Југословенство

Југословенство је појам који у ширем смислу означава заједништво свих Јужних Словена, док у ужем смислу означава заједништво народа Југославије. Током историје, југословенство се јављало у различитим облицима, почевши од начелних замисли о етничкој, језичкој и културној сродности и заједништву Југословена, до посебних замисли о њиховом политичком и националном обједињавању. Као политички покрет, југословенство се развило током 19. века, а посебан замах је добило почетком 20. века и током Првог светског рата, што је на крају резултирало стварањем Југославије (1918).[1]

Flag of Yugoslavia (1918–1941)
Застава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1929), односно Краљевине Југославије (1929-1941)
Kralj aleksandar1
Краљ Александар I Карађорђевић (1921-1934), главни заговорник политике интегралног југословенства

Обликовање југословенства

Током прве фазе развоја, југословенство је имало општи, односно јужнословенски карактер, пошто је почивало на замислима о заједништву свих Јужних Словена, укључујући и Бугаре. Међутим, након стварања Кнежевине Бугарске (1878), а нарочито након Српско-бугарског рата (1885), дошло је до постепеног свођења југословенства на уже оквире, који су подразумевали заједништво Срба, Хрвата и Словенаца.

Интегрално југословенство

Након стварања Краљевине СХС (1918), југословенство је добило нову политичку и државну димензију. Међутим, кључни искорак ка политичком редефинисању југословенства учињен је тек 1929. године, када је званични назив државе промењен у Краљевина Југославија. Од тог тренутка, сви становници Југославије су по основу држављанства постали Југословени. У исто време, југословенство је поред општедржавног добило и посебно етно-национално значење у виду идеологије интегралног југословенства, која се заснивала на тези о постојању јединствене, односно интегралне југословенске нације. Интегрално југословенство се заснивао на негирању постојања посебних нација (српске, хрватске, словеначке), које су сведене на субнационални степен и проглашене пуким племенима у саставу јединствене југословенске нације. Политика интегралног југословенства је у Краљевини Југославији активно спровођена од увођења Шестојануарске диктатуре (1929), до погибије краља Александра (1934), након чега је запала у кризу, а потпуни слом је доживела у раздобљу између 1939. и 1941. године.[2][3][4]

Федералистичко југословенство

Flag of Yugoslavia (1946-1992)
Застава ФНРЈ (1945-1963), односно СФРЈ (1963-1992)
Josip Broz Tito uniform portrait
Јосип Броз Тито, главни заговорник политике федералистичког југословенства

Током Другог светског рата (1941—1945), КПЈ је пропагирала посебан облик федералистичког југословенства који је након 1945. године, под слоганом братства и јединства, постао окосница државне политике у новој социјалистичкој Југославији, која је била уређена као федеративна држава.[5] Иако је федералистички концепт југословенства био прокламован као званична државна и партијска политика, међу југословенским комунистима су се током времена појавиле знатне разлике и поделе између поборника федералистичког централизма и заговорника политичке децентрализације. Током политичке кризе која је трајала од 1966. до 1974. године, друга струја је однела превагу, а након 1980. године појавили су се и први заговорници конфедералистичког југословенства, који су се залагали за претварање Југславије у конфедерацију суверених република.[6]

Југословенство је задобило тежак ударац у време политичке кризе која је довела до распада Југославије (1991—1992), чиме је трајно компромитован концепт било каквог политичког заједништва југословенских народа. Покушај Србије и Црне Горе да након 1992. године очувају сужено југословенство путем стварања Савезне Републике Југославије завршио се неуспехом. Сужени политички концепт југословенства је и формално напуштен 2003. године, када СРЈ преуређена у државну заједницу под именом Србија и Црна Гора.

Види још

Референце

  1. ^ Димић 2001, стр. 9-34.
  2. ^ Димић 1994, стр. 171-207.
  3. ^ Dimić 2001, стр. 333-349.
  4. ^ Димић 2001, стр. 137-153.
  5. ^ Димић 2001, стр. 338-403.
  6. ^ Димић 2001, стр. 404-457.

Литература

Спољашње везе

Јосип Јурај Штросмајер

Јосип Јурај Штросмајер (нем. Joseph Georg Strossmayer; Осијек, 4. фебруар 1815 — Ђаково, 8. април 1905) је био хрватски бискуп и политичар, културни делатник и писац; један од најзначајнијих и најутицајнијих Хрвата 19. века.

На првом ватиканском концилу (1869 — 1870.) у Риму био је један од најзапаженијих противника неограничене папске власти и том се приликом истакао као вичан говорник одржавши тросатни говор против догме о папској непогрешивости, после којег је с мањом групом бискупа напустио Рим.

Јосип Јурај Штросмајер је родоначелник хрватске идеје југословенства. Наставио је да негује идеје илирског покрета које су имале за циљ да илирско, а потом југословенско, име послужи као степеница на путу уједињења. Под његовим вођством обновљена Народна странка је дошла на власт и донела програм окупљања југословенских земаља Хабзуршке монархије. Неки критичари сматрају да је Јосип Јурај Штросмајер под фирмом југословенства крио своје хрватство, па и великохрватство.

Југословени

Појам Југословени у српском језику има вишеструко значење и употребљава се у функцији демонима, односно политонима, а има и неколико етнонимских значења. Током историје, овај појам је у ширем смислу употребљаван за означавање свих Јужних Словена, а његово значење је потом сужено на припаднике оних јужнословенских народа који су се нашли у саставу државе Југославије. Поред ових етнонимских значења, појам Југословени је добио и посебно демонимско, односно политонимско значење, као општи назив за све становнике, односно држављане Краљевине Југославије. У склопу тадашње политике интегралног југословенства, појам Југословени је добио и посебно национално значење, као назив за припаднике јединствене "југословенске нације", састављене од три "племена" (српског, хрватског и словеначког). Насупрот интегралистичком концепту, који је пропао заједно са Краљевином Југославијом, опште демонимско, односно политонимско значење појма Југословени одржало се и за време постојања ФНРЈ (1945-1963), СФРЈ (1963-1992) и СРЈ (1992-2003). У социјалистичкој Југославији, појам је накнадно добио још једно, специфично значење, као назив за оне становнике Југославије који су се не само у смислу држављанства, већ и у смислу општенародне (панетничке) припадности изјашњавали као панетнички Југословени.

Југословенска народна странка

Југословенска народна странка је била странка крајње деснице која је постојала за време Краљевине Југославије, основана маја 1933. године и деловала до 1941. У своје редове је укључивала профашистички оријентисане припаднике буржоазије. Њени чланови су популарно називали борбаши по страначком гласилу Борба. Странка је се залагала за интегрално југословенство и подржавала је Шестојануарску диктатуру. На челу странке био је Светислав Хођера, бивши шеф кабинета председника владе Петра Живковића. У почетку је као једина странка у опозицији Југословенској радикалној сељачкој демократији, заузимала се за поступну демократизацију политичког живота у Краљевини Југославији. Странка је опонашала праксе фашистичких покрета у иностранству: Хођера је називан вођом, оснивали су своје одреде који су обезбеђивали страначке зборове и обрачунавали се са противницима. Иако је била малобројна, била је изузетно активна, бучна и насилна. Странка је нападала истовремено и режим Југословенске националне странке и опозицију, демократске снаге и левичаре. Режим је оптуживала да је издао интегрално југословенство, а опозицију да жели да расцепка државу. Југословенска народна странка се истицали политичком и социјалном демагогијом и забележила је неке краткотрајне успехе у селима Баната, Бачке, Срема и Шумадије. На изборима 1938. подржала је Милана Стојадиновића, који је заузврат Хођери доделио место министра без портфеља.

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Драгослав Михаиловић

Драгослав Михаиловић или Михајловић (Ћуприја, 17. новембар 1930) је српски књижевник, редовни члан САНУ, добитник многих књижевних награда и признања, превођен на више европских језика. Његов књижевни опус обухвата приповетке, романе и драме.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Племе

Племе (грч. φυλή / племе) је вишезначни појам, који у зависности од контекста употребе може означавати различите врсте људских заједница. У савременом друштву постоје две основне врсте племена. У прву групу спадају етничка племена, која припадају домородачком становништву у разним крајевима света и још увек се налазе на племенском степену друштвеног развоја. У другу групу спадају традиционална племена, која представљају део историјске баштине у многим савременим народима, односно нацијама. У историјском контексту, развој племена се може пратити од протоисторијског периода, када је дошло до постепеног обликовања првобитних племена и стварања племенских савеза, из којих су се потом развиле и прве државе. Кључним фактором за настанак првобитних племена сматра се појава земљорадње, чиме је започео процес везивања првобитних заједница за одређену територију, која је тиме постала основа за настанак територијализованог племена као шире заједнице. Иако је већ током старовековног, а потом и током средњовековног раздобља дошло до јачања државе у односу на племенске видове друштвеног организовања, специфичне историјске околности су у многим крајевима света омогућиле опстанак племенског уређења све до нововековног, а понегде и до савременог периода.

У историји српског народа, специфични облици племенског организовања су током раздобља турске власти опстали у областима (старе) Црне Горе, Брда и Херцеговине, а традиционална подела на племена у тим областима и данас преставља саставни део историјске баштине.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Српски национализам

Српски национализам је етнички национализам који тврди да су Срби нација и промовише културно јединство свих Срба. Првобитно је настао у контексту општег раста национализма на Балкану под османском влашћу, под утицајем српског лингвисте Вука Стефановића Караџића и српског државника Илије Гарашанина. Српски национализам био је важан фактор током балканских ратова који је допринијео поразу Османског царства, током и послије Првог свјетског рата који је допринијео слому Аустроугарске и поново током распада Југославије деведесетих година 20. вијека.Након 1878. године, српски националисти су спојили своје циљеве са циљевима југословенства, имитирајући водећу улогу Пијемонта у уједињењу Италије, тврдећи да Србија не тежи само уједињењу свих Срба у једну државу, него да Србија настоји бити јужнословенски Пијемонт који ће ујединити све Јужне Словене у једну државу познату као Југославија. Српски националисти су подржавали централизовану Југославију која је гарантовала јединство Срба, док су се противили покушајима децентрализације државе. Видовдански устав из 1921. године консолидовао је земљу као централизовану државу под српском династијом Карађорђевић. Хрватски националисти су се противили централизованој држави и захтјевали њену децентрализацију и стварање аутономне Хрватске унутар Југославије, коју је југословенска влада прихватила споразумом Цветковић—Мачек 1939. године. Српски националисти су се противили споразуму сматрајући да се њиме слаби српско јединство, истичући његов значај за Југославију слоганом „јако српство — јака Југославија”. Инвазија, окупација и разбијање Југославије у Другом свјетском рату довела је до окутних етничких сукоба, а српски национализам се нарочито истицао у четничком покрету.Децентрализација Југославије шездесетих година 20. вијека и сузбијање свих етничких националних осјећања довео је до зазора и оживљавања српског национализма осамдесетих година, који су осуђивали послијератно југословенство и децентрализацију Југославије. Усљед захтјева више југословенских република деведесетих година за отцјепљењем, одговор српских националиста био је да сви Срби у свим југословенским републикама имају право да се уједине у јединствену државу.

Шестојануарска диктатура

Шестојануарска диктатура је назив за период апсолутистичке владавине краља Александра I Карађорђевића у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца који је трајао од 6. јануара 1929. до 3. септембра 1931. године.

Дана 6. јануара 1929, краљ Александар I Карађорђевић је распустио Народну скупштину, забранио рад свих политичких странака и синдиката, политичке скупове и увео цензуру. Шестојануарска диктатура је званично окончана доношењем Октроисаног устава.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.