Јован Рашковић

Јован Рашковић (Книн, 5. јул 1929Београд, 28. јул 1992) био је психијатар, академик, оснивач Српске демократске странке (СДС) у Хрватској.[1]

Јован Рашковић
Jovan Rašković crop
Рашковић у Чикагу, септембра 1990. године
Биографија
Датум рођења5. јул 1929.
Место рођењаКнин
 Краљевина СХС
Датум смрти28. јул 1992. (63 год.)
Место смртиБеоград
 СР Југославија
РелигијаПравославни хришћанин
ДецаСанда
УниверзитетСвеучилиште у Загребу
Политичка
партија
Српска демократска странка (1990—1992)

Биографија

Живео је у Книну до почетка Другог светског рата (1941), када као дете бежи у Кистање, које је анектирала Италија. Ниже разреде гимназије приватно полаже у Задру и Книну. После Другог светског рата живи у Загребу, где је 1948. године матурирао.

У Загребу студира електротехнику и медицину. Медицину је завршио 1956. године, а специјалистички испит из неуропсихијатрије положио 1962. године. Докторску дисертацију одбранио је 1975. године на Медицинском факултету Универзитета у Загребу.

Био је директор Опште болнице у Шибенику (1959—1961), а затим (1961—1962) први директор новоформираног медицинског центра у истом граду. Бавећи се неурофизиологијом, истраживања проводи у оквиру Института за клиничку неурофизиологију Медицинског факултета у Љубљани, у чијем је формирању учествовао.

Професор је универзитета у Љубљани и Загребу, и гостујући професор на многим угледним универзитетима у свету (Лондон, Хјустон, Павиа, Рим...). Био је директор Центра за научно-истраживачки рад болнице „Свети Сава“ у Београду, члан Медицинске академије Хрватске, почасни члан Чехословачког удружења психијатара и Удружења психијатара Италије као и члан Српске академије наука.

Један је од најугледнијих психијатара у Југославији. Сарађивао је с многим угледним појединцима и установама у свету. Аутор је преко стотину медицинских публикација, стручних и научних радова, те неколико монографија.

Политичка делатност

Иако није имао исуства у области политике, нити формалног образовања у области државног права и историје, почевши од 1989. године почео је да се истиче као један од политичких лидера Срба у Хрватској, међу којима је уживао велики углед, првенствено као признати научник и академик. Захваљујући том угледу, изабран је за првог председника Српске демократске странке (СДС) у Хрватској (1990). Књига под називом Луда земља, коју је објавио 1990. године, осликава његов политички кредо и преокупације на плану политике. Његов академско-теоријски приступ у решавању политичких проблема показао се као недовољан за остваривање и заштиту српских националних интереса у Хрватској, што је до пуног изражаја дошло током његових сусрета и преговора са хрватским председником Фрањом Туђманом, који је као бивши генерал и историчар имао далеко више искуства у вођењу послова од општег политичког значаја.

Након избијања рата, напустио је Хрватску и дошао у Београд након почетка ратних дешавања и након победе политике којој се оштро супротстављао. Српско питање у Хрватској почели су да решавају неки други људи, неком другачијом политиком и неким другачијим средствима. Рашковић је стрепео и упозоравао на то, али политички центри моћи у Београду наилазили су на веће разумевање у Српској Крајини. Таква (другачија) политика, неодговорни потези и вође недорасле историјском тренутку и изазову, допринели су да српски народ доживи још већу несрећу.

Наслеђе

После смрти пријатељи су му (председник Издавачког савета Стојан Бербер) у издању новосадске „Славије“ објавили књигу текстова „Душа и слобода“ (1995), коју је уредио Милутин Шљиванчанин, а предговор и поговор написали су Радован Караџић и академик Добрица Ћосић. Један је од људи којима је Добрица Ћосић посветио поглавље у свом роману Пријатељи. Бербер описује Рашковића и у свом награђеном роману „Трифунеја“ (трећа књига), у издању ИП Матица српска (2003).

По Јовану Рашковићу у знак захвалности назване су улице у Приједору, Требињу, Бања Луци, Новим Бановцима и Смедереву, а народ села Марићка испод Козаре подигао је бисту непосредно уз Цркву Светог пророка Илије на месту где је др Рашковић 2. августа 1989. одржао говор пред више од 10.000 људи.

Галерија

DrJovan Raskovic

Рашковић на телефону

Референце

  1. ^ „Jovan Rašković - Večernji.hr”. Архивирано из оригинала на датум 03. 09. 2014. Приступљено 18. 08. 2014.

Спољашње везе

28. јул

28. јул (28.07.) је 209. дан године по грегоријанском календару (210. у преступној години). До краја године има још 156 дана.

5. јул

5. јул (5.7.) је 186. дан године по грегоријанском календару (187. у преступној години). До краја године има још 179 дана.

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Дринка Радовановић

Дринка Радовановић (Стругари код Крагујевца, 1943) је српска скулпторка. Била је ђак Матије Вуковића.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Пријатељи (мемоари)

„Пријатељи“ су мемоари српског писца Добрице Ћосића објављени 2005. У њима је у виду својеврсних портрета описао своје најближе пријатеље који су му током деценија културног и политичког рада били подршка, помоћ и стимулација. Друго издање мемоара које је издао Службени гласник штампани су под насловом „Пријатељи мога века“.Књига је подељена по поглављима, у којима Ћосић описује пријатељства која су на неки начин утицала на његов живот. Кроз описе својих пријатељстава, он ствара слику о друштвеном, културном и политичком стању у Србији, као и о својим активностима почев од Народоноослободилачке борбе, преко борбе против титозма, до распада Југославије и својих напора везаних за српско национално питање.

"Пријатељи су ми у ослободилачком рату и окупацијској илегали спасли живот; пријатељи су ме у миру убедили да могу да се посветим књижевном раду; пријатељи су ми били подстицај и подршка да се у титоизму борим за истину, слободу и достојанство; пријатељи су ме чинили моћним за све неизвесности у које сам ступао. Ако, поред породице, у мом животу постоји нешто што без двоумљења сматрам срећом, то су моји пријатељи." - Добрица Ћосић

САО Книнска Крајина

САО Книнска Крајина (Српска аутономна област Книнска Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област у СР Хрватској. Створена је 1990. и касније је названа само САО Крајина. САО Крајина је по проглашењу независности Хрватске, заједно са СО Славонија, Барања и Западни Срем, формирала Републику Српску Крајину

САО Крајина

САО Крајина (Српска аутономна област Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област унутар СР Хрватске. Постојала је у периоду од 1990. до 1991. када је укључена у Републику Српску Крајину. САО Крајина је била главни део Републике Српске Крајине.

Српска демократска странка

Српска демократска странка (СДС) је политичка партија која данас дјелује на политичкој сцени Републике Српске и Босне и Херцеговине. Њен председник је Мирко Шаровић.

Српска демократска странка (Хрватска)

Српска демократска странка (СДС) је бивша политичка странка у Хрватској која је заступала интересе српске националне мањине. Водила је Републику Српску Крајину.

Странка је основана 17. фебруара 1990. године у Книну а престала је с радом у августу 1995. године. Оснивач и првак станке је био кнински психијатар Јован Рашковић. Основана је у време демократизације и распада СФР Југославије.

На првим вишестраначким парламентарним изборима у СР Хрватској који су се одржали 22. априла и 7. маја 1990. године освојили су 1,55% гласова у првом и 2% гласова у другом кругу што је било довољно за тек 5 места у Хрватском сабору где су били опозиција. Странка је замрзнула однос са Сабором 18. маја 1990. године.

У то време, Фрањо Туђман, председник Хрватске демократске заједнице, странке која је победила на изборима, настојао је склопити споразум са СДС-ом, али је разилажење СДС-а са идеојом за осамостаљењем Хрватске те његово противљење укидању права Србима да буду конститутиван народ у Хрватској довело до спора, а на терену и до напетости које су ескалирале сукобима.

У међувремену је у Босни и Херцеговини формирана сестринска Српска демократска странка.

Након што је почела отворена побуна и догодио се први оружани инцидент вођство СДС-а од Рашковића преузела је екстремна фракција на челу с Миланом Бабићем, која се залагала за раскидање свих веза са независном Хрватском, односно стварање Републике Српске Крајине, која ће остати у Југославији.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.