Југоисточна Европа

Југоисточна Европа је географски и геополитички појам који обухвата југоисточни део Европе у захвату Јадранског, Егејског, Јонског, Мраморног и Црног мора, са северном копненом границом која се у ужем географском смислу поклапа са линијом речних токова Саве и Дунава, док у геополитичком смислу понекад обухвата и непосредно суседне области које се налазе северно од поменуте линије. Понекад се овај појам поистовећује са Балканским полуострвом.

У југоисточној Европи се најчешће убраја следећих 8 држава:

уз њих ређе се убрајају и:

Спорна територија у југоисточној Европи:

уз њу ређе се убрајају и:

Karte Suedosteuropa 03 01
Мапа југоисточне Европе
Europe subregion map world factbook
Подела Европе на регионалне групе, The World Factbook      Централна Европа      Источна Европа      Југоисточна Европа

Градови

Највећи градови по броју становника (преко милион) су:

  1. Истанбул,  Турска
  2. Букурешт,  Румунија
  3. Софија,  Бугарска
  4. Београд,  Србија

Види још

Јела

Јела (лат. Abies, по латинском називу беле јеле.) је род зимзеленог четинарског дрвећа из фамилије борова (Pinaceae). Обухвата 51 врсту распрострањених у планинама северне хемисфере Род јела се дели у 10 секција, од којих су само две присутне у Европи — Abies и Piceaster.

Јужна Европа

Јужна Европа је регија Европе која се налази у јужном делу истоименог континента, у басену Средоземног мора. Ова регија обухвата површину од 1.426.838 km2, и у њој живи око 160 милиона људи.Јужна Европа се састоји од три велика полуострва и бројних острва у Средоземном мору.

Западни део Јужне Европе представља Пиринејско полуострво; средњи део, Апенинско полуострво а источни део, Балканско полуострво.

Јужнословенски језици

Јужнословенски језици су подгрупа словенских језика, односно индоевропских језика у ширем смислу.

Има око 30 милиона говорника ових језика словенских народа са Балкана и дела Панонске низије.

Алијанса цивилизација

Алијанса цивилизација (енгл. Alliance of Civilizations) је политичка инцијатива под окриљем генералног секретара Уједињених нација од 2005. године. Њен циљ је интеркултурални дијалог, а четири основна подручја деловања су: медији, млади, образовање и миграције.

Балканско полуострво

Балканско полуострво, или једноставније Балкан, полуострво је и културна област који се налази у источној и југоисточној Европи. Полуострво је добило назив по Балканским планинама које се протежу од српско-бугарске границе до Црног мора.

Балканско полуострво је окружено Јадранским морем на југозападу, Јонским и Средоземним морем на југу, Егејско и Мраморно море су на југоистоку док је Црно море на истоку. Највиши врх полуострва је Мусала висок 2.925 m који се налази на планини Рила.

Берлински процес

Берлински процес (The Berlin Process) је дипломатска иницијатива повезана са будућим проширењем Европске Уније.

Берлински процес је међувладина иницијатива сарадње која има циљ да ревитализује мултилатералне везе између Западног Балкана и одређеним земљама ЕУ, као и да побољша регионалну сарадњу земаља Западног Балкана у области инфраструктурног и економског развоја. Многи сматрају да је то једна од водећих политичких иницијатива трећег кабинета Ангеле Меркел које се тчу југоисточне Европе.

Почела је првом конференцијом о Западном Балкану у Берлину 2014. године, а затим је настављана на другом конференцијом о Западном Балкану у Бечу 2015. године. Трећа конференција је одржана у Паризу 2016. године. Последња конференција је планирана да се одржи у Риму 2017. године. Иницијатива Берлинског процеса је покренута у јеку раста евроскептицизма и одлуке коју је донео председник Европске комисије Жан-Клод Јункер да се ЕУ не проширује наредних пет година.Следећи, шести самит Берлинског процеса се догађа 4-5 јула 2019. г. у пољском Познању.

Дарданија (византијска провинција)

Дарданија је била једна од провинција Византије између 4. и 7. века.

Зетска област (1922-1929)

Зетска област је једна од 33 области у Краљевини СХС. Нлазила се на подручју данешње Црне Горе, делова Косова и Метохије, Босне и Херцеговине. Настала је 1922 каде је Краљевина Југославија подељена на области. Средиште области се на лазило у Цетињу. Околне области:

Дубровачка

Мостарска

Сарајевска

Ужичка

Рашка

Косовска.

Косовска област

Косовска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Крајовска група

Крајовска група (Квадрилатерала) је пројекат сарадње четири европске државе - Румуније, Бугарске, Грчке и Србије - у циљу унапређења њихове европске интеграције, као и економске, транспортне и енергетске сарадње. Група је формирана на самиту премијера Бугарске, Румуније и Србије, који је одржан 24. априла 2015. године у румунском граду Крајови. На инаугурацијском састанку групе, тадашњи премијер Румуније Виктор Понта указао је да га је инспирисала Вишеградска група. Румунија и Бугарска су се придружиле Европској унији 1. јануара 2007. године, док је Србија у преговорима о приступању од јануара 2014. године. Од октобра 2017. године на састанку у Варни, у Бугарској, уз укључивање Грчке, састанци су били квадрилатерални.

Једна од првих иницијатива, након састанка у Видину, у Бугарској, била је да се ојачају телекомуникационе мреже у пограничним областима земаља. Други циљеви укључују помоћ Србији у придруживању Европској унији и изградњу аутопута који повезује Букурешт, Софију и Београд.

Премијер Бугарске Бојко Борисов је 2. новембра 2018. године изјавио да је премијер Грчке Алексис Ципрас предложио заједничку понуду за ФИФА Светско првенство 2030. године од стране Бугарске, Румуније, Србије и Грчке током састанка у Солуну. Касније, ово је проширено предложеним понудама за УЕФА Еуро 2028 и УЕФА Еуро 2032.

Криптоботаника

Криптоботаника је псеудонаука која проучава непознате, односно легендарне биљке које службена наука сматра да непостоје. Главни извори података за криптоботаничаре су легенде и народне приче. Криптоботаничари тијесно сурађују са криптозоолозима.

Назив криптозоологије сложеница је од три речи: криптос, што значи скривен; ботаникос, што значи биљка.

Медијска организација југоисточне Европе

Медијска организација југоисточне Европе СЕЕМО (енгл. South East Europe Media Organisation, скраћено SEEMO) је медијска организација са седиштем у Бечу. Медијска организација југоисточне Европе је основана 2000. године у Загребу, а као организација окупља водеће представнике медија из свих земаља југоисточне Европе.

Генерални секретар ове организације је Оливер Вујовић.

Публикације:

СЕЕМО извештај о медијској ситуацији у регији - излази сваке године у марту (у две књиге на преко 2,500 страница).

СЕЕМО часопис Де Скрипто, излази четири пута у години

Медији и мањине у ЈИЕ - књига

Истраживачко новинарство - књига

Медиа, маркетинг и бизнис - књигаНаграде:

Др. Ерхард Бусек СЕЕМО награда за разум у Југоисточној Европи.До сада су ову награду добили: Денис Латин (Хрватска, 2002), Кемал Курспахић (Босна и Херцеговина, 2003), Бранкица Петковић (Словенија, 2005), Данко Плевник (Хрватска, 2006), Милена Димитрова (Бугарска, 2007), Бранкица Станковић (Србија, 2008)и Борис Бергант (Словенија, 2009.

Награда за људска права (10. децембра сваке године).До сада су ову награду добили: Кристина фон Кол (Аустрија, 2002), Небојша Попов (Србија, 2003), Фатос Лубоња (Албанија, 2004), Абдухалим Деде (Грчка, 2006), Шеки Радончић (БИХ - Црна Гора, 2007), Споменка Хрибар (Словенија, 2008), Павол Демеш (Словачка, 2009).

Награда за фотографију из области људских права (од 2008. године, годишње)Награда за истраживачко новинарство СЕЕМО-ЦЕИ (од 2008. године, годишње)

Милан Ристовић

Милан Ристовић (рођен у Приштини 1953) је српски историчар редовни је професор на Катедри за Општу савремену историју Филозофског факултета у Београду.Поред већег броја краћих радова објављених у домаћим и страним часописима, аутор је три монографије: Немачки нови поредак и Југоисточна Европа 1940/41—1944/45. Планови о будућности и пракса, ВИНЦ, Београд 1991, У потрази за уточиштем. Југословенски Јевреји у бекству од холокауста 1941—1945, Службени лист, Београд 1998, Дуг повратак кући. Деца избеглице из Грчке у Југославији 1948—1960, Удружење за друштвену историју, Београд 1998. и Обични људи. Прилози за историју, Геопоетика, Београд 1999.

Главни је уредник Годишњака за друштвену историју, који уређује заједно са Мирославом Јовановићем и Дубравком Стојановић.

Пакт за стабилност југоисточне Европе

Пакт за стабилност југоисточне Европе (енгл. Stability Pact for South Eastern Europe) је била институација која је за циљ имала јачање мира, демократије, људских права и привреде земаља југоисточне Европе у периоду од 1999. до 2008. године. Замјењен је Регионалним савјетом за сарадњу (енгл. Regional Cooperation Council, RCC) у фебруару 2008. године. Савјет је основан јер је више у „регионалном власништву” за разлику од Пакта, који је био више под вођством спољних партнера, као што је Европска унија.

Процес сарадње у југоисточној Европи

Процес сарадње у Југоисточној Европи (ПСуЈИЕ) покренут је 1996. године са циљем да се Југоисточна Европа трансформише у регион стабилности, безбедности и сарадње у складу са европским интеграционим токовима, а кроз унапређење међусобног дијалога и сарадње на свим нивоима и у свим областима од заједничког интереса. У раду ПСуЈИЕ у својству пуноправних чланова учествује дванаест земаља: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Црна Гора, Грчка, Хрватска, Северна Македонија, Молдавија, Румунија, Србија, Словенија и Турска.

Србија се у пуном капацитету укључила у активности ПСуЈИЕ на Самиту у Скопљу одржаном у октобру 2000. године.

На Самиту ПСуЈИЕ, одржаном 25. јуна 2014. године у Букурешту, Република Србија је, поштујући постигнуте договоре, прихватила учешће „Косова*“ (са звездицом и познатим текстом фусноте) у активностима ПСуЈИЕ, на равноправној основи, али без прејудицирања статуса и у складу са Договором о регионалном представљању и сарадњи и Бриселским споразумом.

Словеначки језик

Словеначки језик (словен. slovenski jezik или slovenščina) је матерњи језик око 1.750.000 Словенаца у Републици Словенији, где је службени језик, затим припадника словеначке мањине у Аустрији (око 60.000 у Корушкој и Штајерској), Италији (око 54.000 у Бенешкој Словенији, Резији, Трсту и Горици), Хрватској (11.800-13.100) и Мађарској (2.700). Број словеначких емиграната у Америци, западној Европи и Аустралији процењује се на око 400.000.

Словенски језици

Словенски језици чине групу језика која, заједно са балтичким језицима, формира балтословенску грану индоевропских језика. Сви словенски језици су потекли од прасловенског језика, данас изумрлог.

Списак топонима названих по Србима

Списак топонима названих по Србима садржи имена насељених мјеста, (градова и села), ненасељених предјела, хидронима (ријека и језера), планина итд. широм свијета, који своје име темеље у имену народа Срби. Такође, списак садржи и оне топониме који се могу повезати са етнонимом Срби. Списак је подијељен према одређеним макрорегионима или континетима, те државама, у зависности од концетрације броја топонима.

Средња Европа

Средња или централна Европа је географска регија која обухвата површину од 1.253.371 km2, односно 11,9 % површине Европе. Простире се од Балтичког мора, на северу, до Црног мора и високих веначних планина на југу, које чине северну границу Јужне Европе.

Осим тога, може се сматрати да се и северна, јужна и југоисточна Европа у одређеној мери граниче и преклапају са средњом Европом тј. положај ове регије је веома значајан јер повезује све остале регије Европе.

Сви главни путеви који повезују западну и источну, северну и јужну Европу прелазе преко територије средње Европе. Ова регија обухвата девет земаља: Мађарску, Чешку, Словачку, Румунију, Швајцарску, Аустрију, Лихтенштајн, Немачку и Пољску.

Од ових девет земаља само три излазе на море, тако да у овој европској регији преовлађују континенталне земље.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.