Јовањдан

Свети Јован Крститељ слави се 20. јануара по грегоријанском календару (7. јануара по јулијанском календару). Међу личностима јеванђелским које окружују Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима посебно место, како по свом чудесном доласку на свет и начину живота, тако и по свом трагичном изласку из свога живота. Он је био такве моралне чистоте да се пре могао назвати анђелом него смртним човеком, а једини је од свих пророка који је свету могао и руком показати онога кога је пророковао.

Јованова главна улога у животу била је на дан Богојављења, па је Црква од давнина, дан по Богојављењу посветила његовом спомену. За овај дан везује се и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука хтео је да пренесе тело Јованово из Севастије где је великог пророка посекао цар Ирод. Успео је само да пренесе једну руку у Антиохију, своје родно место, где је чувана до десетог века, а после пренета у Цариград одакле је нестала у време Турака.

Прича се да је сваке године на дан светитељев архиереј износио пред народ његову руку. Када би се јављала раширена најављивала је родну и обилну годину, а када би била згрчена предсказивала је неродну и гладну.

По броју свечара, Јовањдан је четврта слава у Србији.

Saint John the Baptist
Свети Јован

Сабор светог Јована Крститеља

(Јеванђење по Матеју, глава 3., и Марку, глава 2.)

"Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповедајући крштење покајања за опраштање греха. Сва Јудејска земља и Јерусалимљани излажаху к њему иповедајући грехе своје, и он их крштаваше у реци Јордану." Он је казао „Ја вас крштавам водом да вас водим покајању; али онај који за мном иде силнији је од мене, и ја нисам достојан обућу његову понети. Он ће вас крстити Духом Светим и огњем“."У то време дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану. да га овај крсти. Али му се Јован противљаше, говорећи: „Ја од тебе треба да будем крштен, а ти к мени долазиш!" Исус му одговори: „Остави то јер је достојно да овако испунимо све што је право." После ових речи Јован се више није противио и крстио је Исуса у реци Јордану. По библијском схаватњу оба ова догађаја су веома важна: Зачеће светог Јована јер се одиграло под директном интервенцијом Божије силе, а (сабор) Исусово крштење јер од тог тренутка Исус је започео своју земаљску мисију.

Литература

  • Српске славе и верски обичаји; Епископ Николај и Протођакон Љубомир Ранковић
Богосавац

Богосавац је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1.117 становника. Веће фамилије које живе у Богосавцу су: Срнић, Маринковић, Вучетић, Јованић. Након Другог светског рата основан је фудбалски клуб „Слога“ који никада у својој историји није прекидао са радом, углавном се такмичећи у нижим општинским ранговима. Православна црква у Богосавцу изграђена је крајем осамдесетих година двадесетог века, прилозима мештана села, и посвећена је Блаженој Марији (Марија Магдалина). Становништво је православне вероисповести. Почетком Првог светског рата цивилно становништво је доста страдало, с обзиром да је село у близини Цера преко ког је дошао први налет окупатора у познатој Церској бици. У центру Богосавца налази се споменик Станиславу Сташку Сондермајеру, најмлађем хероју Церске битке.

Богутово Село

Богутово Село је насељено место у општини Угљевик, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живело 311 становника.

Бргуле (Уб)

Бргуле је насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 1163 становника.

Овде се налази Воденица у Бргулама.

Ведро Поље (Босански Петровац)

Ведро Поље је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босански Петровац, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело свега 26 становника.

Велика Иванча

Велика Иванча је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1532 становника.

Велика Попина

Велика Попина је насељено мјесто у општини Грачац, југоисточна Лика, у Задарској жупанији, Република Хрватска.

Видово Село

Видово Село је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у Општини Дрвар које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 387 становника.

Горњи Ораховац (Требиње)

Горњи Оровац је насељено мјесто у граду Требиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013, у насељу је живјело свега 20 становника.

Доњи Ораховац (Требиње)

Доњи Оровац је насељено мјесто у граду Требиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013, у насељу је живјело свега 11 становника.

Жагровић

Жагровић је насељено мјесто града Книна, у Шибенско-книнској жупанији, у Далмацији, Република Хрватска.

Кремна (Прњавор)

Кремна је насељено мјесто у општини Прњавор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.155 становника.

Село Кремна је добило име по камену кремену-кварцни камен кога има у изобиљу.Насеље Кремна је најстарије насеље у прњаворском крају,старије и од самог града Прњавора.

Крупа на Врбасу

Крупа на Врбасу је насељено место и седиште истоимене месне заједнице на подручју града Бање Луке, Република Српска, Босна и Херцеговина. На попису становништва 2013. године, Крупа на Врбасу је имала 1.199 становника.

Милошевић

Милошевић је доста распрострањено српско презиме. У Херцеговини се јавља у Улогу код Калиновика, гдје славе Јовањдан и Горњем Дрежњу код Невесиња, гдје славе Свету Петку.

У Србији је ово презиме настало од имена Милош додавањем наставка -евић, који означава припадност потомка претку, обично оцу.

Неки од познатијих Милошевића су:

Арса Милошевић, српски и југословенски редитељ и сценариста

Божидар Боки Милошевић, српски кларинетиста

Борислав Милошевић, дипломата и амбасадор

Бранко Милошевић Металац, народни херој Југославије

Душан Милошевић, српски и југословенски спортиста и олимпијац

Дорис Милошевић, српска гласовна глумица и шминкерка

Миланн Милошевић, српско-канадски кларинетиста,

Милан Милошевић, српски и босанскохерцеговачки кошаркаш

Милан Милошевић, српски глумац

Слободан Милошевић, политичар, бивши председник Србије и Савезне Републике Југославије.

Саво Милошевић, фудбалер

Саватије Милошевић, српски револуционар и четнички војвода

Петар Милошевић, српски књижевник из Мађарске

Никола Милошевић, академик, оснивач Демократске странке

Андрија Милошевић, српски и црногорски глумац

Домагој Иван Милошевић, хрватски политичар

Горан Милошевић, српски музичар

Мића Милошевић, српски редитељ и сценариста

Мрњићи (Требиње)

Мрњићи су насељено мјесто у граду Требиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 22 становника.

Папићи (родови)

Презиме Папић није ријетко код Срба. На простору бивше Југославије православни Папићи живе или су живјели у неколико десетина сеоских насеља, од Љубомира крај Требиња до Арадца (Зрењанин) и од Доњих Дубрава на Кордуну до Подвршке код Кладова.

Презиме Папић носи више српских родова/братстава. Према предањима, постојбина двају најбројнијих родова са овим презименом је стара Херцеговина. Папићи који славе Лучиндан поријеклом су из ближе околине Никшића, а њихови презимењаци чија је крсна слава Јовањдан из села Петровића у Бањанима. У Петровићима одавно нема Папића: последњи су се одселили из тог мјеста око 1735. године, након убиства једног Црногорца који им је, заједно са цуцким харамијама, отео стоку. Нешто раније, судећи по родослову, доселио се од Никшића у Коравлицу родоначелник тамошњих Папића и њихових рођака у сусједном селу – Влахињи.У недатираном Парохијском летопису Старог Арадца Папићи се помињу као „староседеоци од преко сто година“. Арадчанин Вујадин Папић (1930) зна да његов далеки предак, Херцеговац, није дошао „са Чарнојевићем“ већ пола вијека касније. „У Арадцу је сада једна породица Папића, две су отишле. Славимо Светога Луку“, каже старац. Родоначелник Папића из Арадца доселио се, дакле, у то банатско насеље око 1740. године. Пошто у Родослову Папића из Коравлице и Влахиње нема помена о њему, може се са сигурношћу рећи да у Банат није доспио из билећког краја, но од Никшића, и то преко Шумадије, гдје одавно (у Пријевору крај Чачка) има „никшићких“ Папића.

Првих деценија 19. вијека двојица Папића из околине Билеће (Коравлице и Влахиње) напустила су завичај. Један се населио код Невесиња, а други у Босанској крајини. Њихово потомство није бројно, као ни Папићи у бачкој варошици Жабљу. И жабаљски Папићи (4 породице) кажу да им је поријекло херцеговачко, а крсна слава Свети Лука. Предак им је протојереј Максим Папић, који се помиње у једном запису из бурне 1848. године.Православни Папићи увијек су дијелили судбину свога народа, а у претходна два вијека оставили видан траг у српској историји. Једни су се, према казивању Пека Папића из Влахиње, нашли под устаничким барјаком приликом опсаде Никшића (1807), други у Вукаловића буни, 50 година касније. У великом Херцеговачком устанку (1875 – 1878), Рудинско билећки батаљон од 900 бораца био је под командом Шћепана Вуковог Папића.Стотинаш у том устанку Петар Лалићев Шупић (1842—1918) помиње, у мемоарском спису, погибију два Милоша Папића из Коравлице у истом дану (Битка код Моска 1875). Брат једног од њих (Милоша – Благоја), Тодор Бајов Папић, погинуо је као батаљонски барјактар у Првом балканском рату. Из братства Папића код Билеће (Коравлица и Влахиња) учествовало је у ослободилачким ратовима, 1912—1918. године, неколико десетина људи, махом добровољаца – повратника из Америке (преко 20), од којих су седморица одликовани Медаљом за храброст „Милош Обилић“. У Другом свјетском рату погинуло је 26 Папића из 15 домова у Коравлици и Влахињи. Но, у тим мјестима нијесу се десили масовни злочини попут оног у Жабљу. Међу 666 становника Жабља које су, јануара 1942. године, убили мађарски фашисти било је дванаесторо Папића.

Слава

Слава, позната још и као крсно име, крсна слава, свети, српски је народно-црквени обичај и после Васкрса и Божића, трећи најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације. Ова јединствена форма породичне традиције код Срба је присутна из периода пре христијанизације када је била везана за култ предака породице.

Слава се налази у Националном регистру Нематеријалног културног наслеђа Србије, а 2014. године је уписана и на УНЕСКОВУ Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човеченства.Најчешће славе су Свети Никола, 19. децембар (Никољдан), Архангел Михајло, 21. новембар (Аранђеловдан), Свети Георгије, 6. мај (Ђурђевдан), Свети Јован Крститељ, 20. јануар (Јовањдан), Свети Димитрије Солунски, 8. новембар (Митровдан) и Свети Сава, 27. јануар (Савиндан).

Славу славе пре свега породице, али и разне заједнице и инситуције (села, градови, организације, политичке странке, институције, компаније итд.) такође прослављају свог свеца заштитника: на пример, Београд прославља Вазнесење Господње као своју славу. У појединим местима, сеоска слава се прославља на отвореном, најчешће на неком битном месту за насеље (поред цркве, капелице, гробља, зборишта) и назива се масла, литије или заветине. Српске школе славе Светог Саву као школску славу.

Славу такође празнују данашњи Македонци и Црногорци, али се среће и код католика у Боки Которској, Конавлима, јужној Херцеговини, Далмацији и Босанском Грахову, код Албанаца католика у северној Албанији, неких муслимана у Босни и Санџаку, Горанаца и Јањеваца. По мишљењу Руса, етнолога Јастребова и код Срба који су променили веру (католици, муслимани) јавља се слава, али то су само "остаци" оног традиционалног православног ритуала.

Списак крсних слава

Слава, позната још и као крсно име, крсна слава, свети, српски је народно-црквени обичај и после Васкрса и Божића, трећи најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације.Најчешће славе су Свети Никола, 19. децембар (Никољдан), Архангел Михајло, 21. новембар (Аранђеловдан), Свети Георгије, 6. мај (Ђурђевдан), Свети Јован Крститељ, 20. јануар (Јовањдан), Свети Димитрије Солунски, 8. новембар (Митровдан) и Свети Сава, 27. јануар (Савиндан).

Тривун Бундало

Тривун-Триво Бундало (1842-19??), рођен у Хашанима (данас Крупа на Уни) у српској православној породици (која је припадала братству Богуновића), од оца Јована и мајке Деве.

Попут огромне већине породица (са 36 различитих презимена) из братства Богуновића и његова породица (Бундало) имала је Крсну славу „Јовањдан“ (Свети Јован Крститељ).

Крајишки војвода Бундало је био један од вођа Босанско-херцеговачког устанка (1875—1878), односно савременик и саборац другим српским крајишкиим војводама, као што су Петар Поповић Пеција (1826—1875), Голуб Бабић (1824—1910), Перо Крецо (1846—1907), поп Василије Ковачевић (1844—1896), Триво Јерковић Амелица (1832—1906), поп Јово Гак и Симо Давидовић.

Црна Долина

Црна Долина је насељено мјесто у граду Приједор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 254 становника.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.