Јонски устанак

Јонски устанак (499. п. н. е. - 494. п. н. е.), изазван је акцијама Аристагоре, владара Милета. То је био први већи сукоб Грка и Персијанаца. Тиме су почели Грчко-персијски ратови.[1]

Јонски устанак
Део Грчко-персијских ратова
Ionian Revolt Campaign Map-en

Војне операције током Јонског устанка.
Време:499. п. н. е.. - 494. п. н. е..
Место:Мала Азија, Егејско море и Кипар.
Резултат: Персијска победа
Сукобљене стране
Јонија
Атина
Еретрија
Ахеменидско царство
Команданти и вође
Аристагора
Хистија
Дарије I

Побуна на Наксосу

Turkey ancient region map ionia
Јонско подручје

На егејском острву Наксос, који је био под персијском влашћу, народ се побунио 502. п. н. е. Бивши властодршци Наксоса позивају у помоћ Аристагору, владара Јонског града Милета. Аристагора пристаје, надајући се да ће острво Наксос анектирати он сам. Да би покренуо експедицију против Наксоса Аристагора тражи помоћ од Артаферна, сатрапа Лидије и брата Дарија Великог. Аристагора притом сатрапу обећава територије и нека острва за узврат, што је могао испунити само ако би експедиција била успешна. Сатрап је пристао да помогне, дајући Аристагори флоту бродова под командом персијског адмирала Мегабата. Док су се припремали за напад на Наксос Аристагора вређа адмирала Мегабата, па овај тајно јавља устаницима да ће бити инвазија. Кад је флота напала Наксос, дочекана је са неочекивано великим отпором. Тако 499. п. н. е. након 4 месеца борби Аристагора и Персијанци се повлаче.

Јонска побуна

Због неуспеха експедиције, Аристагора није могао испунити обећање дато сатрапу. Нашао се у тешком положају. У безнађу, да би се спасао, одлучује да побуни јонске Грке против Персијанаца.[1] Аристагора сазива савет угледних људи Милета 499. п. н. е. и излаже им план побуне. Сви су се сложили са побуном, а Аристагора се одриче власти у Милету, па град усваја демократски облик власти. Побуна се брзо ширила и захватила је целу јонску област и Грци су се брзо ослободили Персијске власти. Међутим очекивали су неминован војни одговор Персије. Аристагора одлази у Хеладу и поново користи старе трикове обећавања новца кога нема. Најпре се обратио Спарти као најмоћнијем полису. Позвао је Спартанце да освоје Азију и персијску престоницу Сузу, где их је у царским ризницама чекало богатство достојно бога Зевса. Али Спартанци нису пристали. Добио је подршку Атине и Еретрије.

Напад на Сард

Атињани су довезли атинске трупе до Ефеса. Заједно са Јоњанима су кренули на сатрапов главни град Сард. Сатрап Артаферн је био изненађен, јер је таман послао трупе да опколе Милет. Грци су заузели Сард, а сатрап се повукао у тврђаву. Грци су попљачкали и попалили град, тако да је Сард запаљен до темеља.

Говорило се, да се Дарије Велики на те вести о запаљеном Сарду заклео да ће се осветити Атињанима и да га слуга подсећа 3 пута дневно на ту обавезу. Након почетних успеха, грчке трупе су почеле повлачење у Ефес, кад се појавило персијско појачање. Али Персијске трупе су их ухватиле у заседи и страховито потукли. Преостали Атињани су се повукли на бродове и вратили у Грчку.

Побуна се шири

Након спаљивања Сарда, јонски устанак се проширио на грчке градове Кипра, а на северу на градове на обалама Хелеспонта и Пропонтиде.[1]

Крај побуне

Иако су грчки градови-државе стекли независност, они се још увек нису могли супротставити Персијском царству. Побуна је убрзо скршена и на Кипру, а остали градови су опкољени. Аристагора је напустио побуну и отишао у Тракију.

До шесте године побуне (494. п. н. е.) сатрап Артаферн је већ заузео неколико побуњених градова-држава, и кренуо је да опседа Милет.[1] Одлучујућа битка одиграла се 494. п. н. е. код острва Ладе на улазу у милетску луку. Иако мања грчка флота је одолевала и добијала битку, а онда су се бродови са Самоса и Лезбоса повукли. Изненадна издаја је преокренула ток битке, тако да је преостала грчка флота потпуно уништена. Милет је освојен и спаљен.

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Јонски устанак”. Историјска енциклопедија. Приступљено 22. 1. 2019.
Аристагора

Аристагора је био тиран Милета крајем 6. века и почетком 5. века пре нове ере. Одговоран је за низ догађаја, који су довели до Јонског устанка и Грчко-персијских ратова.

Артаферн

Артаферн је био брат персијског цара Дарија Великога и сатрап Сарда.

Битка код Ефеса (498. п. н. е.)

Битка код Ефеса 498. п. н. е. део је Јонског устанка. Вођена је између персијске и јонске војске и завршена је победом Персијанаца.

Битка код Ладе

Битка код Ладе је била одлучујућа поморска битка 494. п. н. е. између грчких полиса Јоније и Персијског царства у време Дарија Великог. Битка је окончана персијском победом, а након тога Персијанци су заузели и спалили центар устанка Милет. Грчки полиси су изгубили битку када су бродови Самоса прешли на персијску страну.

Грчко-персијски ратови

Грчко-персијки ратови (познати и као Међански ратови или Персијски ратови), су били серија ратова измећу Ахеменидског краљевства Персије и савеза грчких полиса предвођених Атином и Спартом. Грчко-персијски ратови су почели устанком грчких градова Јоније против Ахеменидског краљевства, 499. п. н. е. који је освојио Јонију средином 6. века п. н. е. Устанак малоазијских Грка је евентуално угушен 494. п. н. е. када је грчка флота одлучно поражена у поморској бици код Ладе. Војна помоћ који су пружили побуњеним Јонским Грцима, градови континенталне Грчке били су изговор за евентуални cassus belli (разлог за рат) Персијског царства против грчких полиса.

Прва инвазија Персије против Грчке, десила се 493. п. н. е. када је персијска флота уништена од невремена код рта Атос. Истовремено персијска војска приморала је Македонију да ступи у вазални однос са Персијом. Следећи напад Персије, године 490. п. н. е., био је упућен ради кажњавања Атине и Еретрије који су пружили војну помоћ Јоњанима током Јонског устанка. Персијанци су освојили и разорили Еретрију, међутим нису успели да освоје Атину јер су одлучно поражени у Маратонској бици. Персијски цар Дарије I је планирао нови поход против Грчке, али је преминуо 486. п. н. е. Његов син и наследник, Ксеркс је покренуо велику војску против Грчке 480. п. н. е. велики персијски напад на Грчку, приморао је хеленске градове да оснују одбрамбени савез на челу са Спартом, 481. п. н. е. Августа 480. п. н. е. Ксеркс на челу велике војске је прешао без отпора Македонију и Тесалију и био је приморан да се заустави у Термопилском кланцу на самом улазу јужне Грчке. У том кланцу грчке снаге, предвођене спартанским краљем Леонидом су пружиле огорчени отпор Персијанцима који су претрпели знатне губитке. Персијанци су успели да заокруже и униште грчке снаге после три дана и омогуће улаз у јужну Грчку. Ахеменидска војска је освојила и разорила празну Атину чије је становништво напустило уочи персијског напада. Упркос лаком освајању Атине, персијска флота је одлучно поражена у поморској бици код Саламине и сам Ксеркс је био приморан да се повуче у Азију, остављајући део своје војске под командом Мардонија у Тесалији. Следеће 479. п. н. е. у бици код Платеје уједињена грчка војска је поразила персијанске трупе док истовремено грчка флота је поразила персијску флоту код Микале, дефинитивно отклонивши персијску опасност од Грчке.

Војни успеси су омогућили Грцима да пређу у контраофанзиву, формирају Делски савез и на челу са Атином ослободе грчке градове Мале Азије и Хелеспонта од персијске владавине. Преко времена Делски савез се претворио у Атинску поморску империју која је интервенисала у персијске провинције Кипра и Египта, изазивајући и промовисући устанке против Ахеменидског краљевства. Непријатељства измећу Хелена и Персијанаца су трајала до 449. п. н. е. када је потписан Калијин мир који је окончао Грчко-персијске ратове.

Дарије I

Дарије I Велики, (стперс. , 549. п. н. е. - 485. п. н. е.), персијски цар (521. п. н. е. - 485. п. н. е.) наследник Камбиза II, освајача Египта. Био је један од највећих владара старог истока. Пошто је угушио низ побуна у источним провинцијама, спровео је реорганизацију државне управе. Поделио је државу на 20 великих области (сатрапија) којима је дао одговарајућу аутономију, али да би их спречио да се одвоје, поделио је цивилну и војну власт у њима. Централну власт појачао је пореским системом којим су се огромне суме новца стицале у његову касу. Јединству царства служила је и путна мрежа коју је развио. Пошто је уреднио војску и државу, кренуо је у освајачке ратове. Око 513. п. н. е. извео је безуспешни поход на Ските а затим започео са покоравањем малоазијских Грка. Угушио је Јонски устанак (499-494. п. н. е.), после чега су се развили Грчко-персијски ратови, завршени тек 449. п. н. е.

Персија је у његово доба постала највећа држава старог века, све до појаве Александра.

Датис

Датис или Датус је био медијски војсковођа у служби ахеменидског цара Дарија Великог.

Дионисије од Фокеје

Дионисије од Фокеје био је фокејски војсковођа, учесник Јонског устанка.

Клеомен I

Клеомен I (грч. Κλεομένης; умро 489. п. н. е.) био је агијадски краљ Спарте крајем 6. и почетком 5. века п. н. е.

Маратонска битка

Маратонска битка (грч. Μάχη του Μαραθώνα) је била битка између Атине и Платеје са једне стране, и Ахеменидског краљевства са друге, која се десила 490. п. н. е. у месту Маратон, 42 километра северно од Атине. Битка се завршила потпуном победом грчких трупа и означила је крај Прве персијске инвазије Грчке. Узрок битке је била војна помоћ коју је упутила Атина заједно са Еретријом побуњеним Грцима у Јонији. Краљ Персије Дарије I одлучио је био да покрене казнену експедицију против грчких градова који су пружили подршку Јонском устанку. Након катастрофе персијске флоте код рта Атос, 492. п. н. е. персијска кампања против Грчке је прекинута. Нова персијска кампања је покренута 490. п. н. е. из Киликије, дела јужне Мале Азије где је велика персијска флота предвођена заповедницима Датисом и Артаферном требало да казни Атину и Еретрију због њихове помоћи Јоњанима. Након заузимања Накса и потпуног уништења Еретрије, Атина се обратила Спарти у помоћ, Спарта је одбила помоћ, наводно из религијских разлога и тако Атина је морала сама да се бори против Персијанаца. Августа или септембра, 490. п. н. е. Атина под вођством Милтијада млађег и Калимаха је одлучила да пружи битку Персијанцима изван зидина Атине. Непосредно пред битку Атињанима уз помоћ је стигао одред од 1.000 Платејаца, иначе лојалних савезника Атине. Атина која је тада располагала са око 10.000 хоплита пружила је отворену битку Персијанцима. Захваљујући стратешком лукавству Милтијада који је појачао крила и ослабио центар грчке војске, омогућено је Грцима да потпуно заокруже многобројне, али лакше наоружане Персијанце и да их потпуно поразе. Тај пораз је био одлучан јер је то био први велики пораз Ахеменидске војске која је до тада сматрана непобедивом. Након битке Персијанци су покушали да стигну у Атину преко мора, међутим после брзог марша, Грци су их стигли и тако Персијанци су били приморани да се врате у Азију.

Данас многи сматрају исход Маратонске битке, судбоносним не само за Грчку историју већ и за историју Европе. Интересантно је у томе што је такав исход није могао да заустави персијске походе на Грчку али је значајно преокренуо однос снага у корист грчких полиса, и доказао је да Грци могу да пруже отпор даљој експанзији моћног Персијског царства. Трчање на дуге стазе, познатије као Маратон узело је заправо своје име од истоимене битке где је према легенди Атињанин Фидипид (?) отрчао из Маратона у Атину како би најавио победу, када је најавио победу Атињанима онда је издахнуо.

Мардоније

Мардоније (перс. Mardunia грч. Μαρδόνιος) је био персијски војсковођа у доба грчко-персијских ратова.

Био је зет цара Дарија I. Смирује побуну у Јонији увођењем демократског поретка. Потом 492. п. н. е. креће са војском и флотом у напад на Грчку. Покорио је Македонију, али му олуја оштећује флоту код рта Атос, а војска страдала у Тракији, због чега је смењен као заповедник.

Под Ксерксом I главни је покретач новог рата са Грчком. После персијског пораза у поморској бици код Саламине (480. п. н. е.), Ксеркс се с флотом враћа у Персију, а Мардоније је с војском остао у Грчкој, где је 479. п. н. е. у бици код Платеје, поражен и убијен.

Милтијад

Милтијад (Млађи) (грч. Μιλτιάδης, око 550–489. године п. н. е) био је старогрчки атински војсковођа и тиранин Херсонеса Трачког. Његов син Кимон био је важан атински државник 470их и 460их година п. н. е.

Опсада Наксоса

Опсада Наксоса (499. п. н. е.) представљала је неуспео покушај милетског тирана Аристагоре да уз помоћ и у име Дарија Великога заузме острво Наксос. Тај догађај представљао је почетак Грчко-персијских ратова, који су трајали педесет година. Бивши властодршци Наксоса обратили су се тирану Милета Аристагори тражећи начин како да се врате на Наксос. Аристагора је то сматрао добром приликом да учврсти своју позицију у Милету, па се обратио сатрапу Лидије Артаферну и предложио му је да заједно освоје Наксос. Персијанци су се сложили са походом и припремили су флоту од 200 трирема под командом Мегабата. Аристагора и Мегабат су се свађали на путу до Наксоса, а неко је и Накшане обавестио о доласку непријатељске флоте. Аристагора и Мегабат су четири месеца неуспешно опседали Наксос, па су се повукли када су остали без новца. Аристагора се нашао у невољи након тога неуспеха и очекивао је да ће га сменити са позиције тирана Милета. Због тога је одлучио да потакне целу Јонију на устанак против Персијског царства.

Опсада Сарда (498. п. н. е.)

Опсаду Сарда извршили су малоазијски Грци уз помоћ Атине и Еретрије 498. године п. н. е. Део је Јонског устанка, а завршена је успехом Грка.

Херодот

Херодот из Халикарнаса (грчки: Ἡρόδοτος Ἁλικᾱρνασσεύς, 484. п. н. е. ― око 425. п. н. е.) је антички грчки писац и „отац историје”.

Хистиеј

Хистијеј (грч. Ἱστιαῖος, до 494. п. н. е.) је био тиран Милета. Помогао је Дарију Великом приликом његовога рата са Скитима 513. пре н. е, па је био награђен богатим делом Тракије. Потакао је свога рођака Аристагору на Јонски устанак.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.