Љубовија

Љубовија је градско насеље и средиште истоимене општине у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 3.929 становника.

Овде се налазе Библиотека „Милован Глишић” Љубовија и Хотел Ласта.

Љубовија
Ljubovija
Љубовија
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМачвански
ОпштинаЉубовија
Становништво
 — 2011.Пад 3.929
Географске карактеристике
Координате44°11′13″ СГШ; 19°22′22″ ИГД / 44.187° СГШ; 19.372666° ИГДКоординате: 44°11′13″ СГШ; 19°22′22″ ИГД / 44.187° СГШ; 19.372666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Љубовија на мапи Србије
Љубовија
Љубовија
Љубовија на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број15320
Позивни број015
Регистарска ознакаLO

Демографија

У насељу Љубовија живи 3.124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,6 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 1.315 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11. (попис 2002.)

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 597
1953. 660
1961. 1.142
1971. 1.614
1981. 2.717
1991. 3.663 3.637
2002. 4.130 4.186
2011. 3.929
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
4.047 97,99 %
Југословени
  
23 0,55 %
Црногорци
  
3 0,07 %
Македонци
  
3 0,07 %
Роми
  
2 0,04 %
Хрвати
  
1 0,02 %
Руси
  
1 0,02 %
Мађари
  
1 0,02 %
Бошњаци
  
1 0,02 %
непознато
  
30 0,72 %

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Библиотека „Милован Глишић“ Љубовија

Библиотека „Милован Глишић” се налази у Љубовији, постоји од 1939. године, а под данашњим именом од 31. јануара 1996. године.

Влашић (брдо)

Влашић је брдо у западној Србији, између река Велике Цернице, Јадра и Тамнаве, са врховима од 424 до 462 метра. Подножјем и преко њега воде друмови Лозница—Ваљево, Шабац—Љубовија и Шабац—Осечина. Већим делом је обрасло листопадном шумом.

Горња Трешњица

Горња Трешњица је насеље у Србији у општини Љубовија у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 252 становника.

Овде се налази Специјални резерват природе Клисура реке Трешњице. На реци Горња Трешњица раније је било 27 воденица, сада је остала само једна.

Грачаница (Љубовија)

Грачаница је насеље у Србији у општини Љубовија у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 371 становника.

Доња Оровица

Доња Оровица је насеље у Србији у општини Љубовија у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 304 становникa. У близини се налази стари камени мост преко реке Љубовиђе, који се налази под заштитом државе, као споменик културе од великог значаја, ту је и Црква брвнара у Доњој Оровици.

Етно село „Врхпоље”

Етно село „Врхпоље” се налази у истоименом насељу, на територији општине Љубовија, на самој обали реке Дрине, непосредно уз пут Љубовија—Бајина Башта.

Манастир Свете Тројице (Бјеле Воде)

Манастир Свете Тројице (Бјеле Воде) припада Епархији шабачкој Српске православне цркве. Манастир се налази на територији општине Љубовија, у атару села Поднемић, у засеоку Бјеле Воде.

Манастир Соко

Манастир Соко се налази подно Соко Града, на обронцима Соколских планина у близини Љубовије. Припада Епархији шабачкој Српске православне цркве.`Манастир је посвећен Светом Николају Мирликијском, као и светом владики Николају Велимировићу и сваког лета је средиште међународне манифестације „Моба” која окупља младе људе из света који потичу са ових простора.

Манастир је подигао епископ шабачко-ваљевски Лаврентије и посвећен је Владики Николају лелићком и жичком.

Манастир Читлук

Манастир Читлук припада Епархији шабачкој Српске православне цркве. Манастир се налази на територији општине Љубовија у атару истоименог села.

Мачвански управни округ

Мачвански управни округ је један од округа Републике Србије. Округ се налази у западном делу државе, а има укупно 297.778 становника (по попису из 2011. године). Седиште округа је у граду Шапцу.

ОШ „Петар Враголић“ Љубовија

ОШ „Петар Враголић” се налази у Љубовији, градском насељу и седишту истоимене општине на територији Мачванског округа. Данашње име је добила 1958. године, док почетак организованог школства везује се за отварање прве школе, давне 1838. године. У самој варошици Љубовији, прва школа почела је са радом 1875. године.

Општина Љубовија

Општина Љубовија је општина у западној Србији, која обухвата крај Азбуковицу и има површину од 356 km2. Према попису из 2011. општина Љубовија има 14.469 становника, а 1961. године имала је 25.000 житеља. Знатан део одселио се у Мачву, али и у Срем, подручје Ваљева, Новог Сада, Београда и других градова. Највеће место је Љубовија које је њено средиште, са око 5.000 становника, а постоји још 26 углавном мањих села од којих су највећа Црнча и Врхпоље.

Постење (Љубовија)

Постење је насеље у Србији у општини Љубовија у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 309 становника.

Рујевац (Љубовија)

Рујевац је насеље у Србији у општини Љубовија у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 353 становника.

Овде се налази Манастир Рујевац.

Селанац

Селанац је насеље у Србији у општини Љубовија у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 383 становника. До 30.03.2000. године званични назив насеља је био Селенац.

У селу се налази Црква брвнара у Селанцу.

Соко Град (дрински)

Соко Град је тврђава у западној Србији у близини Љубовије, која никада није освојена борбом већ је увек мењала господаре мировним уговорима. Она је једна од тврђава у којој су се Турци најдуже задржали. После сукоба Срба и Турака 1862. Соко је миниран, у ваздух га је дигао срески капетан рађевски Петар Радојловић. Тада је дигнут у ваздух и Ужички Град, док су преостала четири утврђена града предата кнезу Михаилу Обреновићу 1867. године.

Подно града је подигнут манастир светог Николе.

Специјални резерват природе Клисура реке Трешњице

Специјални резерват природе Клисура реке Трешњице је резерват природе у Србији.

Налази се у западном делу Србије у општини Љубовија. Планинска река Трешњица извире испод планине Повлен и после 23 км дугог тока се улива у реку Дрину. Непосредно пре ушћа у Дрину, Трешњица је издубила неколико километара дугу кречњачку клисуру дубоку око 500 м. Основне вредности због којих је ово подручје заштићено су очување станишта и популације заштићене врсте белоглавог супа, реке Трешњице и веома вредног етно наслеђа.

Спомен-обележје у Поднемићу

Спомен-обележје у Поднемићу, насељеном месту на територији општине Љубовија, подигнут јунацима Подриња, Дринске дивизије, Солунског фронта и Балканских ратова од 1912. до 1918. године.

Спомен-комплекс је подигнут на месту званом Крива Дрина у непосредној близини реке Дрине, уз пут Љубовија-Бајина Башта. Одлуку о подизању је донео савет МЗ Поднемић 8. новембра 2009. године, уз благослов епископа шабачког Лаврентија.

На уређеном простору, уз неколико гранитних обеликса, на каменом постаменту постављена је скулптура у дрвету српског ратника са пушком и спомен-плочама са посветом.

Црнча (Љубовија)

Црнча је насеље у Србији у општини Љубовија у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 951 становника.

Насељена места општине Љубовија
Знаменитости и споменици културе
Верски објекти у општини Љубовија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.