Авала

Авала је ниска планина, 16,6 km јужно од Београда[1]. Представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава[1]. Висока је 511 m (врх Жрнов) и уздиже се око 200 m изнад околног таласастог терена[1]. Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен.

Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 ha. Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.[2]

На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековотих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом[1]. Једно је од омиљених излетишта Београђана.

Авала
Avala2015
Географске карактеристике
Ндм. висина511 m
Координате44°41′26″ СГШ; 20°30′51″ ИГД / 44.690531° СГШ; 20.514283° ИГД Координате: 44°41′26″ СГШ; 20°30′51″ ИГД / 44.690531° СГШ; 20.514283° ИГД
Географија
Авала на мапи Србије
Авала
Авала
Државе Србија
ГрупаОстрвске планине

Споменик Незнаном јунаку

Monument au soldat inconnu mont Avala
Споменик Незнаном јунаку.
Hotel avala sa tornja
Хотел "Авала" (са телевизијског торња).
Mitrovicev dom
Планинарска кућа "Митровићев дом".

После Првог светског рата, локално становништво пронашло је већи број гробова српских војника погинулих у рату, међу њима и гроб једног незнаног српског војника. Народ околних села је том војнику 1922. подигао скромни споменик. Касније је Државни одбор за подизање споменика Незнаном јунаку одлучио да му се на врху Авале подигне репрезентативнији споменик. Пројект за споменик израдио је вајар Иван Мештровић, у облику маузолеја са каријатидама које представљају жене у народним ношњама из свих југословенских крајева. Споменик је грађен од јабланичког гранита од 1934. до 1938. године. За потребе грађења овог споменика 1934. године динамитом су разрушени остаци средњовековног града Жрнова, што и данас наилази на оштру осуду међу историчарима.

Србија се разликује од свих земаља учесница Првог светског рата по томе што све друге земље имају споменике Незнаном војнику, а само Србија Незнаном јунаку.

У непосредној близини је и Споменик совјетским ратним ветеранима који су ту погинули у авионској несрећи 19. октобра 1964.

Авалски торањ

На нижем врху Авале, изграђен је 1965. године Авалски ТВ торањ, по пројекту архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића, који је срушен у бомбардовању НАТО снага 29. априла 1999. године. Торањ је био највећа грађевина у тадашњој Југославији. Обновљен је 21. априла 2010. године и изгледа скоро идентично као првобити само је 1 метар виши.

Средњевоковни град Жрнов

На врху Авале (ср. Жрновица) налазио се средњовековни град-тврђава. Срби су га звали Жрнов или Жрнован, а Турци су му дали име Авала (арапски преграда или препрека). Не зна се када је први пут сазидан, мада му је околина била насељена још у преисторијско доба. Град је штитио околне руднике живе и цинабарита и, у оближњем Рипњу, рудник сребра.

Угоститељство, туризам, спорт, екологија и заштита

На врху Авале налазе се угоститељски објекти:

На падинама Авале 1929. године одржано је прво такмичење у Србији у смучарском трчању на 8 km. Прво смучарско првенство Србије после Другог светског рата такође је 1946. године одржано на овој планини.

Табор планинара 2006.

Традиционални табор планинара који се одржава сваке године у организацији Службе водича излета и похода Планинарског савеза одржао се 2006. године на Авали од 01.07. до 10.07.. У оквиру табора обављен је већи број активности:

  • Пешачке туре са обновом маркација
  • Исхрана у природи
  • Школа водича излета и похода у летњим условима
  • Планинарска предавања

Такмичења у

Као и отворено првенство Србије у планинарској оријентацији.

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 grupa autora. 1955. Avala. u: Enciklopedija Jugoslavije. Leksikografski zavod FNRJ. стр. 249.
  2. ^ Авала – предео изузетних одлика, Политика, 29. март 2009.

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Авала
Насеља
Знаменитости и
споменици културе
Верски објекти
Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске
Општине
Знамења
Дворци и тврђаве
Цркве
Култура
Музеји
Образовање
Саобраћај
Природни
  • предели изузетних одлика
Културни
  • предели изузетних одлика
Предели
  • нарочите природне лепоте

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.