Ада Кале

Ада Кале[1], Адакале или Ада-Кале (тур. ада; острво + кале; град) је некадашње острво и насеље на Дунаву у Текијско-оршавској долини, између горње клисуре Казана и низводне Сипске клисуре, код ушћа реке Черне на граници према Румунији. Било је дуго 1750 m. а широко 500 m. Ада Кале су још Римљани утврдили и на темељима тих утврђења грађена су друга, тако је оно увек служило у војне сврхе, јер је онај ко је био његов господар, господарио је пловидбом кроз Ђердап. Аустријанци последњи обнављају древна утврђења најпре 1689. када цар Леополд I гради утврђење које назива Нова Оршава, јер се налазио 3 km низводно од румунског града Оршаве, а затим и знатно појачање 1718-1738. када је имало 5 кула, од којих 4 угаоне, а једну са шанчевима на најистакнутијем делу, брегу Алион. Године 1718, ту је био царски стан одакле је цар Јосиф I посматрао борбу са Турцима. Турци су га населили после Аустријске окупације 1718-1739, па до његовог потапања ту је било турско насеље. Ада Кале је често мењало господаре. Било је српско, турско, аустроугарско и на крају румунско. Тек 1878. по Берлинском уговору Турска напушта Ада Кале. После Балканских ратова од 1913. је у поседу је Аустроугарске, а после Првог светског рата припало је Румунији. На овом острву је 25. јула 1804. за време Првог српског устанка, српска потера предвођена Миленком Стојковићем, ухватила је и погубила четворицу београдских дахија Аганлију, Кучук Алију, Мула Јусуфа и Фочић Мехмед-агу.

Острво је било познато по виновој лози званој адакалка.

Потопљено је 1971. године изградњом хидроелектране Ђердап.

Ada-Kaleh
Острво Адакале
Ada Kaleh-Bazaar
Базар на острву Адакале

Референце

  1. ^ Правопис српског језика, 2010, Правописни речник

Спољашње везе

1804

1804 је била преступна година.

24. јул

24. јул (24.7.) је 205. дан године по грегоријанском календару (206. у преступној години). До краја године има још 160 дана.

Битка на Штубику

Битка на Штубику (1807) била је део Првог српског устанка. Битка се завршила поразом устаника, који су опседнути у Штубику све до доласка помоћи и српско-руске победе на Малајници.

Дахије

Дахије су биле вође османлијских јањичарских јединица у Београдском пашалуку којим су управљали независно од централних власти од 1801. до 1804. године.

Након Свиштовског мира, султан Селим III је 1791. јањичарима забранио приступ Београдском пашалуку. Јаничари су се опирали овим мерама, а њихов отпор је олакшала самовоља Османа Пазваноглуа. Тако су јаничари нашли заједнички циљ са свим групама који су се супротстављали султану. Да би парирали војној моћи јаничара, османлијске власти су морали да се ослањају на помоћ Срба. Политика ослањања на Србе и давања им повластица је било посебно изражена за време београдског Хаџи-Мустафе паше, због чега је прозван „српском мајком”.На Балкану је у то време главни проблем био Пазван-оглу, који се није задовољавао само управљању Видинским пашалуком, већ је покушавао да врати јаничаре у Београдски пашалук. Због тога је Србима било дозвољено да се наоружавају, што је онемогућило Пазваноглуове напоре. Међутим, Наполеон Бонапарта је 1798. покренуо војну експедицију на Египат, због чега је Порта била привучена да повуче редовну војску са Балкана. Исто тако је у Цариграду конзервативно крило вршило притисак на султана да прекину политику наоружавања хришћана против муслимана.У немогућности да води војну кампању Порта је 1798. јањичарима издала ферман којим им је дозвољено да се врате у Београдски пашалук. Након повратка, међу јањичарима су се посебно истакле четворица њихових вођа: Аганлија, Кучук-Алија, Мула Јусуф и Мехмед-Ага Фочић. Њих четворица су 1801. године извршили атентат на дотадашњег београдског везира Хаџи-Мустафа пашу. Након атентата, дахије су поделиле пашалук између себе на четири једнака дела и завеле своју владавину терора, уводећи читлучење и додатне намете становништву Београдског пашалука. Дахије су управљале самостално, односно без одобрења и противно реформаторским покушајима османског султана Селима III. Разноврсна насиља као и Сеча кнезова почетком 1804. узроковале су почетак буне на дахије која се претворила у Први српски устанак.

После почетка устанка дахије су Дунавом побегли на острво Ада Кале код Кладова. Бећир-паша је наредио локалним турским комадантима да дахије предају српским устаницима, који су им одсекли главе и однели у Београд.

Кале (вишезначна одредница)

Кале може да се односи на:

Кале, насељено место у Француској, у департману Па де Кале

Кале (локалитет), археолошки локалитет у Србији, у насељу Кршевице, у општини Бујановац

Кале (Злата), археолошки локалитет у Србији, у насељу Злата у општини Прокупље

Кале (Дордоња), насељено место у Француској, у департману Дордоња

Кале (Лот), насељено место у Француској, у департману Лот

Ада Кале, дунавска ада

Кладово

Кладово је градско насеље у Србији у општини Кладово у Борском округу. Према попису из 2011. било је 8869 становника.

Лоцирано је на десној обали Дунава преко пута румунске Скеле Кладовеи. На тлу данашњег насеља постоје реликти праисторијског станишта- остава кремених ножева повезана са продором културе из јужноруских степа током трећег миленијума п. н. е. и остава бронзаних ножева из старијег гвозденог доба. Под српском управом у континуитету је почев од 1833. г. Важан је транзитни и туристички центар и седиште највећег произвођача електричне енергије. Значајан део становништва живи и ради у земљама западне Европе. Његови житељи конзументи су српског, влашког, цинцарског, ромског, бугарског, црногорског али и прехришћанског културног наслеђа. У Кладову већ столеће и по живе Пемци, потомци словачких и чешких досељеника и неколицина породица немачког и мађарског порекла, овде осталих још из времена изградње Сипског канала.

Кочина крајина

Кочина крајина је био назив за територију Србије коју су привремено од Османског царства ослободили српски фрајкори (добровољачки одреди) уз помоћ Аустрије током Аустријско-турског рата 1788–1791. године. Крајину је основао и њоме управљао капетан Коча Анђелковић, а приликом његове погибије команду је кратко преузео Јован Брановачки. Рат се завршио Свиштовским миром, којим је територија враћена Османлијама, али уз одређене концесије српском становништву: Аустрија је добила узан појас територије око Цетинграда и Лапца, док је турским дахијама забрањено да се врате у Смедеревски санџак/Београдски пашалук, односно Србима је дозвољено самостално прикупљање пореза. Случај Кочине Крајине представља почетак историјског процеса који ће довести до првог српског устанка под Карађорђем, па до српског осамостаљења 1815. године. Није случајно да је међу добровољцима српских фрајкора био и сам Карађорђе Петровић.

Мајданпек

Мајданпек је градско насеље у Србији у општини Мајданпек у Борском округу. Према попису из 2011. било је 7699 становника.

Миленко Стојковић

Миленко Стојковић (Кличевац, 1769 — Бахчисарај, после 1831) је био српски командант и војвода током Првог српског устанка.

Оршавска котлина

Оршавска котлина (рум. Valea Orşova) је проширење у композитној долини Ђердапа између Румуније и Србије. У њој се налази речно острво Ада Кале, а дно котлине прекривено је речним наносом песка и шљунка које доноси лева притока Дунава — Черна. На западу се Оршавска котлина везује за клисуру Казан, а на југоистоку за Сипску клисуру. Име је добила по румунском граду Оршава, који се налази на левој обали.

Први српски устанак

Први српски устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака у периоду од 14. фебруара 1804. до 7. октобра 1813. године. Отпочео је као побуна против дахија. Устаници предвођени Карађорђем су успели да у значајном временском интервалу ослободе пашалук. Овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815, који је на крају довео до стварања Кнежевине Србије.

Дахије у Београдском пашалуку су 1801. године убили београдског пашу и успостављају насиље у пашалуку. Многи Срби су се одметнули у хајдуке и спремају план за побуну. Када су дахије то сазнали, 1804. су спровели сечу кнезова, а уместо да су спречили буну, дахије су је убрзали. На сабору у Орашцу за вођу буне је изабран Карађорђе Петровић. Аганлија, један од дахија покушао је преговором да заустави побуну, али није успео. Убрзо су устаници ослободили већи део Београдског пашалука. Султан је послао Бећир пашу, босанског везира да умири устанике и погуби дахије, али ни то није успело. Зато султан, 1805. наређује новом београдском паши, Хафиз паши да угуши устанак. Међутим Срби су дочекали пашу и потукли његову војску у боју на Иванковцу.

Године 1806, султан је послао велику војску из Босне и из Ниша према Србији. Устаници су потукли обе војске, Босанску на Мишару, а Нишку на утврђењу Делиграду. Убрзо су закључили са Турском, Ичков мир. Руси су наговорили устанике да одбију Ичков мир јер су започели рат с Турском. 1807. Срби су ослободили Београд и почели с Русима заједно ратовати против Турака у Неготинској нахији и победили у три битке. Срби су 1809. ослободили читав пашалук и неке делове Босне и Новопазарског санџака. 1809. су у бици на Чегру потучени од Турака због неслоге војвода. Русија је с Турском закључила Букурешки мир 1812. год. Према одредбама осме тачке мира требало је да устаници добију аутономију. Али Срби на то нису пристали и већ 1813. Турци су са свих страна напали Србију и освојили је.

Карађорђе је са најугледијим старешинама прешао у Аустрију, а затим у Русију.

Ранко Јаковљевић

Ранко Јаковљевић је српски правник, историчар и публициста из Кладова. Писац је низа историографских радова чији су предмет преламања великих историјских збивања на подручју подунавског Ђердапа.

Сеча кнезова

Сеча кнезова je погубљење српских народних главара 1804. године које су спровеле дахије. Циљ дахија је био да погубљењем кнезова спрече побуну, али је она само убрзала избијање Првог српског устанка.

Српска револуција

Термин Српска револуција се односи на период историје Србије од 1804. до 1835. године, а први га је употребио Леополд фон Ранке у својој књизи Die Serbische Revolution. Од њега га је касније прихватио и Вук Стефановић Караџић.

Период на који се термин односи обухвата:

Први српски устанак (од 1804. до 1813. године), предвођен Карађорђем,

Хаџи Проданову буну (1814. године),

Други српски устанак (1815. године), предвођен Милошем Обреновићем

период владавине Милоша Обреновића до доношења Сретењског устава 1835. године.Као последице ових догађаја сматрају се се ослобођење Србије од турске власти, и препород у српском друштву који је донео Сретењски устав, мада је он убрзо по доношењу био укинут.

Текија (Кладово)

Текија је насеље у Србији у општини Кладово у Борском округу. Према попису из 2011. било је 792 становника (према попису из 2002. било је 967 становника).

Тудор Владимиреску

Тудор Владимиреску (око 1780—7. јун 1821.) је био румунски револуционарни војсковођа, вођа Влашког устанка из 1821. године.

Шангај (Нови Сад)

Шангај је градска четврт Новог Сада.

Шимијан (ада)

Шимијан (рум. Șimian) је ада на Дунаву, који се налази низводно од ХЕ Ђердап I, на граници Србије и Румуније. Археолошки налази показују да је ада била насељена од средњег неолита, где су пронађени трагови старчевачке и винчанске културе. 1968. године, пре изградње хидроелектране Ђердап I, туристички објекти са речног острва Ада Кале су пребачени на аду Шимијан, али су у лошем стању.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.