Јужна Морава

Јужна Морава је река у Србији која представља краћу од две реке које чине Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 km и тече углавном смером југсевер, од македонске границе до централне Србије, где се среће са Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.

Јужна Морава
Juzna Morava Moravac
Јужна Морава
Опште информације
Дужина295 km
Басен15.469 km2
Пр. проток121 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
ИзворСкопска Црна гора, северно од Скопља
В. извора1120 m
УшћеЗападна Морава код Сталаћа
Географске карактеристике
Држава/е Севернa Македонија
 Србија
НасељаБујановац, Врање, Владичин Хан, Алексинац, Сталаћ
ПритокеНишава, Топлица, Сокобањска Моравица, Јабланица, Ветерница, Власина, Пуста река, Предејанска река, Врла, Голема река

Извор

Јужна Морава настаје на Скопској Црној Гори, у Републици Северној Македонији, северно од њене престонице Скопље. Токови Кључевске и Слатинске реке стварају Голему реку, која је када пређе македонско-српску границу, изнад села Бинач, на Косову, позната као Биначка Морава. Након 49 km Биначка Морава се састаје са Прешевском Моравицом код Бујановца и преосталих 246 km тече као Јужна Морава.

Географија

South Morava, Vladičin Han, Serbia (4)
Јужна Морава код Владичиног Хана

Река припада црноморском сливу, а површина њеног слива је 15.469 км², од којих је 1.237 km² у Бугарској (преко њене притоке Нишаве). Њен просечан проток на ушћу је 121 m³/s и није погодна за пловидбу.

Јужна Морава има сложену долину, тј, састоји се из низова клисура и котлина. Након изласка из Сталаћке клисуре, Јужна Морава се среће са Западном Моравом.

У макрогеолошком погледу, Јужна Морава повезује Егејски и Панонски басен. Ово изазива феномен који се назива привидна инверзија тока, јер се чини да се река пење уз планине, а затим поново спушта. Тачка у којој се спајају ова два велика геолошка басена је Грделичка клисура, али дно клисуре, куда река тече, је много нижа од планина које је окружују, тако да река тече нормално.

Јужна Морава је некада била дугачка 318 km и представљала је дужу притоку Велике Мораве. Пошто је током времена изазвала неколико поплава, меандрирајућа река је скраћена за скоро 30 km, тако да је постала краћа од Западне Мораве. Међутим, Западна Морава је увек имала већи проток.

Подручја у јужној Србији кроз која протиче Јужна Морава су скоро потпуно без шума што је изазвало један од најтежих случајева ерозије на Балкану. Као последица овога, река уноси велике количине материјала у Велику Мораву, пунећи и подижући њено речно корито, што је потпомогло велике поплаве њене реке-кћерке.

Структура тока

Ток Јужне Мораве представља композитну долину. Њу чини наизменично смењивање клисура и котлина.

Притоке

Јужна Морава има 157 притока. Најважније леве притоке су: Бистрица, Калиманка, Јабланица, Ветерница, Пуста река и Топлица. Десне притоке су Врла, Џепска река, Предејанска река, Козарачка река, Власина, Нишава (најдужа) и Сокобањска Моравица.

Економија

Јужна Морава има значајан потенцијал за производњу електричне енергије, али се она уопште не користи. Велике енергетски систем је саграђен у њеном сливу, на Власини (електране Врла I-IV). У извесној мери, њена вода се користи за наводњавање. Најважнију улогу долина реке има у саобраћају. Она је природни пут за железницу и ауто-пут БеоградСкопљеСолун.

Загађеност

Smece na juznoj moravi
Пластични отпад нагомилан око стабала, снимљен 2010. у близини Врања

О изузетно лошем стању екологије на реци јавност је информисана априла 2011. године након објављивања кратког документарног филма Тужна Морава[1] аутора Србољуба Пешића, који је стање реке описао следећим речима: „Смеће на све стране, гомиле флаша и кеса и на обали и у води, шкољке аутомобила, одбачени кућни апарати, завоји, шприцеви, угинула крава насред реке... А тек смрад - то не може ни да се опише. Двојица из екипе су се већ на пола пута осули неким пликовима, један је зарадио херпес сутрадан“.[2] Према истом извору, најгоре загађење на реци је од села Златокоп до села Бресница код Врањске Бање.

Као одговор на изузетно велику пажњу медија и јавности читаве Србије коју је филм изазвао, министарство екологије организовало је Велику акцију чишћења Ј. Мораве која је требало да траје све док проблем загађености не буде решен. Организован је кризни штаб, а у помоћ позвани војска, полиција, ватрогасци, комуналне службе и грађанство. Иако је акција кренула у пуном јеку 15. априла 2011, са, по речима тадашњег министра Оливера Дулића, 2000 волонтера, врло брзо је и стала највише због неспособности тадашљих власти да проблему приступе темељно, док су неке ангажоване службе еко-систему нанеле више штете него користи, нпр. непотребним сечењем стабала која су била прекривена пластичним кесама.[3]

Види још

Галерија

Južna Morava u Vladičinom Hanu

Јужна Морава у Владичином Хану

Reka Južna Morava kod Bogojevca 3

Јужна Морава са моста код села Богојевца

Most na Južnoj Moravi kod Manojlovca

Мост на Јужној Морави који спаја села Манојловце и Велику Биљаницу

Južna Morava 000

Река Јужна Морава

Južna Morava

Јужна Морава, околина Ниша

Референце

  1. ^ from Guardians of Serbia 1 year ago (31. 3. 2011). „Тужна Морава”. Vimeo.com. Приступљено 16. 1. 2013.
  2. ^ Veljković, S. „Јужна Морава – пловећа депонија!”. Novosti.rs. Приступљено 16. 1. 2013.
  3. ^ Ekologija (21. 4. 2011). „Чишћење јужне Мораве - искуство за читаву Србију”. Blog.b92.net. Приступљено 16. 1. 2013. Текст „ Gost autor ” игнорисан (помоћ)

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

  • Тужна Морава, осмоминутни документарни филм о загађености Јужне Мораве на vimeo.com
Јелашница (Лесковац)

Јелашница је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 242 становника.

Атар села оивичен је атарима села Кумарево, Грајевце, Доња Купиновица, Орашац и Велика Биљаница.

Јужно Поморавље

Јужно Поморавље је регија (област) у јужној Србији. Према хијерархији географских регија она представља субрегију мезорегије Јужна Србија односно Планинско-котлинско-долинске макрорегије.

Јужно Поморавље може се посматрати у ширем и ужем смислу. У ширем смислу обухвата читав слив Јужне Мораве (припада му и регија Косовско Поморавље односно слив Биначке Мораве). Област у долини Јужне Мораве од Бујановца до Сталаћа представља Јужно Поморавље у ужем смислу.

Јужно Поморавље у ширем смислу ограничено је на југу српско-македонском границом, на истоку српско-бугарском границом, на североистоку регијом Балканска Србија (линија Руј–Бабичка Гора–Селичевица–Лесковик–Буковик), на северу регијама које припадају Западном Поморављу у ширем смислу и на западу Ибарско-копаоничким крајем и Косовом са Малим Косовом.

Алексинац

Алексинац је град и седиште општине Алексинац, у Нишавском округу. Према попису из 2011. било је 16.685 становника.

Вардар

Вардар (мкд. Вардар, грч. Αξιός [Aksiós — Аксиос] или Βαρδάρης [Vardáris — Вардарис]) је највећа река која протиче кроз Северну Македонију и једна од већих на Балкану. Дужина реке износи 388 km, а њен слив покрива површину од приближно 20.500 km².

Река Вардар извире у Врутоку, неколико km северно од Гостивара у Северној Македонији, пролази кроз Скопље, Грчку и улива се у Егејско море близу Солуна.

Река пролази кроз Тиквешку котлину где се у њу уливају највеће притоке, Црна река са десне и Брегалница са леве стране.

Иван Јастребов је записао да (свакако у горњем току) Вардар дели Полог на Доњи и Горњи. Гори Полог је на његовој десној страни, а Доњи са Тетовом - уз реку Маздача код Врапчишта. Македонији припада око 80% речног тока Вардара (301 km), а остатак Грчкој.

Велика Морава

Велика Морава или само Морава, је река у Србији. Настаје спајањем Западне и Јужне Мораве код града Сталаћа. Улива се у Дунав на простору између Смедерева и Костолца. Морава је заједно са Западном Моравом, највећа српска река. Дужина Велике Мораве је 185 km, са Западном Моравом (дужина притока) је 493 km.

Врањска котлина

Врањска котлина је прво проширење у оквиру композитне долине Јужне Мораве. Простире се од Бујановца до Владичиног Хана на дужини од 30 километара. Прешевска повија на 460 метара надморске висине, раздваја ову котлину од суседне Кумановске на југу. Ширина Врањске котлине је око шест километара и обод јој је изграђен од старијих стена, док је дно прекривено неогеним седиментима. Име је добила по граду Врању које је смештено у самој котлини. Наставља се на Грделичку клисуру.

Грајевце

Грајевце је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 374 становника.

Доњи Љубеш

Доњи Љубеш је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 597 становника (према попису из 1991. било је 731 становника).

Село се налази на левој обали Јужне Мораве, удаљено 15 km од Алексинца. Кроз место пролази магистрална пруга Београд-Ниш. Становништво се углавном бави повртарством (узгајањем паприке).

Село је такође повезано регионалним путевима са Крушевцем, Алексинцем и Нишом. До села је врло лако доћи због бројних железничких и аутобуских линија. Село има сопствени водовод и дигиталну телефонску централу. Тренутно је у процесу инсталирање кабловске телевизије као и асфалтирање свих сеоских улица. У селу постоји осмогодишња Основна школа основана 1875. године. Јужна Морава је атрактивно место за риболовце из Нишавског округа као и многе друге. Богата је белом рибом и сомом. Земљиште је погодно за узгој свих пољопривредних култура. Село је окружено столетним храстовим шумама.

У близини села налазе се остаци ровова из Српско-турског рата 1876. године које је описао и Феликс Каниц, аустријски путописац и историчар. Парохијска црква је Свети Нестор, која датира из 12. века и налази се у суседном селу Витковац.

Западна Морава

Западна Морава је река у централној Србији дугачка 308 km, која заједно са Јужном Моравом чини Велику Мораву.

Злоћудово

Злоћудово је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 252 становника.

У непосредној близини насеља протиче река Јужна Морава и пролази нова деоница ауто-пута Е75 која обилази центар Лесковц. Злоћудово је данас познато по развијеној дрвној индустрији са више стругара које обрађују дрвну грађу са планине Кукавице.

Лесковачка котлина

Лесковачка котлина је пространа котлина на југу Србије у композитној долини Јужне Мораве, која углавном захвата територију општине Лесковац, по којој је и добила назив.

На југу почиње од Грделичке клисуре, а завршава се Печењевачким сужењем код места Печењевце. Налази се на просечној надморској висини од 220 м, а димензије су јој 50 х 40 km, односно, заузима површину од око 2250 km².

Омеђена је планинама Радан (1409 m) и Пасјача на западу, Кукавица и Чемерник (1638 m) на југу и Бабичком гором (1098 m), Селичевицом (903 m) и Сувом планином на истоку. Кроз Лесковачку котлину протиче река Јужна Морава. До изградње насипа, када је регулисан ток Јужне Мораве, њене обале су трпеле честе поплаве, што је чинило штету пољима дуж реке. Лесковачку котлину, осим Јужне Мораве, пресецају и следеће веће реке: Јабланица, Ветерница, Власина, Пуста река и Козарачка река.

Лесковачка котлина припада Панонском басену. По свом постанку је улегнуће у Земљиној кори, тектонског порекла и била је дно некадашњег Панонског мора. Ова котлина је затворена са свих страна, осим уског пролаза на југу, где улази и северу где излази река Јужна Морава, која је дренира, одводећи воду у црноморски слив. Дно јој је прекривено неогеним седиментима.Главни речни ток је Јужна Морава али се у самој котлини стичу токови још четири реке – Ветернице, Пусте реке, Јабланице и Власине (Српско петоречје). Због тога,котлина није јединствена целина већ је речним токовима подељена на мање целине – Лесковачко поље (централни део котлине), Поречје (средишњи део слива Ветернице), Јабланица, Пуста река и др.

Малетина (тврђава)

Малетина или Трубарево је тврђава у Србији, чији се остаци налазе 15 km источно од Крушевца, код истоимених села (Малетина и Трубарево). Подигнута је на омањем брду, које окружује Јужна Морава, а данас је добрим делом разрушена.

Морава

Морава је реч која означава воду у извесном броју словенских језика, настала од речи море која у разним облицима постоји у већем броју језика, што има корен у индоевропском мо.

Морава је стога чест топоним за реке и може бити:

Велика Морава, река у Србији, десна притока Дунава;

Западна Морава, река у западној Србији;

Јужна Морава, река у јужној Србији;

Биначка Морава, река у јужној Србији;

Морава, река у Чешкој, Словачкој и Аустрији, лева притока Дунава;мада може бити и:

Морава, село у Бугарској, у општини Свиштов;

Морава, насеље у Словенији, у општини Кочевје;

Морава, старо име за Гњилане;

Сува Морава, насеље у Србији, у општини Владичин Хан;

Мала Морава, насељено место у Чешкој, у округу Шумперк;

Долњи Морава, насељено место у Чешкој, у округу Усти на Орлици;

Горња Морава, област у јужној Србији, на Косову;

Морава, планина у Албанији;

Морава, санџак у Темишварском пашалуку;

Морава, аеродром у Србији;

Морава, ракетни систем;

Морава, термоелектрана у саставу термоелектране Никола Тесла;

Морава, бренд цигарета.

Нишка котлина

Нишка котлина (арх. Нишко поље) је пространо улегнуће у земљиној кори и специфичан геопростор на југоистоку Србије у тектонском рову композитне долине-потолине Јужне Мораве. Као део простране Јужноморавске долине истог морфолошког типа, Нишка котлина почиње на истоку од Сићевачке клисуре, док на западу сраста са моравском потолином, чинећи котлину која по површини (620 km2) и броју становника (260.237) спада међу веће географске просторе ове врсте у Јужној Србији.

На основу физичко-географских, друштвено-географских и демографских карактеристика, она је сложени развојни систем, у коме централно место заузимају град Ниш једно бањско и 72 сеоска насеља са својом инфраструктуром, највећим ресурсима у плодном земљишту и велико богатство термо-минералних вода. Конурбациони процеси у Нишкој котлини су добар пример специфичних облика прилагођавања градској култури у условима новог живота и сељачке еманципације, који и до данашњих дан нису окончани, нарочито у ободним деловима котлине.

„Иако је претежно уоквирена високим брдско-планиниским ободом, Нишка котлина је у повољној комуникативној вези са суседним котлинама, захваљујући највише долинама Јужне Мораве, Нишаве и Кутинске реке“..

Општина Владичин Хан

Општина Владичин Хан је општина на југу Србије, простире се на јужном излазу из Грделичке клисуре, на северним обронцима Врањске котлине, а на ушћу Врле и Калиманке у Јужну Мораву. Административно припада Пчињском округу чије је седиште у Врању. Административно је подељена на 51 месну заједницу.

Западно од Хана уздижу се обронци падине планине Кукавица, чији су највиши врхови Влајна (1.442), Боровик (1.244), Спасова чука (1.162) и Миљков врх (1.025). Највећа река је Јужна Морава, у коју се уливају Врла, Топило, Дулан и Калиманка. Шуме покривају 40 % површине општине простора, док у структури пољопривредног земљишта доминирају оранице и воћњаци.

Општинско седиште Владичин Хан има око 11 хиљада становника и лежи на надморској висини од 328 метара.

Пуста река (притока Јужне Мораве)

Пуста река је лева притока Јужне Мораве. Њен извор налази се испод Шопота, највишег врха планине Радан. Настаје спајањем Куртишке, Статовачке и Драгоделске реке у засеоку Крушкар. Дужина Пусте реке износи 71 km, а површина слива 569 km². Припада Црноморском сливу.

Долина Пусте реке није исте ширине и дубине на целом њеном току. До села Славника тече кроз ужу долину, дубоку 100-150 m. У овом делу долине има карактер бујице, са коритом пуним великих стеновитих блокова. Низводно од села Драговца долина јој се шири јер улази у Лесковачку котлину. У овом делу долине корито јој је извијугано и плитко и при већим водама она се излива и плави пространо Бојничко поље.

Међу притокама најдужа је Каменичка река (22 km). Она Пустој реци притиче са десне стране, у Бојнику, и представља типичан бујични ток. Највећи део слива Пусте реке припада општинама Бојник и Дољевац. Она се улива у Јужну Мораву код Дољевца, у близини ушћа Топлице. Пуста река је 60-их година преграђена у свом горњем току, и створена је вештачка акумулација, Брестовачко језеро. Раније се Пуста река називала Подгора. На простору око 330 km² око речног тока простире се истоимена област.

Просечна густина речне мреже у сливу Пусте реке износи 888 m/km² што је мање него код осталих река Лесковачке котлине, Јабланице и Ветернице. Узроци овако мале густине речне мреже су количина падавина у сливу (681 mm), велика енергија рељефа у планинском и знатно распрострањење неогених језерских седимената у осталом делу слива.

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Сталаћка брда

Сталаћка брда су заједнички назив за некада јединствену морфолошку целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске планине, са њене десне стране. Грађена су од шкриљаца, махом гнајса и микашиста. Део су Родопског масива.

Сталаћка клисура

Сталаћка клисура је последње сужење у композитној долини Јужне Мораве, одакле према северу почиње Великоморавска удолина. Повезује Алексиначку котлину на југу и Параћинско-светозаревачку котлину Велике Мораве на северу. Усечена је шкриљце Сталаћких брда на дужини од 24 километра и дубини од око 350 метара. Специфичност ове клисуре је изразита домна епигенија. Име је добила по месту Сталаћ. У Сталаћкој клисури се сустичу Западна и Јужна Морава на 144 метра надморске висине и формирају Велику Мораву.

Композитна долина Јужне Мораве са Биначком Моравом

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.