Љуботен (врх)

Љуботен је један од врхова на Шар-планини, висок 2.498 метара. Ту се граниче Србија и Северна Македонија.

Иван Јастребов је записао да од села Штрпца, од самог подножја ове планине до врха Љуботена има пет сати хода. Чука (врх) Љуботена је са стране Качаника положита, али са стране села Штрпца је стрма. На врх се пола сата треба пењати готово четвероношке. На врху је равно мјесто од око 4 квадратних хвата са фантастичним погледом на све стране. Види се Качаник, Скопље, испод је Тетовско поље, Гостивар, цијело Подримље, Дечани, Пећ, Ђаковица, Приштина, Гњилане. По Јастребову, нема бољег мјеста одакле се виде цијела Стара Србија и Љуботен као средишња тачка те Србије. Љуботенско језеро је на сат пута од подножја врха. Стијенама је затворено са јужне, западне и сјеверне стране, само је са источне отворено за поглед са Љуботенског врха. Језерео није велико, вода је чиста, прозрачна. Из језера истиче Лепенац. У подножју планине је поред Штрпца и село Готовуша. [1]

На врху планине Јалич су сачуване рушевине мале капеле, камо на Св. пророка Илију 20. јула житељи околних села сматрају за свети обичај остао од прадједова да се попну и изврше намаз, како то раде Тедринци на Успење, пењу се на планину Дроњу, и Сирнићани и Качаничани на планину Љуботен. На овој посљедњој није било знакова постојања молитвеног дома, а на Дроњи има гроб из давнина као на планини Паштрик. [2] Исти обичај су сачували и Срби (некада све три вјере) из Бара, који се на празник Свете Тројице пењу на врх Румије.

Љуботен
Luboteni nga Shillova e Gjilanit
Поглед ка Љуботену из села Шилова
Ндм. висина2.498 m m
Географија
МасивШар-планина

Референце

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 214., 215. Београд: Службени гласник.
  2. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 436. Београд: Службени гласник.
Паштрик

Паштрик (алб. Pashtriku) је планина на граници Србије и Албаније, око 15 km западно од Призрена. Две трећине планине припадају Албанији. Грађена је од палеозојске језгре, покривене мезозојским кречњака. Највиши врх има 1989 m. Претежно је под вегатацијом.

Иван Јастребов је сматрао да је назив планине Паштрик у вези са назвом града Трек. У народу се та планина звала на разне начине и Пастрик и Пострик. Корјен је исти Трик и Трек, као и пос (три) или пош указуј на то да се планина налазила код града Трека. Ако је пос при, пошт, дола чисто арнаутска ријеч, излази да су арнаути дали име овој планини. Јастребов се пита да ли у лексикону старих Дарданаца има ове ријечи и то питање препушта албанолозима. Паштровићи, Пештерска висораван... указује на везу ријечи Паштрик и пастир, испаша, јер се у свим тим крајевима била велика стада оваца која пасу траву.

На врху планине Јалич су сачуване рушевине мале капеле, камо на Св. пророка Илију 20. јула житељи околних села сматрају за свети обичај остао од прадједова да се попну и изврше намаз, како то раде Тедринци на Успење, пењу се на планину Дроњу, и Сирнићани и Качаничани на планину Љуботен (врх). На овој посљедњој није било знакова постојања молитвеног дома, а на Дроњи има гроб из давнина као на планини Паштрик. Исти обичај су сачували и Срби (некада све три вјере) из Бара, који се на празник Свете Тројице пењу на врх Румије.

Црква Свете Тројице на Румији

Црква Свете Тројице на Румији је црква малих димензија на врху планине Румије у Црној Гори.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.