Аглабиди

Аглабиди су династија емира, чланова арапског племена Бани Тамим, који су владали Ифрикијом (северна Африка), номинално у име абасидског Калифа, око једног века, док нису збачени од стране Фатимида.

Оснивач династије је Ибрахим ибн ел Аглаб којем је Харун ел Рашид дао 800. године у наследни посед Керуан с Тунисом, западном Триполитанијом и источним Алжиром. Аглабиди су своју власт ширили према Сицилији и византијским областима јужне Италије (Сарацени). Василије I потиснуо их је из јужне Италије (876886), а устанак Бербера сломио им је власт. Године 909. Бербери протерују у Египат последњег Аглабида, калифа Зијадата Алаха III.

Аглабидски владари

  • Ибрахим I ибн ел Аглаб ибн Салим (800812)
  • Абдулах I ибн Ибрахим (812817)
  • Зијадат Алах I ибн Ибрахим (817838)
  • Ел Аглаб Абу Афан ибн Ибрахим (838841)
  • Мухамед I Абул-Абас ибн ел Аглаб Аби Афан (841856)
  • Ахмед ибн Мухамед (856863)
  • Зијадат Алах II ибн Аби ел Абас (863)
  • Мухамед II ибн Ахмед (863875)
  • Ибрахим II ибн Ахмед (875902)
  • Абдулах II ибн Ибрахим (902903)
  • Зијадат Алах III ибн Абдила (903909)
Абдулах ел Махди Билах

Абдулах ел Махди Билах (арапски: عبد الله بن الحسين بن أحمد بن عبد الله بن محمد بن اسماعيل بن جعفرالمهدي; умро 934. године) био је оснивач и први владар Фатимидског калифата, прве шиитске државе у историји ислама.

Емират Сицилија

Емират Сицилија је била муслиманска држава на Сицилији која је постојала у периоду од 831. до 1072. године.

Ислам

Ислам (арап. إسلام‎) је монотеистичка религија која потиче од учења Мухамеда из 7. века. Заснива се на вери у једног Бога (Алах), изабраност Мухамеда за божијег посланика, предодређеност људске судбине, награду за добра дела и казну за лоша, судњи дан и васкрсење мртвих. Постулати ислама објављени су у Хадисима одн. Збиркама исламских књига, а у сам темељ ислама спада и света књига Куран. Куран је писан на арапском језику и садржи 114 сура (поглавља). Куран је збирка откровења који су искључиво од Свевишњег Бога и представља искључиво Божију реч. Та посланица је Мухамеду преношена преко анђела Гаврила (арап: мелека Џибрила). Он је у пустињској пећини волео да се осамљује и размишља о Створитељу читавог света и свих бића и сила. Њему тада једном приликом силази са небеса анђео Гаврило и приказује му се у лику анђела и налаже му одмах да учи у име Господара свих светова који ствара...

Следбеници ислама се називају муслимани, „они који се потчињавају“ Божјој вољи. У свету има преко 2 милијарди муслимана, што чини ислам другом највећом религијом после хришћанства Основне обавезе сваког муслимана су вера у једног Бога (Алаха) и Мухамеда као његовог посланика, молитва пет пута дневно, пост у месецу Рамазану, давање милостиње и хаџилук (ходочашће у Меку) бар једном у животу. Готово сви муслимани припадају једној од две главне исламске групе: сунитима (80%) или шиитима (20%). Ислам је преовлађујућа религија на Средњем истоку, као и многим државама Африке и Азије. Муслиманске заједнице постоје такође у Србији и земљама Балкана.

Историја Малте

Острво Малта насељено је још од одвајања од Сицилије око 5200. године п. н. е. Од 10. до 7. века п. н. е. острво насељавају Феничани, а од 400. године п. н. е. Картагињани. У саставу Римске државе је од 218. године п. н. е. Од 870. године нове ере Малта је под муслиманском влашћу. Ослободили су је владари Сицилије који владају до 1530. године. Након османског освајања Родоса, Хоспиталци преносе свој центар на Малту. Наполеон Бонапарта осваја Малту 1798. године током свог похода на Египат. Након завршетка Наполеонових ратова Малта је под британским протекторатом. Самоуправу је стекла тек након завршетка Другог светског рата 1945. године, а независна краљевина постала је 1964. године. Од 1974. године Малта је република.

Опсада Сиракузе (827—828)

Опсада Сиракузе (827—828) представља први покушај Аглабида да освоје овај важан византијски град на Сицилији.

Опсада Сиракузе (877—878)

Друга опсада Сиракузе (877—878) довела је до пада византијске престонице Сицилије под аглабидску власт.

Папа Јован VIII

Папа Јован VIII (лат. Ioannes VIII; умро 16. децембра 882) је био 107. папа од 13. децембра 872. године до своје смрти. Сматра се за једног од најспособнијих папа у 9. веку. Велики део свог понтификата Јован је провео у борби са муслиманским освајачима који су из својих упоришта у јужној Италији организовали походе ка северу угрожавајући тако економију папске баштине.

Средњи век

Средњи век обухвата историјски период од V до XV века. Ово раздобље у историји људског друштва и културе представља заокружену целину. То је раздобље почело падом Западног римског царства и окончало се ренесансом и раздобљем великих географских открића. Ратнички народ Хуна је 375. године из Азије продро у Европу. Они су покренули варварска племена. Почела је Велика сеоба народа. На згаришту Западног римског царства у V веку почеле су да ничу нове државе. Током VII и VIII века створена је снажна држава Арабљана. У развоју друштва XV век се сматра прекретницом. Средином XV века, тачније 1453. године, Турци су освојили Цариград и уништили остатке Византијског царства. Крајем XV века поморци су открили нови свет - амерички континент. На почетку средњег века, док Европу потреса сеоба народа, на америчком континенту се развила цивилизација Маја. У исто време у Азији настаје цивилизација Танг, у Кини. Средњи је век средње раздобље у класичној подели историје западног света, која се дели на стари, средњи и нови век. Само средњовековно раздобље може се поделити на рани, развијени и позни средњи век.Депопулација, деурбанизација, инвазије и сеобе народа, које су почеле током касне антике, наставиле су се током раног средњег века. Варварски освајачи, међу којима су доминирали разни германски народи, формирали су нова краљевства у остацима Западног римског царства. У 7. веку северна Африка и Блиски исток, који су некад припадали Источном римском царству, потпали су под власт Калифата, исламске државе. Премда су се у друштву и политичким структурама догодиле значајне промене, до потпуног раскида с антиком није дошло. На Истоку је преживело и као важна сила опстало Византијско царство. Византијска кодификација римског права, позната као Јустинијанов кодекс, на Западу је поновно откривена у северној Италији 1070. године и отад је вршила велики утицај током читавог средњег века. На Западу већина нових краљевстава инкорпорисала је оно мало преосталих римских државних установа. Основани су самостани као део покрета усмереног ка покрштавању „паганске Европе”. Франци су под каролиншком династијом накратко успоставили царство, које се крајем VIII и почетком IX века простирало на већем делу западне Европе. Међутим, то је царство касније подлегло притисцима унутарњих грађанских ратова и спољашњих инвазија — Викинзи су нападали са севера, Мађари с истока, а Сарацени с југа.

Током развијеног средњег века, који је почео након 1000. године, европска се популација знатно увећала, јер су технолошки и пољопривредни изуми омогућили процват трговине, а промена климе средњовековног топлог раздобља омогућила је повећање приноса усева. Кметство, тј. систем сељака организованих у село које властели дугује најам и натурални рад, те феудализам, тј. политички систем у којем витезови и ниже племство дугују војну службу својим господарима у замену за право закупа земљишта и племићких кућа, представљали су две темељне врсте организације друштва у развијеном средњем веку. Крсташи, први пут споменути 1095. године, означили су прве покушаје западноевропских хришћана да од муслимана војним путем поврате контролу над блискоисточном Светом земљом. Краљеви су постали поглавари централизованих држава и утицали на смањивање криминала и насиља, али и на све веће удаљавање од јединственог хришћанства. Теологија Томе Аквинског, слике Ђота из Бондоне, песништво Дантеа Алигијерија и Џефрија Чосера, путовања Марка Пола и архитектура готских катедрала, попут Шартра, спадају у изванредна достигнућа раздобља развијеног средњег века.

Позни средњи век обележиле су тешкоће и несреће, међу којима су били глад, куга и ратови, што је све утицало на значајно смањење броја становника западне Европе; између 1347. и 1350. црна смрт однела је животе око једне трећине Европљана. Црквени сукоби, јереси и шизма унутар хришћанске цркве одвијали су се упоредо с ратовима између различитих држава, грађанским сукобима и побунама сељака. Напредак на подручју културе и технологије трансформирао је европско друштво и означио крај средњег века и почетак раног новог века.

Средњовековна Италија

Средњим веком у Италији се сматра раздобље од пада Западног римског царства 476. године до културног препорода који је почео средином 14. века.

Сфакс

Сфакс (арап. صفاقس‎, франц. Sfax) је други по величини град у Тунису, лучки и економски центар земље. Налази се на обали Средоземног мора, око 270 km јужно од престонице Туниса. Године 2004. имао је 265.131 становника, и

око 500.000 у ширем подручју, по чему је Сфакс друга агломерација у земљи.

Римљани су подигли антички град Тапарура на око 3 km од данашњег града. Аглабиди су изградили муслимански град у 9. веку. Град је просперирао од трговине маслиновим уљем и сушеном рибом. Тешко су га оштетили Французи 1881. када су заузели град. Оштећен је и 1942—1943. у бици за Тунис у Другом светском рату.

Сфакс је индустријски град у коме нема много туриста. Из градске луке се извози маслиново уље и свежа и смрзнута риба.

Тунис

Тунис (раније Тунизија, од франц. Tunisie; арап. تونس‎ [ Tūnis], берберски: ⵜⵓⵏⵙ [Tunes]), званично Туниска Република (арап. الجمهورية التونسية‎ [ al-Jumhūrīya at-Tūnisīya]), магребска је држава у северној Африци, која се на северу и на истоку граничи са Средоземним морем. На западу има границу с Алжиром (965 km) и на југоистоку с Либијом (459 km). Име државе долази од имена главног града Туниса, који се налази на северу земље.

Око 40% територије земље покрива сахарска пустиња, док је остатак земље веома плодан. Овај простор је колевка картагинске цивилизације и житница Римског царства.

Од 1957. Тунис је председничка република. Данас је члан бројних светских и регионалних организација укључујући Арапску лигу, Афричку унију и Заједницу сахело-сахарских држава.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.