Ћићевац

Ћићевац је градско насеље и седиште истоимене општине која се налази у Расинском округу. Према попису из 2011. било је 4667 становника.[1]

Ћићевац
Ćićevac, autobusové nádraží, autobus
Аутобуска станица у Ћићевцу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРасински
ОпштинаЋићевац
Становништво
 — 2011.Пад 4667
Географске карактеристике
Координате43°43′08″ СГШ; 21°26′27″ ИГД / 43.718833° СГШ; 21.440833° ИГДКоординате: 43°43′08″ СГШ; 21°26′27″ ИГД / 43.718833° СГШ; 21.440833° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина215 м
Ћићевац на мапи Србије
Ћићевац
Ћићевац
Ћићевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број37210
Позивни број037
Регистарска ознака

Историја

Ћићевац се сматра веома старим насељем, а име је добио по староседеоцима племена Ћићена, који су насељавали ову средину бавећи се сточарством. Предање каже да се ово место најпре звало Ћићенац. А да је касније добило име Ћићевац, по угледу суседни Крушевац. Доласком Словена у Поморавље Ћићени су били потиснути и са својим стадима селили су се из места у место. Распрсли су се на више страна широм Балкана, а једна група је отишла најдаље под планину Учку, на полуострво Истру, где се цео тамошњи крај прозва Ћићарија. По Ћићенима Ћићевцу остао је данашњи назив.

Ћићевац је скоро у целини досељеничко насеље. Само се за део становника чије су куће лоциране на околном побрђу сматра да су староседеоци. Први досељеници са Косова су Петковићи који су дошли 1710. године а остали су долазили много касније од друге половине 18. века па све до данашњих дана.

После пада Крушевца у турске руке 1455. године и подручје Ћићевца је доживело исту судбину. Ћићевац је први пут ослобођен у Првом српском устанку јануара 1806. године када су његови становници масовно приступали Карађорђевој војсци. Устанком у овом крају је руководио кнез Томић Милић, пореклом из Ражња. Он је после пропасти Карађорђеве државе убијен на брду Мечка код Ражња 1813. године. Поморавски крај од Сталаћа до Параћина је остао у Нишком пашалуку под турском влашћу тако да није био директно захваћен Другим српским устанком, међутим велики број појединаца је ипак учествовао у борбама.[2]

Хатишерифом из 1833. године ћићевачки крај је ушао у састав Милошеве Србије и тиме коначно ослобођен од Турака.

Велике борбе у овом крају су вођене 1876. године у Српско-турском рату. После повлачења српске војске, Турци су спалили село Трубарево, чије се становништво повукло у збег по Мојсињским планинама.

У Балканским и Првом светском рату велики број младића са овог подручја је изгубио живот о чему говоре спомен обележја у готово свим местима.

После брзог слома Југославије у Априлском рату 1941. војници су се журно враћали кућама, али је велики број њих заробљен и одведен у логоре или принудни рад у Немачкој. У лето 1941. у Ћићевцу је формирана четничка чета Косте Пећанца која је ту остала до 1942. године. Следеће године у Ћићевац су дошли четници Драгољуба Михаиловића и ту успоставили јаку локалну власт. Партизански одреди су у овом крају углавном изводили диверзантске акције најпре на мосту код Браљине, а затим и на пружном мосту на Јовановачкој реци. Победа партизана над четницима 1944. на Буковику је умањила углед четничког покрета, па много бораца из њихових редова прелази у партизанске јединице.

После Другог светског рата, Ћићевац је припао Ражањском срезу. Последња административна подела је извршена јула 1957. доношењем новог закона по коме Ћићевац постаје седиште општине која поред Ћићевца обухвата и следећа насељена места: Плочник, Појате, Лучина, Сталаћ, Град Сталаћ, Мрзеница, Браљина, Трубарево и Мојсиње.

Општина Ћићевац данас припада Расинском округу са седиштем у Крушевцу заједно са општинама Брус, Александровац, Трстеник и Варварин.

Овде се налазе Железничка станица Ћићевац и Аматерско позориште Ћићевац. Овде се налази више записа међу којима су: Запис дуд Виолете Петровић (Ћићевац - град), Запис Топаловића храст (Ћићевац), Запис храст на гробљу - северни (Ћићевац), Запис храст на гробљу - јужни (Ћићевац), Запис Радошевачки дуд (Ћићевац - град), Запис Радошевачки јасен (Ћићевац - град).

Демографија

У насељу Ћићевац живи 4116 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,1 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 1608 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 4.410
1953. 4.598
1961. 4.952
1971. 5.143
1981. 5.520
1991. 5.398 5.316
2002. 5.094 5.320
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
4.943 97,03 %
Роми
  
88 1,72 %
Југословени
  
10 0,19 %
Црногорци
  
8 0,15 %
Македонци
  
7 0,13 %
Хрвати
  
6 0,11 %
Румуни
  
6 0,11 %
Бугари
  
3 0,05 %
Словенци
  
1 0,01 %
Словаци
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
Муслимани
  
1 0,01 %
Мађари
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
непознато
  
10 0,19 %

Галерија

Трг у Ћићевцу, здрага Народне библиотеке

Трг у Ћићевцу, зграда Народне библиотеке

Референце

  1. ^ „Ćićevac - opština”. Agro media. Приступљено 1. 2. 2019.
  2. ^ „Ćićevac”. Srbija superodmor. Архивирано из оригинала на датум 02. 02. 2019. Приступљено 1. 2. 2019.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Грб општине Ћићевац

Грб општине Ћићевац представља псеудохералдички амблем. Штит је раздељен у четвртине. У горњој десној се на црвеној подлози налази бело гушчије перо за писање и развијен свитак папира. У горњем левом пољу је на сребрној позадини плава силуета цркве. Доње лево су поља која симболизују реку Мораву, а доње десно поље представља пољопривредна поља. Доњи део грба је оивичен стилизацијом железничке пруге и ауто-пута који пролазе кроз општину. Изнад штита је нека врста бедемске круне у два нивоа. Изнад грба стоји лента са натписом Општина Ћићевац.

Железничка станица Ћићевац

Железничка станица Ћићевац је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Ћићевац у општини Ћићевац. Пруга се наставља у једном смеру ка Сталаћу и у другом према према Параћину. Железничка станица Ћићевац састоји се из 6 колосека.

Железничка станица Сталаћ

Железничка станица Сталаћ је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Сталаћ у општини Ћићевац. Пруга се наставља у једном смеру ка Стеванцу и у другом према према Ћићевцу. Железничка станица Сталаћ састоји се из 8 колосека.

Железничка станица Старо Трубарево

Железничка станица Старо Трубарево је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Трубарево у општини Ћићевац. Пруга се наставља у једном смеру ка Ђунису и у другом према према Браљини. Железничка станица Старо Трубарево састоји се из 2 колосека.

Железничка станица Стеванац

Железничка станица Стеванац је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Сталаћ у општини Ћићевац. Пруга се наставља у једном смеру ка Браљини и у другом према према Сталаћу. Железничка станица Стеванац састоји се из 2 колосека.

Локални избори за одборнике скупштина општина и градова у Србији 2004.

Локални избори за одборнике скупштина општина и градова у Србији 2004. одржани су 19. септембра 2004. године.

Поред овога одржани су избори за председнике општина и градова, односно избори за градоначелнике.

Избори за одборнике и председнике у 13 општина су одржани у 2002. години: Бујановац, Медвеђа, Уб, Барајево, Ражањ, Деспотовац и Лесковац, односно у 2003. години: Алибунар, Ћићевац, Прибој, Ћуприја, Пирот и Краљево, као и избори за председника општине у Прешеву, 2002. године.

У овим изборима први пут је примењен пропорционални изборни систем за одборнике, а по новом Закону о локалним изборима.

Први пут су на општим изборима бирани председници општина, односно градоначелници, који су, по Закону о локалној самоуправи, носиоци извршне власти. Председнике су једино у 16 општина града Београда (осим у Барајеву) бирали одборници скупштина, а не бирачи. Изборе су спровеле општинске и градске изборне комисије.

Локални избори за председнике општина и градова 2004.

Локални избори за председнике општина и градова 2004. су одржани 19. септембра 2004. (први круг) заједно са изборима за одборнике скупштина општина и градова у Србији 2004.

Избори за одборнике и председнике у 13 општина су одржани у 2002. години: Бујановац, Медвеђа, Уб, Барајево, Ражањ, Деспотовац и Лесковац, односно у 2003. години: Алибунар, Ћићевац, Прибој, Ћуприја, Пирот и Краљево, као и избори за председника општине у Прешеву, 2002. године.

Први пут су на општим изборима бирани председници општина, односно градоначелници, који су, по Закону о локалној самоуправи, носиоци извршне власти. Председнике су једино у 16 општина града Београда (осим у Барајеву) бирали одборници скупштина, а не бирачи.

Манастир Мрзеница

Манастир Мрзеница припада Епархији крушевачкој Српске православне цркве. Налази се и истоименом селу, на територији општине Ћићевац.

Мојсињска планина

Мојсињска планина је планина која се налази у источној Србији, са леве стране Јужне Мораве, код села Мојсиње, по којем су и добиле име. Највиши врх је Шиљегарник, са надморском висином од 493 метар, те је морфолошки, због висине ово брдо, а не планина. Венац се пружа правцем запад-исток, на дужини од око 10 km. Припадају групи Родопских планина.

Мрзеница

Мрзеница је насеље у Србији у општини Ћићевац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 221 становника (према попису из 1991. било је 280 становника).

Општина Ћићевац

Општина Ћићевац је општина у Расинском округу у средишњој Србији. По подацима из 2011. општина заузима површину од 124 km2 и има 9.476 становника. Највеће и главно насеље у општини је Ћићевац који има око 5000 становника.

Појате

Појате је насеље у Србији у општини Ћићевац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 986 становника (према попису из 1991. било је 1056 становника).

Налази се поред ауто-пута Београд-Ниш. Село лежи на плодној равници, поред Јовановачке реке, на надморској висини од 141 метар.

На садашњој локацији село је основано почетком 19. века. Село Појате има око 1.100 становника, који се осим пољопривредом баве и другим делатностима у индустријској зони села или који раде у Ћићевцу, Крушевцу и Параћину. Село има основну школу са 4 разреда, дом културе и црква Светог Томе који се слави као сеоска слава, а која је завршена са изградњом 2010. године и освештена руком Српског Патријарха и поглавара Иринеја.

У Појату се налази и прва и једина приватна радио-станица на територији Општине Ћићевац, „ТОП Радио“, основана 2000. године, која свој програм емитује 24 часа дневно од 2010. године на фреквенцији 105.1 MHz.

Овде се налазе Запис орах код дома (Појате) и Запис храст код цркве (Појате).

Расински управни округ

Расински управни округ се налази у централном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Крушевац градско насеље Крушевац,

Општина Варварин градско насеље Варварин,

Општина Трстеник градско насеље Трстеник,

Општина Ћићевац градско насеље Ћићевац,

Општина Александровац градско насеље Александровац и

Општина Брус градско насеље Брус.Има укупно 240.463 становника (Попис 2011.). Седиште округа је у граду Крушевцу.

У Крушевцу и околини постоји више културно-историјских споменика: Лазарев град, са остацима средњовековног утврђења и црквом Лазарицом, епски је објекат у српском предању. Црква Лазарица посвећена Св. Стефану прототип је моравске школе, а саграђена је 1376. године поводом рођења Лазаревог сина Стефана.

Донжон кула, војно утврђење средњовековног града, сведочење је о великој културној и историјској баштини српског народа.

Манастир Љубостињу је основала кнегиња Милица, Лазарева жена, крајем XIV и почетком XV века, после Косовског боја када је одлучила да се повуче као владарка и окупи удовице српске властеле погинуле на Косову. Љубостиња је од првог дана имала културну улогу. Овде су довођени истакнути летописци, преписивачи, мајстори украсних књига и сликари.

Списак споменика културе у Расинском округу

Следи списак знаменитих места у Расинском округу.

Сталаћ

Сталаћ (до 1953. године Сталаћ Село) је насеље у Србији у општини Ћићевац у Расинском округу које се налази на 140м надморске висине. Према попису из 2011. било је 1521 становника (према попису из 2002. било је 1828 становника).

Налази се на Јужној Морави, на путу за Крушевац, 9 километара југозападно од 171. километра ауто-пута Београд—Ниш (код Појата).

Сталаћка брда

Сталаћка брда су заједнички назив за некада јединствену морфолошку целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске планине, са њене десне стране. Грађена су од шкриљаца, махом гнајса и микашиста. Део су Родопског масива.

Сталаћка клисура

Сталаћка клисура је последње сужење у композитној долини Јужне Мораве, одакле према северу почиње Великоморавска удолина. Повезује Алексиначку котлину на југу и Параћинско-светозаревачку котлину Велике Мораве на северу. Усечена је шкриљце Сталаћких брда на дужини од 24 километра и дубини од око 350 метара. Специфичност ове клисуре је изразита домна епигенија. Име је добила по месту Сталаћ. У Сталаћкој клисури се сустичу Западна и Јужна Морава на 144 метра надморске висине и формирају Велику Мораву.

Тврђава Сталаћ

Сталаћ (Тодорова кула, Кула Тодора од Сталаћа) је средњовековно утврђење недалеко од Сталаћа, од кога је су данас опстали само остаци Донжона, због чега се цео локалитет обично назива "кулом".

Сматра се да је кулу подигао кнез Лазар Хребељановић на остацима античког града, као и цркву у близини, од које је данас остало само звоно у црквеној порти на коме пише да је направљено 1384. године у Милану. Сама Тодорова кула се налази на обронцима Мојсињских планина, на којој се некад налазило 70 српских манастира и цркава.

Трагичан крај Тодора од Сталаћа и његове љубе Јелице описан је у народној песми „Смрт војводе Пријезде“. Тодор је одлучио да са Јелицом скочи у Јужну Мораву, која је тада текла испод саме куле, како не би пали у руке Турцима. Према легенди Турци су ушли у град пратећи гуске које су кроз скривени отвор на бедему око куле излазиле на Мораву. Путописци из XV века су забележили да је подно града у то доба било усидрено преко 100 шајки. Од куле је данас остао само један добро очувани зид.

Удружење грађана Тодор од Сталаћа је покренуло иницијативу и прикупља средства за реконструкцију тврђаве која би се одвијала по фазама. Прва фаза је обнова донжон куле и постављање споменика војводи Пријезди и Јелици. Друга фаза је обнова Малог града који је повезан са кулом и трећа фаза је обнова тврђаве у целини која заузима површину од четири хектара. Више о активностима удружења везаним за тврђаву у Сталаћу можете сазнати на сајту удружења

Црква Светог Николе у Браљини

Црква Светог Николе у Браљини, насељеном месту пет километара удаљеним од Сталаћа, на територији општине Ћићевац. Црква се први пут спомиње у раваничкој повељи 1377. године, из чега би произашло да је била подигнута пре Раванице. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Насељена места општине Ћићевац

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.