Џез

Џез (енгл. jazz) музички је жанр који је настао у афро-америчким заједницама Њу Орлеанса у САД[1] у касном 19. и раном 20. веку,[2] и развио се из корена у блузу и регтајму.[3] Од доба џеза из 1920-их, џез је почео да бива препознат као једна од главних форми музичког изражавања. Он се затим појавио у виду независних традиционалних и популарних стилова, који су сви повезани заједничким везама афричкоамеричког и европскоамеричког музичког порекла са оријентацијом на извођењу.[4] Џез одликују свинг и блуз ноте, вокали позива и одговора, полиритмија и импровизација. Џез има корене у западноафричком културном и музичком изражавању, и у афро-америчкој музичкој традицији укључујући блуз и регтајм, као и у музици европских војних лимених бендова.[5] Мада је основа џеза дубоко укорењена у црначком искуству Сједињених Држава, различите културе су допринеле њиховом сопстевеном искуству и стиловима уметничке форме. Интелектуалци широм света су поздрављали џез као „једну од америчких оригиналних уметничких форми“.[6]

Основне музичке карактеристике су: синкопа, вибрато и стална музичка пулсација у такту 4/4, која нема одговарајућу паралелу у класичној музици. Најуобичајенија форма је тема са варијацијама које се импровизују на стални хармонијски скелет оригиналне теме. Услед тога су ствараоци у џезу извођачи, а не композитори као у класичној музици.[7]

Централни инструмент сваког џез-ансамбла је бубањ са помоћним удараљкама, који са клавиром, гитаром и контрабасом чини ритам-секцију. Нарочито се примјењују дувачки инструменти (саксофон, кларинет, труба и тромбон, мада понекад се користе и флаута, обоа, рог и вибрафон[8]). Величина ансамбла варира од трија до пуног симфонијског џез-оркестра, у коме сваки инструмент може имати улогу солисте. Док у малим ансамблима сви инструменти импровизују на задату тему, џез-оркестар се служи писаним аранжманима, а импровизују само поједини солисти. Мада џез музика не искључује могућност плесања, она се приближује више типу класичне концертне музике него плесној музици и оштро се разликује од шлагера.

Како се џез узимао маха широм света, он је попримао различите националне, регионалне, и локалне музичко културне утицаје, што је довело до настанка многих особених стилова. Њу Орлеански џез се јавио током раних 1910-их, комбинујући постојеће маршеве војних оркестара, француске квадриле, бегин, рагтајм и блуз са колективном полифоном импровизацијом. Током 1930-их, високо уређени плесно-орјентисани свинг велики бендови, блузолики импровизациони стил џеза Канзас Ситија, и цигански џез (стил који је наглашавао музетске валцере) били су проминентни стилови. Би-бап се појавио током 1940-их, премештајући џез из плесне популарне музике ка више захтевној „музичарској музици“ која се свирала бржим темпом и у већој мери користила акордно-базирану импровизацију. Кул џез развијен крајем 1940-их, увео је смиреније, глађе звукова и дуге, линеарне мелодијске линије.

Период 1950-их је био праћен појавом фри џеза, који је истраживао свирање без регуларног метра, такта и формалних структура, а средином 1950-их, појавио се хард бап, који је увео утицаје из ритма и блуза, госпела и блуза, посебно у саксофонском и клавирском свирању. Модални џез се развио током касних 1950-их, користећи мод, или музичку скалу, као основу музичке структуре и импровизације. Џез-рок фузија се појавила у касним 1960-тим и раним 1970-тим, комбинујући џез импровизацију са ритмовима рок музике, електричним инструментима, и високо појачаним сценским звуком. У раним 1980-тим, комерцијална форма џез фузије звана смуд џез је постала успешна, остварујући знатну радио заступљеност. Други стилови и жанрови су били изобилно заступљени у 2000-тим, као што су латински и афрокубански џез.

Џез
Louis Armstrong restored
Луј Армстронг (1901–1971) се сматра једним од кључних музичара у џезу због његових доприноса као трубач, композитор и певач.
Стилско пореклоБлуз, маршеви, регтајм
Културолошко пореклоПочетак 1910-е, Њу Орлеанс
Типични инструментиСаксофон · Труба · Тромбон · Кларинет · Клавир · Гитара · Контрабас · Бубњеви · Вокали
Мејнстрим популарност1920. – 1960.
Поджанрови
Азијски Амерички џез • Авантгардни џез • Би-бап • Биг банд • Камерни џез • Кул џезФри џез • Цигански џез • Латински џез • Матични џез • Мини-џез • Модални џез • М-Бејз • Нео-бап • Оркестрални џез • Пост-бап • Страјд • Свинг • Трећа струја • Традиционални џез • Традиционални поп • Вокални џез
Фузиони жанрови
ејсид џез • афробит • блуграс • боса нова • кросовер џез • дансбенд • фолк џез • фре фанк • хампа • индо џез • џам бенд • џезкор • џез-фанк • џез фузија • џез реп • квела • мамбо • звук Маниле • ну џез • нео сол • панк џез • ска џез • смуд џез • свинг рењуал • етно музика
Regionalne scene
АустралијаБразилКубаФранцускаИндијаИталијаЈапан • Малави • ХоландијаПољскаЈужна АфрикаШпанијаУједињено Краљевство
Jazzing orchestra 1921
Џез оркестар
Jazz koncert u Nisu 1981 - Nada Knezevic, Milivoje Markovic (saksofon), Misa Blam (kontrabas)
Српски џезери у нишком Народном позоришту 1981. године: Нада Кнежевић (вокал), Миливоје Марковић (саксофон), Миша Блам (контрабас)

Етимологија и дефиниција

Питање порекла речи jazz је резултирало у знатном истраживању, те је њена историја добро документована. Сматра се да је сродна са jasm, сленг термином који датира из 1860. са значењем „полет, енергија“.[9] Најранији записани рекорд речи је у чланку из 1912. у новинама Лос Анђелес тајмс у коме је питчер ниже лиге бејзбола описао бацање које је он називао jazz ball „јер се клати и једноставно не можете ништа учинити с тим“.[9]

Употреба речи у музичком контексту је била документована још 1915. у Чикаго трибјуну.[10] Њена прва документована употреба у музичком контексту у Њу Орлеансу је била 14. новембера 1916 у новинама Times-Picayune у чланку о „jas бендовима“.[11] У једном интервјуу са NPR, музичар Јуби Блејк је понудио своје сећања оригиналне сленг конотације термина, говорећи: „Кад га је Бродвеј преузео, они су га звали J-A-Z-Z, мада се то није тако звалао. Реч се писала са J-A-S-S, што је било прљаво, и ако сте знали о чему се ради, не бисте то рекли испред дама.“[12] Америчко друштво дијалеката је именовало џез речју 20. века.

Показало се да је веома тешко дефинисати џез, пошто је он обухватао тако шириок опсег музике која покрива период од преко 100 годна, од рагтајма до 2010-ере роком-прожете фузије. Било је покушаја да се дефинише џез из перспективе других музичких традиција, као што је европска музичка историја афричке музике. Критичар Јоахим-Ернст Берендт сматра да његов мандат и његова дефиниција треба да буду шири,[13] дефинишући џез као „форму уметничке музике која води порекло из Сједињених Држава кроз конфронтацију црначке и европске музике“[14] и тврди да се он разликује од европске музике по томе што џез има „специјални однос с временом дефинисаним као 'свинг'“, да обухвата „спонтаност и виталност музичке продукције у којој импровизација игра улогу“ и да садржи „звучност и начин фразирања који одражава индивидуалност извођачког џез музичара“.[13] По мишљењу Роберта Кристгауа, „већина нас би рекла да је измишљање значења уз опуштеност у основи и обећање џеза“.[15]

Ширу дефиницију која обухвата све радикално различите области џеза је предложио Травис Џаксон: „то је музика која обухвата квалитете као што је свинг, импровизацију, групну интеракцију, развијање 'индивидуалног гласа' и отварање различитих музичких могућности“.[16] Крин Гибард је дао један преглед дискусије о дефиницијама, наводећи да је „џез констракт“ који мада је вештачки, још увек је користан за означавање „бројних музичких праваца са довољно заједничког да се схвате као део кохерентне традиције“.[17] За разлику од напора коментатора и ентузијаста одређених типова џеза, који су се залагали за уже дефиниције које искључују друге типове, сами музичари обично нерадо дефинишу музику коју свирају. Како Дјук Елингтон, један од најпознатијих фигура џеза каже: „То је све музика“.[18]

Историја

У историјату џеза први период, назван „Њу Орлеанс“, по месту постанка и настао је мешавином музике америчких црнаца и европске музике, завршава се око 1918. године.[19]

После Првог светског рата створен је нови стил, назван „диксиленд“, у коме важну улогу има колективна импровизација.

Око 1930. године, неколико истакнутих музичара, међу којима кларинетиста Бени Гудмен, створило је свинг, који се ослања на звучност великих оркестара и писане аранжмане.[7]

У току Другог светског рата, заслугом саксофонисте Чарлија Паркера, пијанисте Телонијуса Монка и трубача Дизија Гилеспија, створен је стил по имену би-бап - он се од свинга разликује ситнијом ритмичком поделом и већом хармонском сложеношћу, у којој се огледа утицај европске музике.[20]

Даљи корак у истом правцу представљао је и кул, створен око 1950. године док је последња струја, настала око 1956. године, названа модерн бап.

Музичке карактеристике џеза

Основна карактеристика џеза је импровизација, мада сав џез није импровизација већ се састоји од заданих и импровизованих делова. Џез импровизација најчешће има облик теме с варијацијама. Тема је најчешће нека популарна песма од 32 такта. Темељни хармонијски узорак од 32 такта зове се хорус. Импровизатор варира изворну мелодију мењајући јој висину и ритам. Неке варијације могу бити сличне оригиналној теми, док се друге од ње битно удаљавају.

Током времена се импровизација развијала. Она је била главни елемент афричке и афроамеричке музике те се у почетку изводила на начин позива анд респонса тј. начин код којега се измењују појединац и група. Код ране блуз музике исто тако је био заступљен начин позива и респонса, али се у њој импровизирао и текст. У Њу Орлеанском џез стилу музичари су наизменично импровизовали мелодију, док је у свингу импровизација је сведена на минимум јер велики бендови свирају искључиво написану музику.

Три најзначајније ритамске карактеристике џеза су синкопирани ритам, слобода извођења и сталан ритмички пулс. Џез музичари су имали слободу извођења тј. могли су успоравати или убрзавати ритамске фигуре. Мера џез композиција је четвородобна, с честим нагласцима лаких доба – другог и четвртог. Како се џез импровизација развијала, ритам је постајао све неправилнији и сложенији. У ритму је највећи део црначког утицаја на џез.

Џез мелодије исто су тако флексибилне као и ритам. У почетку се употребљавала европска дијатонска лествица нешто измењена црначким системом скала блуз лествица. Касније се звук ослобађа па на пример у фри џезу музичари одбацују задани тоналитет. Џез музичари такође траже већу изражајност и индивидуалност звука. Индивидуалност звука се постиже посебним начинима свирања који укључују „плаве ноте“, упорабу вибрата и глисанда. Тонска грађа џеза је дурска лествица са сниженим 3., 5. и 7. ступњем.

Џез најчешће свира мала група – комбо од 2 до 8 извођача или велика група – велик бенд од 10 до 15 извођача. Темељ извођачког састава је ритамска секција која се најчешће састоји од клавира, контрабаса, удараљки, понекад бенџа или бас-гитаре. Солистички инструменти су: корнет, труба, саксофон (сопран, алт, тенор, баритон), клавир, кларинет, вибрафон, тромбон и др. Сваком било већем или мањем саставу својствена је солистичка постава. Принцип свирања није стварање хомогеног звука, већ напротив истицање разлика у инструменталним бојама. Сваки велики солист има свој индивидуални незамењиви тон. Лимени дувачи могу стварати занимљиве боје употребом различитих пригушивача – сордина. То су: обични сордино, торпедо сордино и лончасти сордино. Богатство звуковних боја постиже се и спајањем различитих инструмената, било солистичких или у групама. Ансамбли појединих стилова разликовали су се по броју и врсти инструмената, као и по припадности појединог инструмента ритамској или мелодијској секцији. Важнији инструменти старијег стила били су труба (корнет) и кларинет, који је касније изгубио на важности. Бубњеви се у доба бе-бопа обогаћују серијом афро-кубанских инструмената. Гудачи, осим виолине и контрабаса, нису имали важније улоге. Гитара, некад у ритамској групи, данас припада претежно мелодијској групи. У бе-бопу се мелодијски инструменти, труба и саксофон, понекад придружују ритамској групи. Понекад у џез-банд улазе и обоа и флаута. Класична постава инструмената се у новије време обогаћује низом нових ретких инструмената, посебно из фолклора разних земаља. Тако се у фрее јазу користе алпски рог, ситар, фруле и различите удараљке. Уз њих се сусрећу и инструменти с електричним појачалима, као што су гитара, контрабас, клавир и вибрафон, па трубе и саксофони.

Познати представници

Великој популарности и универзалности џез-музике допринели су не само хетерогени елементи његовог уметничког израза него и сами њени пропагатори, извођачи који су махом велики виртуози на својим инструментима:

Утицај на остале стилове музике и композиторе

Идиоме џеза је са успехом применио у својим композицијама и Џорџ Гершвин, а делимично је џез утицао и на многе друге композиторе класичног смера: Игор Стравински, Паул Хиндемит, Курт Вајл, Ернест Кшенек, Даријус Мило, Ролф Либерман и др.

Референце

  1. ^ „Jazz Origins in New Orleans - New Orleans Jazz National Historical Park (U.S. National Park Service)”. www.nps.gov (на језику: енглески). Приступљено 19. 3. 2017.
  2. ^ „Шта је џез?“, oocities.org. Приступљено 25. маја 2014.
  3. ^ „A Map of Jazz Styles by Joachim Berendt, "The Jazz Book". www.sbg.ac.at. Приступљено 19. 3. 2017.
  4. ^ Hennessey 1973, стр. 470–473
  5. ^ Ferris, Jean America's Musical Landscape. Brown and Benchmark. 1993. ISBN 978-0-697-12516-3. стр. 228,233.
  6. ^ Starr, Larry, and Christopher Waterman. "Popular Jazz and Swing: America's Original Art Form." IIP Digital. Oxford University Press, 26 July 2008.
  7. 7,0 7,1 „Jazz Muzika – Pojam, istorija i pravci“, Милош Најдановић, balkanrock.com, 6. септембар 2008. Приступљено 25. маја 2014.
  8. ^ „Jazz“, bora.nis.edu.rs. Приступљено 25. маја 2014.
  9. 9,0 9,1 Wilton, Dave (6. 4. 2015). „The baseball origin of 'jazz'. OxfordDictionaries.com. Oxford University Press. Приступљено 20. 6. 2016.
  10. ^ Seagrove, Gordon (11. 7. 1915). „Blues is Jazz and Jazz Is Blues” (PDF). Chicago Daily Tribune. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 1. 2012. Приступљено 4. 11. 2011. Archived at Observatoire Musical Français, Paris-Sorbonne University.
  11. ^ Zimmer, Benjamin (8. 6. 2009). „"Jazz": A Tale of Three Cities”. Word Routes. The Visual Thesaurus. Приступљено 8. 6. 2009.
  12. ^ "The Musical That Ushered In The Jazz Age Gets Its Own Musical", NPR Music, March 19, 2016
  13. 13,0 13,1 Joachim E. Berendt. The Jazz Book: From Ragtime to Fusion and Beyond. Translated by H. and B. Bredigkeit with Dan Morgenstern. Lawrence Hill Books.1981. стр. 371.
  14. ^ Berendt 1964, стр. 278.
  15. ^ Christgau, Robert (1986). „Christgau's Consumer Guide”. The Village Voice. New York. Приступљено 10. 9. 2015.
  16. ^ In Review of The Cambridge Companion to Jazz by Peter Elsdon, FZMw (Frankfurt Journal of Musicology) No. 6, 2003.
  17. ^ Cooke & Horn 2002, стр. 1, 6.
  18. ^ Luebbers, Johannes (8. 9. 2008). „It's All Music”. Resonate. Australian Music Centre.
  19. ^ „Историја џеза - Магични звук душе“, jazzvocals.wordpress.com, 19. октобар 2011. Приступљено 25. маја 2014.
  20. ^ „Историја музике 2 - џез“. Приступљено 25. маја 2014.

Литература

  • Berendt, Joachim Ernst (1964). The new jazz book: a history and guide. P. Owen. стр. 278.
  • Hennessey, Thomas J. (1973). From jazz to swing: black jazz musicians and their music, 1917-1935. Northwestern University. стр. 470—473.
  • Litweiler, John (1984). The Freedom Principle: Jazz After 1958. Da Capo. ISBN 978-0-306-80377-2.
  • Joachim Ernst Berendt, Günther Huesmann (Bearb.): Das Jazzbuch. 7. izdanje. S. Fischer Verlag, Frankfurt am Main. 2005. ISBN 978-3-10-003802-9.
  • Burns, Ken, and Geoffrey C. Ward. 2000. Jazz—A History of America's Music. New York: Alfred A. Knopf. Also: The Jazz Film Project, Inc.
  • Levine, Mark (1995). The Jazz theory book. Petaluma, Calif.: Sher Music. ISBN 978-1-883217-04-4.
  • Cooke, Mervyn (1999). Jazz. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-20318-7..
  • Carr, Ian. Music Outside: Contemporary Jazz in Britain. 2nd edition. London: Northway. ISBN 978-0-9550908-6-8.
  • Collier, James Lincoln. The Making of Jazz: A Comprehensive History (Dell Publishing Co., 1978)
  • Dance, Stanley (1983). The World of Earl Hines. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80182-2. Includes a 120-page interview with Hines plus many photos.
  • Davis, Miles. Davis, Miles (2005). Boplicity. Delta Music plc. UPC 4-006408-264637.
  • Downbeat . The Great Jazz Interviews: Frank Alkyer & Ed Enright (eds). Hal Leonard Books.2009. ISBN 978-1-4234-6384-9.
  • Elsdon, Peter. 2003. "The Cambridge Companion to Jazz, Edited by Mervyn Cooke and David Horn, Cambridge: Cambridge University Press, 2002. Review." Frankfürter Zeitschrift für Musikwissenschaft 6:159–75.
  • Giddins, Gary. (1998). Visions of Jazz: The First Century. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507675-2.
  • Gridley, Mark C. (2004). Concise Guide to Jazz. fourth edition. Upper Saddle River, NJ: Pearson/Prentice Hall. ISBN 978-0-13-182657-1.
  • Nairn, Charlie. 1975. Earl 'Fatha' HInes: 1 hour 'solo' documentary made in "Blues Alley" Jazz Club, Washington DC, for ATV, England, 1975: produced/directed by Charlie Nairn: original 16mm film plus out-takes of additional tunes from that film archived in British Film Institute Library at bfi.org.uk and http://www.itvstudios.com: DVD copies with Jean Gray Hargrove Music Library [who hold The Earl Hines Collection/Archive], University of California, Berkeley: also University of Chicago, Hogan Jazz Archive Tulane University New Orleans and Louis Armstrong House Museum Libraries.
  • Peñalosa, David (2010). The Clave Matrix; Afro-Cuban Rhythm: Its Principles and African Origins. Redway, CA: Bembe Inc. ISBN 978-1-886502-80-2.
  • Schuller, Gunther (1968). Early Jazz: Its Roots and Musical Development. New York: Oxford University Press. New printing 1986.
  • Schuller, Gunther. 1991. The Swing Era: The Development of Jazz, 1930–1945. Oxford University Press.

Спољашње везе

15. децембар

15. децембар (15.12.) је 349. дан године по грегоријанском календару (350. у преступној години). До краја године има још 16 дана.

1926

1926. је била проста година.

6. јул

6. јул (6.7.) је 187. дан године по грегоријанском календару (188. у преступној години). До краја године има још 178 дана.

Јута џез

Јута џез (енгл. Utah Jazz) је амерички кошаркашки клуб из Солт Лејк Сити, Јута. Игра у НБА лиги (Северозападна дивизија).

Алтернативни рок

Израз алтернативни рок или алтернативна музика је почетком 80-их често коришћен како би се описали панк рок и панк роком инспирисани бендови који су издавали за мање продуцентске куће и чији се музички стил није уклапао ни у један мејнстрим правац тог доба. И данас се овај израз понекад користи да опишу алтернативни рок и панк заједно.

Као специфични музички жанр, алтернативни рок се састоји од разних поджанрова који су настали из инди (енгл. indie) музичке сцене почетком 1980-их и постали популарни или широко познати до 1990-их, као што су инди, гранџ, готик рок и колеџ рок. Ове жанрове спаја њихов заједнички дуг стилу и/или етосу панка, који је у 1970-им годинама поставио темеље алтернативне музикеНајразвијенији стилови алтернативног рока су нови талас (new wave) и гранџ (grunge).

Алтернативни рок има велике утицаје из џез, поп, хип-хоп, реге и електронске музике, а некад је и ближи овим жанровима него року.

Идеални тим НБА

Идеални тим НБА (енгл. All-NBA Team) представља годишњи избор најбољих петорки састављених од играча различитих клубова учесника НБА лиге.

Идеални тим новајлија НБА

Идеални тим новајлија НБА (енгл. NBA All-Rookie Team) представља годишњи избор најбољих петорки састављених од новајлија различитих клубова учесника НБА лиге.

Извођач

Извођач (енгл. Мusic performer) је музичар (инструменталиста, певач), група музичара (хор, оркестар), играч (соло-солиста) или група играча (балет, фолклор и сл) који јавно изводе, интерпретирају неко дело у концертним или оперским дворанама, позориштима, домовима културе, угоститељским објектима: хотелима, ресторанима, клубовима...

Музички извођач може бити стално запослен или слободни уметник. Многи извођачи раде и као предавачи.

Извођач може бити професионалац (живи искључиво од извођаштва) или аматер (извођаштво му је хоби).

По музичком образовању, извођач може бити школован и нешколован (приучен). Школовани извођач је завршио основну музичку школу у којој је морао да изабере одсек (инструмент) који ће учити: клавирски, гудачки (виолина, виола, виолончело, контрабас), дувачки (флаута, кларинет, обоа, труба, тромбон, хорна, фагот), одсек за хармонику, харфу, гитару, удараљке, џез музику, рану музику, певање (соло).

Даље музичко образовање за звање музички извођач стиче се у средњој музичкој школи, а потом на музичкој академији - факултету.

Само врхунски извођач може бити уметник.

Интерпретатор (музика)

Реч интерпретатор (фр. exécutant, енг. performer) потиче из латинског језика и значи тумач, извођач, излагач.

У музици интерпретатор је музичар (инструменталиста, певач, диригент) који јавно изводи, интерпретира неко музичко дело. Други назив за интерпретатора био би извођач.Добар интерпретатор је пре свега талентован и музикални извођач који изводећи, тј. звучно тумачећи неко музичко дело поштује композиторове замисли и захтеве који пишу у нотном тексту (ако је композитор музички образован) и који при музицирању уноси своје лично схватање стила и свој доживљај (емотивни набој) и преноси га јасно и живо слушаоцима.

Интерпретатор може бити професионалац (живи искључиво од извођаштва) или аматер (извођаштво му је хоби).

Како се музика дели на забавну, џез, класичну, народну, аутоматски се и интерпретатори деле на забавне, џез, народне и класичне.

По музичком образовању, интерпретатор може бити школован и нешколован (приучен). Школовани интерпретатор је завршио основну музичку школу у којој је морао да изабере одсек (инструмент) који ће учити: клавирски, гудачки (виолина, виола, виолончело, контрабас), дувачки (флаута, кларинет, обоа, труба, тромбон, хорна, фагот), одсек за хармонику, харфу, гитару, удараљке, џез музику, рану музику, певање (соло). Даље музичко образовање стиче се у средњој музичкој школи, а потом на музичкој академији - факултету.

Само врхунски интерпретатор може бити уметник.

Композиција (музика)

Реч композиција (енг. фр. composition) има двојако значење:

1. Музичко дело. Оно може бити: вокално, вокално-инструментално и инструментално. Особа која ствара композицију назива се композитор. Музички образовани композитори композиције бележе нотама, из којих свирају музичари извођачи.

Композиција може бити мала форма, као што је песма, а може бити и сложена форма, као што су симфонија, кантата, опера или ораторијум.Постоје народне, забавне, џез и класичне композиције. Зависно од намене и броја извођача, оне се деле на:

Солистичке композиције, писане су за соло инструмент или соло глас, а могу бити и уз пратњу неког инструмента или оркестра.

Камерне композиције, писане су за заједничко музицирање у малим саставима (дуо, трио, квартет итд.).

Оркестарске композиције, писане су и аранжиране (оркестриране) за оркестре.

Хорске композиције које су писане и аранжиране само за хор без пратње, зову се а капела (a cappella); док хорске композиције могу бити и уз пратњу неког инструмента или оркестра.2. Наука о компоновању. Као предмет, предаје се и изучава у музичким школама и на факултетима, на одсеку за композицију. Ту настају музички образовани кадрови - композитори.

Мартина Барта

Мартина Барта је чешка џез певачица. Тренутно живи у Берлину, а од 2014. је чланица немачког џез бенда 4 To The Bar, у којем свира рог. Мартина ће представљати Чешку на Песми Евровизије 2017.Током каријере, сарађивала је са чешким оркестром Big band, Феликса Словачека, а играла је и Леди Маријану у мјузиклу Робин Худ. До сада је наступила у многим клубовима и фестивалима широм Европе.

Музику је учила у Прашкој гимназији Јан Неруди, а касније и на Прашком конзерваторијуму. Тренутно се налази на завршетку студија џеза на Институту у Берлину.

Мјузикл

Мјузикл је жанр у филмској и позоришној уметности настао почетком XX века. Мјузикл је настао из потребе за забавом позоришне публике. Тематика мјузикла може бити прича из свакодневног живота или прерађено књижевно дело. Либрета мјузикла су најчешће заснована на вредним литерарним остварењима — књижевном тексту позоришних комада или романа, а музичке тачке носе обележја америчке забавне и џез музике. Балет је саставни део драмске радње, па је и улога кореографа истакнута у реализацији појединих музичких комедија.

Најпознатији мјузикли су Коса, Пољуби ме, Кејт, Цигани лете у небо, Виолиниста на крову, Неки то воле вруће, Јадници, Чикаго, Светлости позорнице, Андра и Љубица, Солитер, Гимнастика за два цванцика.

Драмска радња се исказује говором, глумом, певањем и игром.

НБА сезона 2016/17.

НБА сезона 2016/17. је била 71. сезона водеће професионалне кошаркашке лиге у САД и Канади.

НБА сезона 2017/18.

НБА сезона 2017/18. је била 72. сезона водеће професионалне кошаркашке лиге у САД и Канади.

НБА сезона 2018/19.

НБА сезона 2018/19. је била 73. сезона водеће професионалне кошаркашке лиге у САД и Канади.

Песма

Песма (ијек. пјесма) уметничко је дело у стиховима или у прози, у коме се приповеда и путем стилских фигура изражава емоција. Песма може бити схваћена и као музичка композиција. Садржи делове који се певају, углавном речи, текст песме, праћен музичким инструментима. Речи песме су најчешће поетске природе и римују се, али постоје и песме са религиозним садржајима, као и оне које представљају слободну прозу. Најчешће се пишу за једног певача, али могу бити и дуети и трија. Могу се поделити на више начина, у зависности од коришћеног критеријума. Нпр., могу се поделити на уметничке, народне и популарне песме.

Песма, у најширем смислу је појединачан (и често самосталан) музички рад који је типично намењен певању људским гласом уз дистинктне и фиксне висине тона и обрасце који користе звук и тишину и разноликост форми које често садрже понављајуће секције. Писане речи креиране специфично за музику или за које је музика специфично креирана, се називају лириком. Ако је раније постојећа поема постављена на компоновану музику у класичној композицији то је уметничка песма. Песме које се певају на понављајућим висинама тона без особених контура и образаца који се подижу и падају се називају појања. Песме у једноставном стилу које су неформално научене се обично називају народним песмама. Песме који су компоноване за професионалне певаче који продају своје снимке или живе од извођења представа на масовном тржишту се називају популарним песмама. Те песме, које остарују широку популарност, обично компонују професионални писци песама, композитори и лиричари. Уметничке песме компонују обучени класични композитори за концертна или рецитаторска извођења. Песме се изводе уживо или снимају у аудио или видео формату (у неким случајевима, песма може да буде извођена уживо и симултано снимана). Песме се могу јавити у представама, музичком позоришту, сценским емисијама било којег облика и унутар опера.

Песма може да буде за соло певача, водећег певача подржаног позадинским певачима, дует, трио, или већи ансамбл који укључује више гласова који певају у хармонији, мада се овај термин генерално не користи за велике класичне музичке форме укључујући опере и ораторијуме, који користе термине као што је арија и рецитатив. Песме са више од једног гласа у певачким комадима у полифонији или хармонији се сматрају хорским радовима. Песме се могу широко поделити у многе различите форме, у зависности од кориштених критеријума.

Песме могу да буду написане за једног или више певача да певају без инструменталне пратње или оне могу да буду написане за извођење са инструменталном пратњом. Корепетиција која се користи за песме зависи од музичког жанра и у класичним стиловима, инструкције за диригента су написане у партитури. Песме могу да буду праћене једним пратећим клавиром или гитаром, малим оркестром (нпр., џез квартетом, basso continuo групом (у случају барокне музике), рок или поп бендом или ритмичком секцијом) или чак великим бендом (за џез песеме) или оркестром (за класичне арије). Једна подела је између „уметничких песама”, „поп песама” и традиционалне музике која обухвата „народне песме” и ране блуз песме. Други уобичајени методи категоризације су по сврси (света vs sекularна), по стилу (плес, балада, итд.), или по времену порекла (ренесансна, савремена, итд.). Песме могу да буду научне или пренесене „по слуху” (као у традиционалним народним песмама); са снимака или водеће стране (у џезу и попу) или са детаљне музичке нотације (у класичној музици). Нека инструментална музика која се свира у певачком стилу се назива песмама, нпр., Менделсонове Песме без речи за соло пијано.

Поп музика

Поп је музички жанр. У поп музици текст и певање преовладавају над композицијом и инструменталом. Ову музику одликују једноставни хармонијски и мелодијски стил за разлику од рок музике и постојање рефрена. Пјесме су кратке и уз њих се, углавном, може плесати. Она је омиљена од широких маса и самим тим и комерцијално успјешна. То је музички жанр са највећим бројем продатих носача звука.

Назив поп је настао од енглеске речи „popular“ (популаран) што означава музику за забаву. Израз поп (музика) појавио се како би описао музику која се развила из рокенрол револуције средином 50-их година прошлог века и наставила свој развој, све до данас. Од тада у музици која се свиђа најширој публици, односно поп музици, доминирају звукови који су и даље укорењени у основним елементима рокенрола. У себи често садржи елементе рок, џез, етно, фолк, реге и/или соул музике. Сматра се поджанром забавне музике.

Рок музика

Рок (енгл. rock) је жанр популарне музике који се развио током 1960-их у Уједињеном Краљевству и Сједињеним државама. Његови корени потичу од рокенрола из 1940-их и 1950-их, на кога су утицали ритам и блуз и кантри музика. На рок музику су утицали бројни жанрови као што су блуз, фолк, џез и класична музика.

Музички гледано, рок је заоснован на електричној гитари, која је обично део неке рок групе са бас-гитаром и бубњевима. Типична рок песма је заоснована на 4/4 такту и употребљава песничко-хорску форму. Жанр је постао доста разноврсан и заједничке музичке карактеристике се тешко дефинишу. Као и поп музика, лирика често садржи романтичну љубав, али се такође често осврће на друге теме као што су социјалне и политичке. Доминација белих рок музичара се сматра кључним фактором који обликује истраживачке теме у рок музици. Рок музика се за разлику од поп музике више ослања на музикалност, живи перформанс и идеологију веродостојности.

Током касних 1960-их настао је велики број различитих рок жанрова, укључујући и хибриде као што су блуз рок, фолк рок, кантри рок и џез-рок фузија. Многи од ових жанрова су допринели развоју психоделичног рока на кога је утицала контракултурална психоделична сцена. Нови жанр који је настао из ове сцене укључује и прогресивни рок, који проширује уметничке елементе. Глам рок је истакнуо визуелни стил, док је велики поджанр хеви метал истакнуо тон, снагу и брзину звука. Током друге половине ’70-их настао је панк рок, као реакција на ове трендове. Панк је створио грубу и енергетичку форму која је садржавала политичку и социјалну критику. Овај поджанр је утицао током ’80-их година на настанак других поджанрова, као што су нови талас, пост-панк и алтернативни рок покрет. Од ’90-их година алтернативни рок је почео да доминира рок музиком тако што се пробио на мејнстрим сцену, кроз гранџ, Бритпоп и инди рок. Тада су настали и други фузијски поджанрови, као што су поп панк, реп рок и реп метал, као и покушаји да се опет оживе други поджанрови (гаражни рок и пост панк ревајвал) током почетка новог миленијума.

Рок музика је служила као медиј социјалних и културлошких покрета, стварајући многе поткултуре, као што су рокери и модови у Великој Британији, а хипији у САД. Хипији су контракултура настала у Сан Франциску током ’60-их година, да би се брзо проширила на целу Америку. Током ’70-их година настала је панк култура, из ње су касније настали емо и гот поткултуре. Наслеђујући фолк традицију протестних песама, рок музика се повезује са политичким активизмом, као и са променом социјалних ставова према раси, полу и употребом дрога, а често је виђен и као изражавање младалачког револта против конзумеризма и ауторитета одраслих.

Општи облици
западњачке
популарне музике
Теме специфичне за
музички стил поп
Културни утицај
Спискови
Остале теме

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.