Јован Дивјак

Јован Дивјак (1937, Београд), бивши официр ЈНА и касније бригадни генерал Армије Републике Босне и Херцеговине. Иако је пореклом Србин, национално се изјашњава као Босанац.[1][2]

Јован Дивјак
Jovan Divjak
Јован Дивјак
Датум рођења11. март 1937.(82 год.)
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија
Служба Република Босна и Херцеговина
ВојскаАрмија Републике Босне и Херцеговине
Године службе19921997
ЧинБригадни генерал
КомандантКомандант у Сарајеву
Битке/ратовиОпсада Сарајева
Рат у Босни и Херцеговини

Биографија

Рођен је у Београду, где му је отац (пореклом из Босанске Крајине) радио као учитељ. Завршио је 12. класу Војне академије у Београду, курс за команданта батаљона, Командно-штабну академију и Ратну школу. Касније је такође завршио Штабну школу француске војске. Предавао је на војној школи у Сарајеву. Рат га је затекао на дужности официра у штабу ТО БИХ. Војни суд га је 1991. осудио на 9 месеци затвора због неовлашћеног издавања оружја ТО, односно продаје оружја за личну корист (који ће ускоро прерасти у Хрватско вијеће одбране) у Кисељаку. Казну је избегао тако што је дезертирао из ЈНА[3] и придружио се Армији Републике Босне и Херцеговине.

Дивјак је 1991. године за оружје Територијалне одбране СР БиХ, које је било на чувању у касарнама ЈНА, неовлаштено дао налог да се испоручи ТО Кисељак и због тога га је Војни суд у Сарајеву осудио на осам или девет мјесеци затвора.
— Петар Симовић, потпуковник Службе безбједности Друге војне области ЈНА у Сарајеву[3]

Постао је бригадни генерал и помоћник начелника ГШ Армије Републике Босне и Херцеговине. Оштро се супростављао исламизацији Армије Републике Босне и Херцеговине и злочинима над Србима и у том циљу је у два писма (једно од маја 1992. и друго од маја 1993.) молио Алију Изетбеговића да заштити Србе. Покушао је да спречи масакр у Добровољачкој улици.[4] Председник је удружења које стипендира 200 деце без родитеља.

Када се 1998. сазнало за јаму Казане у коју су припадници 10. брдске бригаде Армије Републике Босне и Херцеговине бацали убијене сарајевске Србе, из протеста је вратио свој чин бригадног генерала.[5]

За њега је везана једна анегдота: када је 1992. обилазио линије које су држале јединице Армије Републике Босне и Херцеговине, један војник Армије Републике Босне и Херцеговине не знајући да је Дивјак пореклом Србин рекао му је : „Пуковниче, немате шта да бринете, овдје српска нога крочити неће“.[6]

Дивјак је 25. априла 2010. признао да је у Добровољачкој улици 1992. извршен злочин.[7]

Хапшење

Јован Дивјак је ухапшен 3. марта 2011. на аеродрому у Бечу на основу Интерполове потернице коју је расписала Република Србија. Потерница за 19 лица која су одговорна за масакр у Добровољачкој улици, а између осталих и Јована Дивјака је расписана 1992. године.[8][9] Дивјаку је 4. марта 2011. суд у аустријском граду Корнбургу одредио екстрадициони притвор у трајању од 14 дана.[10] Дивјак је пуштен из затвора 8. марта 2011. са условом останка у Аустрији и уз кауцију од 500.000 евра.[11]

Суд Републике Аустрије у Корнеубургу је 29. јула 2011. одбио захтјев Републике Србије за изручење након чега је Дивјак истог дана отпутовао за Сарајево.[12][13] Као разлог одбијања захтјева Србије за изручење, аустријски суд је образложио да се „не би могло очекивати поштено суђење у Београду“.[14] Одлука аустијског суда је наишла на многе критике у Српској и у Србији.[14][15][12]

Референце

  1. ^ „Јован Дивјак:''Ја сам Босанац''”. Sense-agency.com. Приступљено 25. 8. 2012.
  2. ^ „"I am a citizen of Bosnia". Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2009. Приступљено 07. 03. 2011.
  3. 3,0 3,1 „Симовић: Дивјак био осуђен због шверца наоружања”. РТРС. 08. 03. 2011.
  4. ^ „Ганић наредио и водио напад”. Nspm.rs. Приступљено 25. 8. 2012.
  5. ^ „Писмо Јована Дивјака предсједнику Алији Изетбеговићу”. Camo.ch. Приступљено 25. 8. 2012.
  6. ^ „Oficir i džentlmen”. www.bhdani.com. Архивирано из оригинала на датум 24. 01. 2012. Приступљено 14. 9. 2011.
  7. ^ „Дивјак: У Добровољачкој почињен злочин”. РТРС. 25. 4. 2010.
  8. ^ „Беч: Ухапшен Јован Дивјак”. РТРС. 03. 03. 2011.
  9. ^ „Реаговања на хапшење Дивјака”. РТРС. 04. 03. 2011.
  10. ^ „Дивјаку одређен екстрадициони притвор”. РТРС. 04. 03. 2011.
  11. ^ „Дивјак на слободи уз кауцију од пола милиона евра”. РТРС. 08. 03. 2011.
  12. 12,0 12,1 „Одбијен захтјев Србије за изручење Дивјака”. РТРС. 29. 7. 2011.
  13. ^ „Јован Дивјак стигао у Сарајево”. РТРС. 29. 7. 2011.
  14. 14,0 14,1 „Додик: Политика поново поразила право”. РТРС. 31. 7. 2011.
  15. ^ „Кесић: Пуштање Дивјака је неуспјех Београда”. РТРС. 30. 7. 2011.
2011

2011. је била проста година.

Армија Републике Босне и Херцеговине

Армија Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) била је оружана снага тадашње крње владе Републике Босне и Херцеговине, састављене већином од Муслимана (Бошњака), за вријеме Рата у БиХ. АРБиХ је основана 15. априла 1992. из састава неких јединица Територијалне одбране БиХ и паравојних добровољачких група, који се и данас у Федерацији БиХ прославља као Дан армије. АРБиХ је након Дејтонског споразума трансформисана заједно са Хрватским вијећем одбране у Војску Федерације Босне и Херцеговине.

Од средине 1992. године, у саставу Армије БиХ борили су се и муџахедини, дјелимично организовани у посебне јединице. Многи од њих су били припадници терористичке групе Ел Мухаџирун, са око 200 Енглеза пакистанског поријекла, војнички обучене у Пакистану од стране пакистанске терористичке групе Харкат ел Анзар. Неки од припадника те групе (као нпр. Харун Рашид Асват или Шеик Ахмад Омар Сеид), између осталог, осумњичени су и за припрему бомбашких напада на лондонски метро 2005, као и везу са нападима на СТЦ у Њујорку 2001. године.

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925 — Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Горан Хаџић

Горан Хаџић (Винковци, 7. септембра 1958 — Нови Сад, 12. јул 2016) био је српски политичар и бивши председник Републике Српске Крајине. Хаџић је пред Међународним судом за ратне злочине оптужен за злочине против човечности. Ухапшен је 20. јула 2011. године у селу Крушедол на Фрушкој гори.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Ибрахим Ругова

Ибрахим Ругова (алб. Ibrahim Rugova; Црнце, Исток, 2. децембар 1944 — Приштина, 21. јануар 2006) био је албански сепаратиста, интелектуалац и политичар, први председник Демократске лиге Косова и самопроглашене „Републике Косово”.

Отац Ибрахима Ругове, Ук Ругова, и деда по оцу Рустем Ругова били су нацистички колаборационисти. Јануара 1945. године обојица су стрељана од стране комунистичких власти.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Напад на колону ЈНА у Сарајеву

Напад на колону ЈНА у Сарајеву или Масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године је напад који су извршиле снаге Армије БиХ 3. маја 1992. на колону возила ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, која се повлачила према касарни у Лукавици. У извјештају МУП-а Републике Српске, судским списима и према Републичком центру за истраживање ратних злочина Републике Српске, овај догађај, као и убиства 2. маја, се воде под заједничким именом Случај Добровољачка, те се и број од 42 погинула припадника ЈНА односи на сва та дешавања, а не само на погинуле у Добровољачкој улици.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Унпрофор

Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.