Јужна Србија

Јужна Србија је данас регион на југу Републике Србије[1], а временом је појам мењао значење.

Током прве половине 20. века термин се употребљава за означавање простора Вардарске Македоније, Косова, Метохије и Рашке области (Стара Србија). Овај простор је у периоду од 1919. до 1922. године чинио прокрајину Јужну Србију у оквиру Краљевине СХС. У истом периоду је постојала и покрајина Северна Србија, која је заједно са Јужном чинила покрајину Србију. Након територијалне реорганизације, после Другог светског рата, овај термин се не употребљава активно, пошто су на тадашњем већем делу југа Србије формиране Народна Република Македонија и Аутономна Косовско-Метохијска Област у саставу НР Србије, док се преостали део почео називати Јужна Србија, југ Централне Србије или југоисточна Србија. Данас њега чине следећи окрузи: Нишавски, Јабланички, Топлички, Пиротски и Пчињски.

Види још

Референце

  1. ^ Јужна Србија visitserbia.org

Спољашње везе

25. српска дивизија НОВЈ

Двадесет пета српска ударна дивизија НОВЈ формирана је 21. јуна 1944. године код села Јошанице, јужна Србија. При оснивању у њен састав су ушле Шеснаеста, Осамнаеста и Деветнаеста српска бригада НОВЈ.

Приликом формирања, дивизија је имала око 3000, крајем децембра око 12000, а априла 1945. 7000 бораца.

До 6. септембра 1944, дивизија је била под командом Главног штаба НОВ и ПО Србије, а јануара 1945. дошла у састав Друге југословенске армије.

Јагодин мала

Јагодин мала је градска четврт Ниша. Налази се у градској општини Пантелеј.

Јужна Србија (1919—1922)

Јужна Србија је био назив за покрајину, која је постојала у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 1919. до 1922. године. У истом периоду је постојала и покрајина Северна Србија, која је заједно са Јужном чинила покрајину Србију.

Јужна Србија (вишезначна одредница)

Јужна Србија се може односити на:

Јужна Србија, област која обухвата јужне делове данашње Републике Србије

Јужна Србија, некадашња покрајина Краљевине СХС, која је заједно са Северном чинила покрајину Србију

Вардарска бановина, називана и Јужна Србија

Јужна и источна Србија, статистички регион Републике Србије

Јужна Србија (скопски месечник), месечни часопис (1922-1925) који је излазио у Скопљу

Јужна Србија (битољски месечник), месечни часопис (1933-1935) који је излазио у Битољу

Јужна Србија (скопски недељник), недељни лист (1938-1940) који је излазио у Скопљу

Јужно Поморавље

Јужно Поморавље је регија (област) у јужној Србији. Према хијерархији географских регија она представља субрегију мезорегије Јужна Србија односно Планинско-котлинско-долинске макрорегије.

Јужно Поморавље може се посматрати у ширем и ужем смислу. У ширем смислу обухвата читав слив Јужне Мораве (припада му и регија Косовско Поморавље односно слив Биначке Мораве). Област у долини Јужне Мораве од Бујановца до Сталаћа представља Јужно Поморавље у ужем смислу.

Јужно Поморавље у ширем смислу ограничено је на југу српско-македонском границом, на истоку српско-бугарском границом, на североистоку регијом Балканска Србија (линија Руј–Бабичка Гора–Селичевица–Лесковик–Буковик), на северу регијама које припадају Западном Поморављу у ширем смислу и на западу Ибарско-копаоничким крајем и Косовом са Малим Косовом.

Београд мала

Београд мала је нишко градско насеље. Налази се у градској општини Црвени Крст.

Вардарска Македонија

Вардарска Македонија, позната још и под називима Српска Македонија, Вардарска Србија и Јужна Србија, северни је дио шире географске области Македоније који је Букурешким миром из 1913. године припао Краљевини Србији. Данас, већина територије Вардарске Македоније одговара територији Републике Северне Македоније (98,09%), док се остатак налази на територији Републике Србије (1,91%) и одговара простору које заузима манастир Прохор Пчињски са околином. У њему је одржано прво засједање АСНОМ-а на коме је донесена одлука о оснивању македонске државе у саставу федеративне Југославије.

Појам Вардарске Србије је често употребљаван насупрот појмовима Вардарске Македоније или Српске Македоније, пошто ови појмови због грчког порекла имена Македоније и осетљивости грчких савезника на сваку злоупотребу тог имена нису сматрани прикладнима за остваривање српских националних циљева на том простору.Ипак, на мапама Македоније Вардарска Македонија има различите границе од општеприхваћених. На мапама Македоније које је израдио Димитрија Чуповски у Санкт Петербургу 1913. године, територији Вардарске Македоније припали су дијелови источне Албаније (околина Пишкопеје сјеверозападно од Дебра), дијелови Косова (Качаник и околина) и крајње јужни дијелови средишње Србије (Прешево). Исто тако дијелови Косова и средишње Србије (без дијелова Албаније) смјештени су на мапи Македоније коју су израдили француски стручњаци 1925. године. Првобитним Букурешким миром област Струмице припала је Краљевини Бугарској, али након Првог свјетког рата Нејским мировним уговором из 1919. године Бугарска је била приморана да ту област препусти Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца и она се тако уклопила у област Вардарске Македоније.

Вардарска бановина

Вардарска бановина је била бановина (покрајина, регија) у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. године. Налазила се у јужном делу Краљевине и обухватала је целу данашњу Северну Македонију, јужне делове централне Србије и јужне делове Косова. Добила је име по реци Вардар и административно средиште бановине је било Скопље.

Године 1941., у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале Вардарску бановину и подијелиле је између Бугарске, окупацијских зона нацистичке Немачке у Србији и окупацијских зона фашистичке Италије у Албанији. После завршетка Другог светског рата, највећи дио бановине је постао део Социјалистичке Републике Македоније, док је мањи северни део припао СР Србији. Обје републике су до 1991. године биле у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Демократска Федеративна Југославија

Демократска Федеративна Југославија (скраћено ДФ Југославија или ДФЈ) је држава која је истовремено представљала последњи период Краљевине Југославије и први период социјалистичке Југославије (касније познате као Федеративна Народна Република Југославија и Социјалистичка Федеративна Република Југославија). Њоме је владала Привремена влада Демократске Федеративне Југославије, са трочланим намесништвом.

Кованлук (Ниш)

Кованлук је градско насеље Ниша. Налази се у градској општини Палилула.

Краљевина Југославија

Краљевина Југославија је била држава у југоисточној Европи, која је већим делом захватала Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Постојала је од 1. децембра 1918. до 29. новембра 1945. Заузимала је територију данашње Србије, Босне и Херцеговине, Републике Македоније и Црне Горе, и највећи део данашње Хрватске и Словеније. На челу краљевине се налазила династија Карађорђевића.

Криве ливаде

Криве ливаде су градско насеље Ниша. Налазе се у градској општини Медијана.

Маргер

Маргер је градско насеље Ниша. Налази се у градској општини Медијана.

Милан Топлица

Топлица Милан, познат и као Милан из Топлице, био је легендарни српски витез, који је, према предању, погинуо у Косовској бици 1389. године.

Недалеко од Прокупља у селу Вичи налази се кула Милана Топлице. У близини Ваљева налази се замак Берковац, замак Милана Топлице.

Пролећна офанзива (1944)

Пролећна офанзива је назив за војне операције које су на простору Македоније и јужног Поморавља покренуле немачке снаге против јединица НОВ Македоније и јужноморавских јединица НОВ Србије у раздобљу од 25. априла до 19. јуна 1944. године.

Северна Србија (1919—1922)

Северна Србија је био назив за покрајину, у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од 1919 до 1922. Нестанак је био планиран Видовданским уставом из 1921. године. Имала је површину 49.950 квадратних километара. У истом периоду је постојала и покрајина Јужна Србија, која је заједно са Северном чинила покрајину Србију.

Списак заштићених природних добара у Србији

Заштићено подручје (природно добро) је предеона целина која се одликује специфичном геолошком, биолошком или екосистемном специфичношћу и разноврсношћу. На основу међународних и општеприхваћених стандарда неко подручје се може заштити законом, што се доноси у договору са надлежним министарством и заводом. Предеоне целине је могуће повезивати са суседним целинама у другој држави.

Србија у Народноослободилачкој борби

Србија је у току Народноослободилачке борбе, од 1941. до 1945. године, за окупатора представљала једно од главних стратешких позиција у Југославији. Устанак у Србији избио је јула 1941. године и убрзо је захватио скоро читаву земљу. Створена је прва слободна територија у тад окупираној Европи под називом „Ужичка република“. Непријатељ је окупља веће снаге и убрзо под страшним терором покушао да угуши устанак, али се главнина пертизанских снага пребацила у Босну. Диверзије и напади на непријатеља су се наставили у току цитавог рата, а почетком 1944. године јаче партизанске снаге поново прелазе у Србију. Коначно ослобођење Србије одиграло се крајем 1944. године, делимично уз помоћ совјетске Црвене армије.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.