Југославија на избору за Песму Евровизије

Југославија је учествовала на Песми Евровизије 27 пута (једном као СР Југославија). Дебитовала је 1961. и такмичила се сваке године до 1992, осим 1977, 1978, 1979, 1980. и 1985. Југославија је била једина комунистичка држава у Евровизији и природно једина земља из источног блока која је учествовала.

Југославију су током година представљали извођачи из пет од шест република које су чиниле Југославију. Извођачи су били из Босне и Херцеговине (4), Хрватске (11+1), Црне Горе (1), Србије (6+1) и Словеније (4), а једино Македонија није имала представника. Извођачи из Хрватске су били најуспешнији пошто су победили на 11 (плус један дует са српском певачицом) од 27 Југовизија.

Југославија је победила на Песми Евровизије 1989. Према правилима такмичења, Песма Евровизије 1990. се одржала у Загребу (сада Хрватска).

Од распада СФРЈ, иако је Савезна Република Југославија (Србија и Црна Гора) за разлику од бивших југословенских република била једина држава која је учествовала 1992. године, то ће јој остати једино појављивање до реорганизације државе и промене имена у Србија и Црна Гора. Под тим именом први пут ће учествовати 2004. (други пут од распада СФРЈ) и освојити 2. место. Резултати нових република су различити: Хрватска је имала некаквог успеха средином 90их, а Србија и Црна Гора и Босна и Херцеговина су имале успеха недавних година, док Македонија није никада ушла међу првих 10.

Југославија
Србија и Црна Гора, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија, Словенија
застава
(1961-1991)
Застава
(1992)
Организатор и емитерЈРТ
Национални фестивал
Учешће
Учешће27
Прво учешће1961.
Последње учешће1992.
Најбољи пласман1. место 1989.
Најлошији пласманПоследње место 1964.
Веб-сајт
Презентација на Eurovision.tv

Представници

Година Извођач(и) Песма ТВ центар Финале Поени
1961 Љиљана Петровић Неке давне звезде ТВ Љубљана 8. 9
1962 Лола Новаковић Не пали светло у сумрак ТВ Љубљана 4. 10
1963 Вице Вуков Бродови ТВ Загреб 11. 3
1964 Сабахудин Курт Живот је склопио круг ТВ Сарајево 13. 0
1965 Вице Вуков Чежња ТВ Сарајево 12. 2
1966 Берта Амброж Brez besed ТВ Љубљана 7. 9
1967 Ладо Лесковар Vse rože sveta ТВ Љубљана 8. 7
1968 Дубровачки трубадури Један дан ТВ Загреб 7. 8
1969 Иван & 3М Поздрав свијету ТВ Загреб 13. 5
1970 Ева Сршен Pridi, dala ti bom cvet ТВ Љубљана 11. 4
1971 Кићо Слабинац Твој дјечак је тужан ТВ Загреб 14. 68
1972 Тереза Кесовија Музика и ти ТВ Загреб 9. 87
1973 Здравко Чолић Гори ватра ТВ Сарајево 15. 65
1974 Корни група Моја генерација ТВ Београд 12. 6
1975 Пепел ин кри Дан љубезни ТВ Љубљана 13. 22
1976 Амбасадори Не могу скрити своју бол ТВ Сарајево 17. 10
1977-1980 Нису учествовали
1981 Сеид Мемић Вајта Лејла ТВ Сарајево 15. 35
1982 Аска Хало, хало ТВ Београд 14. 21
1983 Даниел Поповић Џули ТВ Титоград 4. 125
1984 Изолда Баруџија и Владо Калембер Ћао аморе ТВ Титоград 18. 26
1985 Зорица Конџа и Јосип Генда Покора Одустали су
1986 Дорис Драговић Жељо моја ТВ Загреб 11. 49
1987 Нови Фосили Ја сам за плес ТВ Загреб 4. 92
1988 Сребрна крила Мангуп ТВ Загреб 6. 88
1989 Рива Rock Me ТВ Загреб 1. 137
1990 Тајчи Хајде да лудујемо ТВ Загреб 7. 81
1991 Беби Дол Бразил ТВ Београд 21. 1
1992 Екстра Нена Љубим те песмама ТВ Београд 13. 44

1961.

Прво учешће Социјалистичке Федеративне Републике Југославије на Песми Евровизије било је 1961. године. Те године „боје“ СФРЈ бранила је млада и до тада непозната певачица из Новог Сада Љиљана Петровић. У време првог националног избора, Љиљана Петровић налазила се у Љубљани (Словенија) где је снимала свој деби сингл за издавачку кућу Југотон (данас Кроациа Рекордс). Јоже Привешек, словеначки аутор, чуо је младу Љиљану и предложио јој да отпева његову композицију “Неке давне звезде”. Она је пристала и победила. Љиљана Петровић за себе воли да каже да је кроз европска врата ушла на југословенску поп сцену. Текст за ову композицију написао је један од најпознатијих српских песника 20. века Мирослав Антић. Мирослав Антић сматрао је да социјалистичка певачица треба да буде смерно и скромно обучена. Пред сам наступ спикерка ТВ Љубљане Саша Новак, која се налазила у југословенској делегацији, кришом је Љиљани окачила сребрни брош који је представљао једини модни детаљ на њеној једноставној црној хаљини. Композиција “Неке давне звезде” освојила је 8. место са добијених 9 бодова.

Љиљана Петровић данас живи у Новом Саду и ретко имамо прилике да је видимо у музичким емисијама РТВ Нови Сад. Иако никада није припадала самом врху југословенске забавне музике, остаће упамћена као увек насмејани интерпретатор бројних балада препознатљивог звука које је најчешће изводила уз гитару.

1962

Следеће године, представник Југославије била је Лола Новаковић певачица из Београда која је композицијом “Не пали светла у сумрак” освојила фантастично 4. место. Песму је на текст Драгутина Бритвића компоновао Јоже Прившек. Њено четврто место, до којег је дошла са укупно 10 освојених бодова, биће тешко поновљив успех у периоду од две деценије југословенског учешћа. Куриозитета ради, увек критичан жири Италије када су представници Југославије у питању, Лоли Новаковић доделио је највеће оцене.

Лола Новаковић је шездесетих година прошлог века, била једна од највећих звезда поп музике на просторима бивше Југославије. Остаће упамћени серијали њених концерата у тада највећој концертној дворани главног града “Дом синдиката”. Лолу Новаковић и данас можете чути на њеним наступима у елитним београдским клубовима. Годинама, сваког 1. јануара у оквиру манифестације “Улица отвореног срца” срећну нову годину пожели Београђанима песмом “Београде” коју изводи на подијуму испред култног београдског позориште “Атеље 212” у строгом центру Београда.

1973.

ZdravkoColic
Здравко Чолић

Десет година касније, 1973. године, Југославију је у Луксембургу представљао Здравко Чолић са композицијом Кемала Монтена “Гори ватра”. Није успео да запали Европу, освојио је претпоследње, 15. место са 65 бодова.

Лош евровизијски пласман није сметао Здравку Чолићу да направи једну од најблиставијих певачких каријера на просторима бивше Југославије. И поред распада земље, Здравко Чолић остао је најпопуларнији певач забавне музике који својим концертима пуни фудбалске стадионе и спортске хале од Словеније до Македоније. Од почетка рата на просторима бивше Југославије живи у Београду. Као потврда непролазности његове каријере и популарности која траје преко четрдесет година бележимо његову турнеју на просторима бивше Југославије “Окано” 2001. године. Турнеја је крунисана концертом на највећем фудбалском стадиону у Србији, популарној “Маракани”, пред преко 80.000 људи 30. јуна 2001. године. То је била својеврсна реприза највећег концерта у историји шоу бизниса на овим просторима који је одржан на истом месту 5. септембра 1978. године у оквиру његове турнеје “Путујући земљотрес”.

1974

Дванаесто место на ЕСЦ 1974. освојила је “Корни група” са песмом “Моја Генерација 1942”. То је била победничка композиција Опатијског фестивала који је истовремено био и национални избор за југословенског представника на Песми Евровизије. Критика је “корнијевце” испратила на ЕСЦ двојако: док су једни сматрали да Европи, поготово на тлу Енглеске, не можемо продавати поп музику, други су били пуни хвале јер ето, напокон, на Евровизију није послат шлагер.

Корнелије Ковач, оснивач и вођа групе, сматра се једним од најбољих композитора Србије и Црне Горе. Као композитор учествовао је на Југовизијама осамдесетих година прошлог века и то компонујући за најпознатију фолк певачицу бивше Југославије Фахрету Јахић алијас Лепу Брену. Ћерке Корнелија Ковача су као пратећи вокали учествовали на ЕСЦ 1991. године, а као композитор Кристина Ковач је са групом “Пети Елемент” освојила друго место на Европесми/Европјесми 2004. година.

Данас, Корнелије Ковач заузима критичан став када је највећи европски фестивал лаких нота у питању. “Песму Евровизије” види као висок продукт шоубизниса где новац и маркетинг играју пресудну улогу. Када је његово учешће на ЕСЦ у питању, мисли да је учествовао неадекватном песмом јер је није компоновао за Европу већ за домаћи фестивал са темом која је била разумљива за младе у тадашњој Југославији. Куриозитета ради, гардеробу је Корни група у Брајтон-у делила са представницима Шведске и победницима Песме Евровизије 1974. групом АББА.

1976

Песму “Не могу скрити своју бол” којом је група “Амбасадори” из Босне и Херцеговине представљала Југославију на Евровизији 1976. компоновао је Слободан Вујовић на текст Слободана Ђурашовића. Иако је била хит у земљи, ова песма се није допала европској публици и освојила је претпоследње 17. место са само десет освојених бодова. Лош пласман групе Амбасадори био је разлог паузе од пет година у југословенским учешћима на Песми Евровизије.

1982

Највећу популарност у бившој Југославији, овај фестивал имао је осамдесетих година прошлог века. На националним изборима су се појављивале апсолутно највеће музичке звезде. Било је и закулисних радњи као и непринципијелног гласања републичких жирија у циљу победе својих представника. Такву ситуацију искористила је анонимна београдска група “Аска” 1982. године у Љубљани где се одржавао национални избор за Песму Евровизије. И док су фаворити добијали или максимални број бодова или били игнорисани, песма “Хало хало” добијала је бодове од свих републичких жирија и на крају тријумфовала. На текст Мира Зеца, песму је компоновао Александар Сања Илић, композитор из Београда. Сањи Илићу ово није било прво учешће на Југовизијама. Године 1968. као 16-годишњак послао је своју композицију “Бај, бај, бај” на национални избор што га чини најмлађим композитором у историји националног такмичења. Добро обавештени извори тврде да је композиција ушла у ужи избор из разлога што је члан комисије за избор песама био његов отац Миодраг Илић Бели. Још боље обавештени кругови тврде да је целу причу исконструисао композитор Војкан Борисављевић, чију је композицију за такмичење те године, жири једногласно одбио. Војкан је данима правио ујдурму по штампи, а нарочито у Новостима, преко својих кумова и новинара Јована Хаџикостића и Драгана Јелића (постоје и исечци), тврдећи да је песма ``Песник мира“ коју је компоновао млади шеснаестогодишњак Сања Илић, наводно дело његовог оца. Дакле, истина је да је те 1967. године на избору у Скопљу за југословенског представника за песму Евровизије учествовала песма ``Песник мира“ коју је певала Лола Новаковић за ТВ Београд. Тако је Сања Илић постао и остао до данас најмлађи композитор за песму Евровизије. Композиција Сање Илића ``Бај, бај, бај“, коју је певала Бисера Велетанлић, појавила се на истом такмичењу у Опатији, али девет година касније - 1976.

Групу “Аска” сачињавале су Изолда Баруџија, Снежана Мишковић и Снежана Стаменковић.

Песма “Хало, Хало” освојила је 14. место, а остаће упамћена као прва композиција Југославије која је од неког жирија добила максималних 12 бодова. Шведски жири је оценио да је управо југословенска композиција била најбоља песма Евровизије 1982.

Изолда Баруџија остаће запамћена као апсолутна југословенска рекордерка у броју наступа на Песми Евровизије. Она је Југославију представљала три пута (1982,1983 и 1984). Данас живи у Београду и поред својих наступа на Песми Евровизије никада није успела да направи завидну солистичку каријеру. Непосредно након наступа у Херогејту, завидну каријеру остварила је Снежана Мишковић алијас Викторија нарочито почетком деведесетих. Данас је и она ван музичке сцене Србије и Црне Горе. Снежана Стаменковић је после избора у Херогејту у Енглеској 1982. године и наступа са групом ``Аска“, наставила оперску каријеру у Немачкој.

1983

Црногорац Данијел Поповић је као представник ТВ Титограда (данас РТВ Црна Гора) победио на домаћем избору и представљао је Југославију на ЕСЦ 1983. године. На текст Марија Михаљевића, музику за песму “Џули” компоновао је сам Данијел. У Минхен је испраћен оштрим критикама да је песма “Џули” неуспели плагијат песама тада популарног певача Шејкина Стивенса.

Међутим, Данијел је освојио 4. место и поновио дотадашњи највећи успех који је постигла Лола Новаковић, двадесет и једну годину раније. Пет жирија је југословенском представнику доделило максимални број бодова. И други жири су били наклоњени нашој песми, тако да је Данијел освојио укупно 125 бодова.

Након Евровизије, следи његова заиста велика популарност у земљи. ЛП “Џули” продат је у, за тадашње прилике невероватном и до данас непоновљивом, тиражу од 800.000 примерака. Песма је била и европски хит, али и поред тога, Данијел није успео да направи интернационалну каријеру.

1984

Следеће године, ТВ Титоград поново тријумфује на националном избору и то композицијом “Љубавна прича број 1” коју су у Скопљу извели дует Изолда Баруџија и Владо Калембер. На ЕСЦ 1984. песма црногорског ауторског тандема Слободана Бучевца и Милана Перића изведена је под насловом “Ћао аморе”, а последњег места спасли су је 16 бодова Југославији увек наклоњених жирија из Турске и Кипра. Турски жири је овој песми дао 8 бодова иако турска ТВ публика није имала прилике да види спот за ову песму. Због слободнијих сцена сниманих на црногорском приморју, спот је цензурисан и забрањен за приказивање на националној турској телевизији.

1991

Последњи представник СФРЈ на Евровизији била је Драгана Шарић алијас Беби Дол са композицијом “Бразил” 1991. године. Ову песму компоновали су Слободан Марковић и Зоран Врачевић, а текст је написала сама Драгана Шарић.

Национални избор “Југовизија 1991.” те године одржавао се у Сарајеву и то 9. марта који ће остати упамћен као датум првих великих опозиционих демонстрација против владавине Слободана Милошевића. И док су тенкови на улицама главног града разбијали демонстрације, Беби Дол је у четвртом покушају успела да победи на Југовизији. Представници северних република (Словеније и Хрватске) оптуживали су да је победа Беби Дол последица непринципијелног гласања три телевизијска жирија са простора Србије (ТВ Београд, ТВ Приштина и ТВ Нови Сад).

Негативне околности пратиле су и учешће Беби Дол на Песми Евровизије у Риму. Неколико дана пре одржавања фестивала на просторима бивше Југославије почели су први оружани сукоби у Хрватској. Беби Дол је вољом жреба наступала као прва. Једино је жири Малте композицији „Бразил“ доделио један бод што је било довољно за претпоследње место. Управо су овако лош пласман песме Бразил енглески критичари искористили за доказиванње тврдње да је Евровизија превазиђена форма затворена за савремене трендове у поп музици.

1992

Екстра Нена, 1992. године је последњи извођач која је на Песми Евровизије бранила боје земље која се звала Југославија. На националном избору учествовали су представници данас три независне државе – Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе. Песму “Љубим те песмама” компоновао је Радивоје Раде Радивојевић, а текст је написао Гале Јанковић. Са 44 бодова, Снежана Берић алијас Екстра Нена заузела је 13. место. Некадашња фолк звезда којој је псеудоним остао управо из периода бављења фолк музиком, данас се бави искључиво поп музиком и то са променљивим успехом. Учествовала је и на првом српско – црногорском националном избору за Песму Евровизије - Европесма/Европјесма 2004. године.

Организовање Песме Евровизије

Година Град Место одржавања Водитељ(и)
1990 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Загреб Концертна дворана Ватрослав Лисински Оливер Млакар и Хелга Влаховић

Види још

Vse rože sveta

Vse rože sveta (у српском преводу Сво цвеће света) песма је коју је 1967. на Евросонгу у Бечу извео југословенски и словеначки певач Ладо Лесковар.

Музику је написао Урбан Кодер, а текст Милан Линдич. Песма је премијерно изведена на југословенском националном избору који је одржан 19. јануара 1967. у студију тадашње РТВ Љубљана, у конкуренцији укупно 15 композиција.

У финалу Песме Евровизије 1967, које је одржано 8. априла у Бечу, Лесковар је наступио 15. по реду, а након гласања стручних жирија из свих земаља учесника југословенски представник је заузео 8. место са 7 бодова. Оркестром је током наступа уживо дириговао маестро Марио Ријавец.

Ја сам за плес

Ја сам за плес је југословенска и хрватска поп песма која је представљала Југославију на Песми Евровизије 1987. у Бриселу, у извођењу групе Нови фосили. Музику за песму је компоновао Рајко Дујмић, текст је написао Стево Цвикић, а оркестром је током извођења уживо дириговао маестро Никица Калогјера. Био је то седми пут да је ТВ Загреб делегирао југословенског представника на том фестивалу.Право да наступи на Евросонгу, група Нови фосили је остварила победом на југословенском националном избору − Југовизији − који је те године одржан 7. марта у београдском Сава центру. На фестивалу су учествовале 24 композиције, а песма Ја сам за плес победила је са 74 гласа, односно за 21 поен више од другопласираног Масима Савића.

Финале Евросонга те године одржано је 9. маја, а југословенски представници наступили су као претпоследњи. Након гласања 22 национална жирија Југославија је добила поене од 13 националних жирија, укључујући и две максималне оцене од норвешког и турског жирија, што је било довољно за 4. место са укупно освојена 92 бода.

Један дан (Дубровачки трубадури)

Један дан је песма коју је 1968. на Евросонгу у Лондону извео југословенски и хрватски вокално-инструментални састав Дубровачки трубадури.

Музику за песму компоновали су Ђело Јусић и Стипица Калогјера, док је текст написао Стијепо Стражичић.

У финалу Песме Евровизије 1968, које је одржано 6. априла у Лондону, Дубровачки трубадури су наступили као последњи седамнаести, а након гласања стручних жирија из свих земаља учесника југословенски представник је заузео 7. место са 8 бодова. Оркестром је током наступа уживо дириговао маестро Миљенко Прохаска.

Ћао аморе

Ћао аморе (у оригиналном наслову на италијанском Ciao amore) југословенска је поп песма која је представљала Југославију на Песми Евровизије 1984. у Луксембургу. Песму је извео хрватско-српски музички дуо Владо Калембер и Изолда Баруџија. Био је то други и последњи пут да је ТВ Титоград делегирао југословенског представника на том фестивалу. Аутори песме су Слободан Бућевац који је написао музику и Милан Перић који је аутор текста. Оркестром је током извођења уживо дириговао маестро Мато Дошен.

Пре наступа на Евросонгу, песма је учествовала на националном фестивалу Југовизија, који је те године одржан 23. марта у Скопљу.

У финалу Песме Евровизије које је одржано 5. маја, Владо и Изолда су наступили као 12. по реду, а након гласања свих 19 националних жирија заузели су претпоследње 18. место са свега 26 освојених бодова.

Аска

Аска (у множини Аске) била је југословенска и српска женска поп-група која је била веома популарна током 1980-их година. Група је наменски формирана зарад учешћа на националном фестивалу Југовизија 1982. на ком се бирао национални представник за Песму Евровизије. Композиција Хало, хало коју је компоновао Сања Илић победила је на националном избору и представљала Југославију на Песми Евровизије 1982. у енглеском Херогату, где је заузела 14. место са 21 освојеним бодом.

Оригиналну поставу групе чиниле су Снежана Мишковић, Изолда Баруџија и Снежана Стаменковић која је непосредно по повратку са Евровизије напустила састав, а уместо ње нова чланица је постала Сузана Перовић. Током 1983. нова чланица групе постаје Нариман Нера Махмуд.

Током 1982. Аске су објавиле дебитантски албум Диско рок за издавачку кућу Југотон, а на албуму су се налазиле диско обраде неких од тада најпопуларнијих југословенских рок песама. Две године касније објавиле су и албум Катастрофа са којег су се посебно издвојиле песме Катастрофа, Хтела бих да си ту, Ако хоћеш, ако можеш и Улице мрачне нису за девојке. Група се распала пет година након оснивања, 1987. године.

Бродови (Вице Вуков)

Бродови је песма југословенског и хрватског певача Вице Вукова са којом је представљао Југославију на Песми Евровизије 1963. године у Лондону.

Музику и текст написао је Маријо Нардели, док је оргестром током наступа уживо дириговао Миљенко Прохаска.

У финалу Песме Евровизије 1963. које је одржано 23. марта југословенски представник је наступио као девети од 16 такмичара, заузевши на крају 11. место са свега 3 освојена бода (1 бод од жирија Француске и 2 од жирија Шпаније).

Гори ватра (Здравко Чолић)

Гори ватра је песма коју је 1973. на Евросонгу у Луксембургу извео југословенски и српски поп певач Здравко Чолић. Музику и текст за песму написао је Кемал Монтено. Било је то 13. по реду учешће Југославије на Песми Евровизије.

Песма Гори ватра изведена је 7. априла, као девета по реду, током финалне вечери Евросонга у Луксембургу. Иако је Здравко Чолић у то време важио за једну од водећих младих музичких звезда у Југославији, а сам сингл наишао на одличне реакције публике, југословенски представник је у Луксембургу заузео тек 15. место (од 17 учесника) са свега 65 бодова чланова стручних жирија.

Дан љубезни

Dan ljubezni (у преводу на српски Дан љубави) поп песма је коју је 1975. на Евросонгу у Стокхолму извео југословенски и словеначки музички састав Пепел ин кри. Музику је компоновао Тадеј Хрушовар, док је текст написао Душан Велкаверх.Након победе на Југовизији у Опатији група Пепел ин кри наступила је и на песми Евровизије 1975. као петнаести јубиларни југословенски представник на том такмичењу. Био је то четврти, а уједно и последњи пут да је Југославију представљао ТВ центар Љубљана са песмом на словеначком језику. Југословенски представници су у Стокхолму наступили током финалне вечери одржане 22. марта као осми по реду, а након гласања чланова стручних жирија свих земаља учесника заузели су 13. место са 22 освојена бода.

Песма је касније преведена и на енглески језик под насловом A Day of Love, али није остварила неки запаженији успех на иностраном тржишту.

Живот је склопио круг

Живот је склопио круг је песма југословенског и босанскохерцеговачког певача Сабахудина Курта са којом је представљао Југославију на Песми Евровизије 1964. године у Копенхагену.

Музику је компоновао Срђан Матијевић, док је текст написао српски песник Стеван Раичковић. Песма је премијерно изведена на југословенском националном избору који је одржан 5. фебруара у словеначком Трбовљу. Након гласова 4 регионална жирија Сабахудин Курт је имао једнак број бодова као и Марјана Держај са песмом Златни април, али је заузео прво место захваљујући већем броју максималних оцена.

У финалу Песме Евровизије 1964. које је одржано 21. марта југословенски представник наступио је као 13. од 16 такмичара. Оркестром је током наступа уживо дириговао Радивој Спасић. Југословенски представник није освојио ни један бод, што ће остати најлошији пласман Југославије у историји овог такмичења.

Изолда Баруџија

Изолда Баруџија Манојловић (Пула, 1963) некадашња је југословенска и српска поп певачица.

Током студија, у периоду од 1978. до 1982. певала је у студентском Хору Бранко Крсмановић, те као солиста у вокалној групи Поп полифонија. У истом периоду је наступала и у бројним телевизијским и радио емисијама, често уз пратњу Џез оркестра Радио Београда. Године 1982. заједно са Снежаном Мишковић и Снежаном Стаменковић оснива женски поп трио Аска који са песмом Хало, хало побеђује на Југовизији те године. Пар месеци касније Аске певају и на Песми Евровизије где освајају 14. место са 21. освојеним бодом. И наредне године бива делом југословенског евровизијског тима пошто са сестром Елеонором пева пратеће вокале Даниелу Поповићу у Минхену 1983. године. Свој трећи наступ на Евровизији имала је у Луксембургу 1984. где је заједно са Владом Калембером, тада фронтменом рок групе Сребрна крила, извела композицију Ciao аmore. Југословенски представници су заузели тек 18. место, а занимљиво је да је спот за песму својевремено забрањен у Турској пошто се Изолда у њему појавила у топлесу.Након дуета са Калембером, Изолда и Елеонора заједнички граде музичку каријеру у двојцу Сестре Баруџија, те заједно наступају на бројним домаћим фестивалима, почев од Месама 1986. где су извеле песму Опет Београд, па до последњег заједничког наступа на Југовизији 1992. са песмом Хеј, хеј, врати се. Након тога заједно са будућим супругом Златком Манојловићем наступа у групи Вокс са којом објављује два албума — Стрела (1996) и Да ли знаш (1998. године).

Године 2001. заједно са супругом Златком одлази у Диселдорф где од 2009. предаје певање на Музичкој академији.

Лејла (Сеид Мемић Вајта)

Лејла је поп-рок песма коју је 1981. на Евросонгу у Даблину извео југословенски и босанскохерцеговачки певач Сеид Мемић Вајта. Био је то пети пут да РТВ Сарајево делегира југословенског представника на том фестивалу. Комплетан аутор композиције и текста био је Ранко Бобан, док је оркестром током извођења уживо дириговао маестро Ранко Рихтман.

Након четворогодишње паузе, Југославија се вратина на Песму Евровизије 1981, а претходница за то такмичење био је национални избор који је одржан 28. фебруара у студију Телевизије Београд. Водитељи су били Миња Субота и Хелга Влаховић. На фестивалу је учествовало 16 композиција које су престављале укупно 8 телевизијских студија. Гласовима осам регионалних жирија највише бодова освојила је песма Лејла са освојеним 71 бодом (4 поена више од другопласираних „Нових фосила”).

Финале Песме евровизије 1981. одржано је 4. априла, а југословенски представници наступили су као седми по реду. Песми Лејла гласове је доделило осам националних жирија, највише жири Швајцарске који је доделио 10 поена, укупно 35 бодова, што је на крају било довољно за тек 15. место у конкуренцији 20 композиција.

Мангуп (песма)

Мангуп је песма југословенске и хрватске поп-рок групе Сребрна крила са којом су представљали Југославију на Песми Евровизије 1988. у Даблину. Музику за песму је компоновао Рајко Дујмић, текст је текст поред Дујмића писао и Стево Цвикић. Оркестром је током извођења уживо дириговао маестро Никица Калогјера. Био је то осми пут да је ТВ Загреб делегирао југословенског представника на том фестивалу.Право да наступи на Евросонгу, група Сребрна крила је остварила победом на југословенском националном избору − Југовизији − који је те године одржан 12. марта у Љубљани. На фестивалу је учествовало укупно 15 композиција, а песма Мангуп убедљиво је освојила прво место са 87 бодова, чак 26 бодова више од другопласираног Оливера Драгојевића.

Финале Евросонга те године одржано је 30. априла, а југословенски представници наступили су као последњи. Након гласања 21 националног жирија Југославија је добила поене од 14 држава, укључујући и три максималне оцене од исландског, данског и холандског жирија, што је било довољно за 6. место са укупно освојених 87 бодова.

Моја генерација

Моја генерација, позната и под називом Генерација ’42 је рок песма коју је 1974. на Евросонгу у Брајтону извео југословенски и српски музички састав Корни група. Музику и текст за песму написао је Корнелије Ковач, тадашњи фронтмен групе.

Песма је изведена током финалне вечери Евросонга 1974. одражане 6. априла као 7. по реду. Након гласања чланова стручног жирија свих земаља учесница, југословенски представници су освојили тек 6 бодова, што је било довољно за 12. позицију. Оркестром је током извођења песме уживо дириговао маестро Звонимир Скерл.

Музика и ти

Музика и ти је песма коју је 1972. на Евросонгу у Единбургу извела југословенска и хрватска певачица Тереза Кесовија. Аутори песме су Никица Калогјера који је написао музику и Ивица Крајач који је писао текст.

Тереза је наступила као 13. у финалној вечери Евросонга која је одржана 25. марта, а након гласања чланова жирија из свих земаља учесница заузела је 9. место са 87 бодова.

Неке давне звезде

Неке давне звезде је песма југословенске и српске певачице шансоне Љиљане Петровић снимљена 1961. године. Љиљана је са том песмом представљала Југославију на Песми Евровизије 1961. године, поставши тако уједно и првим представником те земље на том музичком такмичењу.

Музику на текст Мике Антића написао је словеначки композитор и диригент Јоже Прившек. Песма је отпевана на српском језику.

Југословенска песма изведена је као пета по реду, а такмичење је завршила на 8. месту (од 16 учесника) са 9 освојених бодова. Југословенски представник је бодове добио од укупно 6 националних жирија (највише од Аустрије 3 поена).

Пепел ин кри

Пепео и крв (у оригиналу словен. Pepel in kri) била је југословенска и словеначка вокално-инструментална група која је била присутна на музичкој сцени Југославије током 1970-их и 1980-их година. Основао ју је 1974. некадашњи фронтмен групе Беле вране Тадеј Хрушовар и чинили су је неки од тада најпознатијих словеначких певача и инструменталиста − поред Хрушовара ту су били још и Дитка Хаберл, Иво Мојзер, Ото Пестнер, Душан Велкаверх и Нада Жгур. Група је првобитно носила назив Збор Тадеја Хрушоварја, да би 1975. Велкаверх променио име у част годишњице ослобођења (Пепео и крв по пепелу и крви из које је настала слободна држава).Исте године група је премијерно учествовала на Фестивалу словенске попевке где је са песмом Pepel in kri заузела треће место, да би потом на фестивалу Југовизија у Опатији освојили прву награду са песмом Дан љубезни, поставши тако јубиларним 15. представником Југославије на Песми Евровизије. Југословенски представници су те 1975. у Стокхолму наступили под редним бројем 8, а након гласања стручног жирија заузели су 13. место са 22 освојена бода. Био је то четврти, а уједно и последњи пут да је неки словеначки представник запевао на Евровизији под заставом Југославије.

Група је током свог постојања учествовала на готово свим најважнијим музичким фестивалима забавне музике у Југославији − Сплитски фестивал, Ваш шлагер сезоне, Словенска попевка, Београдско пролеће, МЕСАМ и други − на којима су освојили бројне награде публике и жирија.

Поздрав свијету

Поздрав свијету је песма коју су 1969. на Евросонгу у Мадриду извели југословенски и хрватски певач Ивица Крајач и шоу квартет 4М.

Музику и текст написао је Милан Лентић, док је оркестром током наступа уживо дириговао маестро Миљенко Прохаска.

У финалу Песме Евровизије 1969, које је одржано 29. марта у Мадриду, југословенски представници су наступили као први, а након гласања стручних жирија из свих 16 земаља учесника заузели су 13. место са свега 5 освојених бодова.

Твој дјечак је тужан

Твој дјечак је тужан је песма коју је 1971. на Евросонгу у Даблину извео југословенски и хрватски певач Крунослав Кићо Слабинац.

Музику је компоновао хрватски музичар Ивица Крајач који је две године представљао Југославију на Евросонгу са песмом Поздрав свијету, док је текст написао Звонимир Голоб.

У финалу Песме Евровизије 1971, које је одржано 3. априла у Даблину, Југославија је наступила као 16. по реду, а такмичење је окончала на 14. месту са 68 освојених бодова.

Хало, хало

Хало, хало је поп песма која је представљала Југославију на Песми Евровизије 1982. у Херогату. Песму су извеле чланице српске поп групе Аска — Снежана Мишковић, Снежана Стаменковић и Изолда Баруџија. Био је то тек други пут да је ТВ Београд делегирао југословенског представника на том фестивалу. Музику за песму је компоновао Сања Илић, текст је написао Миро Зец, док је оркестром током уживо извођења дириговао маестро Звонимир Скерл.

Национално финале је те године одржано 12. марта у студију ТВ Љубљана, а Аске су победиле са свега три бода предности испред другопалсиране Маје Оџаклијевске која је представљала ТВ Скопље.

У финалу Песме Евровизије које је одржано 24. априла, југословенска песма је изведена као 14. по реду, а након гласања свих 18 националних жирија заузели су 14. место са свега 21 освојеним бодом. Занимљиво је да је песми Хало, хало жири из Шведске доделио максималних 12 поена.

Југославија Представници Југославије на Песми Евровизије Савезна Република Југославија
Југославија на избору за Песму Евровизије
Активне
Неактивне
Бивше

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.