Јовања

Јовања је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 279 становника.

Овде се налази манастир Јовања.

Jovanja - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 1

Јовања - панорама

Jovanja - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 10

Јовања - панорама

Jovanja - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 13

Јовања - панорама

Jovanja - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 16

Јовања - панорама

Jovanja - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 2

Јовања - панорама

Jovanja - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 4

Јовања - панорама

Jovanja - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 7

Јовања - панорама

Јовања
Manastir Jovanja 052
Манастирска црква
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 279
Географске карактеристике
Координате44°15′41″ СГШ; 19°48′50″ ИГД / 44.261399° СГШ; 19.813966° ИГДКоординате: 44°15′41″ СГШ; 19°48′50″ ИГД / 44.261399° СГШ; 19.813966° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Јовања на мапи Србије
Јовања
Јовања
Јовања на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Демографија

У насељу Јовања живи 268 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (44,0 код мушкараца и 49,3 код жена). У насељу има 99 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 573
1953. 574
1961. 523
1971. 461
1981. 408
1991. 367 361
2002. 310 328
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
301 97,09 %
непознато
  
0 0,0 %

Манастир Јовања

Нема поузданих извора када је подигнут манастир[4], иако се верује да је највероватније почетком 15. или почетком 16. века. У првој половини 18. века у манастиру је постојала богословска школа, да би 1788. године Турци запалили манастир. Почетком 19. века претворен је у мирску цркву.

Манастирска црква је једнобродна грађевина правоугаоне основе, која припада упрошћеном рашком стилу[4], са кубетом које носе прислоњени лукови са северне и јужне стране и полукружним сводом на источној и западној страни. Апсида је полукружна и засведена. Две припрате су дозидане касније. Припрата је дозидана почетком 18. века (1706) када је цео манастир обновљен захваљујући ктиторству браће Витановић, Јовану и Јевти.

Старији живопис (из 17. века) цркве светог Јована је обнављана неколико пута. Композиција Христовог распећа на северном зиду издваја се својом монументалношћу. Представа Благовести налази се на источном луку на простору испод кубета, а значајна фреска, Крштење Христово, на јужном зиду.

Игуман манастира је архимандрит Михаило (Биковић) (1972).[5]

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  4. 4,0 4,1 ТО Ваљево: Манастир Јовања, Приступљено 14. 2. 2013.
  5. ^ Деда о Богу, он о ванземаљцима („Политика“, 13. април 2015)
Ваљево

Ваљево је град у Србији, седиште Колубарског управног округа. Налази се у Западној Србији, у Колубарском округу, на непуних 100 km југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији. Према попису из 2011. године, град Ваљево има 59.073 становника, а цела општина Ваљево има 90.312. Налази се на просечној надморској висини од 185 m.

Током историје српског народа Ваљевци су често имали истакнуту улогу у покретима за национално ослобођење, али, поред војсковођа и народних вођа, знатан је и број значајних књижевника, уметника и научника пореклом из Ваљева. Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарија градска насеља Србије. Име Ваљево се по први пут среће у једном документу сачуваном у Хисторијском архиву у Дубровнику, а датираном на 1393. годину. Од тада насеље има шест стотина година потврђеног континуираног постојања. Током векова је град доживљавао успоне и падове у његовом историјском развоју. У прошлим временима, пролазећи кроз ове крајеве различити путописци су Ваљево називали, градом, варошју, касабом, па и селом. Наравно, реч је о стању које су они у тренутку свог проласка кроз ваљевску котлину затицали на терену, као и одредницама заснованим на искуству стеченом у културама из којих су поникли, али, у многим случајевима, може бити и реч о терминологији која се током времена мењала, означавајући у одређеном периоду један, а касније други појам.

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Епархија ваљевска

Епархија ваљевска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Милутин (Кнежевић), а сједиште епархије се налази у Ваљеву гдје је и Саборна црква.

Манастир Јовања

Манастир Јовања се налази у непосредној близини Ваљева, на десној страни клисуре реке Јабланице, у атару села Јовања, (7km) на путу за Поћуту и Бајину Башту, припада Епархији ваљевској Српске православне цркве.Манастирска црква посвећена Рођењу Светог Јована преставља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Манастир Успење Пресвете Богородице (Каблар)

Манастир Успење је најмлађи од десет светиња у клисури између Овчара и Каблара из групе Овчарско-кабларских манастира, припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Мардарије Шишовић

Архимандрит Мардарије (световно Миленко Шишовић; Гојна Гора, 28. јула 1919 — Манастир Режевићи, 13. јули 2006) био је православни монах и игуман Манастира Режевићи.

Медведник

Планина Медведник се налази недалеко од града Ваљева (30км) и са 1247 метара надморске висине (мнв) налази се у средишту планинског венца који од Дрине на западу преко Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине наставља венцем Ваљевских планина које на западу почињу са Медведником (1247 мнв), Јаблаником (1274 мнв), Повленом (највиши 1347 мнв), Маљеном (Краљев сто, 1104 мнв), а завршавају Сувобором и Рајцем на истоку.

Милош Биковић

Милош Биковић (Вршац, 13. јануар 1988) је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац.

Овчарско-кабларски манастири

Овчарско-кабларски манастири су манастири који се налазе у овчарско-кабларској клисури.

Једна од најлепших клисура у Србији налази се на Западној Морави, недалеко од Чачка између планина Овчара и Каблара. Она је усечена у планински масив састављен од шкриљаца, али има и благе нагибе са шумовитим заравнима. Њеној лепоти доприносе и два вештачка језера настала после Другог светског рата хидроцентралама Овчар Бања и Међувршје. Под Кабларом уз реку, налази се и лековита бања која од давнина привлачи многе болеснике. Од осталих крајева Србије ову клисуру издвајају и њени многобројни манастири на левој и десној обали Мораве. По њима и по самој природи цео крај добио је у народу име Српска Света гора.

Ретко је где на тако малом простору саграђено толико манастира. Сада их има десет и два света места и то:

На десној страни Мораве су:Манастир Ваведење, на изласку из клисуре, (данас парохијска црква)

Манастир Вазнесење, спрам Јовања на другој страни реке, пар стотина метара удаљен,

Манастир Преображење, некад се налазило на левој обали 2 километра узводно од Никоља, наспрам старог манастира,

Манастир Свете Тројице, на брду, наспрам Благовештења,

Манастир Сретење, недалеко од Св. Тројице, на подножју испод самог врха Овчара,На левој обали Мораве су:Манастир Благовештење, 2 километра од Преображења, изнад Овчар Бање,

Манастир Илиње, на брду над Благовештењским тунелом, сада метох манастира Благовештења,

Манастир Јовање, 6 километара узводно од Ваведења, некада најважнији манастир, „лавра“,

Манастир Никоље, 2 километра узводно од Јовања,

Манастир Успење Пресвете Богородице, црквица пронађена код рушевина Јовањске куле, метох манастира Јовање

и црква посвећена Светом Сави која се зове црква Савиње и црква-пећина Кађеница.

У литератури познат је још један Манастир Св. Георгија, који је вероватно био на југоистоку Овчара. Његов печат чува се у Народном музеју у Београду.

Сматра се да су први манастири изграђени после каталонске најезде 1307—1309. године када су страдали манастири на Светој гори Атонској. Бежећи у дубину Балканског полуострва српски калуђери су у овој клисури основали своје манастире. Следећи велики талас је уследио после Маричке битке, а доласком Турака ови манастири добијају нове улоге, чувара духовности и идентитета Срба, али и голих живота за збегове који су се скривали у клисури, пећинама или около манастира.

Списак манастира Српске православне цркве

Списак манастира Српске православне цркве, сређен је по епархијама. Многи српски манастири су добили своје презентације на интернету па су поред неких додати и линкови.

Српска православна црква има велики број манастира. Многи од ових манастира су настали у време Немањића (12. век) и имају иконе и фреске од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу, а нарочито за хришћанску културу и цивилизацију. Стога је УНЕСКО на листу светске културне баштине до сада уврстио манастире: Високи Дечани, Студеница и Сопоћани, док се у поступку налазе и манастири: Грачаница и Пећка патријаршија, као и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак споменика културе у Колубарском округу

Следи списак знаменитих места у Колубарском округу.

Туристичка организација Ваљево

Туристичка организација Ваљево је једна од јавних установа града.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.