Јужна и источна Србија

Јужна и источна Србија је један од пет статистичких региона Србије.

Јужна и источна Србија
Положај Јужне и источне Србије
Матична државаСрбија
Административни
центар
нема
Највећи градНиш
Службени језиксрпски
Владавина
Историја
Географија
Површина
 — укупно26.253 км2
Становништво
 — 2011.1.563.916
 — густина59.57/км2
Економија
ВалутаДинар
 — код валутеRSD
Остале информације
Временска зонаUTC 

Формирање региона

У јулу 2009. године, скупштина Србије усвојила је закон којим је Србија подељена на седам статистичких региона.[1] Првобитно је било предвиђено да подручје статистичког региона Јужна и источна Србија чине два статистичка региона — Јужни регион и Источни регион. Почетком 2010. године преовладала је идеја о смањењу броја статистичких региона, а разлог за то је неравномерност у броју становника у регионима на основу првог предлога. Према новом предлогу, Србија се дели на пет статистичких региона,[2] а уједначавање региона врши се спајањем Западног и Централног региона и Источног и Јужног региона.

Историја

У римско доба, ово подручје је првобитно било у саставу провинције Мезије. Уситњавањем провинција и променом њихових граница, подручје региона улази у састав провинције Горња Мезија, а затим у састав провинција Дарданије и Дакије. Дакија се потом дели на две провинције: Дакија Рипензис и Дакија Медитеранеа. Касније, поделом Римског царства, цела област је укључена у Византију.

Крајем 5. и почетком 6. века, на ове просторе се масовно досељавају словенска племена. Током раног средњег века, овом регијом доминирају Бугарска и Византија, да би се од 12. века на ове просторе ширила српска држава. На северу региона, шири се средњовековна угарска држава, која на овом подручју формира покрајине Браничевска бановина и Кучевска бановина. У 13. веку, подручјем Браничева владали су бугарски великаши Дрман и Куделин, да би затим њихову област краљ Драгутин укључио у своју Сремску краљевину.

Средином 14. века, регион је у саставу Душановог српског царства, а затим, после пропасти царства, улази у састав Моравске Србије и државе Константина Драгаша. Североисточни делови региона били су у саставу Видинске кнежевине, настале распадом бугарске државе. Подручје региона затим улази у састав Српске деспотовине, али га постепено, током 15. века, освајају Турци.

Падом Српске деспотовине (1459. године) целокупно подручје региона долази под турску власт. У кратком периоду, између 1718. и 1739. године, северни део области улази у састав Аустријске Краљевине Србије и Тамишког Баната. После Првог српског устанка 1804. године, највећи део региона улази у састав Карађорђеве Србије, да би после Другог српског устанка 1815. године, само северни делови региона били признати као део Србије, док јужни делови остају под непосредном турском влашћу. На том подручју, које остаје под непосредном турском влашћу, формиран је 1846. године Нишки пашалук. Проширењем граница Србије 1833. и 1878. године, у састав Србије улазе и остали делови региона, док под турском влашћу остаје само крајњи југ области, који ће такође ући у састав Србије 1912. године. Поред тога, још неке мање пограничне територије на истоку региона добијене су од Бугарске 1919. године.

Moravska banovina02
Карта Моравске бановине, 1931.

У Првом светском рату, крајем 1915. године, Бугари окупирају регион и на овом простору формирају војно-инспекциону област Мораве. Почетком 1917. године, због репресија бугарских окупационих власти, подигнут је Топлички устанак. У јесен 1918. власт прелази из бугарских у немачке руке, да би убрзо српска војска ослободила окупиране територије. После формирања Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, подручје региона је било подељено на неколико округа (1918—1922) и области (1922—1929). Са формирањем бановина 1929. године, подручје региона је углавном ушло у састав Моравске Бановине, изузев неких северних и јужних територија које су ушле у састав Дунавске и Вардарске бановине.

Serbia2008B
Подручје Централне Србије између 1959. и 2009. године

Током окупације Југославије од стране сила Осовине у Другом светском рату, ово подручје је углавном било у саставу Недићеве Србије, изузев јужних и источних делова региона који су били под окупацијом Бугарске. После ослобођења, регион улази у састав СР Србије у оквиру нове социјалистичке Југославије. На северу и југу СР Србије налазиле су се аутономне покрајине Војводина и Косово, док је централно подручје републике које се није налазило у саставу аутономних покрајина било познато под именом Ужа Србија (касније Централна Србија) и функционисало је као нека врста статистичког региона, који, за разлику од других делова Југославије, није имао сопствене органе власти, али су статистички подаци исказивани у оквиру његових граница.

Током 2009. године, подручје Централне Србије подељено је на 5 статистичких региона (Београд, Западни регион, Централни регион, Источни Регион, Јужни регион), да би 2010. године, спајањем региона, овај број био смањен на 3 (Београд, Јужна и источна Србија, Шумадија и западна Србија).

Географија

На подручју региона налази се неколико просторно-географских целина, од којих су значајније: Поморавље, Подунавље, Понишавље, Браничево, Тимочка Крајина, Топлица, Јабланица, Шоплук, итд.

Окрузи

На подручју региона налазе се следећи окрузи:

Градови

Nis zimi Svajcarija
Град Ниш

Већи градови региона су (према подацима из 2011. године):

Етничке групе

На подручју региона углавном преовлађује српско становништво, а има и припадника других етничких група: Бугара, Албанаца, Влаха, Рома, итд. Албанци чине етничку већину у општинама Прешево и Бујановац, док Бугари чине апсолутну етничку већину у општини Босилеград и релативну већину у општини Димитровград.

Према подацима са пописа из 2011. године, регион је имао 1.563.916 становника. Најбројније етничке групе, према овом попису су биле:[3]

Serbia ethnic 2011 03
Етничка мапа региона према попису из 2011. године

Религија

Најзаступљенија вероисповест у региону је православље, док је на крајњем југу области присутан и ислам.

Правни статус и политика

Подела Србије на статистичке регионе извршена је у циљу усаглашавања са земљама Европске уније које користе НУТС стандарде. За разлику од три статистичка региона који имају и сопствене органе управе (Војводина, Косово и Метохија, Београд), статистички регион Јужна и источна Србија је формиран за статистичке потребе и нема своје органе власти. Пошто се у влади Србије разматра и опција административне регионализације, није искључено да ће овај статистички регион постати и административни. Идеје о административној регионализацији овог подручја присутне су у извесним политичким круговима у граду Нишу.

Види још

Референце

  1. ^ B92 — Vesti — Uvedeno sedam statističkih regiona
  2. ^ Смањење броја статистичких региона кроз измене Закона о регионалном развоју
  3. ^ Ethnic composition of Serbia 2011

Литература

Јужна Србија

Јужна Србија је данас регион на југу Републике Србије, а временом је појам мењао значење.

Током прве половине 20. века термин се употребљава за означавање простора Вардарске Македоније, Косова, Метохије и Рашке области (Стара Србија). Овај простор је у периоду од 1919. до 1922. године чинио прокрајину Јужну Србију у оквиру Краљевине СХС. У истом периоду је постојала и покрајина Северна Србија, која је заједно са Јужном чинила покрајину Србију. Након територијалне реорганизације, после Другог светског рата, овај термин се не употребљава активно, пошто су на тадашњем већем делу југа Србије формиране Народна Република Македонија и Аутономна Косовско-Метохијска Област у саставу НР Србије, док се преостали део почео називати Јужна Србија, југ Централне Србије или југоисточна Србија. Данас њега чине следећи окрузи: Нишавски, Јабланички, Топлички, Пиротски и Пчињски.

Јужна Србија (вишезначна одредница)

Јужна Србија се може односити на:

Јужна Србија, област која обухвата јужне делове данашње Републике Србије

Јужна Србија, некадашња покрајина Краљевине СХС, која је заједно са Северном чинила покрајину Србију

Вардарска бановина, називана и Јужна Србија

Јужна и источна Србија, статистички регион Републике Србије

Јужна Србија (скопски месечник), месечни часопис (1922-1925) који је излазио у Скопљу

Јужна Србија (битољски месечник), месечни часопис (1933-1935) који је излазио у Битољу

Јужна Србија (скопски недељник), недељни лист (1938-1940) који је излазио у Скопљу

Административна подјела Србије

Административна подјела Србије одређена је Уредбом о управним окрузима Владе Републике Србије из 2006. године и Законом о територијалној организаацији Народне скупштине Републике Србије из 2007. године.Република Србија је подијељена Уредбом на двадесет девет управних округа, док су јединице територијалне организације према Закону општине и градови и аутономне покрајине.

Ала (митологија)

Ала је биће из митологије Јужних Словена. Вјеровање о постојању овог митолошког бића је раширено међу становницима у Србији (Јужна и источна Србија, Поморавље и Косово), Македонији и у западној Бугарској.

Град Прокупље

Град Прокупље је град у Топличком округу на југу Србије. Према попису из 2011. године, град је имао 44.419 становника.

Градска општина Медијана

Општина Медијана је градска општина града Ниша. Настала је 2002. године и обухвата део насеља Ниш и место Брзи Брод. Део насеља Ниш који се налази у овој градској општини обухвата следеће месне заједнице:

Медијана

Ћеле кула

Божидар Аџија

Мија Станимировић

Филип Кљајић

Браће Тасковић

Чаир

Обилићев венац

Душко РадовићУкупан број становника у ова два места, део насеља Ниш и насеље Брзи Брод, износи 87.405 по попису становништва 2002. године и по броју становника је највећа општина у Нишу. По површини спада у најмање у Србији и она износи свега 16 km². По броју становника спада у веће општине у Србији. Општина се простире углавном између пруге Ниш- Димитровград и реке Нишаве, обухватајући тако централно језгро града.

Источна Србија

Источна Србија се може односити на:

Источна Србија, област која обухвата источне делове данашње Републике Србије

Јужна и источна Србија, статистички регион који обухвата јужна и источна подручја Републике Србије

Моравска бановина, понекад називана и Источна Србија

Источна Србија, назив за подручје Републике Србије према концепту Велике Србије

Ламја (словенска митологија)

Ламја је биће из митологије Јужних Словена. Вјеровање о постојању овог митолошког бића је раширено међу становницима у Србији (Јужна и источна Србија), Македонији и у источној и југозападној Бугарској.

Манастири и цркве јужне и источне Србије

Манастири и цркве јужне и источне Србије су део богате баштине Српског народа која се судбински везала за духовну, културну и просветну делатност и национално биће српског народа. Делећи судбину народа који их је градио, храмови изграђени на простору јужне и источне Србије некада су се уздизали до божански лепог, или, пак, били рушени и спаљаивани, од бројних освајача овог дела Балкана. Њихови сачувани остаци и даље зраче божанском светлошћу која је окупљала народ да слави Бога и скупља снагу да опстане и храмове обнови, и тако у круг.

Обнављајући многе старе светиње народ овог подручја Србије сачувао је византијске тековине Хришћанства зачетог на овом простору и православне законе и српску духовност. Зато, је сам чин упознавања са овим храмовима једнако важан важан за обнови порушених и изградњу нових цркава на простору јужне и источне Србије.

Општина Бела Паланка

Бела Паланка је општина Пиротског округа на југу Србије. Према попису из 2011. године је општина имала 12126 становника. Средиште општине и највеће насеље је град Бела Паланка.

Општина Мерошина

Општина Мерошина је општина у Нишавском округу у југоисточној Србији. По подацима из 2002. општина заузима површину од 193 km² и има 14.812 становника. Највеће и главно насеље у општини је Мерошина са 905 становника.

Општина Мерошина се на северу граничи са Општином Алексинац, на истоку градском општином Палилула и градском општином Црвени Крст Града Ниша, Дољевцем и Житорађом на југу и општином Прокупље на западу.

Општина Ражањ

Општина Ражањ припада Нишавском округу у Републици Србији.

Према попису из 2011. године у општини живи 9.150 становника (2002. је било 11.369 становника). Центар општине је у месту Ражањ (1.245 становника).

Општина Сврљиг

Општина Сврљиг je општина у Нишавском округу у југоисточној Србији. По подацима из 2011. има 14.249 становника. Центар општине је град Сврљиг са 7.553 становника. Ово је општина са најнижом просечном зарадом по запосленом у 2005. години по окрузима и општинама у Републици Србији. Налази се на 167. месту са 6640 динара.

Пиротски управни округ

Пиротски управни округ се налази у југоисточном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Пирот - седиште градско насеље Пирот,

Општина Бела Паланка - седиште градско насеље Бела Паланка,

Општина Бабушница - седиште градско насеље Бабушница и

Општина Димитровград - седиште градско насеље Димитровград.Седиште округа је градско насеље Пирот. Има укупно 92.277 становника (попис 2011).

Пирот се први пут помиње још у II веку. У његовој околини се налази црква св. Петке из XIII века, а манастир св. Јована Богослова, с краја XIV века, пример је средњовековне српске архитектуре.

Лековита вода из Звоначке бање, климатског лечилишта, коришћена је још у античком добу, а природне лепоте овог краја познате су широм Србије.

Ћилимарство (ткачка делатност, данас и грана индустрије) је најстарији занат који је Пирот прославио широм света. Пиротски крај познат је и по овчијем качкаваљу (Пиротски качкаваљ) и производу од млека, вурди.

Највећи део капацитета пиротских привредних колектива лоциран је у индустријској зони.

Прешевска долина

Прешевска долина (алб. Lugina e Preshevës) је политички термин који користе Албанци за двије општине на југу региона Јужна и источна Србија, Бујановац и Прешево, које имају већинско албанско становништво. Општина Медвеђа се понекад укључује под овај термин иако има већинско српско становништво. Подручје општина Прешево и Бујановац по управној подјели Србије припада Пчињском округу, подручје општине Медвеђа припада Јабланичком округу.

Пчињски управни округ

Пчињски управни округ се налази у јужном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Врање градско насеље Врање,

Општина Владичин Хан место Владичин Хан,

Општина Сурдулица место Сурдулица,

Општина Босилеград место Босилеград,

Општина Трговиште место Трговиште,

Општина Бујановац место Бујановац и

Општина Прешево место Прешево.Има укупно 243.529 становника.

Седиште округа је град Врање.

Културно-историјске знаменитости датирају од пре више векова. Најстарије војно утврђење је из XIII века - Марково Кале. Познат је и стари турски амам (турско парно купатило) из XVI века, затим Пашин конак из 1765. године у коме је 1881. године отворена гимназија.

Врањска Бања представља посебну карактеристику овог краја - термоминералне воде која помаже у лечењу многих обољења.

Привреду Врања чине индустрија, рударство, грађевинарство, трговина, пољопривреда и шумарство.

Статистички региони Србије

На подручју Републике Србије постоји пет статистичких региона: Војводина, Београд, Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија и Косово и Метохија. Ови региони су на НСТЈ 2 нивоу по Номенклатури статистичких територијалних јединица (НСТЈ) Европске уније и груписани су у две више НСТЈ 1 јединице:

Србија — Север (Војводина и Београд)

Србија — Југ (Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија и Косово и Метохија)

Топлички управни округ

Топлички управни округ се налази у јужном делу Републике Србије и обухвата географску и историјску област, познату као Топлица, која се налази у сливовима река Топлице и Косанице. Обухвата град и општине:

Град Прокупље градско насеље Прокупље,

Општина Блаце градско насеље Блаце,

Општина Куршумлија градско насеље Куршумлија и

Општина Житорађа градско насеље Житорађа.Има укупно 90.600 становника (Попис 2011.). Седиште округа је градско насеље Прокупље.

Хисар, брдо изнад Прокупља, представља симбол града. Ту су откривени делови средњовековне тврђаве са још добро очуваном кулом коју народ зове Југ-Богданова, по једном од јунака Косовског боја. Храм Св. Прокопија који се налази у близини, грађен је још у X веку, а Латинска црква, из XVI века пример је утицаја католичке културе коју су донели дубровачки трговци у XV и XVI веку.

Топлички округ је средње развијени индустријски центар.

Управни окрузи Србије

Управни окрузи нису облик локалне самоуправе нити део територијалне организације Републике Србије, већ начин обављања државне управе. Према Закону о државној управи је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.

Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним средиштима државне власти. Према уредби Владе Србије из фебруара 2006. године окрузи мењају име у управни окрузи.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.