Јом кипур

Јом кипур (хебр. יום כיפור, Дан очишћења, Дан помирења) је један од најважнијих јеврејских празника. Празнује се 10. дана 7. месеца (Тишри, углавном у октобру), а потиче вероватно из периода пре вавилонског ропства. О празнику се говори у Петокњижју, и то књигама Левитској 16; 23, 27-32 и Бројеви 29, 7-11. Првосвештеник је на овај дан улазио у Светињу над светињама, кадио и кропио крвљу Ковчег завета. С обзиром на ситуацију у којој Јевреји живе већ 2000 година, одржавање свих правила везаних за овај празник није могуће (жртве итд.). Данашњи начин празновања регулисан је расправом Јома из Мишне. Дан се данас обележава најстрожим постом и обавезним учешћем у синагогалном богослужењу.

Maurycy Gottlieb - Jews Praying in the Synagogue on Yom Kippur
Молитве у синагоги за време Јом Кипура.

Види још

Јешива

Јешива (хебр. ישיבה — седење) талмудска је школа за младе студенте, до двадесет година старости. Ученици су неудани Јевреји, удани Јевреји упишу у Колел.

Јомкипурски рат

Јомкипурски рат (познат још и као Рамазански рат или Октобарски рат) је вођен између Израела и коалиције арапских земаља под вођством Египта и Сирије од 6. до 26. октобра 1973. године. Рат је почео на дан јеврејског празника Јом Кипур изненадним нападом Египћана и Сиријаца. Напали су Синај и Голанску висораван, које је Израел заузео 1967. године. Сукоб је окончан 22. октобра резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација о прекиду ватре.

Догодине у Јерусалиму

Догодине у Јерусалиму или Сљедеће године у Јерусалиму (хебр. לשנה הבאה בירושלים) фраза је која се често пјева на крају Седер Пасхе или на крају Неила службе током Јом кипура. Употребу пјесме током Пасхе је по први пут забиљежио Исак Тирнау у 15. вијеку у својој књизи у којој је прикупио минхаге разних ашкенаских скупина.Догодине у Јерусалиму покреће заједничку тему у јеврејској култури о жељи за повратком у обновљени Јерусалим, а коментатори сугеришу да фраза служи као подсјетник исуства живота у прогнанству.

ЗСУ-23-4

ЗСУ-23-4 Шилка (рус. ЗСУ-23-4 Ши́лка) је самоходно противавионско оруђе са 4 топа калибра 23 mm, првобитно произведено у Совјетском Савезу. Развијено је 1960-их година као замјена за оруђе ЗСУ-57-2.

Оруђе ЗСУ-23-4 има радар за контролу гађања што му омогућује дјеловање у свим временским условима и ноћу против нисколетећих авиона и хеликоптера. Извезено је и у земље ван Варшавског блока, и посебно се добро показало у Јом Кипур рату 1973. на страни Египта и у Вијетнамском рату на страни Сјеверног Вијетнама. У оба случаја, нисколетећи авиони који су избјегавали дејство СА-2 ПАВ ракета долазили су у поље дејства ЗСУ-24-4, гдје су уништавани. То је принудило Израелце и Американце на примјену нових тактичких поступака за савлађивање непријатељске ПВО.

Возило има 2000 граната за топове. Највећи хоризонтални домет је 7 km, вертикални 5.1 km. Ефикасни вертикални домет је 1.5 km, а за циљеве на земљи ефикасни хоризонтални домет је 2.5 km.

Зохар

Зохар (хебр. זהר‎, сјај) је класични текст јеврејског мистицизма, настао крајем 13. века у Шпанији. Аутор највећег дела овог трактата је Моше де Леон (умро 1305). Зохар читаву стварност посматра као симболичку алузију на Божији унутршњи живот. Учествовање у јеврејском ритуалу, али и сексуални однос мужа и жене значе сједињење са Богом. Утицај Зохара у јудаизму је велики и често се изједначва са утицајем Библије и Талмуда.

Историја Израела

За историју пре државе Израел види Историја ПалестинеДржава Израел' (хеб. מדינת ישראל Medinat Yisrael) је службени назив земље, а њена модерна историја почиње у 19. веку када почиње да се буди јеврејска национална свест, што ће у новим међународним околностима, након два светска рата, и довести до успостављања нове државе на Блиском истоку.

У појму Израел (егип. ysrys; угарит. yśril; хеб. ישראל [yisra'el]; грч. ἰσραήλ; лат. israel) садржан је низ разних значења: надимак једног од праотаца Јевреја, по имену Јаков; израелски народ; назив северног краљевства, од Соломона до пада под асирску власт; назив земље који се поклапа с називом Палестина; име модерне државе Израел.

Књига Левитска

Књига Левитска (хебр. ויקרא Ваиикра - и он се зове; грч. Λευιτικος - у вези са Левитима; лат. Leviticus) је јеврејски религијски спис. Књига Левитска је трећа књига хебрејског Танаха, односно хришћанског Старог завета.

Српски назив потиче од грчког назива и односи се на Левите, племе из којег је потицао свештенички сталеж. Садржи законске прописе о обредима и свештеничкој служби, прописе о приношењу жртава, о ритуалном очишћењу, прописе о прослављању празника Јом кипур. Књига Левитска, међутим, није упутство за свештенике, јер се у најмању руку подјенако бави и улогама и дужностима лаика.Књига Левитска почива на два кључна веровања: прво, да је свет створен „веома добар“ и задржава капацитет да достигне то стање, иако је рањив на грех и нечистоће, а друго, да верно извршавање ритуала чини омогућава Божије присуство, док њихово игнорисање или кршење угрожава склад између Бога и света.Традиционално гледиште је да је Књигу Левитску написао Мојсије, или у мање екстремном случају, да његов садржај вуче корене из његовог времена., те се стога ова књига назива и Трећом књигом Мојсијевом. Међутим, ова традиција је релативна касна (датира из времена Јосифа Флавија, историчара из 1. века нове ере), а научници су практично сагласни да је Књига Левитска имала дуг период развоја, да обухвата неке делове који су изузетно стари и да је свој садашњи облик добила за време персијске владавине (538-332. п. н. е.).

Месија

Месија (хебр. מָשִׁיחַ [māšîaḥ‎ — машиах] — „помазаник“) је средишњи есхатолошки појам јудаизма, прихваћен и у хришћанству и исламу. Месијом се назива искупитељ којег, у једном или другом виду, очекују све ове религије. У ширем значењу, месија означава сваку ослободитељску или спаситељску личност и придев месијански се користи за сва учења која очекују неког да поправи стање човечанства и света.Месијанска нада и ишчекивање још увек су један од темељних мотива јеврејске религије, иако је реформистички јудаизам одбацио идеју о личном месији заменивши је појмом „месијанског доба“ које одликује универзална правда и мир.

Мидраш

Мидраш (хебр. מדרש, на јеврејском значи истраживање). Овај појам најчешће означава тумачење Торе у јеврејству. Мидраш представља напор да се истине Торе изразе језиком и начином који слушаоци разумеју, да се укаже на применљивост Торе на конкретне историјске прилике. Даршан (онај ко упражњава мидраш) учествује у овом непрестаном разкривању Торе, која на овај начин постаје својеврсно непрестано откривање Бога. Данас се под појмом мидраш углавном подразумева збирка текстова (тумачења) познатих и анонимних рабина. У тим текстовима постоји мидраш Халаха и мидраш Хагада.

Ортодоксни јудаизам

Ортодоксни јудаизам је заједнички назив за више покрета унутар јудаизма, у коме су вјерници, са историјске тачке гледишта, сљедбеници јеврејског вјерског погледа. Његово формирање је завршено у касном средњем вијеку и почетком новог вијека. Средишњи дио религијског концепта ортодоксног јудаизма је Халаха у облику, у коме је записана у Усменом закону (у Мишни и Хемари, то јест у Тори) и сачињава Шулхан арух.

Пасха

Пасха (хебр. פֶּסַח [Pesah — Песах]) је јеврејски празник којим се обележава излазак Јевреја из египатског ропства под Мојсијевим вођством описаном у Тори, односно у Старом завету.Пасха је помичан празник који увек пада у пролеће,14. дана месеца нисана (март/април), по јеврејском календару.

Педесети дан после Пасхе, слави се празник Шавуот.

Прва књига дневника

Прва књига дневника, Прва књига летописа, Паралипоменон или хроника (јез-грΠαραλειπομενων ) је прва од два канонске књиге дневника у Танаху и Старом завету, чији је ауторство се традиционално приписује пророку Јездри. .

Резолуција Савета безбедности Организације уједињених нација

Резолуцију Савета безбедности Организације уједињених нација изгласавају петнаест чланица Савета безбедности, најмоћнијег органа Организације уједињених нација.

За изгласавање резолуције је потребно девет или више гласова чланица, и ако ни једна од пет сталних чланица није гласало против. Ове чланице су Народна Република Кина, која је заменила Републику Кину (1971), Француска, Руска Федерација, која је заменила Совјетски Савез (1991), Уједињено Краљевство, и Сједињене Државе.

Постојала су два већа рата одобрена од стране Савета безбедности; Корејски рат (1950) и Заливски рат (1991).

Повеља Организације уједињених нација садржи бројне формулације које се односе на усвајање резолуције, али их даље не дефинише.

Ришоним

Ришоним (хебр. ראשונים, од ришон, песма односно први), isto бивши, претходни, називају се водећи равиини од 11. века до 15. века. Деловали су углавном у Шпанији, Француској, Немачкој и северној Африци. Равини који су следили ришониме називају се ахароним (последњи, задњи). Ришоним опет са своје стране следе геоним (од гаон, молитва). Разлика између ришонима и геонима је историјски важна, по богословским темама разлике нису значајне. По ахаронима, који припадају ортодоксном јудаизму, не може се дискутовати о одлукама равија из претходних времена, осим ако се има одобрење више равија.

Рош Хашана

Рош Хашана (хебр. ראֹשׁ הַשָּׁנָה) је јеврејска Нова година и на хебрејском језику овај израз дословно значи „глава године“. Овај празник се у традиционалном јеврејству слави првог и другог тишрија (септембра – октобар). У Библији је овај дан означен као дан окупљања и дувања у трубе (Лев 23, 24), а слављење овог празника као почетка Нове године има своје порекло у Талмуду јер је тамо овај дан сматран за празник рађања света. За разлику од обичаја других народа, код Јевреја се овај празник светкује озбиљно, уз присећање на грехе и покајање. Дува се у шофар чији звуци, који подсећају на плач, треба да позову на покајање. Традиционално јеврејство зна за обичај да се током првог преподнева овог празника, одлази на неку реку где има рибе. Говоре се молитве, а у воду се бацају мрве хлеба што симболише одбацивање греха (в.). Овим презником почиње период који се назива „десет дана кајања“ и који се завршава празником Јом кипур.

Такође је обичај да се на дан Рош Хашане служе јабуке са медом које симболизују слатку нову годину. Овај обичај је уведен у традицију у касном средњем веку од стране Ашкеназа а данас је општеприхваћен. Служе се и разноврсна јела у зависности од локалних обичаја. То може бити кувани језик или било који део са главе животиње или рибе, што означава „главу“ односно почетак године. Присутни су и пасуљ, спанаћ, тикве и празилук који се помињу у Талмуду. Важно је и поменути традиционални јеврејску кружни хлеб који симболизује цирклус од једне године. Друге вечери славља се служи свеже воће као гаранција за добијање благослова.

Сара

Сара (хебр. ‏שָׂרָה‏‎‎ – Сара; арап. سارا или سارة – Сара) је била Аврамова жена и полусестра и Исакова мајка, описана у Библији и Курану. Њено првобитно име је било Сарај. По Књизи постања, Бог је промјенио њено име у Сара као дио споразума када је Хагара родила Аврамовог првог сина, Измаела.

Хебрејско име Сара означава жену високог положаја и може се превести као принцеза или племкиња.

Сидур

Сидур (хебр. סידור), на јеврејском значи поредак и представља јеврејски молитвеник. Овакви молитвеници садрже свакодневне службе, службе за празнике и Шабат, као и благослове. Поред наведеног садржи и делове Библије, Песму над песмама, Псалме, мудре изреке. Постоје ашкенаске, сефардске и јеменске верзије и у њима је уочљива различитост локалних обичаја.

Табернакл

Табернакл је шатор састанка, павиљон, сеница с ковчегом код старих Јевреја; код римокатолика, то је ковчег, повећа кутија у облику кућице у којој се чува монстранца, посуда са посвећеном хостијом; заштитни кров за кипове, олтаре, гробове и др. (Појављује се и израз табернакул, могуће да је настао од латинске речи taverna).

Танах

Танах (хебр. תַּנַ"ךְ) или хебрејска Библија, је хебрејска збирска светих списа коју хришћани називају Старим заветом.

Назив је настао од почетних слова њеног садржаја: име прве групе на почиње словом Т, друге словом Н, а треће словом К. У хебрејском језику се за скраћенице додаје слово „а“ између сугласника и тако добијамо реч ТаНаХ (слово „к“ на крају речи постаје „х“).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.