Ада (град)

Ада је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Севернобанатском округу, иако се град географски налази у Бачкој, односно на десној обали реке Тисе. Претходни назив места је био "Острово" (на Тиси). Према попису из 2011. има 9564 становника (према попису из 2002. било је 10547 становника).

Овде се налазе Капела Дудварски и Српска православна црква Вазнесења Христовог у Ади.

Ада
Ada1
Католичка црква у Ади
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаАда
Становништво
 — 2011.Пад 9564
 — густина119*/км2
Географске карактеристике
Координате45°48′05″ СГШ; 20°07′20″ ИГД / 45.8015° СГШ; 20.122166° ИГДКоординате: 45°48′05″ СГШ; 20°07′20″ ИГД / 45.8015° СГШ; 20.122166° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина80 м
Површина90,9* км2
Ада на мапи Србије
Ада
Ада
Ада на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24430
Позивни број024
Регистарска ознакаSA

Историја

Из пописа Потиске војне границе из 1748. године Шанац "Острово" (Ада) има 178 граничара коњаника. Од тога 61 их је било изван војне службе. Активни припадници - њих 117, били су неједнако опремљени; само 50 их је имало потпуну коњичку војну опреме. Штаб су чинили официри њих шест, на челу са поручником Ристом Мирковићем и заставником Николом Дудварским. Када је реч о пешадији, било је 1748. године у месту 144 граничара. Тројица су стигла од Коморске власти а остали су ту од раније били. Пуну опрему је имало 49, а непотпуну 82 граничара.Официри су били: капетан Петар Јулинац, поручник Марко Милисављевић и заставник Теодор Мирковић.[1] Током појединачног изјашњавања граничарских официра у вези будућег статуса, почетком новембра 1750. године за милитарски статус су се определи месни официри: хаднађи Риста Мирковић, Марко Милосављевић и Стеван Мајновић, те барјактари Никола Дудварски и Тодор Томин.[2]

Дудварски су били Срби стари племићи у Ади. Њихов родоначелник је Никола Дудварски граничарски заставник рођен 1709-1710. године. Постао је заставник 1739. године након вишегодишњег служења у Темишвару. У Осијеку је службовао до 1743. године, па премештен у Острово. Године 1750. определио се за провинцијални сталеж. Следеће 1751. године добио је племићку титулу и 44 ланца земље у Острову.[3]

У Ади је почетком априла 1854. године избио велики пожар током којег је страдало 300 домова. Новосадски лист "Србски дневник" се тада обраћао јавности тражећи помоћ за пострадале у Ади.[4]

Демографија

У насељу Ада живи 8544 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,2 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 4093 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 10.800
1953. 10.935
1961. 11.472
1971. 12.347
1981. 12.331
1991. 12.078 11.849
2002. 10.547 11.067
2011. 9.564
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Мађари
  
8.744 82,90 %
Срби
  
1.106 10,48 %
Југословени
  
216 2,04 %
Роми
  
117 1,10 %
Хрвати
  
43 0,40 %
Албанци
  
27 0,25 %
Црногорци
  
21 0,19 %
Муслимани
  
14 0,13 %
Словаци
  
10 0,09 %
Немци
  
10 0,09 %
Румуни
  
7 0,06 %
Буњевци
  
4 0,03 %
Украјинци
  
3 0,02 %
Словенци
  
3 0,02 %
Бошњаци
  
3 0,02 %
Руси
  
1 0,00 %
непознато
  
16 0,15 %

Галерија

Most u Adi

Мост преко Тисе у Ади.

Спорт

Занимљивости

Године 1927. тројица становника Аде, мађарске националности Шандор Капалош, Фабијан Керестеш и Андраш Решоцки су направило уметничко дело. Од белог мермера исклесали су ти "обични сељаци" попрсје почившег српског краља Петра Карађорђевића. Биста је требало да буде допремљена у београдски Народни музеј.[8]

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Ада, на којој се налазе два насеља, Ада и Стеријино.

Референце

  1. ^ "Мешовита грађа",...
  2. ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
  3. ^ "Мешовита грађа", Београд 2011. године
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1854. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  8. ^ "Политика", Београд 1927. године

Спољашње везе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.