Јовиша Славковић

Јовиша М.Славковић (1938), писац, публициста, хроничар, сликар, друштвени радник. Цео радни век истраживао, биљежио, објављивао, сликао и тако чувао Драгачево и Драгачевце од заборава. Члан је Удружења књижевника Србије и Самоуких сликара и вајара Драгачева. [1] [2]

Јовиша Славковић
Port za viki
Јовиша М. Славковић
Пуно имеЈовиша М. Славковић
Датум рођења9.март 1938.
Место рођењаРти
 Краљевина Југославија

Биографија

Јовиша Славковић је рођен у Ртима у централном делу Драгачева 9. марта 1938. Осмогодишњу школу завршио је у Ртима и Гучи, гимназију у Чачку, а Вишу управну школу у Нишу. Радни век провео у Гучи. Био је тржишни инспектор рада, секретар Основне школе у Гучи, секретар самоуправних интересних заједница основног образовања, културе, физичке културе и информисања општине Лучани, председник Извршног савета Скупштине општине Лучани, вршилац дужности начелника за урбанизам, комунално – стамбене и друштвене делатности Скупштине општине Лучани, директор Дома културе и Сабора трубача у Гучи. Живи и интензивно ради у Гучи. [1][3]

Истраживачки рад и објављене књиге

Књижевник Ника- Никола Стојић у предговору поменуте Славковићеве књиге Села и вароши Драгачева, између осталог каже:

Почео је од турских дефтера (пореских пусула из XIV и XV века), па наставио преко старих и нових књига , архивске грађе, статистике, научних радова, студија, сведочења бројних истраживача, до написа у зборницима, часописима и листовима

Написане књиге су производ година свакодневног истраживања. Оне су драгоцена сведочанства о прошлим временима, догађајима и људима у њима. То су белешке против колективног и појединачног заборава. [3][2]

Књиге: Споменичка баштина Драгачева,монографија, Горњи Милановац, 1993. / Становништво Драгачева, монографија, Гуча, 1993./Мајстори трубе, монографија написана са Љубишом М. Ристићем, Гуча, 1998./Народно градитељство Драгачева, монографија, Чачак, 2000./Све трубе Драгачева, монографија написана са Ником-Николом Стојићем, Предрагом Раовићем и Радованом М. Маринковићем, Чачак, 2000./Свети великомученик Прокопије, монографија, Рти, 2000./Повесница првог сабора трубача, монографија, Чачак-гуча, 2003./Бој на Лопашу, монографија написана са Ником- Николом Стојићем и Радованом М. Маринковићем, Пожега, 2006./Драгачевски сабор трубача (1961-2005), монографија написана са Ником-Николом Стојићем и Радованом М. Маринковићем, Чачак-Гуча, 2005./Трубачка будилица од Гуче до вечности, монографија написана са сарадницима, Чачак, 2006. и друго допуњено издање 2007. (двојезично издање, преведено и на енглески)/Драгачево у прошлости и садашњости, монографија, Гуча, 2006./Села и вароши Драгачева, монографија, Гуча, 2009./Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева: 35 година рада, монографија написана у сарадњи са Ником-Николом Стојићем и Миљаном Капларевићем, Гуча, 2009./Гучки светионик/сто шездесет година основне школе, монографија написана са Ником-Николом Стојићем, Гуча, 2010./Гуча-пола века сабора трубача (1961 - 2010), монографија написана са Адамом Тадићем, Ником-Николом Стојићем и Радованом М. Маринковићем, Београд- Гуча, 2010./Славом овенчани/Мајстори трубе, монографија писана са Ником-Николом Стојићем, Гуча, 2010./Духовни летопис Ртију, Гуча, 2011./Осамдесет година Ф.К. „Драгачево“ (1932-2012),Гуча, 2012./Гуча кроз векове, хроника писана са Ником-Николом Стојићем, Гуча, 2012./Друмови Драгаћева од средњег до краја двадесетог века, каталошка монографија писана са Ником-Николом Стојићем, Гуча, 2013./Стрељачки клуб „Драгачево“ (1932-2012),Гуча, 2013./Дозиви и одзиви звона, Котража-Рти, 2013./Богосав Живковић у Драгачеву, каталошка монографија писана са Ником-Николом Стојићем, Гуча, 2013./Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом, писано са Радованом Маринковићем, Никм-Николом Стојићем и Зораном Маринковићем, Гуча, 2014./Бој на Крстацу 1914. године, монографија, Гуча 2014./Лиса на Венцу, хроника писана са Радованом М. Маринковићем, Београд, 2015./Трубачко саборовање у Гучи (1961-2015), монографија писана са Радованом М. Маринковићем,Никомћ-Николом Стојићем и Зораном Маринковићем, Гуча, 2015./Историјат Драгачевског сабора трубача, Гуча, 2015.[4]

Сарадник је у многим електронским медијим , листовима, часописима, публикацијама, зборницима који сведоче словјевиту политичку, привредну и културну историју овог дела западне Србије. Рецезент је неколико научних књига. Био је уредник листа „Драгачевски трубач“. [4]

Представљен у енциклопедијама и лексиконима

  • Драгачевци у науци и уметности, аутори: др Бранко Ковачевић, Ника-Никола Стојић, Радован М. Маринковић, Чачак, 1998. (pp. 153-154)
  • Писци Драгачева, Радован М. Маринковић и Зоран Маринковић, стране: 45,46,47 и 48, Гуча, 2010.
  • Наива у Србији, Славомир Војиновић, Верона (Италија), 1991. стране 130.
  • Снови у боји – самоуки сликари Србије, Славомир Војиновић, Београд, (2013). стр. 331 и 332.[1]

Признања и награде

Јовиша Славковић је добио повељу првог Вуковог сабора српског народа у расејању, Златну значку Културно – просветне заједнице Србије, Златне значке народне одбране Југославије и Орден рада са сребреним венцем. [1]

Посебно признање Вукова награда за 2017.г

Културно-просветна заједница Србије 54. пут додељује Вукову награду за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору. Међу лауреатима ове изузетне Вукове награде за 2017. г . је и књижевик, публилциста, хроничар и сликара Јовиша М. Славковић из Гуче.[5] [6]

Slika za viki
У славу ратника- слика Јовише М. Славковића

Сликарство

Као члан Удруженја самоуких сликара и вајара Драгачева излагао је успешно сам и са пријатељима на преко 50 изложби у Србији: Београд, Нови Сад, Чачак, Горњи Милановац, Пожега, Ивањица, Ариље, Златибор, Власина, Ириг, Рума, Сремска Митровица, Шабац и више пута у Гучи и Лучанима и иностранству: Малме, Диселдорф, Штудгарт, Линц, Дравоград, Осијек, Бијељина, Дубровник, Тиват, Будва... [1]

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Јовиша М. Славковић, Села и вароши Драгачева, Предговор Нике Николе Стојића , Гуча, 2009.
  2. 2,0 2,1 Славковић Ј, Становништво Драгачева, Дом културе Гуча , Гуча, 1996.
  3. 3,0 3,1 Ковачевић Б, Стојић Н, Маринковић Р, виђени Драгачевци у науци и уметности,II ,Чачак, (pp. 153-154) ,1998.
  4. 4,0 4,1 Joviša M Slavković | Get Textbooks | New Textbooks | Used Textbooks | College Textbooks - GetTextbooks.com
  5. ^ [1], Приступљено 15. 1. 2018.
  6. ^ [2], Приступљено 15. 1. 2018.
Драгачевски трубач

„Драгачевски трубач“ је лист, гласило, билтен Драгачевског сабора трубача у Гучи. Излази једанпут годишње. Прво вријеме је излазио у мјесецу септембру, да би се термин његовог изласка коначно усталио у мјесецу августу.

Рти

Рти је насеље у Србији у општини Лучани у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 490 становника.

Овде је рођен Јовиша Славковић. Овде је живео Љубисав Љубо Ђекић, каменорезац.

Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева

Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева је невладина непрофитабилна организација основана 27. децембра 1974. у Драгачеву, са циљем да окупља наивне уметнике са већ потврђеним ликовним изразом, и будуће младе уметнике којима је потребна уметничка помоћ ради даље афирмације.Чланови Удружења (42) који су у свом стваралштву индивидуалци, поседују јер поседују сопствени ликовни језик, иако делују као „Драгачевска сликарска група”, инспирацију за своје стваралаштво траже у природи, етно мотивима и наслеђу Драгачева и његове околине, као и у заборављеним ритуалима, сновима и магији Западне Србије.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.