Административне поделе Југославије

Југославија је била административно подељена у време краљевине на покрајине, области и бановине, а у време федерације на републике. Ниже управно-територијалне јединице чинили су окрузи (жупаније), срезови (котари) и општине.

Краљевина СХС/Југославија

Покрајине и окрузи

Scs kingdom provinces 1920 1922 sr
Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца након утврђивања спољних граница 1920. године

До априла 1922. у Краљевини је постојало 7 привремених покрајина:

Заједно са покрајинама су укинути и окрузи, а уместо њих су основане области.

Области

Scs kingdom oblasts 1922 1929 sr
33 Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, од 1922.

Видовдански устав из 1921. је успоставио Краљевину СХС као унитарну државу, и, од 26. априла 1922. године, са 33 нове административне области је управљано из града око ког су основане. Нова подела није имала везе са претходном. Територија је била подељена на области:

  1. Врбаска област
  2. Београдска област
  3. Битољска област
  4. Бихаћка област
  5. Ваљевска област
  6. Врањска област
  7. Сремска област
  8. Дубровничка област
  9. Загребачка област
  10. Тимочка област
  11. Приморско-крајишка област
  1. Шумадиска област
  2. Крушевачка област
  3. Љубљанска област
  4. Мариборска област
  5. Мостарска област
  6. Нишка област
  7. Бачка област
  8. Осјечка област
  9. Пожаревачка област
  10. Косовска област
  11. Сарајевска област
  1. Скопска област
  2. Подунавска област
  3. Сплитска област
  4. Травничка област
  5. Тузланска област
  6. Моравска област
  7. Ужичка област
  8. Зетска област
  9. Рашка област
  10. Подрињска област
  11. Брегалничка област

Бановине

Kingdom of Yugoslavia (1929-1939)-sr
Бановине Краљевине Југославије, од 1929.

Од 1929, након проглашења Краљевине Југославије, административно се дели се на бановине:

Као уступак Хрватима у Југославији, Бановина Хрватска је настала 1939. спајањем Приморске и Савске бановине, са појединим деловима Врбаске, Дринске, Зетске и Дунавске бановине.

ДФЈ/ФНРЈ/СФРЈ

Социјалистичке републике и аутономне покрајине

СФРЈ је била подељена на шест социјалистичких република и на две социјалистичке аутономне покрајине које су биле део СР Србије. Главни град је био Београд. СФРЈ су сачињавале следеће републике и покрајине:

Име
Главни град
Застава
Грб
Мапа
Социјалистичка Република Босна и Херцеговина Сарајево
Flag of Bosnia and Herzegovina (1946–1992)
Coat of Arms of the Socialist Republic of Bosnia and Herzegovina.svg
Социјалистичка Република Македонија Скопље
Flag of the Socialist Republic of Macedonia (1946–1991)
Coat of arms of Macedonia (1946–2009).svg
Социјалистичка Република Словенија Љубљана
Flag of Slovenia (1945–1991)
Coat of Arms of the Socialist Republic of Slovenia.svg
Социјалистичка Република Србија
Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина
Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово (до 1963. Социјалистичка аутономна област)
Београд
Нови Сад
Приштина
Flag of Serbia (1947–1992)
SR Serbia coa.png
Социјалистичка Република Хрватска Загреб
Flag of Croatia (1947–1990)
Coat of Arms of the Socialist Republic of Croatia.svg
Социјалистичка Република Црна Гора Титоград
Flag of Montenegro (1946–1993)
Coat of arms of Montenegro (1945–1994).svg

Територијална организација република

Мада је устав ФНРЈ 1946. изричито предвиђао округе, њихово постојање било је доведено у питање већ у првом Општем закону о народним одборима 21. маја 1946, тиме што је члан 9. тог закона утврдио да мање републике не морају имати округе. Потом су све четири републике које су имале округе одлучиле да их укину својим законима у току 1947. године, а међу њима и Србија. Али чим су окрузи укинути, осетио се њихов недостатак. Зато је Президијум Народне скупштине ФНРЈ 24. марта 1949. године прописао обавезу оснивања области у свим републикама, осим у Црној Гори, као и то да се аутономне јединице Војводина и Косово и Метохија неће делити на области. Међутим, и области су биле кратког века, јер су нестале већ 1951. године.[1]

Пре 1955. године постојало је чак 338 срезова (укључени и градови), након тога Републичким је прописима њихов број смањен на 107 срезова. Број им се даље смањивао, крајем 1958. било их је 91. На дан 1. јануара 1960. било их је 75. Разлог смањењу биле су републичке одлуке, тако су у НР Црној Гори 1957. укинути сви срезови (котари), затим у Аутономној Косовско-метохијској области 31. децембра 1959. У Аутономној Покрајини Војводини у исто време задржано је само шест срезова (котара). Остатак срезова постепено је престао да постоји од 1963. до 1967. године.

  • У Македонији, Словенији и Војводини - 1965.
  • У Босни и Херцеговини - 1966.
  • У Хрватској и Србији - 1967.

Срезове су убрзо 1974. замениле заједнице општина односно међуопштинске регионалне заједнице.

AdminSRB49

Подела НР Србије на области 1949-1951. године.

Srezovi (3)

Срезови и општине НР БиХ стање 12/7/1955.

AdminSRB74

Међуопштинске регионалне заједнице у Социјалистичкој Републици Србији (1974-1975)

AdminSRB75

Међуопштинске регионалне заједнице у Социјалистичкој Републици Србији (1975-1990)

Zajednice općina od 1974-02-22 do 1986-12-31

Заједнице општина у Социјалистичкој Републици Хрватској (1974-1986)

Zajednice općina od 1987-01-01 do 1990-07-25

Заједнице општина у Социјалистичкој Републици Хрватској (1987-1990)

СРЈ/СЦГ

Републике и аутономне покрајине

MapaSrbijeiCrneGore
Подела Савезне републике Југославије - републике и покрајине

СРЈ је била подељена на две републике и на две аутономне покрајине које су биле део Републике Србије.

Главни град је био Београд.

2004. године усвојене су нове заставе и грбови република.

Име
Главни град
Застава
Грб
Локација
Република Србија (1990—2006)
Аутономна Покрајина Косово и Метохија
Аутономна Покрајина Војводина
Београд
Приштина
Нови Сад
Flag of Serbia (1992–2004)
SR Serbia coa.png
SerbiaMontenegro-Serbia
Република Црна Гора (1992—2006) Подгорица
Flag of Montenegro (1994–2004)
Coat of arms of Montenegro (1992-2004).svg
SerbiaMontenegro-Montenegro2

Територијална организација република

Референце

  1. ^ Проф. др Богољуб Милосављевић: ДВА ВЕКА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У СРБИЈИ: РАЗВОЈ ЗАКОНОДАВСТВА 1804–2014 Архивирано на сајту Wayback Machine (март 25, 2017) (на језику: енглески), Београд, 2015

Литература

Спољашње везе

Административна подјела Краљевине Црне Горе

Административну подјелу Краљевине Црне Горе чинили су области, капетаније и општине.

Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца су биле привремене територијалне јединице, које су постојале од 1918. до 1922/25. године. Ниже управно-територијалне јединице тада су чинили окрузи (жупаније), срезови (котари) и општине. Касније су уместо покрајина и округа основане 33 области, а оне су укинуте 1929. године када је основано 9 бановина.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.