Аграрна реформа

Аграрна реформа је скуп мера усмерен на редистрибуцију аграрних ресурса једне земље. У ширем смислу, укључује и промене у пољопривредним институцијама, као у опорезивању, кредитирању, рентама, задругама и слично.

Види још

5. фебруар

5. фебруар је тридесет шести дан у години у Грегоријанском календару. 329 дана (330 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Алваро Обрегон

Алваро Обрегон Салидо (шп. Álvaro Obregón Salido; Навохоа, 19. фебруар 1880 — Мексико Сити, 17. јул 1928) био је мексички политичар и један од предводника Мексичке револуције.

Александар I Карађорђевић

Александар I Карађорђевић (Цетиње, 4/16. децембар 1888 — Марсељ, 9. октобар 1934) је био регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934). Убијен је 9. октобра 1934. у Марсељском атентату.

Био је други син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке (кћерке црногорског краља Николе Петровића).

Александар је своју младост провео ван Србије, којом је тада владала ривалска династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а у Србију је дошао када је његов отац изабран за краља Србије после Мајског преврата 1903. Након што се његов старији брат Ђорђе Карађорђевић одрекао престола 1909, Александар је постао престолонаследник. Постао је регент свом оцу 24. јуна 1914. и као такав био је врховни заповедник српске војске у Првом светском рату.

После победе у Првом светском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ 1921. после очеве смрти. Владао је аутократски земљом у којој су били изражени социјални и национални контрасти. После убистава у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929, а 1931. године је донео Октроисани устав. Група завереника из редова усташа и бугарског ВМРО-а га је убила у Марсељу, 1934. године. Наследио га је најстарији син Петар, али је због његове малолетности земљом до 1941. владало намесништво на чијем је челу био Александров рођак кнез Павле.

Бољари

Бољари су били виши слој феудалне аристократије у Русији, Бугарској и Румунији. У Русији су постојали од 10. до краја 17. века. Једини виши слој аристократије су били кнежеви.

Венустијано Каранза

Венустијано Каранза Гарза (шп. Venustiano Carranza Garza) је био један од главних вођа Мексичке револуције, чија је северна револуционарна Конституционалистичка војска поразила контрареволуционарни режим Викторијана Уерте (фебруар 1913-јул 1914), а касније је поразио своје револуционарне саборце након збацивања Уерте. Осигурао је власт у Мексику, служивши као шеф државе од 1915. до 1917. Са ступањем на снагу новог револуционарног Устава Мексика из 1917, био је изабран за председника, служивши од 1917. до 1920.

Познат као „први шеф” конституционалиста, Каранза је био више лукав политичар неко војник. Подржавао је супротстављање Франсиска Мадера режиму Порфирија Дијаза на изборима 1910. и Мадеров план из Сан Луис Потосија да поништи изборе и на силу збаци Дијаза. Мадеро га је именовао за гувернера своје родне државе Коавиле. Када је Мадеро убијен у фебруару 1913. Каранза је скицирао план из Гваделупеа, чисто политички начин да се збаци Уерта. Затим је постао вођа северњачких снага супротстављених Уерти. Водио је конституционалистичку странку до победе и постао је председник Мексика.

Каранза је био пореклом из богате северњачке земљопоседничке породице. Упркос својој улози шефа северњачког револуционарног покрета, сматрао је да расподела земљишта у Мексику није из основа реструтурирана револуцијом. Био је конзервативнији од јужњачког сељачког вође Емилијана Запате или северњачког револуционарног генерала Панча Виље. Када је учврстио своју власт, Каранза је кренуо да уклони своје политичке ривале. Добио је признање од САД, али је заузео чврсту националистичку позицију. Током његовог мандата, садашњи устав Мексика је сачињен и усвојен. Каранза није спровео своје најрадикалније идеје, као што су давање више моћи радничкој класи, коришћењу државе да се одузме имовина странцима, аграрна реформа у Мексику или смањивању утицаја Римокатоличке цркве.

На председничким изборима 1920. на којима није могао да наследи себе, покушао је да постави буквално непознатог грађанског политичара Игнасија Бониласа за председника Мексика. Северњачки генерали, који су држали праву власт, побунили су се против Каранзе по плану из Агва Пријете и Каранза је убијен док је бежао из Сијудад Мексика.

Гај Семпроније Грах

Гај Семпроније Грах (лат. Gaius Sempronius Gracchus, умро 121. п. н. е.), био је римски државник, настављач реформске политике свог старијег брата Тиберија Семпронија Граха.

Аграрна реформа коју је 133. п. н. е. покренуо Тиберије Грах наставила се спроводити и након његове смрти, али су је велепоседници ометали свим средствима. Сукоб са сенатским сталежом нарочито се заоштрио када је 123. п. н. е. Гај Грах био изабран за народног трибуна. Он је био изврстан говорник, о чему сведоче и сачувани фрагменти његових говора. Такође је у спровођењу реформи био још одлучнији од свог брата. Две је године узастопно биран за трибуна, и за то је време на његов предлог народна скупштина изгласала неколико важних закона.

У интересу градског плебса донет је закон о житу, по коме је сваки плебејац могао да лично купује жито по изузетно јефтиној цени. У интересу сеоског плебса у пуном је обиму обновљен аграрни закон Тиберија Граха. Да би пак придобио витезове (equites), који се до тада у Риму већ дефинисао као економски изузетно јак сталеж (ordo), Гај је спровео закон о провинцији Азији, који је увео десетак у области бивше Пергамске краљевине. Убирање овог пореза је готово у потпуности препуштено витезовима, који су тако добили неограничене могућности за економску експлоатацију ове богате источне провинције. Судски закон је такође имао велики значај за витезове: по њему, у сталним судским комисијама за претресање случајева злоупотреба у провинцијама требало је да заседају витезови, а не сенатори. Тако су заправо витезови добијали контролу над управом коју су у провинцијама вршили сенатори. Посебан значај Гај је придавао оснивању нових колонија, пре свега на месту Капуе и Тарента, али и на месту старе Картагине, где је требало да се оснује колонија Јунонија и насели око 6.000 људи.

Гај није успео да и по трећи пут, 121. године п. н. е, буде изабран за трибуна. Оптимати су почели да све снажније нападају законе донете на Грахову иницијативу. Исте је године покренуто и питање колоније Јуноније јер је основана на земљишту на које је 146. п. н. е. бачено проклетство, а искоришћени су и гласови о неповољним знамењима која су се наводно указала при оснивању колоније. Конзул Луције Опимије сазвао је скупштину да укине закон о Јунонији. Међутим, седница скупштине убрзо се претворила у оружани сукоб у коме су живот изгубили Гај Грах и око 3.000 његових присталица.

Током следеће деценије реформске мере браће Граха које су уведене у корист сиромашних градских и сеоских слојева становништва биле су великим делом укинуте, премда је дотад спроведена расподела земље, претворене у приватну имовину, привремено ојачала римско сељаштво. Одредбе Грахових закона којима је дата извесна политичка моћ витешком сталежу нису се могле дирати из политичких разлога, те су оне опстале као главни резултат Гајевог трибуната. Изгледа да су судови за злоупотребе у провинцијама радили боље него раније, а било је уведено и неколико других значајних судова, као и повремени ad hoc судови у којима су увек седеле и судије из витешког сталежа.

Декрет о земљи

Декрет о земљи (рус:Декре́т о земле́ ) усвојен је на Другом конгресу радничких и сељачких депутаната, 8. новембра (26. октобра по старом календару) 1917. године. Аутор Декрета о земљи је Владимир Лењин.

Демократска Република Авганистан

Демократска Република Авганистан (перс. جمهوری دمکراتی افغانستان — Jumhūrī-ye Dimukrātī-ye Afġānistān; пашту دافغانستان دمکراتی جمهوریت — Dǝ Afġānistān Dimukratī Jumhūriyat) је била социјалистичка република у Централној Азији. Успостављена је након тзв. Саур револуције, 27. априла 1978. године. Велики део њена постојања обележила је совјетска интервенција против муџахедина и осталих антикомунистичких снага. ДР Авганистан престала је да постоји 28. априла 1992. године, доласком муџахедина на власт.

Зимбабве

Зимбабве (енгл. Zimbabwe), или званично Република Зимбабве (енгл. Republic of Zimbabwe) је држава која се налази у јужном делу Афричког континента, измећу Викторијиних водопада, језера Карибе, реке Замбези на северу и реке Лимпопо на југу. Зимбабве се граничи са Јужном Африком на југу, Боцваном на западу, Замбијом на северу и Мозамбиком на истоку. Главни град је Хараре. Због свог геополитичког положаја уз реку Замбези, ова држава се сврстава у земље јужне Африке.

Мохамед Мосадик

Мохамед Мосадик (перс. مُحَمَد مُصَدِق‎, mohæmˈmæd(-e) mosædˈdeɣ; Техеран, 16. јун 1882 — Ахмадабад е Мосадик, 5. март 1967) је био премијер Ирана од 1951. до 1953. када је његова влада збачена у државном удару које су организовале британски МИ6 и америчка ЦИА.

Као познати писац, управник, адвокат и преговарач, Мосадик је постао премијер Ирана 1951. Његова влада је увела низ напредних друштвених и политичких реформи, као што су социјално осигурање, контрола закупа и аграрна реформа. Ипак, најпознатија политика његове владе је била национализација иранске нафтне индустрије, која је била под британском контролом од 1913. преко Англо-персијске нафтне компаније (данас Бритиш петролеум).

Мосадик је уклоњен са власти у државном удару 19. августа 1953., који је организовала и извела ЦИА на захтев МИ6 који је изабрао иранског генерала Фазлолаха Захедија да наследи Мосадика.

Државни удар се често назива операција Ајакс, по називу операције ЦИА, док се у Ирану назива удар од 28. мордада 1332, по датуму у иранском календару. Мосадик је био у затвору три године, а после тога је држан у кућном притвору до своје смрти.

Национализација

Национализација имовине или национализовање имовине је процес принудног (на основу акта власти) прелаза у државну својину крупних или свих привредних предузећа одређене привредне гране или целокупне индустрије, која је до тада била у приватном власништву.

Ова мера може укључити одговарајућу или делимичну накнаду, а може бити и без икакве накнаде.

Предмет национализације имовине осим индустријских објеката може бити и сва друга покретна и непокретна имовина у власништву грађана - стамбене зграде, пословни простор, земљиште, возила итд.

Национализација имовине представља једну од првих и најрадикалнијих привредно-политичких мера готово свих тоталитарних држава, после преузимања власти. Одузета средства за производњу и друга непокретна имовина постају материјална база за изградњу тоталитарне државе и средство подупирања таквог система.

Ова мера може се спровести у случајевима рата или природних катастрофа када обично има привремени карактер.

Општина Шид

Општина Шид је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Сремски округ.

Самора Машел

Самора Мојзес Машел (порт. Samora Moises Machel; Мадрагоа, 29. септембар 1933 — Мбузини, 19. октобар 1986) је био борац против колонијализма, револуционар и први председник Мозамбика.

Тиберије Семпроније Грах

Тиберије Семпроније Грах (лат. Tiberius Sempronius Gracchus, око 164―133. п. н. е.), био је римски државник који је покушао да спроведе опсежан програм друштвено-економских реформи након што је Римска република запала у кризу половином 2. века п. н. е.

Тиберије је, заједно са својим једнако познатим братом Гајем Семпронијем Гракхом, био једно од укупно дванаесторо деце римског државника Тиберија Семпронија Гракха, који је као претор завршио покоравање Келтибера у Хиспанији и који је важио за строгог човека високих моралних вредности и слободоумних погледа. Отац Тиберије оженио се Корнелијом, кћерком Сципиона Африканца Старијег, а умро је 157. п. н. е.

Пад Картагине и Коринта 146. п. н. е., премда није означио чак ни предах у ратовању ― јер су се мањи ратови на границама римске државе и даље настављали ― већ је у антици сматран прекретницом: то је, наиме, за неко време био крај ратовања са цивилизованим народима, у коме су опасност, слава и плен били већи него у рату са »варварима«. Римски су аутори сматрали да је то смањење спољних притисака довело до унутрашњих превирања.

Године 133. п. н. е. Тиберије Грах био је, захваљујући сопственим војним и дипломатским успесима у Хиспанији те добром говорничком умећу, изабран за народног трибуна и одмах је покушао да пронађе решење за кризу. Његов је главни програм била аграрна реформа, по којој ниједан појединац не би смео да поседује више од 500 југера (око 125 хектара) државне земље (ager publĭcus). Ово је правило заправо већ било на снази, али је дуго било игнорисано, па га је Тиберије планирао потврдити новим законом. Вишак земље би се одузимао уз накнаду, делио на мале парцеле и давао на коришћење грађанима без земље. Трибутска скупштина је усвојила Тиберијев законски предлог, али на брзину и уз употребу неконвенционалних метода политичке борбе међу којима је било и смењивање с дужности народног трибуна Марка Октавија, који се овоме закону протвио. За спровођење закона изабрана је трочлана комисија, коју су чинили сам Тиберије, његов брат Гај те његов зет Апије Клаудије, који је предводио утицајну мањину међу сенаторима која је закон подржавала.

Тада је умро пергамски краљ Атал III оставивши своју земљу у наслеђе Римљанима. Тиберије је предложио да се Аталов новац подели као помоћ сељацима који су недавно добили земљу по његовом закону. То је изазвало велико противљење сената, који је Тиберијев предлог сматрао мешањем у сферу спољне политике, која је традиционално била под ингеренцијом самога сената. Након што се Тиберије кандидовао за народног трибуна и за следећу годину, што је био потез без преседана, сенат је био уверен да Тиберије тежи самовлади. На дан избора за народне трибуне pontifex maximus Публије Сципион Назика повео је већу групу сенатора и њихових клијената ка месту где се одржавала скупштина. Ова је маса убила Тиберија и око 300 његових присталица.

Следеће, 132. године, кажњене су још многе друге Тиберијеве присталице, али његов је закон наставио да се спроводи. Тиберијев трибунат означио је улазак насиља на римску политичку сцену те указао на прве знаке слабљења власти сената.

Тихомир Влашкалић

Др Тихомир Влашкалић (1923 — 1993), економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије.

Хакобо Арбенз

Хакобо Арбенз Гузман (шп. Jacobo Árbenz Guzmán; Кецаленанго, 14. септембар 1913 — Мексико, 17. јануар 1971) био је гватемалски пуковник и председник Гватемале од 1951. до 1954. године. Срушен у државном удару организованом од стране ЦИА-е због покушаја да спроведе аграрну реформу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.