Јужнобанатски управни округ

Јужнобанатски управни округ са простире у северном делу Србије односно у југоисточном делу северне српске покрајине, Војводине на 4.245 km². Пољопривредне површине чине 80,9%, а под шумом је 5,4% укупне површине. Обухвата градове и општине:

  1. Град Панчево - градска насеља: Панчево (седиште), Старчево и Качарево,
  2. Град Вршац - седиште градско насеље Вршац,
  3. Општина Пландиште - седиште сеоско насеље Пландиште,
  4. Општина Опово - седиште градско насеље Опово,
  5. Општина Ковачица - седиште градско насеље Ковачица,
  6. Општина Алибунар - градска насеља: Алибунар (седиште) и Банатски Карловац,
  7. Општина Бела Црква - седиште градско насеље Бела Црква,
  8. Општина Ковин - седиште градско насеље Ковин.

Седиште округа је градско насеље Панчево. Има укупно 293.370 становника (попис 2011).[1]

Districts Vojvodina

Јужнобанатски округ у Војводини

JuznoBanatski district

Јужнобанатски округ

South banat

Јужнобанатски округ

South banat ethnic2002

Етничка мапа Јужнобанатског округа

Јужнобанатски управни округ
Држава Србија
РегионВојводина
Историјске областијужни Банат
Админ. центарПанчево
Површина4.245 km2
Становништво2011.
 — број ст.293.370
 — густина ст.69,11 ст./km2
Позивни број+381 (0)13
Општине и градови8
Алибунар
Бела Црква
Вршац
Ковачица
Ковин
Опово
Пландиште
Град Панчево
Број насеља94
(10 градских и 84 сеоских)

Демографија

Етничке групе (попис из 2002):

  • Срби (70,28%)
  • Румуни (6,88%)
  • Мађари (4,91%)
  • Словаци (4,84%)
  • Македонци (2,43%)
  • Роми (1,99%)
  • Југословени (1,81%)

Култура

Панчево има низ културних институција, као што су Народна библиотекаВељко Влаховић“, Историјски архив и Завод за заштиту споменика културе.

Значајни културни споменици ове регије су:

  • Манастир Војловица, грађен 1405. године
  • Успенска и Преображенска црква, из 1811. године
  • Народни музеј из 1833. године

На територији Ковина налазе се остаци средњовековне тврђаве Стари град. У Ковину постоје: Центар за културу (један од најмодернијих у Србији), Градска библиотека, КУД КОВИН, Православна црква из шеснаестог века као и новоизграђени храм у насељу Колонија који је први у том стилу у Војводини.

Привреда

Ово је модеран, индустријски крај. Највећи индустријски центар је, свакако, Панчево, које је један од најбогатијих градова у Србији. Следе, град Вршац, град одликује развијена фармацеутска, кондиторска и винарска индустрија, па Ковин, град који има одличан географски положај и веома добро место за инвестирање.

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ Попис становништва pop-stat.mashke.org (на језику: српски)

Спољашње везе

Град Вршац

Град Вршац је један од градова у Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 800 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 62.323 ha, а на шумску 6.434 ha). Седиште града је градско насеље Вршац. Град Вршац се састоји од 24 насеља: једног градског и 23 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 52.026 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,3‰, а у граду је запослен 16.551 човек. У општини Вршац се налази 27 основних и 4 средње школe.

Град Панчево

Град Панчево је један од градова у Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 759 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 63.225 ha, а на шумску 1.085 ha).

Средиште града као и округа је градско насеље Панчево. Град Панчево се састоји од 10 насеља: 2 градска (Качарево, Панчево) и 8 сеоских насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 123.414 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3‰, а број запослених у граду износи 35.533 људи. У граду се налази 19 основних и 8 средњих школа.

Дебељачка језера

Дебељачка језера представљају систем од пет вештачких језера смештених недалеко од истоименог села, општина Ковачица. Језера су удаљена око 40 километара од Београда, а од Новог Сада око 90 километара. Настала су тако што је вода испунила копове глине. Језера су потом порибљена, тачније четири од пет њих, па данас представљају туристичку и риболовачку атракцију јужног Баната. Језера обилују шараном, амуром, бабушком и другом рибом.

Општина Алибунар

Општина Алибунар је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. Општина заузима површину од 602 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 51531 ha, а на шумску 1.923 ha).

Центар општине је град Алибунар. Општина Алибунар се састоји од 10 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 20.151 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -8,1‰, број запослених у општини износи 3989 људи. У општини се налази 11 основних и 1 средња школа.

Општина Бела Црква

Општина Бела Црква је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 353 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 27652 ha, а на шумску 2.730 ha). Центар општине је град Бела Црква. Општина Бела Црква се састоји од 14 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 17.367 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -5,2‰, а број запослених у општини износи 3237 људи. У општини се налази 13 основних и 4 средње школе.

Општина Ковачица

Општина Ковачица је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 419 км2 (од чега на пољопривредну површину отпада 37.780 ха, а на шумску 39 ха).

Седиште општине је насеље Ковачица. Општина Ковачица се састоји од 8 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 25.274 становника. Већину становништва чине Словаци и Срби. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -8‰, а број запослених у општини износи 3.868 људи. У општини се налази 8 основних и 1 средња школа.

Општина Ковин

Општина Ковин је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 730 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 47.753 ha, а на шумску 10.266 ha). Центар општине је град Ковин. Општина Ковин се састоји од 10 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 33.722 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,3‰, а број запослених у општини износи 7.483 људи. У општини се налази 13 основних и 2 средње школе.

На западу се граничи с општином Панчево, на северу с општинама Алибунар и Вршац, на истоку с општином Бела Црква и на југу са Дунавом. Ковинска општина има облик неправилног троугла. Простире се највећим делом на лесној тераси и алувијалној равни Дунава.

Јужним делом општине протиче река Дунав. Земљиште је плодно, а најзаступљеније су ритске црнице, ливадске црнице и чернозем. Природни резерват Делиблатска пешчара се највећим делом своје територије управо налази на територији општине Ковин.

У саобраћајном погледу општина Ковин има добар положај. После изградње друмског моста на Дунаву и асфалтног пута према Белој Цркви, постала је значајна раскрсница путева.

Најразвијенија привредна грана је пољопривреда.

Општина Опово

Општина Опово је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводини и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 203 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 16.772 ha, а на шумску 71 ha).Седиште општине је насеље Опово. Општина Опово се састоји од 4 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 10.440 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,9‰, а број запослених у општини износи 1.214 људи. У општини се налазе 4 основне школе.

Општина Опово је једна од најмањих општина у Војводини. Има изузетно повољан геостратешки положај (раскршће три велика трговинска центра – Београд и Панчево су удаљени 30 km и Зрењанин на удаљености од 40 km од општинског центра).

Општина Пландиште

Општина Пландиште је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 383 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 34488 ha, а на шумску 167 ha).

Седиште општине је село Пландиште. Општина Пландиште се састоји од 14 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 11336 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -11,5‰, а број запослених у општини износи 2617 људи. У општини се налази 11 основних школа.

Скореновац

Скореновац (мађ. Székelykeve, нем. Skorenowatz) је село у општини Ковин, у Јужнобанатском округу, у Републици Србији. Налази се у Аутономној Покрајини Војводини и спада у Јужнобанатски управни округ. Географски најближи већи градови су Ковин (6 km), Смедерево (16 km), Панчево (30 km) и Београд (46 km).

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак споменика културе у Јужнобанатском округу

Следи списак знаменитих места у Јужнобанатском округу.

Стража

Стража може бити:

Стража, наоружана група људи у служби чувања лица и објеката

Ноћна стража, ноћна стража

Српска државна стража, Недићева полицијска јединицаили

Стража (Вршац), насеље у општини Вршац, Јужнобанатски управни округ, Република Србија

Стража (Лозница), насеље у граду Лозници, Република Србија

Стража (Гњилане), насеље у општини Гњилане, КиМ, Република Србија

Стража (Качаник), насеље у општини Качаник, КиМ, Република Србија

Стража (Липково), насеље у општини Куманово, Северна Македонија

Општина Стража, општина у Долењској покрајини, Република Словенија

Стража (Сребреник), насеље у општини Сребреник, Федерација БиХ

Стража (Нетретић), насеље у општини Нетретић, Република Хрватска

Стража (Жилина), насеље у округу Жилина, Жилински крај, Република Словачка

Стража (Трговишка област), насеље у Бугарскојили

Стража (качаничка), тврђава од Качаника

Стража (милановачка), тврђава од Доњег Милановцаили

Стража, лист из Новог Сада

Телесна стража (филм)

Територијална организација Србије

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине.

Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Територијална организација Јужнобанатског управног округа
Београдски регион
Војводина
Јужна и источна Србија
Косово и Метохија
Шумадија и западна Србија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.