Јерма

Јерма (буг. Ерма) река је у Србији и Бугарској, лева притока реке Нишаве, која припада Црноморском сливу. Има дужину од око 74 km, од тога 50 km протиче кроз Србију, а значајнија притока јој је Звоначка река.

Јерма извире на Власинској висоравни недалеко од Власинског језера у Општини Сурдулица (Србија), из Србије у селу Стрезимировци на граничном прелазу прелази у Бугарску, протиче једним делом кроз Бугарску, код Звоначке Бање поново улази у Србију (Општина Бабушница), пролази поред Манастира Поганово и улива се у Нишаву (Општина Пирот), код села Сукова, недалеко од Пирота.

Пробијајући се кроз Гребен планину (1.337 м) и Влашку планину (1.442 м) Јерма гради два велика кланца које мештани називају Одоровско и Влашко ждрело, са странама високим 300 − 400 м и ширином 10-30 м. Кланци су све до 1927. били потпуно непролазни. Тада је за потребе рудника каменог угља "Ракита" кроз клисуру пробијена траса железнице уског колосека. Рудник је затворен шездесетих година XX века, а седамдесетих је уместо пруге направљен асфалтни пут. Изградња пута је омогућила приступ дивљим лепотама реке Јерме као и Погановском манастиру, смештеног поред саме реке.

Јерма
Ermapoganovo
Јерма близу места Поганово
Опште информације
Дужина73,9 km
Пр. проток13 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
В. извора1.418 m
УшћеНишава
Географске карактеристике
Држава/е Србија  Бугарска
ПритокеЗвоначка река, Вучја река, Грубина река, Лишковица, Јабланица, Кусовранска река и Погановска река.

Географске одлике

Јерма је највећа и водом најбогатија лева притока Нишаве. Улива се у њу на 125-ом речном километру. Дужина Јерме од Клисуре до ушћа у Нишаву износи 64,85 km, а са Вучјом реком као изворишном краком 73,9 km. Кроз Србију Јерма протиче на дужини од 46,3 km, кроз Бугарску 27,3 km, док је на дужини од 0,3 km Јерма гранична река две државе.

Густина речне мреже на територији слива Јерме је са 1,71 km/km² изнад просека за Нишаву, али су разлике велике у појединим деловима слива, пре свега у зависности од геолошке грађе терена.

Низводно од државне границе са Бугарском Јерма протиче кроз Србију још 29,7 km и улива се у Нишаву на 411 m надморске висине.

Извор

Јерма настаје источно од Власинског језера, где се код села Клисура сустичу токови Вучје и Грубине реке.[1] Вучја река је дужа и водом богатија саставница. Извире на надморској висини од 1.418 m.

Геоморфологија

Низводно од Клисуре долина Јерме проширује се формирајући Суводолско поље у коме са десне стране Јерма прима Кострешевску реку. Планину Грамаду одводњавају Драјинска и Црвенска река које су најзначајније леве притоке Јерме на овом сектору. Од Клисуре до Бугарске границе Јерма је дуга 7,55 km, а њена укупна дужина кроз Србију у овом делу тока је 16,6 km. У горњем току, до границе са Бугарском пад реке је велики — 37,59 m/km, а развође је изразито и јасно одређено.[2]

Код Стрезимироваца долина Јерме се шири у Знепољску котлину. Котлина је најшира између села Слишовци и Рејановци — око 3,4 km, док се код села Главановци сужава на само 500 m. У Знепољу Јерма прима са леве стране Јарловачку реку која је преграђена земљаном браном чиме је образовано Јарловачко језеро. Нешто низводније улива се Лишковица која је после Јабланице њена најважнија притока, а само стотинак метара даље и Глоговштица. Леве притоке Јерме у Знепољској котлини одводњавају Руј планину, бројне су али углавном кратке и малих сливова. Највећа је Зелениградска река. Код села Илијски Ханове завршава се Знепољска котлина, долина Јерме нагло се сужава и са леве стране прима Кусу реку која одводњава источне падине Руја.[2]

Јерма је низводно од Знепоља усекла у кречњацима импозантну клисуру — Трнско ждрело, широко десетак метара кроз које вода протиче великом брзином због пада од око 60‰. Код села Петачинци Јерма улази на територију Србије, а са десне стране прима по дужини тока и површини слива највећу притоку — Јабланицу. Од Петачинаца до Влашке клисуре долина се незнатно проширује, река јако меандрира формирајући стрме одсеке на конкавним обалама, док се на конвексним обалама акумулира речни материјал. Кратке притоке формирају плавине на ушћима у Јерму.

Највећу плавину формирала је Звоначка река, најважнија лева притока Јерме. Са леве стране Јерма прима и Кусовранску реку, док су десне притоке малобројне и кратке због планине Гребен која се стрмо издиже на североистоку. Низводно од ушћа Кусовранске реке почиње клисура Јерме, а завршава се, код села Власи. У самој клисури у Јерму се улива Погановска река. У средњем току слив Јерме је јако асиметричан. Најпре у Знепољској котлини и до границе са Србијом водношћу и површином слива доминирају десне притоке (Лишковица, Глоговштица и Јабланица), а од границе леве притоке (Звоначка и Кусовранска река).[2]

У доњем току Јерма меандрира формирајући одсеке на конкавним обалама и образује бројна речна острва. Јерма је у овом делу просечно широка десетак метара, плитка током ниских водостаја често образујући брзаке преко крупних облица које указују на велику снагу речног тока. Просечан пад речног корита у овом делу тока мали и износи 5,02‰.[2]

Клисуре (кањони) Јерме

Јерма гради две огромне клисуре (кањона) које локални становници називају Одоровска и Влашка клисура, са страницама висине 300—400 метара и ширине 10—30 метара. Клисуре су биле потпуно непроходне до 1927. године. Затим је за потребе рудника угља Ракита кроз клисуру пресечена уска железничка пруга. Рудник је затворен 1960-их, а 1970-их је уместо железнице направљен асфалтни пут.

Река Јерма и њене клисура настале су за време терцијара након регресије сенонског мора (пре око 65 милиона година) и сложених дуготрајних промена иницијалног палерељефа. Формирање данашњег изгледа одвијало се у постјезерској плиоценско-плеистоценској фази као резултат комбинованог дејства тектонских активности, водене ерозије, денудације и крашких процеса.[3]

Kanjon Jerme 06
Kanjon Jerme 16
Kanjon Jerme 17
Kanjon Jerme 15
Kanjon Jerme 07
Kanjon Jerme 08
Kanjon Jerme 09
Kanjon Jerme 11
Kanjon Jerme 14
Kanjon Jerme 18
Kanjon Jerme 13
Kanjon Jerme 10

Слив

Јерма прима на целом свом току 61 сталну и 32 периодичне притоке. Лева страна слива је ужа, али са те стране Јерма прима већи број притока у односу на десну страну слива која је је шира, а притоке значаније. Најважније реке у сливу Јерме су:

  • Вучја река
  • Грубина река,
  • Лишковица,
  • Јабланица,
  • Звоначка река,
  • Кусовранска река и
  • Погановска река.

Вегетација

Дно речне долине је уско, стране су стрме и покривене густом шумом.

Види још

Галерија

Hlad pored Jerme
Jerma kanjon
Jerma u blizini Odorovaca
Jerma u blizini Trnskih Odorovaca
Kanjon reke Jerme 2
Vilinski konjic Jerma
Most na Jermi

Погановско ждрело, река Јерма

Kanjon Jerme 12

Корито Јерме у Одоровском ждрелу.

Референце

  1. ^ Станковић Стеван С. (1997): Географија Понишавља. Српско географско друштво, Београд
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Јерма У: Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, стр. 134-135.
  3. ^ Klisura reke Jerme List MUŠIČAR 2019.

Литература

  • Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Треће издање, 1985 Просвета, Београд isbn 978-86-07-00001-2
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
  • Живковић Н. (2009): Просечни годишњи и сезонски отицаји река у Србији. Географски факултет, Београд

Спољашње везе

Јерма (филм)

„Јерма” је југословенски ТВ филм из 1961. године. Режирао га је Славољуб Стефановић Раваси а сценарио је написан по делу Федерика Гарсије Лорке.

Јерма Филипопољски

Свети Хермес (познатији као Јерма или Ерма) је био један од седамдесет апостола и епископ у Филипопољу.

Спомиње се у посланици апостола Павла Римљанима (Рм 16, 14). Пореклом је био Грк, али живео је дуго у Риму. Саставио је књигу Пастир за коју се у хришћанској традицији верује да је писана према откровењима анђела Божјег. Јерма је прво био богат човек, али је осиромашио. У хришћанској традицији помиње се и да му се једном на молитви јавио човек у белој одећи и са штапом у руци, и рекао му да је он анђео покајања, који је њему послат до краја живота. Хришћани верују да му је тај анђео дао дванаест заповести:

1. веровати у Бога

2. живети у простоти и невиности, не злостављати и давати милостињу сваком ко проси

3. љубити истину и избегавати лаж

4. чувати целомудреност у помислима

5. учити се трпљењу и великодушности

6. знати да је уза сваког човека пристављен по један добар и по један зао дух

7. бојати се Бога и не бојати се ђавола

8. чинити свако добро и уздржавати се од сваког злог дела

9. молити се Богу из дубине душе са вером да ће се молитва наша услишити

10. чувати се од туге, као сестре сумње и гнева

11. испитивати истинита и лажна пророчанства

12. чувати се од сваке зле жеље.Свети апостол Јерма је завршио је свој живот мученичком смрћу због вере у Христа.

Српска православна црква слави га 31. маја по црквеном, а 13. јуна по грегоријанском календару.

Ананија из Дамаска

Ананија је био ученик Исуса Христа, и један од Седамдесет апостола, чија је мисија забележена у Јеванђељу по Луки. Он је по сведочењу Светог писма био послат од Бога да излечи од слепила Апостола Павла и уведе га у Цркву.

Апостол Епафрас

Апостол Епафрасје био један од седамдесет Христових апостола. Апостол Павле га спомиње у својим посланицама Филипљанима (Фил 1,7) и Колошанима (Кол 4,12-13).

Био је епископ града Колоса и Цркве Лаодикејске и града Јеропоља у Малој Азији. Био је у Риму у заробљеништву заједно са Св. апослтолом Павлом.Православна црква га прославља 22. новембра и 19. фебруара по јулијанском календару.

Апостол Епенет

Апостол Епенетје био један од седамдесет Христових апостола. Апостол Павле га спомиње у својој Посланици Римљанима (Рим 16,5).

Био је епископ града Картаге.Православна црква га прославља 30. јула по јулијанском календару.

Апостол Ераст

Апостол Ерастје био један од седамдесет Христових апостола. Апостол Павле га спомиње у својој Посланици Римљанима (Рим 16,23).

Био је благајник Цркве у Јерусалиму, а након тога епископ града Панеаде.Православна црква га прославља 10. новембра по јулијанском календару.

Апостол Клеопа

Клеопа је био један од седамдесеторице апостола, личност раног хришћанства описана у Новом завету, у Јеванђељу по Јовану (19:25). Био је млађи брат Праведног Јосифа, заручника Пресвете Богородице.

У истом Јеванђељу стоји да су поред крста на коме је Христ био распет стајали његова мајка Богородица Марија и њена сестра Марија Клеопина (његова супруга) и Марија Магдалена.

Клеопа је заједно са апостолом Луком био пратилац Васкрслог Спаситеља на путу у Емаус.

Црквено предање говори да је убијен од стране Јевреја због своје вере у Васкрслога Христа, у Емаусу, у оној кући у којој је, заједно са светим Луком, препознао Господа при ломљењу хлеба.

Православна црква га прославља 30. октобра и 4. јануара - Сабор Светих Седемдесет апостола.

Апостол Лукије

Апостол Лукије је био један од седамдесет Христових апостола. Апостол Павле га спомиње у својој Посланици Римљанима (Рим 16,21).

Био је епископ града Лаодикије у Сирији.Православна црква га прославља 10. септембра по јулијанском календару.

Апостол Марко-Јован

Апостол Марко звани Јован је био један од седамдесет Христових апостола. Апостол Лука га спомиње у Делима апостолским (Дап 12, 25; 15,37-39).

Био је Епископ града Библоса у Феникији.Православна црква га прославља 27. септембра по јулијанском календару.

Апостол Состен

Апостол Состен је био један од седамдесет Христових апостола. Апостол Павле га спомиње у својој Првој посланици Коринћанима (1 Кор 1,1).

Био је епископ града Колофона у Малој Азији.Православна црква га прославља 8. децембра по јулијанском календару.

Апостол Стахије

Апостол Стахије (грч. Στάχυς), је био први епископ Византа (38–54). Проповедао је хришћанство заједно са светим апостолима Андрејом и Павлом. Еузебије цитира Оригена који су говори да је апостол Андреј проповедао у Малој Азији, уз Црно море, све до реке Волге и Кијева, због чега се посебно слави у Румунији и Русији. Према предању он је основао Византијску епархију 38. године поставивши Стахија за првог епископа.

Апостол Фортунат

Апостол Фортунат је био један од седамдесеторице апостола. Апостол Павле га помиње у Првој Посланица Коринћанима (Кор 16:17-18).

Фортунат је вероватно био један од оних хришћана који је послао писмо Павлу од Коринтских хришћана, у коме га обавештавају о немирима у црквеном животу (Кор 5:1)

Из писма се не види јасно да ли је он био свештеник, епископ или једноставно добар и побожан лаик.

Познато је да је Климент I, епископ Рима 97. године своју поруку Коринћанима насловио презвитеру Фортунату, али остаје дилема да ли се ради о истој особи.

Асинкрит

Свети Асинкрит је био један од седамдесет апостола и епископ Хирканије у Малој Азији.

Апостол Павле га спомиње у својој Посланици Римљанима(Рим 16,14).

Православна црква га слави 8. априла по јулијанском, а 21. априла по грегоријанском календару.

Епафродит

Епафродит (грч. Έπαφρόδιτος је један од седамдесеторице апостола, кога као светитеља прославља православна и католичка црква. Био је први апостол Филипљана и Андрианаца у Малој Азији.

Епафродит је познат као помоћник у мисионарском раду Светог Павла (Филипљанима 2:25 и 4:18). Познато је да је на томе марљиво радио и због тога и изгубио здравље, а по речима Павла: „Био је болестан, и скоро умре“. Он се, међутим, опоравио и Павле га је послао назад у Филипе. У својој Посланици Филипљанима Павле теши његове пријатеље, који су чули за његову тешку болест и моли за њега да га Црква прими са радошћу (Филипљанима 2:29).

Караван — Јерма

„Караван — Јерма” је југословенски ТВ документарни филм из 1966. године. Режирао га је Милан Ковачевић који је написао и сценарио.

Кањон Јерме

Кањон Јерме је део речне долине истоимене реке дуге 72 км који је настао интензивним усецањем њеног воденог тока између стеновите Влашке планине, на левој обали и планине Гребен, на њеној десној обали, у југоисточној Србији, у троуглу између Пирота, Димитровграда и Бабушнице. Спада међу најуже кањонске усеке у Европи, јер је у делу које мештани зову „Цедиљка”, распон између две стене високе више десетина метара.

Нишава

Нишава је река која протиче кроз Бугарску и Србију и са дужином од 218 km најдужа је притока Јужне Мораве. Извориште Нишаве налази се испод врха древног Хема или данашње Старе планине који се назива Ком. Овај врх је непосредно изнад данашњег бугарског села Гинци па се назива и Гинска река све док тече кроз територију Бугарске. У делу Годечке котлине река прави заокрет према западу и негде код граничног прелаза Калотина или српског Градина улази у Србију. Речни ток Нишаве одавде повезује градове Годеч, Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Нишку Бању и Ниш да би коначно 10 km запдно од града Ниша упловила и спојила се са Јужном Моравом.

Седамдесет апостола

Осим дванаест великих апостола, Господ је изабрао још и седамдесет других, малих апостола, и послао их на проповед Јеванђеља.

„И посла их два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи... Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове“ (Лк 10, 1 и 5).

Но као што је један од Дванаесторице, Јуда, отпао од Господа, тако су неки од ових Седамдесет одустали Господа не с намером издајства, него по немоћи људској и маловерности (Јн 6, 66). И као што је Јудино место било попуњено другим апостолом, тако су и места ових била попуњена другим изабраницима. Ови апостоли трудили су се на истом послу као и дванаест великих апостола, били су помоћници Дванаесторици у ширењу и утврђивању Цркве Божје у свету. Многе муке и пакости претрпели су они од људи и демона, но њихова тврда вера и жарка љубав према васкрслом Господу учинила их је победиоцима света и наследницима царства небескога.

Специјални резерват природе Јерма

Специјални резерват природе Јерма се налази у склопу планинског подручја динарида, између села Трнски Одоровци и Власи, на неких 22 km од Пирота.

Слив Јерме
Притоке
Котлине
Клисуре
Саставнице Нишаве
Притоке Нишаве
Котлине, сутеске, сужења
Клисуре
Језера
Паркови природе
Градови
Крашка врела
Термо-минерални извори

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.