Аеродром Константин Велики

Аеродром Константин Велики (IATA: INI, ICAO: LYNI) је аеродром који опслужује југоисток Србије. Налази се 4 km од центра Ниша у насељу Медошевац и Поповац на територији нишке општине Црвени Крст. Други је аеродром у Србији по броју примљених путника годишње (после аеродрома Никола Тесла).

Aeronis
Аеродромска платформа

Са повољним временским условима током већине године, а такође са повољним положајем, аеродром Константин Велики служи и као алтернативни аеродром суседним аеродромима у Београду, Охриду, Приштини, Скопљу и Софији. Капацитет аеродрома је три авиона по часу.

Последњих година аеродром нишки аеродром је забележио велики пораст путника. 2018. године број путника је прешао 350 хиљада[2].

Аеродром Константин Велики

Лого аеродрома

Niš – Airport

Општи подаци
IATA INI
ICAO LYNI
Тип Јавни/Војни
Оператор Република Србија
Отворен 1986.
Држава  Србија
Локација Медошевац и Поповац
Најближи град Ниш
Градови који се
служе аеродромом
Ниш, Лесковац, Пирот, Врање
Надморска висина 198 m
Координате 43°20′N 21°51′E / 43.333° СГШ; 21.850° ИГД
Статистика
Број путника 351.582
Количина робе 623.000 kg
Авио-операције 2.834
Писте
Смер Дужина Површина
m ft
11/29 2.502 8.209 асфалт
11/29 1.700 5.577 трава[1]

Историја

Nis airport terminal
Терминал аеродрома

Министар војни генерал Степа Степановић донео је Уредбу да се у Нишу по правилнику инжињеријског капетана и „аеронаута” Косте Милетића устроји станица „Голубије поште” у Нишу 1908. године. Први командир „голубије станице” је био инжињеријски поручник Лазар Костић, а већ наредне године подигнута је наменска станица за потребе станице на Трупалском пољу. Крајем 1908. године у Немачкој су поручена два балона, један змај балон и један слободан балон, који је крштен „Србија". Нови министар војни генерал Радомир Путник одобрио је средства за изградњу водоничке централе у Нишу 1911. године. Следеће године расписан је конкурс за питомце за изучавање пилотаже у иностранству. Крај Ниша на Трупалском пољу, у близини железничке станице Топоница, био је уређен први аеродром. Подигнуто је шест пољских платнених хангар-шатора. Војвода Радомир Путник је 24. децембра 1912. године потписао решење којим је установљена Ваздухопловна команда са седиштем у Нишу, која се састојала од Аеропланске ескадре, Балонске чете и Голубије поште. За команданта је постављен мајор Коста Милетић. Национални авио-превозник Краљевине Југославије Аеропут уврстио је нишки аеродром код Медошевцa у редовни путнички саобраћај на линији Београд-Ниш-Скопље-Битољ-Солун, у летњој сезони од маја до краја октобра 1935. године. После Другог светског рата аеродром је коришћен као војна база. На аеродрому је, међу осталим, био стациониран 63. падобрански батаљон и 119. хеликоптерска бригада која је основана 1945. као 1. ваздухопловни транспортни пук.

На локацији данашњег аеродрома је 1952. године изграђена прва бетонска стаза дужине 1.500 м, која је служила за војно летење. 1972. године је стаза продужена на 2.200 м.

Године 1986. основана је Радна организација „Аеродром Ниш“ која је управљала аеродромом, а данас је то Јавно предузеће „Аеродром Ниш“.

Аеродром је свечано отворен 12. октобра 1986. године слетањем првог авиона Боинг 737 и аеро-митингом.

Током НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, писта аеродрома „Ниш“ погођена је 57 пута и у потпуности је уништено 11% асфалта. Након рата аеродром је био ван употребе неколико година.

Године 2003. норвешко краљевско министарство спољних послова је уложило велика средства у обнову аеродрома. Аеродром је отворен 12. октобра 2003. и добио име „Аеродром Константин Велики“. Пре тога, 2002. године, урађене су студије у фази реконструкције, према којима је одређен циљни број путника који би годишње могли да користе аеродром — од 90.000-120.000.

Пројекат реконструкције аеродрома коштао је 4 милиона евра, а радови на њему су трајали од марта 2003. до децембра 2004. године. У реконструкцију је утрошено 2.130 m³ бетона и 58.400 t асфалта, и током реконструкције полетно-слетна стаза је продужена на 2.500 м.[3]

Године 2017. је обновљена је фасада зграде аеродрома.

Од 2017. године власник аеродрома је Република Србија након што је Град Ниш одлуком предао власништво и управљање републици. Ово је изазвало негодовање свих грађана Ниша[4].

Редовне линије

FREEBIRD-INI
Ербас А320 чартер лет из Ниша за Анталију, јун 2013.

Следеће редовне путничке авио-компаније користе аеродром Константин Велики:

Авио-компанија Одредишта
Виз ер Базел/Милуз/Фрајбург, Беч, Дортмунд, Малме, Меминген
Ер Србија Болоња, Будимпешта, Гетеборг, Карлсруе/Баден-Баден, Љубљана, Нирнберг, Рим-Фијумићино, Салцбург, Франкфурт-Хан, Фридрихсхафен, Хановер,
Сезонски: Тиват [5] [6]
Рајанер Бергамо, Берлин-Шенефелд, Братислава, Стокхолм-Скавста, Малта (од новембра 2019.)
Свис интернашонал ерлајнс Цирих

Статистике

Након отварања савременог комплекса 1986. годинеаеродром је имао успоне и падове у броју путника. До бомбардовања 1999. једино је 1989. године број путника благо прешао 20.000, а 1987., 1988. и 1998. је број путника био између 15.000 и 20.000 путника. Најмање је превезено 1995. када је број путника био око 3.000.

Подаци о промету на Аеродрому Константин Велики Ниш
Година Путници Промена Авио операција Промена Карго (т) Промена
2004. 19.040 Раст 927% 284 Раст 13% 147 Раст
2005. 26.787 Раст 41% 315 Раст 11% 452 Раст 207%
2006. 35.518 Раст 33% 382 Раст 12% 112 Пад 75%
2007. 30.453 Пад 14% 456 Раст 19% 448 Раст 300%
2008. 22.870 Пад 24% 353 Пад 23% 163 Пад 64%
2009. 17.159 Пад 25% 349 Пад 1% 390 Раст 139%
2010. 23.627 Раст 38% 558 Раст 60% 1.554 Раст 298%
2011. 25.112 Раст 6% 591 Раст 5,9% 705 Пад 66%
2012. 27.426 Раст 9,2% 781 Раст 32,1% 322 Пад 54,3%
2013. 21.700 Пад 21% 497 Пад 36% 357 Раст 10%
2014. 1.335 Пад 93% 271 Пад 45% 288 Пад 19%
2015. 36.200 Раст 2611,6% 526 Раст 94% 553 Раст 91,82%
2016. 124.917 Раст 345,1% 722 Раст 37% 1.967 Раст 355,5%
2017. 331.582 Раст 165,4% 1.477 Раст 104,6% 2.543 Раст 29,33%
2018. 351.582 Раст 6% 2.834 Раст 4,9% 623 Пад 74,5%
Путници (у хиљадама) 2010-2018.
Последњи унос: 17. фебруар 2019.

Услуге

Аеродром је удаљен око 4 km од средишта Ниша. ЈП „Аеродром” поседује аутобусе којим се обавља превоз путника по кружној линији у Нишу (линија 34).[7] Аутобуси су набављени као донација након 2000. године.

Такси-услуге такође постоје на аеродрому и повезују путнике за било који део града. Вожња таксијем од аеродрома до средишта града кошта око 300 дин. Rent-a-car агенције се налазе у зони за сортирање пртљага.

Последњих година појавио се и комби-превоз из Београда и градова дуж ауто-пута Београд-Ниш (Велика Плана, Јагодина, Параћин), који превози путнике у складу са сатницом полазака и долазака авиона на аеродром.

Центар за ванредне ситуације

Од августа 2010. на аеродрому су стационирани руски авион Иљушин Ил 76 као и два хеликоптера (Мил Ми 26 и Камов Ka 32) са циљем гашења пожара у Србији и окружењу, према Закону о ванредним ситуацијама. За седиште овог центра, Ниш је изабран због своје повољне географске локације, а током 2007. године, аеродром у Нишу је коришћен као база за гашење пожара који су захватили Србију и околне земље.

Иљушин Ил-76 је поред Бериева Бе-200 служио у гашењу пожара на Тари 2012.[8][9]

Референце

  1. ^ http://worldaerodata.com/wad.cgi?id=SW64497&sch=LYNI
  2. ^ https://www.exyuaviation.com/2019/01/ex-yu-airport-race-2018.html
  3. ^ „GP Planum AD - Gradjevinsko preduzece”. Planum.rs. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2013. Приступљено 24. 4. 2012.
  4. ^ http://www.politika.rs/scc/clanak/401155/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82-%D1%83-%D0%9D%D0%B8%D1%88%D1%83-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D0%B0%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B8
  5. ^ https://www.exyuaviation.com/2019/05/air-serbia-to-launch-twelve-routes-from.html
  6. ^ https://www.flightglobal.com/news/articles/air-serbia-to-be-subsidised-for-nis-flights-458027/
  7. ^ „ЈП Аеродром - Ниш”. Jgpnis.rs. Архивирано из оригинала на датум 17. 4. 2012. Приступљено 24. 4. 2012.
  8. ^ Press Online :: Vesti dana - politika, skupstina, Srbija, Tadić, vlada, premijer :: "Iljušin" sleteo u Niš, odmah se uključuje u gašenje, Приступљено 28. 3. 2013.
  9. ^ Ruski avion za gašenje požara sleteo u Niš | Glas javnosti, Приступљено 28. 3. 2013.

Спољашње везе

2018

2018. је била проста година, која је почела у понедељак. 2018. је осамнаеста година 3. миленијума, осамнаеста година 21. века и девета година 2010-их.

METAR

METAR (франц. Météorologique aviation régulière) је облик кодираног метеоролошког извештаја.

Име METAR потиче из француског језика, од скраћеног назива MÉTéorologique Aviation Régulière ("message d’observation météorologique régulière pour l’aviation"), редовни временски извештај за авијацију.

Као светски стандард усвојен је 1996. године. Релативно је лак за разумевање, јер се користе скраћене енглеске речи.

SA 342 Газела

SA 342 Газела је Француски лаки вишенаменски хеликоптер. Развила га је и производила француска фирма Аероспецијал (франц. Aérospatiale) у кооперацији са британском Вестланд Хеликоптерс (енгл. Westland Helicopters). Производио се у Југославији и у Египту, по лиценци. У Југославији, лиценцу је водио и координирао Ваздухопловнотехнички институт, структура се производила и финално се Газела склапала у Фабрици авиона СОКО у Мостару, мотори су се производили у индустрији мотора „21. мај“ у Раковици, а остало су радили кооперанти, припадници тадашње ваздухопловне индустрије у оквиру Југославије.

Газеле су у оперативној употреби у Француској, Великој Британији и у насталим државама после распада Југославије, као и у више осталих земаља у свету. Користиле су се у многим оружаним сукобима, за војни и санитетски транспорт и у намени борбеног хеликоптера. Газела је веома популаран хеликоптер и у цивилној варијанти. Без обзира што дуго траје, још увек је са разлогом, овај хеликоптер актуелан у многим земљама света.

Јат ервејз

Јат ервејз (Jat Airways, стилизовано као JatAirways) је бивши национални авио-превозник Србије, претходно национална авио-компанија некадашње Југославије. Сматрао се шеснаестом најстаријом авио-компанијом у Европи. Седиште авио-компаније се налазило у Београду, а оперативна база на аеродрому „Никола Тесла“ Београд.

Према подацима из децембра 2009. године, ЈАТ је имао око 1200 запослених.Јат ервејз није био члан ниједне алијансе, али је током постојања била изражена жеља за чланством у СкајТиму.Приватизацијом Јата, 2013. године, компанија је формално престала да постоји, а као српског националног авио-превозника ју је наследила Ер Србија. У Саставу бивше авио компаније ЈАТ је огранак фирма ЈАТ Техника.

Јелашничка клисура

Јелашничка клисура је део речне долине Јелашничке реке настала интензивним вертикалним усецањем њеног воденог тока у кречњачку стенску масу, западних огранака Суве планине. Налази се у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском управниом округу, између насеља Јелашница (северно) и насеља Чукљеник (јужно). Удаљена је 14 km источно од Ниша и 3 km од Нишке Бање. Дуга је око 2 km, а широка свега 30 m. Она спаја Нишку котлину са насељима и туристичком дестинацијом Бојанине воде на северозападним обронцима Суве планине.

Јелашничка клисура од 1995. има статус „Парк природе I категорије заштите“, као природно добро Републике Србије од изузетног значаја, у циљу очувања природних вредности и ендемских и субендемских врста биљака, које су ту пронађене.

Јужно Поморавље

Јужно Поморавље је регија (област) у јужној Србији. Према хијерархији географских регија она представља субрегију мезорегије Јужна Србија односно Планинско-котлинско-долинске макрорегије.

Јужно Поморавље може се посматрати у ширем и ужем смислу. У ширем смислу обухвата читав слив Јужне Мораве (припада му и регија Косовско Поморавље односно слив Биначке Мораве). Област у долини Јужне Мораве од Бујановца до Сталаћа представља Јужно Поморавље у ужем смислу.

Јужно Поморавље у ширем смислу ограничено је на југу српско-македонском границом, на истоку српско-бугарском границом, на североистоку регијом Балканска Србија (линија Руј–Бабичка Гора–Селичевица–Лесковик–Буковик), на северу регијама које припадају Западном Поморављу у ширем смислу и на западу Ибарско-копаоничким крајем и Косовом са Малим Косовом.

Аеродроми у Србији

Србија спада у земље са изузетно добрим прометним положајем. Ово се односи и на ваздушни саобраћај, који последњих година бележи стални и брзи раст обима, летова и путника.

Највећи и најважнији аеродром у земљи је београдски аеродром „Никола Тесла“ у Сурчину, удаљен 15 km од средишта града. Због изваредног положаја овај аеродром је некад био значајан и изван граница бивше Југославије, а очекује се да овај ниво буде поново досегнут у блиској будућности (као регионални саобраћајни чвор).

Аеронаис

Аеронаис је нова авио-компанија у Србији, чији је матични аеродром нишки аеродром Константин Велики. Предвиђен је почетак комерцијалних летова за 2007. годину ка и од Ниша.

Компанија чека дозволу града и Директората цивилног ваздухопловства за почетак летова.

Ауто-пут А4

Државни пут првог А реда А4 је државни пут првог А реда у изградњи, у источном делу Србије, који повезује Ниш и нишавски крај са Бугарском. Пут у целости на подручју централне Србије. Дугачак је 106 километара. Почиње на петљи "Трупале" са аутопутем А1 близу Ниша, затим пролази северно од Ниша, заобилази Сићевачку клисуру и улази у долину Нишаве близу места Црвена Река. Потом пролази поред Беле Паланке, Пирота и Димитровграда, а завршава се на граничном прелазу "Градина" са Бугарском. Представља део европског пута Е80 и паневропског путног коридора Х (тј. крак Хс). На највећем делу је изграђен модеран аутопут, у изградњи су још 14,3 километара овог аутопута, док је деоница Просек-Банцарево дужине 9,2 километара изграђена, али није у употреби.

Аутопут има по две коловозне траке, у свакој по две возне и зауставну (осим у тунелима где нема зауставне), док је на успонима изграђена и трака за спора возила. Аутопут углавном пролази брдско-планинским тереном осим у котлинама крај Ниша и Пирота. Аутопут гради ЈП "Коридори Србије", а одржава га ЈП "Путеви Србије".

Бор (град)

Бор је град и седиште града Бора и Борског округа у источној Србији у региону који је познат и под именом Тимочка Крајина. Према попису из 2011. било је 34.160 становника (према попису из 1991. било је 40.668 становника).

Бор је рударски и индустријски град са развијеном обојеном металургијом.

Град је основан 1945. године, а само насеље негде око 1800. године. Плански је насељаван стручном радном снагом у време Југославије те је стога изузетно шароликог етничког састава.

Градска општина Црвени крст

Општина Црвени крст је градска општина града Ниша. Њен тренутни председник је Мирослав Милутиновић из Српске напредне странке.Настала је 2002. године и обухвата део насеља Ниш и више самосталних насеља. Део насеља Ниш који се налази у овој градској општини обухвата следеће месне заједнице:

Насеље 12. фебруар (Ниш)

Доњи Комрен

Насеље Ратко Јовић

Медошевац

Насеље Стеван Синђелић

Насеље Шљака

Београд мала

Насеље Бранко Бјеговић

Горњи КомренСеоска насеља у овој општини су:

Берчинац

Веле Поље

Вртиште

Горња Топоница

Горња Трнава

Доња Топоница

Доња Трнава

Кравље

Лесковик

Мезграја

Миљковац

Палиграце

Паљина

Поповац

Рујник

Сечаница

Суповац

Трупале

Хум

ЧамурлијаУкупан број становника општине (укључујући и део насеља Ниш) износи 32.301 по попису становништва 2011. године, а површина општине је 181,53 km² што је чини територијално највећом градском општином Ниша. На простору општине одржавају се значајни фестивали као што су: Нишвил, Филмски сусрети, Наук није баук и такмичење у бацању бумеранга БумФест.

Ер Србија

Ер Србија (Air Serbia, стилизовано као AirSERBIA) је национална авио-компанија Србије са седиштем у Београду. Чвориште компаније је београдски аеродром Никола Тесла. Већински власник је Влада Србије (51%), а сувласник (са 49%) је Етихад ервејз, национални авио-превозник Уједињених Арапских Емирата.

На конференцији за новинаре, одржаној 1. августа 2013, саопштено је да ће се авиопарк Ер Србије састојати од 10 нових авиона типа Ербас А319 и да ће унутрашњост авиона бити уређена по узору на авионе Етихад ервејза. На истој конференцији саопштено је да су у току преговори са Боингом и Ербасом о набавци нових авиона. Недуго затим поручено је 10 нових летелица Ербас А320нео, а у 2016. години флота је проширена и изнајмљеним авионом Бомбардје CRJ900 и широкотрупним Ербасом А330-200 који се од 23. јуна користи за летове ка Њујорку.До 15. октобра 2017 превезено је 10 милиона путника, добре 4 године након основања компаније.

Лесковац

Лесковац је градско насеље и административни центар истоимене територијалне јединице и Јабланичког управног округа. Статус града добио је 2007. године. Град се налази у Лесковачкој котлини, познатој по српском петоречју. Кроз само насеље протиче река Ветерница, а недалеко од Лесковца протиче Јужна Морава, која прима све веће притоке града. Лесковац лежи на надморској висини од 228 метара и котлина у којој је смештен окружена је планинама Радан, Гољак и Пасјача на западу, Кукавица и Чемерник на југу и Бабичка гора, Селичевица и Сува планина на истоку.

Насеље датира још из доба Римског царства. Средњовековни назив насеља је Глубочица (стсрп. Glьbočica, од стсл. glọbokъ — „дубок”), па Дубочица. Име Лесковац град је добио по шумама леске (стсл. lěska) тј. лешника.

Град Лесковац има 144 насеља од којих су Лесковац, Вучје, и Грделица градског типа. Као привредни, политички, друштвени, културно-просветни и административни центар Јабланичког округа познат је по томе што је град са развијеном текстилном, хемијском, дрвопрерађивачком и прехрамбеном индустријом, град роштиља и кулинарских специјалитета. Као такав, Лесковац је седиште великог броја културних институција, међу којима су и Народни музеј и Народна библиотека Радоје Домановић. Културне активности у граду испреплетане су са његовим наслеђем, те је најпознатија манифестација у граду посвећена лесковачком роштиљу и носи назив Лесковачка роштиљијада. Поред роштиљијаде, у Лесковцу се сваке године одржавају Лесковачки карневал и Лесковачки интернационални филмски фестивал (LIFFE).

Према попису из 2011, у самом Лесковцу живело је 60.288 становника, док је на подручју града Лесковца живело 144.206 становника. Становништво града већински чине Срби православци, те је у граду присутно неколико православних верских објеката, међу којима је највећа црква Свете Тројице, изграђена 1931. и посвећена Светој Тројици, градској слави Лесковца. Карактеристична је и црква Оџаклија подигнута 1803. године и спеџифична то томе што представља једину цркву у Србији са оџаком.

Насеље Ратко Јовић

Насеље Ратко Јовић (раније Нови Комрен) је градска четврт Ниша у Нишавском управном округу. Административно припада градској општини Црвени Крст. Налази се између насеља Црвени крст и Доњи Комрен. У насељу се налази аеродром Константин Велики и индустријска зона.

Ниш

Ниш је највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског управног округа. На подручју Града Ниша је, према попису из 2011, живело 260.237 становника, док је у самом насељеном месту живело 183.164 становника, па је тако по броју становника Ниш трећи град по величини у Србији (после Београда и Новог Сада).

Налази се 237 km југоисточно од Београда на реци Нишави, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву. Град Ниш заузима површину од око 596,73 km², укључујући Нишку Бању и 68 приградских насеља.

Ниш је био административни, војни и трговински центар различитих држава и царстава којима је, током своје дуге историје, припадао. На простору данашњег Ниша, у античком граду Наису рођени су римски цареви Константин Велики и Констанције III. Географски положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме примамљивим градом за многе освајаче. Током историје, територијом на којој се данашњи град налази прошли су Дарданци, Трачани, Илири, Келти, Римљани, Хуни, Авари, а затим и Византинци, Срби, Бугари и Османлије. У више наврата град су заузимали Мађари и Аустријанци. Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се поново налази у саставу Србије, с кратким прекидима у току Првог и Другог светског рата, када је био под окупацијом. Утицај различитих народа који су живели на територији данашњег града Ниша примећује се у културном наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској разноврсности.

Саобраћајна инфраструктура на територији Ниша га чини раскрсницом копненог и ваздушног саобраћаја Балкана, (поготово због интензивног саобраћаја ка Турској и Грчкој) и због тога што се на територији Ниша налази међународни аеродром Константин Велики, који носи међународну ознаку INI. Важан је привредни, универзитетски, културни, верски и политички центар Србије. Нишки универзитет, основан 1965. године, има 14 факултета и око 30.000 студената, а град је и седиште Нишке епархије Српске православне цркве.

Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина: Медијана, Палилула, Пантелеј, Црвени Крст и Нишка Бања.

Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије

Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана (скраћено РВиПВО) је ваздухопловна оружана формација Републике Србије. У њен састав улазе ваздухопловне и противваздухопловне јединице Војске Србије, подељене на авијацијске базе, ракетне јединице, јединице веза и електронског извиђања и на инжењеријске јединице. У инвентару се налазе ловачки, бомбардерски, транспортни, извиђачки и тренажни авиони, борбени, транспортни и извиђачки хеликоптери, ракетна бригада и трупна противваздухопловна артиљерија.

Саобраћај у Нишу

Ниш, са 272.818 становника је највећи град у југоисточној Србији и има релативно добро развијен саобраћај и јавни превоз, градски и приградски.

Саобраћај у Србији

Република Србија се често назива „споном између Истока и Запада“. Овде се обично мисли на Моравску долину, јер је она најлакше проходан пут између Грчке и Мале Азије са једне стране и остатка Европе са друге.

Србија такође припада и многим већим европским подручјима (Балкан, Подунавље, Панонска низија, Динарска област). Овако повољан саобраћајни положај био је и главни чинилац њене тешке прошлости (погледати: Историја Србије).

Република Србија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Због низа географских повољности развој саобраћаја у Србији ће у будућности бити још бржи и обимнији. Главно саобраћајно чвориште у земљи је главни град, Београд.

Кроз Србију пролазе два паневропска саобраћајна коридора: друмско-железнички Коридор 10, са својим краковима B и C и речни Коридор 7.

Међународни - активни
Остали међународни
Домаћи
Војни
Бивши

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.