Јужна Европа

Јужна Европа је регија Европе која се налази у јужном делу истоименог континента, у басену Средоземног мора. Ова регија обухвата површину од 1.426.838 km2, и у њој живи око 160 милиона људи.[1]

Јужна Европа се састоји од три велика полуострва и бројних острва у Средоземном мору.

Западни део Јужне Европе представља Пиринејско полуострво; средњи део, Апенинско полуострво а источни део, Балканско полуострво.

Јужна Европа
Southern-Europe2-map
Земље јужне Европе
Површина1.426.838 km2
Рељефуглавном брдско-планински
КлимаСредоземна клима
БиомСуптропска шума
Südeuropa5
Јужна Европа осенчана црвеном бојом

Физичко-географске одлике

Mediterranean Sea 16.61811E 38.99124N
Сателитски снимак Јужне Европе

Јужна Европа је брдско-планинска регија. Невероватно звучи чињеница да је Јужна Европа највише планинска од свих регија Европе. Брдско-планински рељеф заузима готово три четвртине површине Јужне Европе. Углавном преовлађују веначне планине док старих громадних има веома мало у централним деловима Пиринејског и Балканског полуострва. Низије заузимају само једну четвртину Јужне Европе, и то у уском појасу уз обалу. Оне дубље залазе у копно само дуж речних долина.

Највећа низија Јужне Европе је Падска низија, која се налази на северу Апенинског полуострва. Ова низија је настала таложењем наноса реке По. На Пиринејском полуострву су познате и: Андалузијска низија у доњем току реке Гвадалкивир и Арагонија око реке Ебро. Док су Тракија, Солунска низија и Тесалија на Балканском полуострву.

Обала Јужне Европе је веома разуђена, чак једна од најразуђенијих на свету. У овој регији постоје активни вулкани и чести земљотреси.

Средоземна клима

Највећи део Јужне Европе је под утицајем Средоземне климе. Са удаљавањем од обале, Средоземна клима се мења у унутрашњим деловима и прелази у континенталну, а у планинским пределима у планинску климу. Западни делови Пиринејског полуострва су под утицајем морске климе, пошто су изложени утицају Атлантског океана.

Средоземну климу карактеришу жарка, сува лета (средње јулске температуре износе од 19 °C до 30 °C) и благе, влажне зиме (средње јануарске температуре износе од 2 °C до 12 °C). Пролеће наступа рано, док је јесен дуга и топла. Снег ретко пада и обично се задржава неколико дана само у северном ободу области.

Средоземну климу одликује велики број ведрих дана у години (Рим – 145, Атина – 114, итд).

Просечна количина падавина је 400 до 600 mm (неке области су полусушне).

Природни ресурси и привреда

Europe-sud-olive
Узгајање маслина у Јужној Европи

Шуме зимзеленог храста китњака биле су природна вегетација Јужне Европе, али су скоро потпуно искрчене. Замењене су густом жбунастом вегетацијом, а шуме сачињава медитерански бор. Пиринејско полуострво је очувало шуме храста плутњака.

Риболов није једна од важнијих привредних делатности Јужне Европе, пошто је риба у великој мери изловљена. Атлантик је богатији рибом, тако да се земље на његовим обалама налазе при врху европске листе, од јужноевропских земаља то је Шпанија која заузима 4. место. У Средоземном мору се највише лове сардине, туна и скуша.

У планинским областима Јужне Европе откривена су лежишта откривена су лежишта разноврсних руда, пре свега руда обојениих метала (највише боксита). Грађевинског материјала има у изобиљу, нарочито мермера. У Јужној Европи нема довољно природних горива. Највише електричне енергије се производи у термоелектранама, које троше мазут и земни гас из увоза. На бази увезене нафте развијена је индустрија прераде нафте, а рафинерије су концентрисане у великим морским лукама.

Главни природни ресурс Јужне Европе је њена клима. Захваљујући клими, земље Јужне Европе су највећи светски произвођачи маслина и грожђа, односно маслиновог уља и вина који се добијају из њих.

Земљиште

У Јужној Европи се јављају различити типови земљишта, од плодних црница до хумуса сиромашних подзола.

За ову регију, карактеристично земљиште је црвеница, или другачије, тера роса.

Туризам

Јужна Европа се не може мерити са приобаљем Северног мора ни по богатству и улову рибе, ни по резервама нафте и гаса, а ни по величини лука и обиму поморског саобраћаја. Али Јужна Европа има нешто по чему се ниједна регија на свету не може с њом мерити – ни са природног, ни са друштвеног становништва. То су непоновљиво поднебље и непроцењиво културно наслеђе, што је идеална основа за развој туризма. Збох тога су земље Јужне Европе међу првима у свету по броју туриста и приходима од туризма. Сваке године преко 200 милиона туриста бораве на обалама Средоземног мора.

Међународни туризам има веома важну улогу у свеукупном животу јужноевропских земаља. Туризам утиче на промену структуре привреде и запослености људи, на развој свих врста саобраћаја...

Regioni na Evropa
Све регије Европе

Друштвено-географске одлике

Миграције

За Јужну Европу биле су карактеристичне прекоморске миграције. Исељавање из Шпаније и Португалије почело је још у првој половини 16. века, када су ти народи кренули у освајање прекоморских земаља. Највише Шпанаца и Португалаца живи у Јужној Америци: Шпанци су се населили по целом континенту, а Португалци углавном у Бразилу.

Исељенички талас из Италије кренуо је ка Америци тек крајем 19. и почетком 20. века, а поново оживео после Другог светског рата. О размерама италијанске миграције најбоље говоре подаци да је у Аргентини сваки четврти становник италијанског порекла, а да у Њујорку има више Италијана него у било којем другом граду у Италији.

Ни Грци нису били изузетак. Њих има више од три милиона расутих по целом свету, а највише у САД.

У другој половини 20. века емигранти из Јужне Европе нису више одлазили преко океана, већ су се окренули ка развијеним земљама Средње и Западне Европе. Емиграција је успорена после уласка ових земаља у Европску унију.

Становништво

Већина становништва Јужне Европе припада индоевропској породици народа.

Јужноевропске земље имају најмањи проценат градског становништва. Процесом урбанизације у већини земаља су обухваћени делови у којима се развија неколико већих градских центара.

Народи

Јужну Европу настањују следећи народи.

Религија

Економско-географске одлике

Јужна Европа је „срце” Старог света. Она је одувек спајала три континента. Откриће Америке 1492. године било је позив Европљанима на освајање земаља и стицање добара „с оне стране Атлантика”. Тиме је опадао значај географског положаја земаља средоземног прочеља Европе, а нагло се повећавао значај географског положаја земаља на атлантском прочељу.

Јужна Европа је тако из средишта, померено на периферију светске трговине. Прокопавањем Суецког канала 1869. године и откривањем богатих налазишта нафте у југозапаној Азији и северној Африци, Јужна Европа враћа део некадашњег значаја. Идаље се, међутим, по савременом привредном значају не може мерити са приобаљем Северног мора.

Marseillepantw
Панорама Марсеља

Луке

На обалама Средоземног мора изграђено је много лука, али нема таквих које би се могле мерити с лукама Северног мора. Тако је, на пример, укупан годишњи претовар робе у луци Марсељ, највећем лучком граду у Јужној Европи, је пет пута мањи него у луци Ротердам (Холандија).

Флора и фауна

Биљни и животињски свет Јужне Европе је веома разноврстан.

Због бројних реликтних и ендемичних биљних и животињских врста, поједини делови су заштићени и проглашени националним парковима. Само у Србији постоји пет националних паркова.

Подрегије

Према природним и друштвеногеографским обележјима издвајамо две подрегије:

  • Медитеранске земље и
  • Балканске земље.

Медитеранске земље

Медитеранске земље не представљају све земље које излазе на Средоземно море, већ само оне у којима су људи одувек били концентрисани на живот и рад уз обале Средоземног мора. То су:

Балканске земље

Балканске земље представљају све земље Јужне Европе које не припадају Медитеранској регији, као што су: Србија, Црна Гора, Бугарска, Македонија, Албанија, Босна и Херцеговина, Словенија и Хрватска.

Државе

Political map of Southern Europe - mk
  Државе које делимично спадају у Јужну Европу
  Државе које спадају у Јужну Европу
Juzna Evropa
Државе које спадају у Јужну Европу

Напомене

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Медитеранска земља
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Балканска земља
  3. 3,0 3,1 УН убрајају ове државе у западну Азију

Референце

  1. ^ „Друштвене одлике Јужне Европе”. Wordpress. 24. 12. 2016.

Литература

Југоисточна Европа

Југоисточна Европа је географски и геополитички појам који обухвата југоисточни део Европе у захвату Јадранског, Егејског, Јонског, Мраморног и Црног мора, са северном копненом границом која се у ужем географском смислу поклапа са линијом речних токова Саве и Дунава, док у геополитичком смислу понекад обухвата и непосредно суседне области које се налазе северно од поменуте линије. Понекад се овај појам поистовећује са Балканским полуострвом.

У југоисточној Европи се најчешће убраја следећих 8 држава:

Албанија

Босна и Херцеговина

Бугарска

Грчка

Македонија

Србија

Хрватска

Црна Горауз њих ређе се убрајају и:

Кипар

Молдавија

Румунија

Словенија

Турска (источна Тракија)Спорна територија у југоисточној Европи:

Косовоуз њу ређе се убрајају и:

Придњестровље

Северни Кипар

Архипелашки пашалук

Архипелашки пашалук (отур. ایالت جزایر بحر سفید, Eyālet-i Cezāyir-i Baḥr-i Sefīd, дословно "Пашалук острва Белог мора") је био пашалук Османског царства. Од оснивања до почетка Танзиматске реформе средином 19. века, био је под контролом Капуданпаше, врховног команданта Османске морнарице.

Бановина Хрватска

Бановина Хрватска је била територијална јединица унутар Краљевине Југославије од 1939. до 1941. године.

Везув

Везув (итал. Monte Vesuvio, лат. Mons Vesuvius) је једини активан вулкан на копненом делу Европе. По последњим мерењима његова висина износи 1.281 m, a дубина кратера 30 m.

Везув се налази на Апенинском полуострву, у Италији, поред Напуљског Залива. Најпознатија ерупција се догодила 79. године, када су уништени градови: Помпеја, Херкуланеум и Стабија. Последња велика ерупција догодила се 1944. године.

Овај вулкан је еруптирао много пута и једини је вулкан на европском копну који је имао ерупцију у последњих сто година. Данас се сматра једним од најопаснијих вулкана на свету због популације од 3.000.000 људи који живе у његовој близини и због склоности Везува ка експлозивним (плинијским) ерупцијама. Ово подручје је најгушће насељена вулканска регија на свету.

Географија Републике Српске

Република Српска се налази на Балканском полуострву (географском региону југоисточне Европе).

Географија Србије

Србија је суверена држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе, покривајући крајње јужне делове Панонске низије (Војводина) (регија средње Европе) и Балкана. Србија се граничи са Босном и Херцеговином, Бугарском, Хрватском, Мађарском, Републиком Северном Македонијом, Црном Гором, Румунијом и Албанијом преко спорне територије Косова. Она је континентална земља, иако је приступ Јадранском мору доступан преко територије Црне Горе. Дунав пружа бродски приступ унутрашњој Европи и Црном мору.

Грчки језик

Грчки језик (грч. ελληνική γλώσσα или ελληνική) је индо-европски језик који се среће већ око XIV века п. н. е. у критским записима познатим као Линеарно Б писмо. Микенски грчки овог периода се разликује од каснијег класичног или античког грчког из VIII века п. н. е. и касније, када су текстови већ записивани грчким алфабетом.Савремени грчки је живи језик и један од најбогатијих језика данашњице, са фондом од преко 600.000 речи. Неки стручњаци пренаглашавају његову сличност са хиљадама година старијим класичним грчким. Разумевање између ова два језика је ствар расправе. Језик из хеленског и византијског периода је много ближи савременом грчком. У периоду од 1834. до 1976. притисак је вршен да се у званичној употреби користи катаревуса (грч. Καθαρεύουσα [katha’revusa]), 'пуристички' језик којим су занемаривани векови природних лингвистичких промена и којим се желело вратити грчки на класични облик. Овај облик је био присутан у званичним документима, као и у штампаном облику, али свакодневни говор Грка је био другачији. Он је напокон прихваћен као званични језик 1976. и познат је као димотики (грч. Δημοτική [Dimoti’ki]). Ипак, многе речи су остале неизмењене током векова и ушле су и у друге језике. Типични примери оваквих речи су астрономија, демократија, антропологија, театар...

Европа

Европа (вероватно од акадске речи erebu – заћи (у односу на сунце) или од феничанске речи ereb – вече, према томе, Европа је „земља заласка сунца”), шести је континент по величини (једино већи од Аустралије) и трећи најнасељенији (после Азије и Африке), са популацијом од око 742 до 750 милиона становника, 11% укупне свјетске популације и нултим природним прираштајем (11‰).Европа се налази на северној и највећим делом на источној полулопти и обухвата западни дио Евроазије. Састоји се од 51 земаља и излази на: Сјеверни ледени океан на сјеверу, Атлантски океан на западу и Средоземно море на југу. На истоку и југоистоку, Европа се сматра одвојеном од Азије вододјелницом Уралских и Кавкавских планина, ријеком Урал, Каспијским језером, Црним морем, и мореузима Босфор и Дарданели. Ипак, границе Европе које датирају још из античког доба, произвољне су, јер прије свега физиографски израз „континент” укључује културне и политичке елементе.

Површина овог континента је око 10.500.000 km2 или 2% укупне земљине површине или 6,8% површине копна. Од 51 суверене европске државе, Русија је далеко највећа и по питању површине и популације, заузимајући око 40% површине континента (иако држава има територију у Европи и Азији), док је Ватикан најмања држава. Клима која је одређена топлим Атлантским струјама, одликује се благим зимама и топлим љетима, чак и у предјелима који имају озбиљне климатске одлике Сјеверне Америке или Азије. Даље од Атлантика, сезонске разлике се повећавају, али блага клима остаје.

Европа, посебно Античка Грчка, мјесто је настанка Западне културе. Падом Римског царства, током периода сеоба народа, дошло је до краја античког доба и до почетка ере познате као средњи вијек. Ренесансни хуманизам, географска истраживања, умјестност и наука водили су „стари континент”, као и остатак свијета, у савремено доба. Од тог периода па надаље, Европа је имала доминантну улогу у глобним дешавањима. Између 16. и 20. вијека, европске нације су контролисале у различитим временским периодима Америке, већину Африке, Океаније и Азије.

Индустријска револуција, која је почела у Великој Британији крајем 18. вијека, довела је до радикалним привредних, културских и друштвених промјена у западној Европи, евентуално и широм свијета. Демографски раст довео је до тога да је 1900. године, удио Европе у свјетској популацији био 25%. Оба свјетска рата су углавном била фокусирана на Европу, што је у великој мјери довело до краја доминације западне Европе у свјетским дешавањима, док су САД и Совјетски Савез преузеле то мјесто. Током Хладног рата, Европа је била подјељена дуж Гвоздене завјесе између држава НАТО-а на западу и држава Вршавског пакта на истоку, све до револуција 1989. и пада Берлинског зида.

Историјска област

Историјска област је појам који се користи у етнографији, историји и културологији и односи се на дио територије, која је историјски, по правилу, дио политички јединствог простора и због тога је карактерична за одређене заједничке особине у култури, етнографији, језику и свјести локалног и околног становништа.

Издвајање историјских области је у разном степену карактеристична за различите земље и области. Напримјер, у Русији није присутна подјела на историјске области, али су у неким земљама (посебно у Европи) историјске области званично присутне, а понекад су дио савремене административно-територијалне подјеле (Грузија, Летонија, Шпанија, Италија, Њемачка).

Према томе, на истом подручју може бити више историјски области различитог историјског поријекла — насталих у античком добу, раном или касном средњем вијеку.

Италијански језик

Италијански (lingua italiana или italiano) или тоскански језик (lingua toscana или toscano) је романски језик, који говори око 62 милиона људи, од којих већина живи у Италији.

Стандардни италијански темељи се на фирентинском нарјечју. Има дупле (или дуге) сугласнике, као латински (за разлику од других романских језика, као француски и шпански). Као код других романских језика, изузев француског, нагласак речи је различит. Пише се латиницом.

Италијански је службени језик у Италији и Сан Марину, као и у Швајцарским кантонима Тичино и Граубинден (Гриђони). Италијански је уз латински други службени језик у Ватикану, уз словеначки је службен и у словеначким приморским општинама Копер, Изола и Пиран, те се уз хрватски користи и у Истри где живи италијанска мањина. Доста је раширен и међу потомцима исељеника у Луксембургу, САД и Аустралији. Такође је широко разумљив и подучаван на Малти, где је био један од службених језика до 1934. кад га је заменио енглески. Много мање се говори у бившим афричким колонијама Италије, као што су Сомалија, Либија и Еритреја.

Италијански је пети по реду језик на свету који се учи у школама (након енглеског, француског, шпанског и немачког).

Италски језици

Италски језици су група индоевропских језика која је део Кентум гране. Ова група укључује и романске језике (италијански, шпански, португалски, каталонски, провансалски, француски и румунски), а такође и многе изумрле језике.

Клима Републике Српске

На простору Републике Српске осећа се више различитих климатских утицаја, који различито делују по регијама ентитета у завиности од више фактора.

Климу у Републици Српској одређују географски положај, рељеф, геолошка подлога, покривеност биљним светом и близина Јадранког мора. На климу у Републици Српској утичу и струје суптропског појаса, ниског ваздушног притиска, струје са Атлантика, циклона из Средоземља и Јадранког мора, а удео свих тих фактора је резултат смене поларних и тропских ваздушних маса.

Све процесе на деловање климе ремети рељеф који је један од главних фактора који утичу на климу Републике Српске у којој се налазе три основна типа климе:

умерено-континентална

планинска и планинско-котлинска и

медитеранска клима

Макрогеографски региони ОУН

Овај чланак представља класификацију земаља по континентима (Европа, Азија, Африка, Америка, Океанија) и макрогеографским регионима на тим континентима који се користе у статистичке сврхе у Организацији уједињених нација (ОУН) у складу са документом „Стандардни кодови земље или поседа и географског региона за статистичку употребу“.Ову геошему света првенствено користи Статистички уред ОУН-а (ОУНСД) на основу кодне класификације „UN M.49“, која свет дели на макрогеографске регионе и подрегионе.

Нодосаури

Нодосаури су породица диносауруса који су се појавили у горњој јури, али су процват доживели у доба креде.

Положај ЛГБТ особа у Европи

Упркос значајним разликама које постоје међу земљама по питању видљивости ЛГБТ заједнице и гарантовања права ЛГБТ особа, Европа се може сматрати најинклузивнијим континентом када су геј, лезбејке, бисексаулне и трансродне особе у питању. Осам од 11 држава на планети које су до сада признале истополне бракове налазе се у Европи. Поред тога, 20 европских земаља признаје неки од облика истополних заједница, који у мањој или већој мери гарантују права која су гарантована браком. Хомосексуални односи су легални у свим државама Европе, а велика већина земаља има законе за борбу против дискриминације на основу сексуалне оријентације или родног идентитета.

Словеначки језик

Словеначки језик (словен. slovenski jezik или slovenščina) је матерњи језик око 1.750.000 Словенаца у Републици Словенији, где је службени језик, затим припадника словеначке мањине у Аустрији (око 60.000 у Корушкој и Штајерској), Италији (око 54.000 у Бенешкој Словенији, Резији, Трсту и Горици), Хрватској (11.800-13.100) и Мађарској (2.700). Број словеначких емиграната у Америци, западној Европи и Аустралији процењује се на око 400.000.

Списак топонима названих по Србима

Списак топонима названих по Србима садржи имена насељених мјеста, (градова и села), ненасељених предјела, хидронима (ријека и језера), планина итд. широм свијета, који своје име темеље у имену народа Срби. Такође, списак садржи и оне топониме који се могу повезати са етнонимом Срби. Списак је подијељен према одређеним макрорегионима или континетима, те државама, у зависности од концетрације броја топонима.

Субрегија

Субрегија (од лат. sub — „по̏д“) или подрегија, представља мању географску целину која се одликује неким специфичним карактеристикама и интегрални је део веће целине (углавном континената). За дефинисање субрегија обично се користи њихов положај унутар веће јединице, односно стране света.

Субрегионалну поделу света извршила је статистичка служба ОУН са циљем успешнијег и ефикаснијег прикупљања и обраде статистичких података. Тако је 1999. године извршена макро-географска регионализација света зарад ефикаснијег праћења напретка и остварења такозваних миленијумских развојних циљева ОУН-а. Оваква расподела је створена искључиво за статистичке потребе и анализе. Важно је напоменути да је овакав систем субрегионализације УН направљен искључиво у статистичке сврхе без икаквих политичких и националних импликација.

Црни јасен

Црни јасен (Fraxinus ornus) - Јасен је врста јасена чије је станиште Јужна Европа, западна Азија. Аутохтона врста, хигрофијна врста. Цветови су хемафродитни, једнодоми. Цвета у марту месецу пре листања. Користи се у индустрији за израду намештаја.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.