Јужни Словени

Јужни Словени су група словенских народа који су се настанили на Балкану (јужно од Саве и Дунава), у Панонској низији (северно од Саве и Дунава) и на источним Алпима. Државе у којима Јужни Словени чине већину становништва су Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Северна Македонија и Бугарска.

Slavic europe
  Државе које насељавају Јужни Словени
South slavic vojv map sr
Етничко подручје Јужних Словена у Панонској низији између 16. и 18. века (према Јовану Цвијићу и др Душану Ј. Поповићу)
Slavjane na Balkanah 2
Словенска племена на Балканском полуострву и Пелопонезу 7. век

Историја

Јужни Словени су се населили на просторе које данас насељавају током 6. и 7. века. У средњем веку су формирали низ својих држава, које су често биле под притиском својих несловенских суседа, Византинаца, Немаца, Млетака и Мађара, а касније и османских Турака.

Турци ће постепено освојити готово све јужнословенске државе и територије, са изузетком подручја данашње Словеније и делова данашње Хрватске, које ће бити под влашћу Хабзбурга и Млетака. Изузетак ће бити и независна јужнословенска Дубровачка република. Крајем 17. и у првој половини 18. века, Хабзурзи ће успоставити своју власт на делу јужнословенских земаља којима су пре тога владали Турци.

У 19. веку, државност Србије, Црне Горе и Бугарске биће обновљена, али ће остатак јужнословенских земаља остати под турском и хабзбуршком влашћу. Коначно избацивање Турака из јужнословенских земаља десиће се завршетком Првог балканског рата (1912—1913. године), а коначно избацивање Хабзбурга завршетком Првог светског рата (1918. године).

Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославије) 1918. године, борба Јужних Словена за обнову своје државности биће заокружена, али ће међусобни политички и верски спорови јужнословенских народа утицати да се ова држава два пута распадне, први пут 1941. а потом и 19911992. године. Распад заједничке југословенске државе завршен је раздвајањем Србије и Црне Горе 2006. године, као и једностраним проглашењем независне Републике Косово 2008. године, у којој су већински народ несловенски Албанци, али у којој су и Срби признати као државни народ.

Јужнословенски народи и етничке групе

Религија

Јужни Словени су подељени у верском смислу. Тако су Срби, Црногорци, Бугари и Македонци претежно православни хришћани, Хрвати и Словенци су претежно католички хришћани, док су Бошњаци претежно муслимани. Мање јужнословенске етничке групе су такође подељене на ове три вероисповести.

Види још

Литература

Спољашње везе

6. век

6. век је почео 1. јануара 501. и завршио се 31. децембра 600.

Југословени (народ)

Југословени, такозвани „седми“ народ Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Признати су као посебна пописна категорија на попису становништва 1961. године. Као Југословени су се изјашњавали припадници различитих народа и народности, који су живели у Краљевини Југославији, Социјалистичкој Југославији и крњој Савезној Републици Југославији. Овакво национално изјашњавање је представљало другачији облик националне самоидентификације, од оног који је био доминантан у тадашњој Југославији. Дакле, национална припадност се у овом случају радије идентификовала са држављанством, него са етничким пореклом.

Брсјаци

Брсјаци су били старо српско племе које је населило регион Македоније, северне и средње Албаније и севера Грчке, с тим што им се језгро налазило у демир-хисарском крају, Дебарца, област северно од Охрида, око села Белчишта и у Копачки (области јужно од Кичева, око села Другова).

Бугари

Бугари (буг. българи) су јужнословенски народ, који претежно живи у Бугарској, где чини око 85% становништва.

Бугари су већином православне вероисповести, али има их и муслимана и католика. Бугари исламске вероисповести су познати под именом Помаци.

Бугарски језик припада словенској групи индоевропске породице језика.

Бугара према проценама има укупно око 7 милиона, а највише у Бугарској, око 6 милиона.

Буњевци

Буњевци су етничка група насељена претежно у Бачкој, око Суботице, затим у Барањи, Банату, и Мађарској (у чонградској и пештанској жупанији). Према попису становништва из 2011. године, на територији Србије било их је укупно 16.706, што је чинило 0,23 % од укупног становништва земље. На основу процене, у општини Суботица је међу Буњевцима, исте године било 7.240 особа или 46,58 %, које нису користиле буњевачки говор као свој матерњи језик, а у општини Сомбор је било око 1.671 или 81,19 % таквих случајева. Популација Буњеваца, у њиховом традиционалном завичају, показује дугорочни тренд смањивања (од 70,5 хиљада у 1910. години, њихов број је, у 2002. години, опао на 40,1% те популације; део ове буњевачке популације из 1910. године, у протеклом веку је обухваћен хрватском националном заједницом у Војводини и Мађарској). Народна скупштина Мађарске је одбила захтев тамошњих Буњеваца да им се призна статус националне мањине, пре свега се водећи стајалиштем Мађарске академије наука да су Буњевци етничка група Хрвата, као и због негодовања Хрватског националног већа у тој земљи, који је поднео приговор Уставном суду (додуше, сам приговор је одбијен пошто је постојао довољан број потписа поднет државном гласачком одбору).

Горанци

Горанци или Горани су етничка заједница у Србији, врло слична Србима у Средској и Торбешима у западном делу Северне Македоније. Насељавају регион Гора, који обухвата општину Гора, на крајњем југу Србије, затим део Албаније, и Северне Македоније. Исламске су вероисповести, а говоре дијалектом шире познатим као горански говор или нашенски како свој говор сами називају, односно српским језиком (призренско-тимочки дијалект), који се некада изучавао и у чувеној призренској Богословији, која је 1999. године спаљена до темеља. Школују се на српском језику према наставном плану и програму Министарства просвете Србије и припадају српској језичкој заједници, и српској националној заједници (Србију доживљавају као своју домовину). Према попису становништва из 2011. године, у Србији (без Косова и Метохије) је живело 7.767 Горанаца. Према проценама Горанаца има више од 60.000.Горанска насеља у Србији, којих има укупно 19 су: Баћка, Брод, Велики Крстац, Враниште, Глобочица, Горња Рапча, Диканце, Доња Рапча, Драгаш, Зли Поток, Крушево, Кукуљане, Лештане, Љубовиште, Мали Крстац, Млике, Орћуша, Радеша и Рестелица. У Албанији горанских насеља има 9: Борје, Запод, Кошариште, Оргоста, Орешек, Орчикле, Пакиша, Црнолево и Шиштавец. У Северној Македонији су 2 горанска насеља: Урвич и Јеловјане.У Албанији и Северној Македонији немају право да се изјасне као Горанци, док на Космету, привремене косовске институције само декларативно признају Горане. Држава Србија Горанцима како и због историјске конотације, због своје вишевековне посебности, као и због етничког, културног, говорног и верског идентитета, од 1991. даје могућност да се изјасне као Горанци, онако како сами себе декларишу и како се осећају и онако како их и чувени географ Јован Цвијић бележи. Горанци у формалном смислу у Србији себе не сматрају мањином јер сматрају да су аутохтон народ и да немају другу државу . Срби, признајући им све особености, Горанце сматрају делом свог националног бића, највише због уважавања и повластица које им великодушно даје Цар Душан у средњем веку, као и историјске улоге Горанаца. Године 1991, осим права на изјашњавање и статистичко уважавање, Горанци формирају општину Гора одлуком Народне Скупштине Србије, на много мањој површини него што је некада био Горски срез са административним центром у Драгашу. Велелепна зграда Среза, изграђена у доба Краљевине Југославије, постаје зграда општине Гора. Општина Гора осим политичку улогу учвршћивања државности Србије у Метохији, била је сатисфакција за дотад одузета права и одраз искреног поштовања државе према Горанцима. Данас постоји општина Драгаш, као и од 1956. до 1990. год, која обухвата осим Гору и област Опоља. Упоредо са систематским протеривањем горанског становништва, у Гори је на делу бошњакизација. Притисак на Горанце да се изјашњавају као Бошњаци је страховит и константан, а у ствари не долази само од Бошњака и бошњачких интелектуалаца, већ највише од аутохтоних Горанаца који су након рата 1999. године наводно схватили свој прави бошњачки идентитет.

Горанци су под притиском да напусте школство на српском језику и почну да се школују на бошњачком или албанском. Притисци на Горанце не престају и долазе са свих страна, те и Северна Македонија и Бугарска, увиђајући сличност првенствено у језику, а затим користећи сличност Горанаца са Торбешима и Помацима, у циљу остварења националних интереса, дају Горанцима своја држављанства, али не уважавајући их као Горанце, већ само уколико се изјасне као Македонци, односно Бугари.

Етнички Славонци

Етнички Славонци (арх. Словинци) су бивши јужнословенски народ, који је током средњовековног и раног нововековног раздобља настањивао тадашњу Славонију (арх. Словиње). Њихова првобитна држава, која је у историографији позната као Посавска кнежевина, била је вазал Франачког царства, а најпознатији владар поменуте кнежевине био је Људевит Посавски. Током 10. и 11. века, Славонци су постепено потпали под власт угарских владара, који су касније (почетком 13. века) на славонском етничком подручју успоставили посебну Бановину Славонију, која је временом уздигнута на степен краљевине (лат. Regnum Sclavoniae).Посебан значај за проучавање етничке посебности Славонаца и њихове културно-историјске баштине у средњем и раном новом веку, имала су дела савременог америчког историчара Џона Фајна, чији су радови извршили велики утицај на развој предметних истраживања.

Крашовани

Крашовани (Карашовани, или Крашовање, Карашевци и Корошевци, рум. Caraşoveni, Cârşoveni, Cotcoreţi, Cocoşi) су јужнословенски народ, који претежно живи у Румунији, односно у жупанији Караш-Северин у румунском делу Баната, Живе у општинама Карашево и Лупак. Крашовани су већином католичке вероисповести, а говоре крашованским говором. Име су добили по реци Караш у Банату, која се помиње још 1285. године. Зато је исправнија старија варијанта назива - "Карашовани".У општини Карашево 93,12% становништва пријавило се да матерњи језик којим говоре је хрватски, 4,85% румунски, 2,03% неки други, док српским језиком говори само 11 особа 0,33%.Мада румунска статистика Крашоване третира као посебну мањину, већина их се изјашњава Хрватима. Крашовани су се у Банат доселили из Тимочке Крајине крајем 14. века.

Македонци (народ)

Македонци су јужнословенски народ који претежно живи у Северној Македонији, где чини око 64,2% становништва, док су у околним државама најбројнији у Србији, гдје их има око 23.000. У Грчкој је њихова национална лојалност подељена између грчке („Славофони Грци“) и македонске.Као посебна национална заједница први пут у историји признати су на АВНОЈ-у 1943. године, званично у социјалистичкој Југославији од 1945. године, као један од пет равноправних народа.

Етнички Македонци су углавном православне вероисповести, али има мањи број муслимана и атеиста. Македонци муслиманске вероисповести су познатији под именом Торбеши.

Број Македонаца процењује се на око 2-2,2 милиона, од тога у Северној Македонији око 1.300.000.

Македонски језик припада јужнословенској групи индоевропске породице језика.

Панонски Словени

Панонски Словени су Словени који су се током раног средњег века населили на ширем подручју тада већ бивше римске покрајине Паноније (западни део данашње Мађарске и северни делови данашње Хрватске и Србије). Досељавање словенских племена у Панонију започело је у 6. веку, односно у време када је највећи део Панонске низије потпао под власт Аварског каганата. У првој половини 7. века, део Панонских Словена нашао се у саставу Самове државе, која се распала под ударима Франака и Авара. Све до краја 8. века, већина Панонских Словена остала је под врховном влашћу Авара, а потом су током франачко-аварских ратова потпали под врховну власт Франачког царства.

Током 9. века, на ширем подручју Паноније су изван подручја под непосредном франачком влашћу створене и посебне словенске државе, које су биле у вазалном односу према франачким владарима. Тако је у јужном делу Доње Паноније створена Посавска кнежевина, док је у северном делу Доње Паноније створена Балатонска кнежевина. Средином 9. века, Панонски Словени су били обухваћени деловањем Моравско-панонске мисије, када је довршен и процес њихове христијанизације. Најпознатији владари Панонских Словена били су кнезови Људевит, Ратимир, Прибина, Коцељ и Браслав.

Средином друге половине 9. века, на северни део Панонских Словена накратко се проширила власт Великоморавске кнежевине. Крајем 9. века, у Панонију су почели да продиру Мађари, који су временом успоставили своју власт на ширем простору Панонске низије. Током 10. и 11. века, већина Панонских Словена је постепено потпала под мађарску власт. У то време је започео и процес њихове постепене мађаризације, који је био посебно изражен у северним областима Паноније, док је на подручјима јужно од реке Драве био знатно слабији. На том простору је почетком 13. века у оквиру Краљевине Угарске створена Бановина Славонија, која је временом уздигнута на степен краљевине (лат. Regnum Sclavoniae).Трагови племенске и језичке посебности Панонских Словена очувани су у културном и лингвистичком наслеђу становништва Панонске низије. Као потомци Панонских Словена, становници средњовековне Славоније (етнички Славонци) очували су своју народну посебност све до раног нововековног раздобља, када су потпали под удар хрватизације.

Помаци

Помаци (бугарски помак, мн. помаци, званични назив у Бугарској българи-мохамедани, грч. πομάκος, πομάκοι, тур. Pomaklar) су етничка група Бугара исламске вероисповести, чији је матерњи језик бугарски, односно помашки језик како га нaзивају у Грчкој и Турској. Помаци су током Отоманске владавине прешли на ислам. Данас их сматрају религијском групом Бугара, која претежно живи у југозападној Бугарској, као и у североисточној Грчкој и Турској.

Бугарски часопис "Периодическо Списаније" пишући о Помацима, даје ново и другачије виђење Помака. Дао је велики број примера речи из помашког језика, које су истоветне са српским, али не и са бугарским (како се олако приписује). Тако бугарски аутор чланка наводи истоветне помашке и српске речи (30): кошуља, жути (боја), рухо, рука, низ, Бугарин, буниште, људи, вели, немој, метни, шарено, да ти видим, равни двори Бугари немају за то израз), голуб, сумрак, дубрава (Бугари немају за то израз), понуда (Бугари не) итд. Произилазило је из датих примера да су Помаци и Срби сроднији, него што се и могло претпоставити. Милош Милојевић је приповедао да је бугарски књижевник Љубен Каравелов једном приликом спалио рукописну "Збирку помачких песама", само зато што су очигледно биле написане на српском језику.Етимолошко значење речи „помак“ највероватније долази из словенске речи помагачи /pɔmagatʃi/. Овај назив највероватније потиче из доба турске владавине, где су Помаци означени као колаборативна група.

У 20-ом веку Помаци су доживели више таласа асимилације и бугаризације од стране бугарске државне управе. Од 1905. године у Бугарској се користи назив Помаци. Током Балканских ратова 1912. и 1913. године велики део Помака је примораван да пређе у хришћанство, што је делом након Букурешког мира 1913. делом поништено. Између 1938. и 1944. године приморавани су да прихвате бугарска имена, што се такође понављало 1950-их и 1970-их година.

Бугарска статистика их не исказује посебно. Већина Помака се на попису у Бугарској идентификује као Бугари исламске вероисповести. На попису 2001. године 130.000 становника се тако изјаснило, па су у Смољанској области били већина.

Словени

Словени су најбројнија етно-лингвистичка група у Европи. Насељавају источну, југоисточну и средњу Европу и сјеверну и средњу Азију. Словени говоре словенским језицима који припадају индоевропској породици језика и дијеле, у различитој мјери, поједине културне особине. Од почетка 6. вијека шире се и насељавају просторе источне и средње Европе и југоисточне Европе. Источни Словени су населили Сибир и средњу Азију. Тренутно половина територије Европе је насељена словенском говорном заједницом, док сваки словенски народ има емигранте на другим континентима.

Данашњи словенски народи су подјељени на Западне Словене (првенствено Пољаци, Словаци и Чеси), Источне Словене (Белоруси, Русини, Руси и Украјинци) и Јужне Словене (првенствено Бошњаци, Бугари, Македонци, Словенци, Срби, Хрвати и Црногорци).Савремени Словени су знатно генетски и културно разноврснији, и односи између њих — чак и унутар појединих етничких група — су различити, почев од осећаја повезаности до заједничког осећања непријатељства.

Словенци

Словенци су јужнословенски народ, који претежно живи у Словенији, где чини око 92% становништва. Вековима су се налазили под туђинском влашћу, али су упркос томе успели да очувају словеначки језик и националну свест.

Словенци су 1918. године створили заједничку државу са Србима и Хрватима, а од 1991. године имају сопствену независну државу. Словенци су већином католичке вероисповести, а говоре словеначким језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Словенаца укупно има око 2,2 милиона, од тога у Словенији 1.631.636.На српском језику, назив за припадницу словеначког народа гласи: Словенкиња.

Срби

Срби су јужнословенски народ који претежно живи на Балканском полуострву и у Панонској низији: у Србији, где чини око 84,5% (2011) становништва (без Косова и Метохије), Босни и Херцеговини (око 38%) и Црној Гори, где их има 28,73%. У мањем броју, Срба има и у Хрватској, Мађарској, Румунији, Северној Македонији, Бугарској и Албанији, као и у разним земљама у дијаспори.

Срби су већином православне вероисповести. Говоре српским језиком, којем су готово идентични бошњачки, хрватски и црногорски, а који припада групи индоевропских словенских језика, конкретно њеној јужнословенској подгрупи.

Француз Арни Барби изрекао је можда најлепше мишљење о Србима, које је он добро упознао током Првог светског рата. "Србима је херојство у крви и њихова прошлост није ништа друго до дуга драматична борба током које никада није поништена њихова чудесна снага".

Срби у Мађарској

Срби су једна од званичних националних мањина у Мађарској.

Торбеши

Торбеши су етничка група настањена у Северној Македонији. Они се од стране Македонаца сматрају делом њиховог народа и називају се Македонцима муслиманима (мкд. Македонци-муслимани), док су се раније сматрали Србима исламске вероисповести. Исламске су вероисповести, и говоре македонским језиком, односно мијачким наречјем.

Хрвати

Хрвати су јужнословенски народ, који претежно живи у Хрватској, где чини око 90% становништва. Значајан број их има и у Босни и Херцеговини, где представљају један од три конститутивна народа. Хрвати су већином римокатоличке вероисповести, а национални језик им је хрватски стандардни језик, који је веома сличан српском и бошњачком стандардном језику. Хрвата укупно има око 6.367.000 (Од тога 4.367.000 на подручју бивше Југославије (по попису из 1991) и око 1.400.000 у дијаспори). Од тога броја око 3.656.000 живело је 1991. у Хрватској, а 755.000 у Босни и Херцеговини.

Црногорци (народ)

Етнички Црногорци (црн. Crnogorci) су јужнословенски народ, који претежно живи у Црној Гори, где чини релативну већину становништва (око 45%). Укупно их има око 350.000, од чега 278.865 живи у Црној Гори, према резултатима пописа из 2011, године. Углавном су православне вере, а према пописном изјашњавању говоре црногорским или српским језиком. Изван Црне Горе као матичне државе, признати су као етничка мањина у суседним државама Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској. За време постојања бивше Југославије, били су један од њених конститутивних народа. Изван региона, део етничких Црногораца живи у дијаспори, углавном у државама Западне Европе и Северне Америке.

Шокци

Шокци су јужнословенска етничка група која претежно живи у северним деловима Србије, односно у аутономној покрајини Војводини, источним деловима Хрватске, првенствено у источној Славонији, као и у појединим областима у Мађарској. Претежо су католичке вероисповести. Током 18. и 19. века, чинили су већину међу римокатоличким становништвом у источној Славонији, која је по њима називана Шокадија. Касније су потпали под утицај хрватизације, тако да се велика већина славонских Шокаца данас изјашњава у смислу припадности хрватској нацији, уз свођење шокачког идентитета на степен регионалног обележја. Мањи део Шокаца, првенствено у Бачкој, задржао је свест о својој етничкој посебности у односу на Хрвате и Србе.

Данас су значајније скупине етничких Шокаца присутне у неколико бачких насеља, међу којима су: Бачки Брег, Бачки Моноштор, Сомбор и Сонта у Србији, као и Сантово (мађ. Hercegszántó) у Мађарској. У источној Славонији и јужној Барањи такође постоје скупине шокачког становништва, које је препознатљиво по употреби икавског изговора и источнославонског дијалекта. У Мађарској већином живе у северној Барањи, у околини Мохача и Печуја, као и у мађарсом делу Бачке у Сантову. У Србији их има 1.864, док их је на простору Војводине у 19. веку било више од 20.000. Према попису становништва из 2002. године у Србији је живело 717 етничких Шокаца, од тог броја у Војводини 679 припадника, док је остатак пописан у централној Србији. Према попису становништва из 2011. године у Србији живи 607 етничких Шокаца.

Западни Словени
Источни Словени
Јужни Словени

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.