Ћуприја (град)

Ћуприја је градско насеље и седиште истоимене општине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 19.471 становника.

У средњем веку град се звао Равно.

Ћуприја
Ћуприја главна улица
Главна улица у центру града.
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПоморавски
ОпштинаЋуприја
Становништво
 — 2011.Пад 19.471
Географске карактеристике
Координате43°55′23″ СГШ; 21°22′07″ ИГД / 43.923166° СГШ; 21.368666° ИГДКоординате: 43°55′23″ СГШ; 21°22′07″ ИГД / 43.923166° СГШ; 21.368666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина116 м
Ћуприја на мапи Србије
Ћуприја
Ћуприја
Ћуприја на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број35230
35231
Позивни број035
Регистарска ознакаĆU

Географске одлике

Путокази
Путокази

Ћуприја се налази између друмског и железничког магистралног пута Београд-Ниш, 146 km удаљена од Београда, односно 90 km од Ниша. Сам град лежи на ушћу двеју река Раванице и Велике Мораве.

Историја

Споменик Првом светском рату у Ћуприји
Споменик палимa у Првом светском рату.

Налазио се на некада стратешки важном римском путу који је спајао Константинопољ са Римом, па је тамо подигнут гарнизон, а касније је град познат под називом Horreum Margi тј. житница Мораве, јер се жито из целог Поморавља тамо прикупљало. У средњем веку се називао Равно, а име је добио највероватније по доласку Словена на Балканско полуострво. У 15. веку су га освојили Турци, те подигли мост, односно на турском ћуприју, по чему је град добио садашње име. У Ћуприји је такође и Милош Обреновић склопио усмени споразум. Тим споразумом је Србима у Београдском пашалуку осигурао право да сакупљају порезе, да учествују у суђењу Срба, да у Београду отворе народну канцеларију која ће се састојати од српских кнезова.

Привреда

У области трговине и занатства, доминира приватно предузетништво. Угоститељство и туризам уклапају се у привредни и друштвени развој овог подручја, а централно место у угоститељској-туристичкој понуди овог краја заузимају: манастир Раваница, спомен-парк боја на Иванковцу, угоститељски објекти на обали реке Велике Мораве. Ћуприја је између осталог позната и по Општој болници Ћуприја, која је водећа болница у Поморављу.

Овде се налазило и графичко предузеће „Младост” основано 1952. године,[1] као и Фабрика кондиторских производа „Раваница” продата 2018. године.[2]

Овде се налази Железничка станица Ћуприја.

Култура

Škola u Ćupriji
Основна школа Ђура Јакшић.

Друштвене делатности на подручју општине по својој развијености достижу републички просек. Доминантно место у друштвеној сфери живота на овом подручју заузима здравство са Здравственим центром, који претендује да прерасте у клинички центар. Образовање је такође област која се може похвалити дугом традицијом. Град има три основне школе, са истуреним одељењима у свим селима, три средње: медицински, техничку и гимназију, Високу медицински школу. У области музичког образовања постоје две школе, музичка школа за основно музичко образовање „Душан Сковран“ и Школа за музичке таленте, јединствена образовна институција у земљи, а и овом делу Европе.

Општина је позната и по великом броју институција у култури и неколико манифестација у овој области које уживају одређени углед и ширу популарност: културни центар „Занатски дом“, библиотека „Душан Матић“, музеј, Градско позориште, КУД „Железничар“. Од културних манифестација ту су: Видовданске свечаности, „Матићеви дани“, Изложба светског здравственог плаката, Ликовна колонија, Сабор ликовних уметника у Супској.

Спортски живот јодвија се по клубовима и на теренима. У граду постоје два фудбалска стадиона, хала спортова, два базена, неколико тениских игралишта, стрељана, атлетска кружна и крос стаза. У граду функционише једна ТВ станица и четири радио-станице.

Демографија

У насељу Ћуприја живи 16558 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 6891 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 9.609
1953. 11.967
1961. 14.053
1971. 17.564
1981. 20.547
1991. 21.367 20.624
2002. 20.585 21.982
2011. 19.471
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
19.379 94,14 %
Роми
  
249 1,20 %
Југословени
  
78 0,37 %
Црногорци
  
76 0,36 %
Македонци
  
53 0,25 %
Власи
  
50 0,24 %
Хрвати
  
37 0,17 %
Словенци
  
15 0,07 %
Горанци
  
11 0,05 %
Бугари
  
10 0,04 %
Муслимани
  
9 0,04 %
Румуни
  
7 0,03 %
Чеси
  
5 0,02 %
Украјинци
  
3 0,01 %
Мађари
  
3 0,01 %
Русини
  
2 0,00 %
Словаци
  
1 0,00 %
Руси
  
1 0,00 %
Немци
  
1 0,00 %
Буњевци
  
1 0,00 %
Албанци
  
1 0,00 %
непознато
  
447 2,17 %

Референце

  1. ^ На продаји једна од напознатијих фирми у СФРЈ (Б92, 18. септембар 2016)
  2. ^ Чувеног српског кондитора купила домаћа фирма (Б92, 7. септембар 2018)
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Моравска област

Моравска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Нада Аранђеловић

Нада Аранађеловић (1919, Ћуприја) била је српска балерина. Рођена је 1919. године, у српском граду Ћуприји. Из угледне породице, ова балерина завршила је балетску школу Јелене Пољакове у српској престоници, Београду.

Након Београда, своју вјештину усавршавала је у Паризу. Прије Другог свјетског рата, децембра 1940, ова српска балерина постала је прима-балерина Балета Народног позоришта у Београду. Након рата, оптужена је за сарадњу с непријатељем, амнестирана је, емигрирала је из Србије, а своју каријеру наставила је у иностранству.

Имала је прилику да игра у Бриселу и Лондону, а пред почетак педестих година, преселила се у Јужну Америку. Наступала је у балетским ансаблима у позориштима у Бразилу, Угругвају и Аргентини.

Почетком шездесетих година, вршила је функцију директора и кореографа, а потом је била и педагог балетске групе „Ballet del Sir”.

Њене улоге у балетским представама: Лабудово језеро, Карневал, Валпургијска ноћ, На балетском часу, Балерина и бандити, и други.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак споменика културе у Поморавском округу

Следи списак споменика културе у Поморавском округу.

Српска лига Београд 2011/12.

Српска лига Београд у сезони 2011/12. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи Београдска зона.

Захваљујући својим пласманима на крају сезоне 2010/11. следећи клубови су у овој променили ранг:

Младеновац се као првопласирани тим из Српске лиге Београд преселио у Прву лигу Србије.

Палилулац Београд, Графичар и Ресник су као најлошије пласирани тимови Српске лиге Београд такмичење наставили у Београдској зони.

Земун, као београдски тим који се нашао у зони испадања Прве лиге Србије, прешао је у Српску лигу Београд.

БАСК, који је у Првој лиги Србије освојио прво место, одустао је од учешћа у Јелен Суперлиги Србије, те је и он аутоматски пребачен у нижи степен такмичења.

Славија Београд и ПКБ су као најбоље пласирани тимови Београдске зоне изборили место у Српској лиги Београд.

Српска лига Београд 2012/13.

Српска лига Београд у сезони 2012/13. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи Београдска зона.

Захваљујући својим пласманима на крају сезоне 2011/12. следећи клубови су у овој променили ранг:

Вождовац се као првопласирани тим из Српске лиге Београд преселио у Прву лигу Србије.

Славија је као најлошије пласирани тим Српске лиге Београд такмичење наставила у Београдској зони.

Фудбалски клуб Београд престао је да постоји (уместо њега је основан нови клуб са називом Београд 1929), тако да је и његово место у СЛБ остало упражњено.

Будућност, Железник и Турбина су као најбоље пласирани тимови Београдске зоне изборили место у Српској лиги Београд.

Српска лига Београд 2013/14.

Српска лига Београд у сезони 2013/14. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи Београдска зона.

Српска лига Београд 2014/15.

Српска лига Београд у сезони 2014/15. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи Београдска зона.

Српска лига Београд 2015/16.

Српска лига Београд у сезони 2015/16. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи Београдска зона.

Српска лига Београд 2016/17.

Српска лига Београд у сезони 2016/17. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи Београдска зона.

Српска лига Београд 2017/18.

Српска лига Београд у сезони 2017/18. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи Београдска зона.

Српска лига Београд 2018/19.

Српска лига Београд у сезони 2018/19. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи Београдска зона.

Хидрометеоролошка служба у функцији система цивилне одбране

Хидрометеоролошка служба у развијеном систему цивилне одбране има статус организације која својом редовном делатношћу остварује одређене садржаје заштите и одбране. Републички хидрометеоролошки завод Србије је референтна установа са пуном одговорношћу за израду и презентовање прогноза времена и вода, давање упозорења и најава за ванредне и опасне метеоролошке и хидролошке појаве. Основна мисија РХМЗ-а је смањење последица природних катастрофа, а одговоран је и за мерење, осматрање, прикупљање и обезбеђивање података, информација, продуката и услуга које се односе на време, климу и воде, као и на њихову примену у оним људским активностима које су под утицајем атмосферских и сродних појава. На тај начин знатно доприноси заштити становништва, материјалних добара од последица атмосферских појава и догађаја.

Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) својом непрекидном службом дежурства прати, надгледа, мери и бележи највећи број тих параметара који могу указати на опасности које могу бити узрок настанка ванредне ситуације. Обавља и прогностичке анализе и о томе обавештава надлежне државне институције и информише јавност. У оквиру РХМЗ-а успостављен је метеоролошки и хидролошки осматрачки систем, као део система за рано упозорење од ванредних ситуација. Републички хидрометеоролошки завод је орган државне управе - посебна организација која обавља метеоролошке и хидролошке послове од интереса за Републику Србију. Поред осталог, према Закону о метеоролошкој и хидролошкој делатности обавља послове који су директно или индиректно везани за праћење појава које могу изазвати ванредне ситуације.

Насељена места општине Ћуприја

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.