Југословенска левица

Југословенска левица (или Југословенска удружена левица, ЈУЛ) је била политичка организација у некадашњој СР Југославији и Србији, основана 1994. године као коалиција 23 левичарске и комунистичке партије, коју је предводио Савез комуниста — Покрет за Југославију. Званична платформа ЈУЛ-а укључивала је општејугословенство и демократски социјализам, иако је идеологија и реторика ЈУЛ-а је често окарактерисана као националистичка.[1][2] Југословенска левица приликом свога оснивања постала је, мањим делом, идеолошки наследник Савеза комуниста — Покрета за Југославију.

Југословенска левица
Југословенска удружена левица
Jul
ВођаМирјана Марковић (de facto)
ГласноговорникАлександар Вулин
ОснивачМирјана Марковић
ПредседникЉубиша Ристић (de jure)
Генерални секретарРатко Крсмановић
Слоган„Јул је кул"!
Основана23. јула 1994
Распуштена29. децембра 2003
ПретходникСавез комуниста — Покрет за Југославију
НаследникСоцијалистичка партија Србије
СедиштеБеоград
 СР Југославија
Млади огранакЈугословенска револуцинарна омладина
Идеологијадемократски социјализам,
југославизам.
Политичка позицијаЛевица
Веб-сајт
https://archive.is/Yc5RV

Политичко деловање током 1990-их и до 2000. године

Југословенска левица је од 1996-2000. била део владајуће коалиције у Србији и СР Југославији. Након избора 2000, ЈУЛ више није био значајан учесник на политичкој сцени Србије. Председник Југословенске левице био је Љубиша Ристић, док је странку у пракси водила Мирјана Марковић, супруга председника СР Југославије Слободана Милошевића, генерални секретар политичке партије био је Ратко Крсмановић.

Политичко деловање током 1990-их и распуштање

Током 1990-их, Југословенска левица ниједном није излазила самостално на изборе у Србији, већ у коалицији са Социјалистичком партијом Србије (на некима и са Новом демократијом и Социјалистичком народном партијом Црне Горе). На скупштинским изборима у Србији 2003, ЈУЛ је учествовао самостално и освојио 0,09% гласова.

Бивши чланови

Референце

  1. ^ Breuilly, John (2013). The Oxford Handbook of the History of Nationalism. OUP Oxford. стр. 527.
  2. ^ Golubović, Zagorka (2003). Politika i svakodnevni život: Srbija 1999-2002. IFDT. стр. 225.

Спољашње везе

Александар Вулин

Александар Вулин (Нови Сад, 2. октобар 1972) је српски политичар, дипломирани правник, новинар, актуелни министар одбране Републике Србије, претходно народни посланик у Народној скупштини Републике Србије, директор Канцеларије за Косово и Метохију у Влади Републике Србије и бивши министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања у Влади Републике Србије.

Влада Момира Булатовића

Влада Момира Булатовића била је на власти од 20. маја 1998. до 9. октобра 2000. године.

Десимир Станојевић

Десимир Станојевић (Ниш, 7. октобар 1950) је српски позоришни и телевизијски глумац и певач.

Друга влада Мирка Марјановића

Друга влада Мирка Марјановића изабрана 24. марта 1998. године.

Владу је изабрао четврти сазив Народне скупштине Републике Србије.

Други мандат Мирка Марјановића донео је ново увећање владе — на чак 36 чланова од којих је било пет потпредседника, 23 министра и седам министара без портфеља. Тада су први пут у владу ушли и представници Српске радикалне странке који су добили 15 места у влади, колико је имао и СПС. Југословенска левица у ту владу улази са пет представника, а један члан био је нестраначка личност.

Апсолутни рекорд у бројности чланова владе (37) оборен је после њене реконструкције новембра 1999. године. Уз Марјановића, као председника у влади тада је седело још пет потпредседника, 24 министра и седам министара без портфеља.

Избори за народне посланике Србије 1997.

Избори за народне посланике Републике Србије одржани су 21. септембра 1997.

Избори за народне посланике Србије 2000.

Превремени парламентарни избори расписани су 23. децембра 2000. године у складу са споразумом који су 16. октобра потписали СПС, Демократска опозиција Србије и СПО након објављивања коначних резултата избора за председника СРЈ и одласка Слободана Милошевића са власти. Истовремено је договорено и формирање привремене републичке владе.

Избори за посланике у Савезну скупштину СРЈ 2000.

Избори за посланике у Савезну скупштину СРЈ 2000 су одржани 24. септембра 2000.

Од 6.833.738 грађана СРЈ уписаних у бирачки списак, на изборе је изашло 4.885.337 (71,49%) и то: у Србији је гласало 4.759.030 бирача од 6.395.862 уписана (74,41%), а у Црној Гори 126.307 од 437.876 (28,85% што је драстично мања излазност због бојкота ДПС-а Мила Ђукановића).

Савезна скупштина СРЈ је имала два дома, Веће грађана и Веће република. У Веће грађана се бирало 138 савезних посланика и то 108 из Србије и 30 из Црне Горе, а из законом утврђених изборних јединица по већинском принципу, док се у Веће република бирало 40 савезних посланика, по 20 из сваке републике, према пропорционалном принципу уз цензус од 5%.

Након ових избора Милошевићева коалиција СПС - ЈУЛ је побеђена док су савезну владу формирали ДОС и СНП.

Избори за посланике у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине 1996.

Избори за посланике у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине одржани су 3. и 17. новембра 1996. године.

Избори су извршени у 120 изборних јединица.

Избори за посланике у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине 2000.

Избори за посланике у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине одржани су 24. септембра и 8. октобра 2000. године.

Избори су извршени у 120 изборних јединица.

Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2001.

Избори за посланике у Скупштину Републике Црне Горе 2001. су одржани 22. априла 2001.

Након ових избора коалиција сакупљена око Мила Ђукановића није успјела да освоји довољан број мандата да би формирала владу, политичка криза и немогућност достизања договора је довела до понављања избора наредне године.

Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2002.

Избори за посланике у Скупштину Републике Црне Горе 2002. су одржани 20. октобра 2002. године. На изборе је изашло 340.050 (74,6%) грађана, од укупно 455.791 уписаних бирача.

Избори за председника Србије 1997.

Избори за председника Републике Србије 1997. су одржани 7. децембра (први круг) и 21. децембра (други круг). Победио је Милан Милутиновић. Ови избори су уследили након председничких избора почетком јесени 1997. који су проглашени неуспелим због недовољног одзива гласача у другом кругу.

Демократска странка, Демократска странка Србије, Грађански савез Србије и известан број мањих странака су бојкотовале целокупан изборни процес 1997.

На основу посматрања и анализе целокупног процеса, ЦеСИД-а је утврдио озбиљне мањкавости у свим фазама изборног поступка, наводивши да изборни процес није испунио ни минмалне услове за фер изборе.

Избори за савезне посланике у Веће грађана Савезне скупштине СРЈ 1996.

Избори за савезне посланике у Веће грађана Савезне скупштине СРЈ 1996 су одржани 3. новембра 1996.

Од 7.594.405 грађана са правом гласа, излазност је била око 63% (4.784.475 гласача).

Мирјана Марковић

Мирјана Мира Марковић (Брежане, код Пожаревца, 10. јул 1942 — Москва, 14. април 2019) је била српска политичарка, доктор наука, редовни професор социологије на Природно-математичком факултету у Београду у пензији и супруга бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића. Била је лидер политичке партије Југословенска левица.

Народни савез за слободан мир

Народни савез за слободан мир је била коалиција лијево оријентисаних српских странака, формирана пред прве послијератне опште изборе 1996. године у БиХ. Дјеловали су опозиционо према тада владајућем СДС-у.

Коалицију су сачињавале: Социјалистичка партија, Странка независних социјалдемократа, Југословенска левица, Социјално-либерална странка Републике Српске и Нова радничка странка Републике Српске.

На изборима за Народну скупштину РС 1996. године, освојили су 125.372 гласа, односно 10 мандата, док је апсолутну побједу однио СДС, а за Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине су освојили 136.077 гласова, односно 2 од 14 мандата из Републике Српске.

У трци за предсједника Републике Српске, кандидат коалиције Живко Радишић заузео је треће мјесто са 168.024 гласа, односно 15,6 %, док је побједу однијела Биљана Плавшић, тадашњи кандидат СДС-а.

На изборима за српског члана Предсједништва БиХ, заједно са Демократским патриотским блоком су подржали Младена Иванића, који је заузео друго мјесто са 307.461 гласом, иза побједника Момчила Крајишника из СДС-а.

Неуспели избори за председника Србије 1997.

Почетком јесени 1997. одржани су неуспели избори за председника Републике Србије. Други круг ових избора је било за време власти Слободана Милошевића једино изјашњавање грађана Србије на државном нивоу на којем је највећи број гласова освојио кандидат неке друге странке (др Војислав Шешељ, кандидат Српске радикалне странке).

Како, међутим, према објављеним званичним резултатима, у том другом кругу на изборе није изашло по тадашњем изборном закону неопходних 50% уписаних бирача, ови избори су проглашени неуспелим и изборни поступак је поновљен касније исте године, када је победио Милан Милутиновић.

Демократска странка, Демократска странка Србије, Грађански савез Србије и известан број мањих странака су бојкотовале целокупан изборни процес 1997.

На основу посматрања и анализе целокупног процеса, ЦеСИД-а је утврдио озбиљне мањкавости у свим фазама изборног поступка, наводивши да изборни процес није испунио ни минмалне услове за фер изборе.

Патриотска коалиција за Југославију

Патриотска коалиција за Југославију (ПКЈ) је бивша политичка коалиција у Црној Гори, основана у пролеће 2002. године, ради заједничког наступа на предстојећим парламентарних изборима, заказаним за 20. октобар 2002. године. Коалицију су сачињавале: Народна социјалистичка странка Црне Горе, Српска радикална странка др Војислав Шешељ и Југословенска левица у Црној Гори. Коалиција се залагала за очување државног јединства Црне Горе и Србије у оквиру тадашње Савезне Републике Југославије. Према званичним резултатима избора, ПКЈ је освојила 9.920 гласова (2,81 %), што је било незнатно испод законом прописаног изборног цензуса од 3 % (недостајала су свега 682 гласа), тако да коалиција није ушла у парламент.

Савез комуниста — Покрет за Југославију

Савез комуниста — Покрет за Југославију (скраћено СК—ПЈ), (хрв. Savez komunista — Pokret za Jugoslaviju (SK–PJ); мкд. Сојузот на комунисти — Движење за Југославија (СК—ДЈ); словен. Zveza komunistov — Gibanje za Jugoslavijo (ZK–GJ)) била је опозициона политичка партија у СФР Југославији, СР Југославији тј. Републици Србији. Партија је формирана 4. новембра 1990, од дотадашње организације Савеза комуниста Југославије у ЈНА, партија је била комунистичке идеолошке оријентације. Савез комуниста — Покрет за Југославију приликом свога оснивања постаје идеолошки наследник Савеза комуниста Југославије.

Списак политичких странака у Црној Гори

Списак политичких странака у Црној Гори је списак политичких странака са подручја данашње Црној Гори, почевши од првих појава страначког организовања, до савременог доба.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.