Југословени (народ)

Југословени, такозвани „седми“ народ Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Признати су као посебна пописна категорија на попису становништва 1961. године. Као Југословени су се изјашњавали припадници различитих народа и народности, који су живели у Краљевини Југославији, Социјалистичкој Југославији и крњој Савезној Републици Југославији. Овакво национално изјашњавање је представљало другачији облик националне самоидентификације, од оног који је био доминантан у тадашњој Југославији. Дакле, национална припадност се у овом случају радије идентификовала са држављанством, него са етничким пореклом.

Југословени
Jugosloveni
Flag of Yugoslavia (1918–1941)

Flag of Yugoslavia (1946-1992)

Flag of Yugoslavia (1992–2003); Flag of Serbia and Montenegro (2003–2006)
Укупна популација
око 440.000
Региони са значајном популацијом
 САД327.131 (2010) [1]
 Канада48.320 (2011) [2]
 Аустралија26.883 (2011) [3]
 Србија23.303 (2011) [4]
 Босна и Херцеговина2.570 (2013)[5]
*  Република Српска1.622 (2013) [6][a]
 Црна Гора1.154 (2011) [7]
 Словенија527 (2002) [8]
 Хрватска331 (2011) [9][10][11]
Језици
претежно српскохрватски и енглески, такође македонски, словеначки, мађарски, ромски и други језици присутни на територији бивше Југославије.
Религија
углавном атеизам, католицизам, ислам и православље, као и друге религије присутне на југословенском простору
Сродне етничке групе
други народи присутни на југословенском простору

Историја

Први пут Југословени се спомињу као нација, кад је краљ Александар Карађорђевић прогласио 1929. краљевину Југославију и прокламовао постојање Југословена као једне нације са три племена.

Појам Југословена је словенски пример за "швајцарски" тип нације. Национални идентитет припаја се држави а не народном пореклу; Југословен је могао бити свако ко није хтео да се декларише по националности.

Овакво национално изјашњавање је кулминирало на попису становништва 1981. године, када је у Југославији пописано чак 1.219.000 Југословена, после чега се број припадника ове нације смањује. Пошто су се као Југословени највише изјашњавали припадници јужнословенских нација (Срби, Хрвати и Муслимани), ову нацију можемо такође сматрати јужнословенским народом. У време постојања СФРЈ, Југословени су углавном говорили српскохрватским језиком. По вероисповести, Југословени су били атеисти, православни, католици, муслимани, итд.

Пописи становништва

Пописи становништва из 1961, 1971, 1981. и 1991. показују да је повећање броја Југословена у Хрватској повезано са великим падом броја Срба док се у Србији исти процес може повезати са променама у броју хрватског становништва. У Хрватској је Срба било 626.000 1971. и 531.000 1981, а број Хрвата је током тог периода нарастао, као и вишеструко број Југословена са 84.000 на 379.000. Највећи процентуални и бројчани пораст броја Југословена а пада Срба, у Хрватској се десио од 1971. године, за време Маспок-а и измене Устава СФРЈ 1974. године, а то је дошло до изражаја на попису 1981. године. У исто време, у Србији је 1971. забележено 184.913 Хрвата, 1981. 149.368, а 1991. тек 105.406, док се број Југословена повећао са 123.824 на 323.555, а Срба са 6.016.811 на 6.446.595.

Раст броја Југословена и припадника најбројнијих народа у двема највећим републикама тадашње СФРЈ, резултат је двају паралелних процеса: са једне стране, број Југословена највише је растао у етнички најмешанијим подручјима (Војводина и Славонија) где је историјски припадање нацији било мање важно од осећаја припадности заједници (па тако и држави - ​​Југославији), а са друге стране све већи развој национализма у Србији и Хрватској је Југословене српског и хрватског порекла издвајао из југословеског корпуса и уводио у националне.

У Босни и Херцеговини је број Југословена на пописима варирао, број Срба и Хрвата константно опадао, док су Муслимани (Бошњаци) бележили континуиран раст. Разлог оваквом развоју догађања треба тражити у томе да је преименовање Муслиман релативно ново, те да се у појединим пописима становништва процес националног идентификовања код многих појединаца мењао, па су се једном осећали као припадници српског или хрватског народа, следећи пут су се изразили као Југословени, а многи су тек касније прихватили бошњачки национални идентитет. Од укупног броја у социјалистичкој републици Босни и Херцеговини, нарочито на пописима из 1971. и 1991. године, велика већина изјашњених Југословена су били етнички Срби који су живели у урбаним, градским срединама.

У другим републикама СФРЈ, на број припадника југословенске „нације“ и других народа, више су утицали други фактори него удео Срба и Хрвата - у Словенији досељавање из других република, у Црној Гори недоумице око припадности црногорском или српском етничком корпусу, у Македонији висок прираштај Албанаца и осећаји „угрожености“ код етничких Македонаца.

Према попису становништва из 1981. године, највећи број Југословена живео је у Србији (36%) и Босни и Херцеговини (26%).

Југословени данас

Након распада Југославије већина Југословена се опет декларисала према етничком пореклу, али неки се још увек изјашњавају као Југословени.

Тако је, према попису становништва из 2011. године, у Србији је живело 23.303 Југословена, од тога 12.176 у Војводини, 8.061 у региону Београда и 3.066 у ужој Србији.

Према попису становништва из 2011., у Црној Гори је регистровано 1.154 Југословена.

Број Југословена у Хрватској је мален. У задњем попису становништва (2011) забележено их је свега 331.

У новембру 2009. у Суботици је основан иницијативни одбор за оснивање националног већа Југословена у Републици Србији[12], при чему је њихов представник нагласио да је њихов језик српскохрватски.

Види још

Напомене

  1. ^ Институције Републике Српске, не признају резултате, приказане од стране Агенције за статистику Босне и Херцеговине, али не планирају издати сопствене податке за ову пописну категорију.

Референце

  1. ^ U.S. Census Bureau, 2010 American Community Survey factfinder.census.gov (на језику: енглески)
  2. ^ Yugoslavs (na engleskom) Kanadska enciklopedija Vladislav A. Tomoviç
  3. ^ Fact Sheets, Ancestry – Serbian (na engleskom) Australski zavod za statistiku 16.08.2012
  4. ^ Popis 2011 - Nacionalna pripadnost Republički zavod za statistiku
  5. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 26. 11. 2017.
  6. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 25. 4. 2017.
  7. ^ Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine Zavod za statistiku Crne Gore - MONSTAT
  8. ^ Prebivalstvo po narodni pripadnosti, Slovenija, popisi 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 in 2002 Statistički ured Republike Slovenije
  9. ^ 1. Stanovništvo prema narodnosti – Detaljna Klasifikacija – Popis 2011. Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske
  10. ^ Balkans: ces nostalgiques de la Yougoslavie de Tito (na francuskom) Rue89. Marc Etcheverry; 12.12.2010
  11. ^ Balkan: o nostalgičarima Titove Jugoslavije Udruženje "Naša Jugoslavija". Mark Ečeveri
  12. ^ Аутор javno112. Ђорђе Драгојловић: Југославени желе бити национална мањина у Србији., Новинарски портал Dalje.com, Читај даље д.о.о., Загреб, 27. новембра 2009. у 13:18

Спољашње везе

Југословени (вишезначна одредница)

Појам Југословени се могу односити на:

Југословени или Јужни Словени (синоним);

Југословени — становници Југославије;

Југословени (народ) — такозвани „седми“ народ бивше Југославије;

Југословени (музичка група) — југословенски и српски рок бенд.

Демографија Поткозарја (Ивањске)

Национални састав становништва према попису из 1991. године, на подручју некадашње општине Ивањска био је следећи:

укупно: 16.624

Срби - 8.172 (49,15)

Хрвати - 7.834 (47,12)

Муслимани - 43 (0,25)

Југословени - 386 (2,32)

остали - 189 (1,16)Општина Ивањска обухватала је насељена места : Барловци, Церици, Драгочај, Ивањска, Пискавица, Пријаковци, Радосавска, Рамићи, Шимићи и Верићи.

Барловци - ук.624, Хрвати - 570, Срби - 26, Муслимани - 6, Југословени - 14, остали - 8

Церици - ук.169, Хрвати - 161, Срби - 3, Југословени - 1, остали - 4

Драгочај - ук.2.578, Хрвати - 1.890, Срби - 478, Муслимани - 21, Југословени - 141, остали - 48

Ивањска - ук.4.577, Хрвати - 3.306, Срби - 1.095, Муслимани - 6, Југословени - 118, остали - 52

Пискавица - ук.3.798, Срби - 3.729, Хрвати - 15, Муслимани - 1, Југословени - 27, остали - 26

Пријаковци - ук.576, Срби - 482, Хрвати - 50, Муслимани - 9, Југословени - 30, остали - 5

Радосавска - ук.514, Срби - 493, Хрвати - 3, Југословени - 5, остали - 13

Рамићи - ук.1.035, Срби - 633, Хрвати - 344, Југословени - 42, остали - 16

Шимићи - ук.1.516, Хрвати - 1.493, Срби - 8, остали - 15

Верићи - ук.1.237, Срби - 1.225, Хрвати - 2, Југословени - 8, остали - 2

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција
Националне мањине
Са признатим мањинским статусом
Други народи
Без признатог мањинског статуса
Конститутивни народи
Остали
Националне мањине
Са признатим мањинским статусом
Други народи
Без признатог мањинског статуса

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.