, друга министарства два милиона и Аеродром Београд два милиона. Радови на изградњи цивилног дела аеродрома завршени су 2016. године. Оба дела, цивилни и војни део аеродрома су инфраструктурно одвојени. У првој фази прилагођавања војног аеродрома за цивилни саобраћај изграђена је пристанишна зграда, контролни торањ, техноекономски блок и радови изведени на уређењу писте. У наредној фази реконструкције, планирано је да овај аеродром ће бити ваздушна лука за велике летелице и слетање под свим временским условима. После београдског и нишког ово је трећи аеродром у Србији са међународним карактеристикама.

Аеродром Морава је отворен 28. јуна 2019. Од свог отварања крајем јуна, до краја 2019. очекује се да ће неколико авио-компанија увести летове са аеродрома. Опслужиће око 20.000 путника у 2019. и између 100.000–150.000 путника 2020.[4]

Авио-компаније и дестинације

Тренутно нема летова са аеродрома Морава.

Референце

  1. ^ „Vojni aerodrom Lađevci obukao "civilku". Naslovi.net. Приступљено 28. 06. 2019.
  2. ^ Blic/Prvi civilni let stiže na aerodrom Lađevci
  3. ^ „Serbia's Morava Airport to open on June 28”. Приступљено 28. 06. 2019.
  4. ^ „Morava Airport readies for opening”. ExYu Aviation. Приступљено 28. 06. 2019.
2019

2019. је проста година, која је почела у уторак. 2019. је деветнаеста година 3. миленијума, деветнаеста година 21. века, десета и последња година 2010-их.

28. јун

28. јун (28.6.) је 179. дан године по грегоријанском календару (180. у преступној години). До краја године има још 186 дана.

Јат ервејз

Јат ервејз (Jat Airways, стилизовано као JatAirways) је бивши национални авио-превозник Србије, претходно национална авио-компанија некадашње Југославије. Сматрао се шеснаестом најстаријом авио-компанијом у Европи. Седиште авио-компаније се налазило у Београду, а оперативна база на аеродрому „Никола Тесла“ Београд.

Према подацима из децембра 2009. године, ЈАТ је имао око 1200 запослених.Јат ервејз није био члан ниједне алијансе, али је током постојања била изражена жеља за чланством у СкајТиму.Приватизацијом Јата, 2013. године, компанија је формално престала да постоји, а као српског националног авио-превозника ју је наследила Ер Србија. У Саставу бивше авио компаније ЈАТ је огранак фирма ЈАТ Техника.

Аеродром Краљево

Аеродром Краљево може да се односи на било који од ових аеродрома који опслужују Краљево, град у Србији:

Аеродром Морава/Лађевци

Аеродром Бреге

Аеродроми у Србији

Србија спада у земље са изузетно добрим прометним положајем. Ово се односи и на ваздушни саобраћај, који последњих година бележи стални и брзи раст обима, летова и путника.

Највећи и најважнији аеродром у земљи је београдски аеродром „Никола Тесла“ у Сурчину, удаљен 15 km од средишта града. Због изваредног положаја овај аеродром је некад био значајан и изван граница бивше Југославије, а очекује се да овај ниво буде поново досегнут у блиској будућности (као регионални саобраћајни чвор).

Западно Поморавље

Западно Поморавље је део Перипанонске Србије и Панонског басена.

Контрола летења Србије и Црне Горе

Контрола летења Србије и Црне Горе (SMATSA) државна је агенација за пружање услуга контроле летења у ваздушном простору који обухвата; ваздушни простор Републике Србије, државе Црне Горе, део ваздушног простора изнад Јадранског мора, као и 55% горњег ваздушног простора Босне и Херцеговине. Укупна површина ваздушног простора је 145.556 km2.

Главни задатак Контрола летења Србије и Црне Горе је; пружање услуга у ваздушној пловидби (енгл. Air Navigation Services Provision), на непрекидан, ефикасан и пре свега безбедан начин, у ваздушном простору и на контролисаним аеродромима из њене надлчежности. Агенција пружа и додатне услуге; школовање контролора летења и пилота, калибражу земаљских радио навигационих средстава (ЗРНС) и одржавање ваздухоплова.

Контрола летења Србије и Црне Горе (SMATSA) интегрисана је у целокупни система управљања ваздушним саобраћајем у Европи (европски ATM систем), који се непрекидно развија. Тиме SMATSA обезеђује јединствено европског неба (SES) кроз сарадњу са регионалним и паневропским пословним и институционалним установама.

Краљево

Краљево је град у Србији у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 64.175 становника (према попису из 2002. било је 57.411 становника).

Краљево се налази на трима рекама: Ибар, Западна Морава и Рибница. Општина има 124.554 становника. Градско подручје Краљева чини насеље Краљево и још 17 насеља: Адрани, Чибуковац, Грдица, Јарчујак, Конарево, Матаруге, Матарушка Бања, Метикош, Ратина, Ковачи, Витановац, Врба, Заклопача, Жича, Кованлук, Тавник и Јовац

Градски грб се састоји од седам круна, што симболизује крунисање седам краљева у Манастиру Жича, који се налази на 5 km од центра града. Краљево је административни, привредни, спортски и културни центар уже Србије. Такође и раскрсница важних магистралних праваца.

Лађевци (Краљево)

Лађевци су насељено шумадијско место града Краљева у долини Западног Поморавља, које административно припада Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1074 становника.

Овде се налази ОШ „Драган Ђоковић Уча” Лађевци.

Мрчајевци

Мрчајевци су насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 2767 становника.

До 1965, године је ово насеље седиште Општине Мрчајевци коју су чинила насељена места: Бечањ, Бресница, Доња Горевница, Доња Трепча, Горња Трепча, Катрга, Мојсиње, Мрчајевци, Остра, Станчићи и Вујетинци. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Чачак.

Саобраћај у Србији

Република Србија се често назива „споном између Истока и Запада“. Овде се обично мисли на Моравску долину, јер је она најлакше проходан пут између Грчке и Мале Азије са једне стране и остатка Европе са друге.

Србија такође припада и многим већим европским подручјима (Балкан, Подунавље, Панонска низија, Динарска област). Овако повољан саобраћајни положај био је и главни чинилац њене тешке прошлости (погледати: Историја Србије).

Република Србија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Због низа географских повољности развој саобраћаја у Србији ће у будућности бити још бржи и обимнији. Главно саобраћајно чвориште у земљи је главни град, Београд.

Кроз Србију пролазе два паневропска саобраћајна коридора: друмско-железнички Коридор 10, са својим краковима B и C и речни Коридор 7.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Чачак

Чачак се налази у средишњем делу централне Србије, у Шумадији, између општине Горњи Милановац на северу и општине Лучани на југозападу. Административно припада Моравичком управном округу, чији је административни центар. На западу је општина Пожега која припада Златиборском округу, источно је општина Кнић која је саставу Шумадијског округа, а на југоистоку је град Краљево која припада Рашком округу.

Град Чачак је административни, привредни и културни центар Моравичког управног округа. Град Чачак има 58 насеља. По попису из 2011. године Чачак има 73.331 становника.

Међународни - активни
Остали међународни
Домаћи
Војни
Бивши

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.