Јована Бракочевић

Јована Бракочевић Канцијан (5. март 1988) је српска одбојкашица и репрезентативка из Зрењанина. Почела је да тренира одбојку у четвртом разреду основне школе „2. октобар“, да би већ у осмом као петнаестогодишњакиња дебитовала за сениорски тим Поштара. Исте године је дебитовала за кадетску репрезентацију СРЈ на квалификационом турниру за Европско првенство у Либерецу.

Прво велико такмичење на којем је наступала за сениорску репрезентацију је било светско првенство у Јапану 2006. године када је репрезентација Србије и Црне Горе (без играчица из Црне Горе) освојила 3. место и тиме постигла највећи успех у историји. Јована је мало играла, али је сваки минут искористила на најбољи могући начин, и већ у следећој сезони постала кључна играчица и на клупском и на репрезентативном нивоу.

Други наступ на великим такмичењима имала је на Европском првенству 2007. године, овога пута са репрезентацијом Србије и освојила су сребрну медаљу. Јована је била једна од најбољих играчица на првенству.

На Европском првенству 2011. одржаном у Италији и Србији са репрезентацијом Србије освојила је златну медаљу и проглашена за најкориснију играчицу првенства. Велики успех са репрезентацијом је остварила на Олимпијади у Рију кад је освојена сребрна медаља.[1]

Удата је за бившег италијанског одбојкаша, а садашњег бизнисмена, Марчела Канзијана са којим има сина Виктора.[2]

Јована Бракочевић
Jovana Brakocevic 1
Личне информације
Пуно имеЈована Бракочевић Канцијан
Датум рођења5. март 1988.(31 год.)
Место рођењаЗрењанин,, СФРЈ, данас Србија
Висина196 cm
Тежина82 kg
Смеч309 cm
Блок295 cm
Одбојка
Позицијакоректор
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
2004-2007
2007-2010
2010-2011
2011-2012
2012-данас
Србија и Црна Гора Поштар
Италија Спес Волеј Конељано
Кина Гуенгдунг евергранде
Јапан Џеј-Ти Марвелус
Турска Вакифбанк

Признања

Референце

  1. ^ „Srebrna bajka - odbojkašice druge u Riju”. b92 sport. 21. 8. 2016. Приступљено 21. 8. 2016.
  2. ^ „Јована Бракочевић и Марчело Канзијан: Наш син учи два језика”. Архивирано из оригинала на датум 20. 2. 2016. Приступљено 24. 1. 2016.

Спољашње везе

5. март

5. март (05.03) је 64. дан у години по грегоријанском календару (65. у преступној години). До краја године има још 301 дана.

Европска лига у одбојци за жене 2010.

2. сезона Европске лиге у одбојци за жене у организацији ЦЕВ-а одржана је од 5. јуна до 25. јула 2010. Након такмичења по групама одиграно по четвороструком лига систему (свако са сваким 4 утакмице), које је одиграно од 5. јуна до 18. јула, у завршну фазу квалификовале су се три екипе из две групе квалификација, као и репрезентација Турске, земља домаћин финалног турнира. Финални турнир је одржан 24. и 25. јула, у Анкари у Турској.

Титулу брани победник прве сезоне Европске лиге 2009. Одбојкашка репрезентација Србије

Европска лига у одбојци за жене 2011.

3. сезона Европске лиге у одбојци за жене у организацији ЦЕВ-а је одржана од 27. маја до 16. јула 2011. Након такмичења по групама одиграно по четвороструком лига систему (свако са сваким 4 утакмице), које се играло од 27. маја до 10. јула, у завршну фазу квалификовале су се три екипе из три групе квалификација, као и репрезентација Турске, земља домаћин финалног турнира. Финални турнир је био одржан 15. и 16. јула, у Истанбулу у Турској.

Титулу је одбранила Одбојкашка репрезентација Србије.

Европско првенство у одбојци за жене

Европско првенство у одбојци је такмичење националних одбојкашких репрезентација, које се одржава у организацији ЦЕВ-а у мушкој и женској конкуренцији. Прво Европско првенство у женској конкуренцији одржано је 1949. године у Прагу, у Чехословачкој.

Европско првенство у одбојци за жене 2007.

Европско првенство у одбојци 2007. је било 25. по реду Европско првенство које се од 20. до 30. септембра одржавало у Белгији и Луксембургу. Титулу је освојила репрезентација Италије.

Европско првенство у одбојци за жене 2011.

Европско првенство у одбојци за жене 2011. је било 27. Европско првенство организова од стране ЦЕВ-а. Првенство је одржано у Италији и Србији од 23. септембра до 2. октобра 2011. године. Титулу је први пут у историји освојила репрезентација Србије. Тиме су обједињене титуле на европским првенствима у обе конкуренције, јер су одбојкаши Србије такође европски прваци.

Европско првенство у одбојци за жене 2013.

Европско првенство у одбојци за жене 2013. је било 28. по реду Европско првенство које се од 6. до 14. септембра одржавало у Немачкој и Швајцарској. Титулу је бранила репрезентација Србије која је освојила Европско првенство 2011. Нови шампион постала је репрезентација Русије.

ЖОК Поштар

Одбојкашки клуб Поштар је женски одбојкашки клуб из Београда. Клуб се тренутно такмичи у Првој лиги Србије, другом рангу такмичења.

Женска одбојкашка репрезентација Србије

Женска одбојкашка репрезентација Србије представља национални тим Србије у одбојци.

ФИВБ сматра репрезентацију Србије носиоцем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

1945—1963 ФНР Југославија

1963—1992 СФР Југославија

1992—2003 СР Југославија

2003—2006 Србија и Црна Гора

Од 2006 СрбијаОд стране Олимпијског комитета Србије проглашавана је за најбољу женску екипу године у периоду од 2006. до 2011. године.

Србија се према важећој ранг листи ФИВБ налази на првом месту.

Маријан Вајда

Маријан Вајда (свк. Marián Vajda, Повашка Бистрица, 24. март 1965) је бивши словачки тенисер и тениски тренер.

Одбојка за жене на Летњим олимпијским играма 2016.

Такмичње у одбојци за жене је на Олимпијским играма одржано од 6. августа до 20. августа, на Мараказињу.

Репрезентције 12 земаља су биле подељене у две групе са по шест екипа. Прве четири екипе из обе групе су избориле пласман у четвртфинале.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских олимпијаца

Следећи списак представља списак српских олимпијаца по спортовима који се такмиче на ОИ за Србију (1912, 2008-). За српске олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ), а за време СРЈ и СЦГ погледај Списак српско-црногорских олимпијаца.

Спорт у Србији

Популарни спортови у Србији су: фудбал, кошарка, ватерполо, одбојка, рукомет и тенис. Србија је била домаћин Летње Универзијаде 2009, Светског првенства у воденим спортовима 1973, европских првенстава у фудбалу, кошарци, одбојци, рукомету, стоном тенису, гимнастици, џудоу, рвању, веслању... Сваке године се одржавају Београдски маратон и бициклистичка трка кроз Србију.

Министар за омладину и спорт у Влади Републике Србије је Вања Удовичић.

Олимпијски комитет Србије је основан 1910. године. Актуелни председник је Владе Дивац. Спортски савез Србије је организација која има надлежност за неолимпијске спортове.

Србија се први пут појавила на Олимпијским играма 1912. Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/Југославије, СФР Југославије, Независних учесника, СР Југославије и Србије и Црне Горе. Од 2006, односно ЛОИ 2008, спортисти наступају као репрезентативци Србије. Међународни олимпијски комитет и већина осталих међународних спортских организација признаје Србију за директног наследника резултата свих претходних држава.

Најпознатија спортска друштва у Србији су ЈСД Партизан (њихови навијачи су Гробари) и СД Црвена звезда (навијачи Делије).

Запажени репрезентативни успеси, као и неки у популарним појединачним спортовима, се често прослављају на улицама и трговима широм државе, а традиционално се организује и дочек испред скупштине у Београду.

Србија на Летњим олимпијским играма 2008.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала други пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала са 92 такмичара у 11 спортова, 8 појединачних и 3 екипна.

Шеф мисије Србије била је Снежана Лакићевић-Стојачић.

Заставу Србије на свечаном отварању Олимпијских игара 2008. носила је Јасна Шекарић.

Србија на Летњим олимпијским играма 2012.

Србија је на Олимпијским играма у Лондону 2012. учествовала трећи пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Боје Србије на Олимпијским играма у Лондону 2012. бранило је 116 спортиста у 15 спортова, 12 појединачних и 3 екипна, а у олимпијском тиму се налазило 80 спортиста и 36 спортисткиња.

По први пут у историји Србија је имала представнике у теквондоу те штафету у пливању.

Заставу Србије на церемонији отварања је носио Новак Ђоковић, освјач бронзане медаље на Олимпијским играма у Пекингу 2008., а затварања олимпијска победница у теквонду Милица Мандић.

Церемонији свечаног отварања присуствовао је и председник Србије Томислав Николић.

Србија је освојила укупно 4 медаље. По једну златну, сребрну и две бронзане, заузевши тако 42. место у укупном поретку.

Србија на Летњим олимпијским играма 2016.

Србија је учествовала на Летњим олимпијским играма 2016. које су одржане у Рио де Жанеиру (Бразил) од 5. до 21. августа 2016. године. Било је то њено 4. учешће као самосталне земље на ЛОИ.

Србију је у Рију представљало укупно 103 такмичара у 14 спортова, односно 58 мушкараца и 45 жена. Националну заставу на свечаној церемонији отварања Игара носила је стрелкиња Ивана Анђушић Максимовић, а на затварању Игара освајачица сребрне медаље у теквонду Тијана Богдановић. Укупно је освојено 8 медаља у 7 спортова, а 54 такмичара (52% послатих) је допринело освајању медаља.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Достигнућа Јоване Бракочевић
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.