Јован Пачу

Јован Пачу (Александрово крај Суботице, 17. марта 1847Загреб, 30. октобар 1902) је био српски композитор, лекар и пијаниста.

Јован Пачу
Јован Пачу
Јован Пачу, српски композитор
Датум рођења17. март 1847.
Место рођењаАлександрово
 Аустријско царство
Датум смрти30. октобар 1902. (55 год.)
Место смртиЗагреб
 Аустроугарска
ДелаБез тебе, драга
Бранково коло
Chansonette serbe

Биографија

Још за време школовања у Суботици истакао се као надарен пијаниста, па је већ 1863. године свирао на јавном концерту. Паралелно са студијама медицине у Прагу (коју је студирао и у Пешти) учио је приватно код Беджиха Сметане[1].

Године 1866. наступио је на Омладинској скупштини у Новом Саду и од тада, уз лекарски позив, редовно је наступао. Свирао је у Бечу, Будимпешти, Кијеву (први српски пијаниста у царској Русији), Београду, Осијеку, Кикинди, Панчеву, Вршцу и многим местима Србије и Војводине.

Уз неизбежни салонски виртуозитет истицао се бриљантном техником, а на концертима је често изводио дела српских композитора, својих савременика, као и сопствене композиције и аранжмане народних мелодија. Иако се служио веома једноставном композицијском техником, та су дела - на народне теме или у народном духу - била толико омиљена да их је народ прихватио као своја (нпр. „Бранково коло“, настало поводом преноса костију Бранка Радичевића из Беча на Стражилово, 1883).

Пачуови концерти имали су велико патриотско значење, поготово у Угарској, где су се Срби борили за своја национална права. У његовим композицијама огледа се, уз романтичарски патриотски израз, и бидермајерски салонски стил бриљантно виртуозног карактера. Многе народне и градске мелодије хармонизовао је за збор и клавир, а написима о музици сарађивао је у више часописа и дневних листова („Даница”, „Јавор“, „Матица“).[2]

Као лекар радио је у Великој Кикинди, Сомбору, Новом Саду, Загребу, Сарајеву, Кијеву. Преминуо је 1902. године у Загребу, а по својој жељи сахрањен у Кикинди.[3][4]

Thombstone of Jovan Pacu
Гроб Јована Пачуа у Кикинди

Главна дела

  • „Беседа за оркестар“, 1875.
  • „Без тебе, драга“ (за клавир)
  • „Бранково коло“
  • „Chansonette serbe“ (за клавир)
  • „Чуј, Душане“ (за клавир)
  • „Коло“ за 2 клавира 8-ручно
  • „Онамо, онамо“ (за клавир)
  • „Праг је ово милог Српства“ (за клавир)
  • „Српска молитва“ за хармонијум и 2 клавира
  • „Српска рапсодија“ за 2 клавира 6-ручно, 1885.
  • „Светосавска песма“ (за клавир)
  • Музика за позоришну игру „Наши сељани“ (M. Поповић)

Референце

  1. ^ Kovačević, Krešimir, ур. (1977). „PAČU, Jovan”. MUZIČKA enciklopedija. 3, Or-Ž (2 изд.). стр. 22.
  2. ^ Subotica.com; Један од заборављених великана рођених у нашем граду приступљено 26.10.2019.
  3. ^ Равноплов, Јован Пачу приступљено 25.10.2019.
  4. ^ Кикинда брошура, туризам, спомен плоча Јовану Пачуу, стр. 24 приступљено 25.10.2019.

Литература

  • Kovačević, Krešimir, ур. (1977). „PAČU, Jovan”. MUZIČKA enciklopedija. 3, Or-Ž (2 изд.). стр. 22.
  • „Лексикон југославенске музике“, Загреб, 1984.
  • Мала енциклопедија Просвета“ (2 К-П), Београд, 1978.
  • „Музичка енциклопедија“ (3 Ор-Ж), Загреб, 1977.

Спољашње везе

17. март

17. март (17.03) је 76. дан у години по грегоријанском календару (77. у преступној години). До краја године има још 289 дана.

1847

1847 је била проста година.

30. октобар

30. октобар (30.10.) је 303. дан године по грегоријанском календару (304. у преступној години). До краја године има још 62 дана.

Великани српске медицине

Великани српске медицине је приказ истакнутих лекара у Србији у 19. и 20. веку, почев од првих школованих лекара, преко лекара значајних за развоја медицинских наука и првих активности у Српском ученом друштву, и разгранавање научног рада у оквиру Српског лекарског друштва (1872. године), Медицинског факултета Универзитета у Београду (1920. године) и Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности (1947. године). Овај приказ уједно представља и везу између ових установа, које су током деценија стварале личности представљене у овом приказу, тако драгоцене за тековину лекарске професије у Србији, која се експанзивно развијала заједно са њеном медицином након вишевековног ропства српских земаља под Османлијама и Аустроугарском.

Добрило Николић

Добрило Николић (1938) је академски графичар дизајнер.

Драгутин Блажек

Драгутин Блажек (Вележице код Прага 29. јул 1847 — Сомбор 2. јун 1922) је био српски музичар, по националности Чех. По завршеној Учитељској школи и Конзеваторију у Прагу био је хоровођа у Вршцу, а затим наставник музике у Учитељској школи у Сомбору.

Компоновао је већином хорска дела. Посебно су му познати квартети: „Под прозором“ и „Спустила се ноћца“ и соли песма „Љубичице“.

Писао је и чланке и критике: „Наше народно црквено појање“, „Димитрије А. Славијански“, „Др. Јован Пачу“ и др.

Застава (лист)

Застава је била политички лист Срба у Војводини који је излазио у периоду од 1866. до 1929. године. Покренуо га је и уређивао Светозар Милетић, вођа српског народног покрета у Војводини.

Зоран Вељановић

Зоран Драгољубов Вељановић (Зрењанин 1959) српски је историчар, професор и архивиста.

Лекари у Српској краљевској академији од 1886. до 1947.

Лекари у Српској краљевској академији (СКА) од 1886. до 1947. у наведеном периоду прво нису били чланови, јер ове највиша научна и уметничка установа у Краљевини Србији, када је реорганизован и установљена на основу Основног закона Краљевско-српске академије, који је Скупштина Краљевине Србије изгласала, а краљ Милан Обреновић прогласио 1/13. новембра 1886. године, није предвиђала Академију медицинских наука, већ је лекаре сврставала у посебно удружење (Српско лекарско друштво). До тада су ипак неки лекари били чланови СКА, али као чланови Академије уметности (Лаза К. Лазаревић и Милан Јовановић, Морски), односно Академије философских наука (Владан Ђорђевић). Лекари су то постали тек тридесетих година 20. века, када су Академији природних наука поднети на оцену први радови из области физиологије и паразитологије.

Мита Поповић

Димитрије „Мита“ Поповић (Баја, 3. јул 1841 - Будимпешта, 8. јун 1888) је био адвокат и српски песник из Угарске.

Списак познатих Срба

Ово је списак познатих Срба и људи који су на неки начин повезани са Србима или Србијом.

Списак почасних чланова СКА

На основу члана VII тачка 3. Закона о изменама и допунама у Основном закону краљевско-српске академије од 10. фебруара 1892. чланови Српског ученог друштва постали су почасни чланови Српске краљевске академије. Пошто је то ранији назив за Српску академију наука и уметности, они се историјски сматрају почасним члановима САНУ.

Овим поступком је практично Српско учено друштво преточено у Српску краљевску академију. На сличан начин је Друштво српске словесности 1864. преточено у Српско учено друштво.

Скраћенице које су коришћене у табели имају следеће значење: Дат. = датум, Доп. = дописни, Ред. = редовни и Поч. = почасни. Затим СУД = Српско учено друштво и ДСС = Друштво српске словесности.

Табела би могла да садржи још једну колону Поч. ДСС али ту би се налазио само митрополит Михаило Јовановић који је за почасног члана Друштва српске словесности изабран 13.1. 1857.

Осим овог проглашења великог броја људи за почасне чланове Академије 1892, у њеној историји је још само један човек био почасни члан, био је то Јосип Броз Тито (1892-1980) проглашен за почасног члана 11. новембра 1948.

Списак српских композитора

Ово је списак људи који су по националности Срби а бавили су се или се баве компоновањем (композитор).

Списак чланова Српског ученог друштва

Српско учено друштво је основано 29. јула 1864. и на тај начин наставило рад суспендованог Друштва српске словесности. Оснивање Српске краљевске академије 1887. године и приступање већег броја чланова друштва академији довео је до осипања чланства и спора са академијом. Проблем је решен на тај начин што је 1892. године спојено Српско учено друштво са Српском краљевском академијом. Чланови који нису били изабрани за дописне и редовне чланове академије, добили су статус почасних чланова.

На овој страници се налази списак чланова Српског ученог друштва у периоду 1864-1892.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.